Živan Lukić — Romska narodna književnost
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Živan Lukić — Romska narodna književnost  (Pročitano 6562 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Januar 07, 2011, 12:34:23 pm »

*

ROMSKA NARODNA KNIŽEVNOST


Romi imaju razvijenu usmenu književnost. Među usmenim tvorevinama najznačajnije su im legende, bajke i pesme. Po lepoti se naročito ističu balade i romanse.

Iako stalno u pokretu, pritisnuti brigom za opstanak, Romi nisu zvaboravili priče i slike iz svoje starine, koje su govorile o životu i običajima. Nosili su ih sa sobom, pamtili ih, ugrađivali u pesmu i predanje i prenosili usmenim putem. Od toga je zapisano samo nešto priča i pesama.

Na osoben, poeziji svojstven način, romska poezija je — prirodna i neposredna, na izvoru samoga života — govorila o tom životu svojim izrazom: emocijom, rečju, slikom. Govorila je o postojanju jednog malog naroda, koji je krenuo iz severne Indije i razasuo se po celome svetu. Možemo pretpostaviti kakav je jad morao vladati u napaćenoj duši koja je zavapila: Učini ljubav nesrećnom ciganinu: /Neka sad svet pomre. /A ti, Bože, preživi.



NARODNA ROMSKA PESMA


USPAVANKA

Razapela sam ljuljku pod šljivom
i detetu je dobro...

Kiša pada, okupa ga.
Lišće sleti, pokrije ga.
Koza prođe, podoji ga.
Vetar dune, uljulja ga.

Spavaj, sine, mirno spavaj,
slušaj majku i ne plači.


(Prepevao Branko V. Radičević)




Romsku narodnu usmenu književnost
čine: pripovetke, bajke, mitovi, legende,
priče i basne, pesme (lirske, dečije),
zagonetke, poslovice, tužbalice, ora i igre.



ANALIZA TEKSTA

  • Pokušajmo, za trenutak, da uđemo u svet ove kratke, ali nesumnjivo lepe pesme. Pođimo najpre od onoga što je najuočljivije, osmotrimo njenu spoljašnju kompoziciju. Od kojih je delova pesma sastavljena? Kompozicija joj je, kako se to kaže, klasična, standardna — trodelna: uvod — glavni, pretežni deo — zaključni deo.
    I — Uvodni deo, upravljen zamišljenom slušaocu, jednom pesničkom slikom određuje prostor pesme: sve što se događa, vidi i čuje, događa se u prirodi, pod šljivom.
    II — Ređaju se (četiri) slike, dodaje se slika na sliku (opišite svaku od njih, obogaćujući ih detaljima koje sami zamišljate), sklapa se jedna šira, opšta slika zadovoljnog odojčeta, čije su potrebe, prvenstveno fizičke, namirene.
    III — Čuje se majčin uspavljujući glas, direktno upućen detetu.
  • To je spoljašnji izgled (kompozicija) i svet pesme (motivi). Ali u lirsku pesmu utkani su i elementi umetnikovog unutrašnjeg sveta: njegova osećanja, misao, mašta. (U narodnoj lirskoj pesmi pesnik taj svet ne prikazuje kao svoj, lični, već ga pripisuje drugim ljudima, predmetima i pojavama.) Pročitajte pesmu ponovo (u sebi) pa otkrijte najvažnija osećanja i raspoloženja ličnosti koja kazuje uspavanku. Pođite od majčinog glasa — šta u njemu treperi? Opišite osećanja koja taj glas budi u čitaocu (potvrdite to i primerima iz vlastitih doživljaja, ako ste ih imali, na primer, u porodici).
  • Osim toga što govori o ljubavi i nežnosti prema detetu, pesma nas upućuje i na druge vrste motiva. Šta nam npr. govore pojedine pesničke slike (uzgred da kažemo, svaka od njih ponaosob zaslužuje da bude tema posebnih literarnih ili likovnih obrada, zar ne? ): ljuljka sa detetom razapeta pod šljivom, kiša koja pada i kupa dete, lišće koje ga pokriva... ?
    Slika ljuljke razapete pod šljivom uvodi u pesmu i određuje njen prostor (kompoziciona uloga pesničke slike). Pesnik nam je ostavio mogućnost da ambijent (prirodnu sredinu) povežemo sa životom ljudi koje naslućujemo u pesmi. Obratite pažnju: Razapela sam ljuljku..., slično kao kad kažemo: Razapeli smo šator..., što znači — samo privremeno, za izvesno vreme. I uz pomoć naše mašte i znanja započinje priča o Romima: da je taj narod večito u pokretu, u prirodi, gde padnu, tu život žive — razapeće ljuljke pod šljivama, čerge na poljanama, pored puteva, sa improvizovanim staništima, bez želje da se skrase na jednom mestu, a sa jednom jedinom izvesnošću: da se ide dalje. (Otuda u pesmi i taj utisak širine, otvorenog prostora, privremenosti — kao s puta na put.) Nastavite da pričate imajući na umu da se, znači, i u ovoj kratkoj pesmi ogleda život, utvrđujući istovremeno koliko se misao o elementarnom i nesputanom, slobodnom životu Roma iskazuje i kroz ostale pesničke slike.
  • Priroda je bitan, temeljan činilac ove pesme. Životinje, drveće, kiša, vetar pomažu ljudima i dobijaju ljudske karakteristike (u nekim romskim umotvorinama vetar je predstavljen kao biće koje "ima kosu i češlja se", kao "gospodar" itd.). Procenite u kojoj meri lepota ove pesme dolazi od utiska o jednostavnosti prirode i života, pa onda i jednostavnosti pesme.
  • Majka iskazuje ljubav; međutim, šta ona pevajući (pevušeći) želi da postigne? Šta joj pomaže da uspava dete? Kakvi su ritam, melodija, zvuk pesme? Pokušajte da osetite i ocenite poetske vrednosti koje se nalaze u njenom jednoličnom, sanjivom ritmu ljuljke, u tihoj melodiji kojoj je cilj da uspava dete, u njenom zvuku.

Uspavanke su stare pesme lirskog karaktera. One čine podgrupu porodičnih pesama, vezanih za jedan od najznačajnijih događaja u porodičnom životu — za rođenje deteta. Pevaju se deci u želji da im dozovu san (rečima i ritmom), da se oteraju "kradljivci snova". S takvom namenom, uspavanke dobijaju stišanu melodiju i ritam koji odražava ljuljanje kolevke.—

Živan Lukić
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: