Mile Stanković (1911—2005)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mile Stanković (1911—2005)  (Pročitano 6591 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 16, 2010, 12:58:57 pm »

**

MILE STANKOVIĆ

Mile Stanković, pesnik, prozni i humoristički pisac, novinar i urednik Radio Beograda, rođen je 22. juna 1911. godine u Šapcu.  

Objavio je više knjiga:


  • 1953. Čarobna reč (Vesela pozornica)
  • 1957. Dan ima velike oči
  • 1957. Hiljadu osmeha i jedna suza
  • 1968. Kočijaške balade (zbirka pesama)
  • 1982. Devojčica Jasmina
  • 1982. Kuda lete krokodili

Mile Stanković je umro 26. maja 2005. godine u Beogradu.

[postavljeno 23.10.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 16, 2010, 12:59:24 pm »

**
Poezija za decu Mile Stanković


BAJAGI NEŠTO DRUGO

Nije tmina, nego mrak,
nije igra, nego ples,
nije vreća, nego džak,
nije srdžba, nego bes.

Nije šija, nego vrat,
nije narav, nego ćud,
nije čas, nego sat,
nije šašav, nego lud.

Nije brdo, nego breg,
nije kuća, nego dom,
nije barjak, nego steg,
nije truntav, nego trom.

Nije blesak, nego sjaj,
al' je konac, al' je kraj



SAVEZNICI
 
Naš razred je bio mali,
al' je sjajnog druga steko —
da ga voli, da ga hvali,
a taj drug se zvao — Neko.
 
Od straha se nije krio
i na to je razred sviko,
a isti je takav bio
i naš dobri drugar Niko.
 
Stalno jednog od njih zovu,
i ne greši ko bi reko
da je svaku štetu novu
napravio uvek — Neko.
 
Odgovor se ne bi čeko,
sećamo se svi toliko:
razbio je prozor — Neko.
A ko tamo šapće!? — Niko.
 
Ali ovi srećni dani
za nama su već daleko:
iz škole su isterani
i drug Niko i drug Neko.





Dušan Radović
Antologija
srpske poezije za decu

Srpska književna zadruga
Beograd, 1984.


[postavljeno 23.10.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 27, 2011, 11:56:11 pm »

**
Stihovi Mile Stanković


NA ŽIVOTNOM DRUMU

Prelazim tako u istom smeru
tu beskonačnu putanju svoju
nižem banderu po banderu
a njih je stalno bezbroj na broju

Smenjuju se zime i leta
na srcu mome na tlu i bilju
i dozreva ono što cveta
samo ja nisam nikad na cilju

Šta bih onda ako se skrasim
u zavetrini kućnoga kuta
i osetim kako se gasim
siguran da sam na kraju puta

Mirovanje mesto brzina
stoje bandere vetar ne huji
u žilama nema benzina
srčani motor ni da zazuji

Vreme nek teče i dane drobi
ja nemam više potrebe hitne
veran sam sebi i tegobi
i od nje pravim radosti sitne



DEČJA IGRA

Ja našinac
od majke Sarajke
i od oca Piroćanca
imam dva sina kauboja
i jednog indijanca
Pod kućnim krovom su braća
i biju se iz uobičajenih bratskih razloga
ne gledajući ko je šta
Ali kad pređu kućni prag
onda se rasplamti kaubojska krv
onda se rasplamti krv plemena Komanča

Moj prijatelj kaže zar dozvoljavaš
da ti se rođena deca igraju
stranih indijanaca i kauboja
A ja kažem stani bre rođo
nije to treća smena osmoletke
pred reformu školstva
to ti je brajko životna škola
Indijanac je moj ljubimac
on će biti trudbenik
i zamahivaće tomahavkom
svoje vrednoće i strpljenja
A ona dva kauboja
opet moji ljubimci
oni će prekasati preriju svakidašnjice
naoružani lasom upornosti
i sombrerom promućurnosti
Deca se pošteno bore u tesnim dvorištima
pa nešto ne smem da solim pamet
indijansko kaubojskoj bratiji
da ne bih bio skalpiran

I ti to podržavaš
primitivna glavo
bacio si pod noge čast i rodoljublje
Jest brate
mi smo rodoljubi bili
a ne kožne čarape
Mi smo se igrali
samo nacionalnih i viteških igara
Igrali smo se lopova i žandara.


[postavljeno 23.10.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Februar 24, 2013, 09:04:41 pm »

**

ROĐENI HUMORISTA MILE STANKOVIĆ

Oduvek su humoristi i satiričari bili, istovremeno, i stvaraoci za decu. Ono što im je svima zajedničko jeste — smeh. Pomenimo Mark Tvena, a od naših Ćopića, Radovića, Branu Crnčevića... Sve izvrsni humoristi i dečji pisci. Takav je i Mile Stanković. Mile je mnogo stariji od mene, kao što su to bili Drenovac, Tartalja i drugi, ali ja sam sa njima drugovao, jer sam voleo društvo starijih pisaca. U njihovom društvu sam se osećao važnijim, a i umeo sam dugo i strpljivo da ih slušam. Mnogo sam naučio od njih. Oni su mi bili predavači jezika i književnosti. Tokom tri decenije druženja sa Miletom Stankovićem, u Radio Beogradu i na svim letovanjima u Rovinju, bio sam "đak njegove škole o novinarstvu i jeziku". Bio je sjajan poznavalac našeg jezika, s prefinjenim sluhom za rime. U Rovinju na rivi, čitave sate crtajući, pričao je o rimovanju. Znao je, takođe, francuski jezik, poznavao njihovu literaturu, pa mi je govorio francusku poeziju i prevodio je.
 
Napisao je zbirku humorističko-satirične poezije za odrasle Kočijaške balade. U Rovinjskom pozorištu imao je uspele književne susrete, recitujući i po sat i po vremena svoju poeziju.
 
Kao Šapčanin, što će reći rođeni humorista i "čivijaš", Mile Stanković je imao svoj književni, humorističko-satirični časopis Vetrenjača, u kojoj smo i Dušica i ja objavljivali satirične priloge.
 
Njegove pesme za decu prava su humoristička poezija: vesela, vedra, smešna, zabavna. ...U poodmakloj starosti, objavio je (1998) knjigu pesama za decu Krilati krokodil.
 
Mile Stanković je čovek pun energije i večnog mladalačkog zanosa. To je umeo da prenese i na svoje kolege.


Dragan Lukić: "Moji savremenici"
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: