Trifun Dimić (1956—2001)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Trifun Dimić (1956—2001)  (Pročitano 5489 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Januar 07, 2011, 01:05:36 pm »

*

TRIFUN DIMIĆ
(Gospođinci, 29.02.1956 — Novi Sad, 13.09.2001)


"Trifun Dimić (rođen 1956. godine), književnik, pokretač i rukovodilac kulturnih akcija Roma. Posvetio se kulturnoj afirmaciji i emancipaciji Roma u Vojvodini, pokrenuo je inicijativu za osnivanje pokrajinskog Društva za književnost i jezik Roma, a 1996. godine, uz njegovo angažovanje formirana je Matica romska, u kojoj mu je poverena dužnost predsednika. Sačinio je prvi prevod Svetog pisma (Novog zaveta) na romski jezik. Stanovao je na Klisi / Slanoj bari."


Objavio je sledeće knjige:

— Kana avavas ando foro / Dolazeći sa vašara, 1979,
— Romske kletve, zakletve i blagoslovi, 1984,
— Narodna romska poezija, 1986,
— Pesma nad pesmama (prepev na romski), 1988,
— Sv. Jevanđelje Isusa Hrista po Jovanu (prevod na romski), 1989,
— Novi Zavet (prevod na romski), 1991,
— Pesma nad pesmama (prevod na romski), 1991,
— Služebnik (na srpskom i romskom jeziku), 1993,
— Bože, pogubi one drumove, 1993,
— Lil ramosarimako / Pisme-nica (udžbenik), 1995,
— Sveta Petka od Epivata do Jaša, 1996,
— Gilgameš (prepev na romski), 1996,
— Vreme samoće, 1996,
— Biblijsko petoknjižje (prevod na romski), 1997,
— Tradicijska romska književnost, 1997,
— Stopala u prašini, 1998.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Februar 17, 2016, 01:51:28 am »

*
Stihovi Trifun Dimić


NOĆNO DOBA

Samoćo,
hajde u krevet
da zajedno prespavamo tugu
u velikoj jeseni
kojoj imena ne znam,
noć je
i vrište konji,
strah im se pretvara
u kas,
iz kasa u galop,
pa potom u besomučan beg.

Samoćo,
o vremenu
provedenom na predivne rastanke,
zaćuti,
kao mera
kojom se meri ljudski vek.
Kroz prozor otvoren
vetar nesrećni donosi noć
razbojnički očajnu,
veliku
poput nebeske potkovice.
Sutra ću na put.


RJATUMI VRJAMA

Korkorije,
de ando pato
te jekh avresa pharimatar sovas
ande bari tomna
kasko alav či pindžarav,
rjat si
grasta hermitin,
dar vazdelpe ando paso
pasostar ando prastape,
athoska ando dilimasko tradipe.

Korkorije,
pale vrjama hasardi
pe prašukar uladimate,
na putar muj,
sar mothodi
kasa djinavelpe trajo manušalo.
Maškar putardi feljastrin
bibahtali balval anel rjat,
marimaski phari,
bari sar oparalimaski petala.
Tehara dromarava.

Književni časopis
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #2 poslato: Februar 17, 2016, 02:17:25 am »

**

SUTRA ĆU NA PUT*


U zbirci pod nazivom Sutra ću na put objedinjene su 33 pesme novosadskog romologa Trifuna Dimića (1956—2001) u dvojezičnom izdanju na srpskom i romskom jeziku. Zbirku je priredio Franja Petrinović u Zavodu za kulturu Vojvodine u Novom Sadu (u ediciji Prevodi koju uređuju Aleksandra Đurić-Bosnić i Olivera Marinkov). Do sada je ova institucija u kojoj je radio Trifun Dimić objavila knjigu Romolog Trifun Dimić koju je priredio Dragoljub Acković (2005) i u kojoj je Trifun Dimić objavio značajan broj naslova. Zavod za kuluturu Vojvodine je mesto u kojem se i nadalje neguje romologija i delo Trifuna Dimića.

Za svoga živoga Trifun Dimić je objavio neveliku zbirku pesama na srpskom jeziku pod nazivom "Vreme samoće" (Dimić, 1996) u Izdavačkoj organizaciji Društva Vojvodine za jezik i književnost Roma u Novom Sadu. Na kraju knjižice je "Reč autora" u kojoj on određuje vreme nastanka pesama "od približno dvadeset i tri godine", što znači da su pesme nastajale od ranih sedamdesetih godina do 1996, tačnije od rane pesnikove mladosti. U toj zbirci u pogovoru autor objašnjava zašto su pesme samo na srpskom jeziku, mada tada već postoji i njihov prevod na romski: "Razlog je u prozaičnoj stvarnosti — nedostatku novca". U knjizi koja je pred nama pesme su konačno dvojezično objedinjene/1/.

Trifun Dimić se tokom svog relativno kratkog života (29. februar 1956 — 13. septembar 2001) najintiminije iskazivao putem poezije, njoj je pribegavao uvek kada nije mogao da se nosi sa onim što se u spoljnom svetu dešava. Nažalost, takvih je trenutaka bilo dosta. Sam Trifun svoju poeziju nije smatrao primarnim izrazom svoje misije: njegova je misija bila prevashodno usredsređena na razne aktivnosti vezane za afirmaciju njegove romske zajednice i pojedinaca u njoj.

I pored toga, njegove pesme su živele punim životom. U pogovoru knjige "Vreme samoće" on nas informiše da pesme "nisu nepoznate čitalačkoj publici, jer su više puta objavljivane po domaćim i inostranim književnom časopisima. Mnoge od ovih pesma iščitavali su glumci na raznim književnim manifestacijama i susretima a već duži niz godina čuju se na savremenim medijima, radiju i televiziji. Mnogi stihovi korišćeni su kao delovi poetskog kazivanja na igranom i dokumentarnom filmu". Ukratko, njegove pesme su još za njegovog života bile znane, neke su kao narodne učene napamet, a autorstvo se pritom zaboravljalo i na romskom i na srpskom jeziku, jer Trifun Dimić je podjednako pripadnik i srpske i romske poetske zajednice.

Priređivač knjige SUTRA ĆU NA PUT (prema naslovu jedne od pesama u zbirci) Franja Petrinović posmatra pesnika u okviru pesničkog prostora za momenat izvan pripadnosti zajednici (srpskoj ili romskoj). Izdvaja tri osnovna motiva i na osnovu njih određuje tročlanu strukturu knjige: samoća, put i snovi. Na osnovu njih sistematizuje pesme kojima na kraju pridružuje nekoliko pesama raznih tematskih usmerenja objedinjenih pod nazivomo "Slučajni zapisi: neko novo vreme".

Za razliku od priređivača, ovom prilikom iz pesama iščitavam romsku tradiciju Trifuna Dimića da bih pokazala koliko je duboko on bio uronjen u tu tradiciju u svojoj intimi, s jedne strane, a sa druge koliko je sam bio pod uticajem svog tadašnjeg romološkog interesovanja (na primer, tokom prevođenja biblijskih tekstova).

Samoća. Priređivač i pesnik su se tako dobro pronašli jedan u drugom kada je reč o samoći. Franja Petrinović razume potrebu pesnika da bude sam, i njegovu tugu što je sam. Pesnik priređivaču daje potporu.

Put. Franja Petrinović kaže da je put Trifuna Dimića "traganje za ukorenjenošću", što je i opšta odlika pripadnika romske zajednice. Put je, međutim, i osnovni simbol hrišćanstva i Hrista ("Ja sam put, istina i život", govori Isus). Religijske knjige koje je Trifun prevodio krajem osamdesetih i u devedesetim godinama imaju uticaja i na njegovu poeziju. Tako se put i putovanje kod pesnika mogu tumačiti iz obe perspektive: onoga što osluškuje u romskoj tradiciji (u pričama, pesmama i svim umotvorinama koje je sakupljao) i onoga što upija u hrišćanskoj tradiciji koju prevodi. Tako je motiv puta i opšteromska i pesnička autobiografska perspektiva.

San. U trećem delu pod nazivom "Priče o snovima" ima ukupno deset pesama čija je osnovna tema: san, snovi i sanjanje. Suština ovih pesama je da pesnik u dijalogu sa snom živi svoj realan život: On će ti reći — Zdravo, ja se zovem San. A nama preporučuje: Nikada snu ne kaži svoje pravo ime. Izmisli neko lepo i čudnovato. Tako će igra biti zanimljiva i trajaće duže.

U ovom dijalogu je imenovanje važan deo naše egzistencije: dok imaš ime — postojiš, tako i san postoji. On je naša stvarnost i ima ime kao i mi. A onda prolista u dijalogu tradicionalno shvatanje da lično ime mora ostati tajna za druge, pa i za san. San bez kojeg mi ne postojimo, koji je drugo ime za nas, sada treba da bude lišen naše osobnosti (ime je osoba), životne igre radi.

San ima sve odlike koje i mi imamo: poreklo (San počinje maminom pričom), ima mesto stanovanja (Snovi žive u velikom dvorcu), san je porodičan (San ima veliku porodicu), on je moderan (San juri automobilima), putujuje baš kao i sam autor (San putuje noću), snovi su u svim jezicima pa su zato i svejezički (Snovi uče sve jezike). Bez sna pesnik ne bi mogao da se oseća dobro, on je tako vedar i tako dobar u susretu sa snovima. U snu se pesnik naj bolje oseća.

U četvrtom delu slede pesme koje je priređivač nazvao "Slučajni zapisi: neko novo vreme" (parafaza jednog stiha iz pesma "Molitva očajnika" — Neko je drugo vreme), a ja bih ovde objedinjene pesme nazvala java. Tu su prikupljene one pesme u kojima pesnik pati zbog svoje zajednice. Te pesme imaju osobine Trifunovog aktivističkog odnosa prema društvu i prema njegovoj romskoj zajednici: U romskom jeziku ne postoji reč za neprijatelj. Može biti da Romi zaista, nemaju neprijatelje, ili su im neprijatelji svi pa ih više ne imenuju. Čak ni leksikom, kaže pesnik u pesmi Neprijatelj.

Gotovo je nemoguće odvojiti Trifuna pesnika od Trifuna zastupnika i vizionara svoje romske zajednice. U vremenima kada se osećao nemoćan pred društvenom nebrigom za Rome i Romkinje (što se očekuje u većini pesama nastalih do njegove smrti 2001), on bi posegnuo za pesmom da u nju utisne melodiju svog nezadovoljstva, bola i tuge zbog patnje svog naroda.

U ovom odeljku naslovljenom "Slučajni zapisi" nalazi se ne slučajno, pesma pod nazivom Škola: Mali Romi više ne idu u školu. Kažu: D-leko je. Šteta što škola nije na točkovim pa da dođe u naša naselja. Mogla bi se dobiti besplatna užina. U njoj je u duhovitom tonu pesnik ponudio osnovni model dobre škole — škola mora doći u romsko naselje. Škola mora doći romskoj deci u naselja, ako želimo da budu školovana u većem broju. "Škola na točkovima" je inače model škole u onim delovima Evrope u kojima žive putujući Romi.

Priređivač nam ostavlja da pesme analiziramo iz raznih uglova. Ovoga puta odabiram samo nekoliko mesta da pokažem kako je ova intimna, autobiografska poezija Trifuna Dimića deo romske tradicijske kulture koju on upreda u sopstvenu poeziju kao vezivnu potku bez koje ni njegovog sna ne bi bilo: Ja ne mogu pronaći mesto za sebe, moram čuvati drum. I tako već hiljadu godina.

Napomena

/1/ Trifun Dimić je priredio i objavio zbirku romskih balada i romansi pod naslovom Pogubi, Bože, one drumove: izbor iz romske usmene književnosti (Trifun Dimić,1993), u izdanju "Svetova" u Novom Sadu.

______________

* Tekst je izgovoreno slovo — 7. aprila 2010. u Zavodu za kulturu Vojvodine u Novom Sadu — povodom posthumne promocije knjige: Trifun Dimić, Sutra ću na put: pesme, Zavod za kulturu Vojvodine, 2010, str. 103 (dvojezično srpsko-romski).


Prikaz dela                                                        
Svenka Savić
Primljeno: 5. 6. 2010.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #3 poslato: Jun 13, 2016, 12:14:20 am »

*
Trifun Dimić — "rromano Vuk Karadžić"


JEDAN ŽIVOT, JEDAN PUT, JEDAN SAN...

Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te vazdel e rromani čhib thaj kultura thaj mekhla pale peste but lila, save si baro barvalipe palo rromano them.

Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te vazdel e rromani čhib thaj kultura thaj mekhla pale peste but lila, save si baro barvalipe palo rromano them.

Trifun Dimić, bijandilo 29. 02. 1956. brš, ando than vojvodinako — Gospođinci. Trajisarda thaj ćerda bući ando Novi Sad, sargo stručnosaradniko ande "Kulturako ćidipe palo sićope ande Vojvodina".

Sargo savorre amen džanas, Trifun Dimić sas jekh katar majbare thaj majpindžarde romologuja, kate amende thaj vi ande lumnja. Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te buljarel thaj te vazdel e rromani čhib thaj kultura.

Sargo vi Vuk Karadžić, majanglal, but brša ćida thaj ramosarda themesko mothodimasko ćerdipe thaj inaklda o lil  "Kan' avavas ando foro"’, 1979. b.,  "Rromane rromaja, sovlahimate thaj e bahtarimate"’, ando inkalipe ande Vojvodina "Stražilovo", 1984. b. thaj "Tradiciako rromano lilaripe", ando inkalipe "Matica Rromani", 1996. b.

Vo dija amare themešće vi jekhto nakhavipe pe rromani čhib "Đilji pe Điljendar"’ andaro "Phurano  Sovlahardo Ćidipe", 1997. b., a ramosarda vi nakhavipe "Nevo Sovlahardo Ćidipe", savo inkalda o "Ćidipe pale čhib, lilaripe thaj kultura rromenđi ande Vojvodina"’, sargo vi nakhavipe katar o "Biblijako pandžengo lilaripe"’, savo bahtarel Lesko Rašajano Baripe dr Irinej Bulović, bačkako čače paćivako Episkopo, ando inkalipe "Beseda"’ thaj sumnalo lil pale horahaja "Kuran"’, savo ačhilo ando ramosarimasko kotor. Pale  Rroma save si ortodoksurja, but importantno si lesko nakhavipe khanđirako lil "Služebnik"’, odolaći kaj gadava lil dela šaipe te jekhto drom, ande lumnja, inćardol e Liturgija pe rromani čhib, ande Saborno khanđiri, ando Novi sad, 08.04.1993. b.

Vo fundosarda thaj sas šerutno po gođaverimasko lil "Romologija" savo inkljel katar 1989. b., pe rromani thaj dasikani čhib thaj sas šerutno po lil pale rromani kultura thaj lilaripe "Alav e Rromengo", savo inkljel katar 1994. b.

"Ćidipe pale čhib, lilaripe thaj kultura Rromenđi ande Vojvodina" si lesko čhavrroro. Se lila save inkliste pe rromani čhib, a save ramosarde amare, rromane lilarne manuša, ande Srbija thaj Crna Gora, (maškar lende Gordana Đurić, Rajko Đurić, Jovan Nikolić, Predrag Jovičić,  Slavomir Stojkov, Zvezdana Lazić, Ištvan Farkaš) ažutisardine kava ćidipe.

Dimić ramosarda poezija, proza, čhibjaće thaj dumutnikane studije. Publikuisarda e poezija "Bože, pogubi one drumove", 1993. b.,  "Vreme samoće" thaj 1996. b., "Prne ando praho", 1998. b., "Lil ramosarimako", 1995. b., "Gilga-meš" (nakhavipe), 1996. b., studija "Sveta Petka od Epivata do Jaša", 1996. "Tradicijako rromano lilaripe ande Vojvodina" 1997. b. thaj but aver lila.

Ando 1996. b., vo fundosarda e "Matica Rromani ande Jugoslavija", a lako šerutno sas džiko piro meripe. Kana si phučipe po bućaripe ande Matica Rromani, Dimić sas but planurja. But katar lende ćerda, a but si mekhlino pale kola save kamen te lundžaren lešće prnenca.

Projekto palo sićope rromengo pe lenđi dejaći čhib, sas numaj jekh katar lešći kapitalne bućimata. Vo ćerda plano thaj programo palo sikavimasko kotor "Čhib thaj nacionalno kulturako aresipe rromengo", savo anda e Vlada Republikaći Srbijaći, Ministarstvo palo sićope, 09. 11. 1998. b.

Korkoro ramosarda vi jekhto "Lil grafemengo" pe rromani čhib  thaj inkaldale ando 2000. b., gatisarda e lila thaj sikada e manušen sar te gadaja bući, o sikavipe, nakhaven pe majterrne, čhavorra, save džan ande škole. Fakultativno sićope teljarda ando 1996. b., majanglal ande Vojvodina, palaj 72 čhavrra, katar I—VIII klaso fundošće školako, ande trin klasurja ando Obrovco thaj duj klasurja ando Tovariševo. Fakultativno sićope pe rromani čhib buljarda vi ande varekazom aver thana ande Vojvodina thaj vi majdur.

Pe kava fakultativno sićope pe rromani čhib, rromane čhavrra therde džanglipe, na numaj andar piri dejaći čhib thaj kultura, no von kote sićile kova so trubulen majdur ando sićope.

Te haćarenpe kava baro thaj importantno bući, savo ćerda o Trifun Dimić, trubus te džanas kaj khate mende si 80% biramosarimašće Rroma; ande Vojvodina, savi si majbuljardo kotor ande amari phuv, cîra si Rroma save džan ande fundošće, maškarutne,  pe vuče škole thaj pe fakultetuja.

Dimić sasto piro trajo ćerda bući palo kulturako aresipe, palo sićope thaj emancipacija rromani thaj mekhla pale peste but lila, save si amaro majbaro barvalipe. Piro trajosko drom gatisarda 13. 09. 2001., ando Novi Sad.

Amen sam but bahtale kaj Forosko ćher Novi Sad anda o krisi te jekh kotor, drom, ando kava foro, inđarel lesko alav.    



Trifun Dimić — "romski Vuk Karadžić"


JEDAN ŽIVOT, JEDAN PUT, JEDAN SAN...

Dane i noći provodio je radeći na uzdizanju romske kulture, emancipacije, ostavivši svom narodu bogato nasledstvo.

Trifun Dimić, romski Vuk Karadžić, kako su ga mnogi nazivali, rođen je u malom vojvođanskom mestu, Gospođinci, 29. 02. 1956. godine. Čitav svoj život posvetio je svom, romskom narodu i njegovoj emancipaciji, najpre kulturnoj, provodivši dane i noći nad knjigama. Njegov doprinos razvijanju romskog jezika i kulture, gotovo je nemerljiv. Bio je jedan od najvećih romologa, ne samo u domaćim, nego i u svetskim razmerama. Delo koje je za sobom ostavio je grandiozno po obimu i sadržaju. U stvaralačkom opusu Trifuna Dimića postoji ogroman raspon tematskih oblasti kojima se bavio. U svakoj je uradio mnogo, a uz to je i jasno trasirao put za pregaoce koji će ga slediti.

Kao Vuk Karadžić svojevremeno i Dimić je, najpre, vredno sakupljao i beležio dela narodnog usmenog stvaralaštva, tako da je na srpskom i romskom 1979. godine objavio zbirku pesama "Dolazeći sa vašara" i "Kletve, zakletve i blagoslove Roma", 1984. godine u izdanju "Stražilovo"', a  1996. godine u izdanju Matice Romske "Narodnu romsku poeziju u Vojvodini".

Pored romskog usmenog stvaralaštva interesovala ga je i duhovnost te je svojim Romima je podario i prevode kapitalnih književnih dela. Naime, u izdanju "Društva Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma", objavio je prevod na romski jezik "Pesme nad pesmama" iz "Starog Zaveta", 1987. godine, a potom 1991. i prvi prevod "Novog Zaveta", "Sveto Pismo",  da bi 1997. godine objavio i prevod "Biblijskog petoknjižja". Za pravoslavne Rome je od posebnog značaja Dimićev prevod crkvene knjige "Služebnik", 1993. godine, zahvaljujući kome je prvi put u svetu održana Liturgija na romskom jeziku, 08. 04. 1993. godine, u Sabornoj Crkvi, u Novom Sadu. Preveo je i muslimansku svetu knjigu "Kuran".

Preveo je "Ep o Gilgamešu", objavio nekoliko zbirki pesama među kojima su "Bože, pogubi one drumove", 1993. godine, "Vreme Samoće" 1996. godine i "Stopala u Prašini", 1998. godine, zatim je objavio studiju "Sveta Petka od Epivata do Jaša", 1996. godiene udžbenik "Pismenica", 1995. godine i mnoga druga dela.

Dimić je pisao poeziju, prozu, filološke i istorijske studije, a bavio se i novinarstvom. Naime, bio je pokretač i urednik naučno-stručnog časopisa "Romologija", koji je od 1989. godine izlazio na srpskom i na romskom jeziku, a isto tako i časopisa za romsku kulturu i književnost "Reč Roma", koji je izlazio od 1994. godien, u izdanju "Društva Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma", čiji je i tvorac, ponovo, on sam. Putem izdanja ovog Društva  predstavljeni su skoro svi romski pisci u, tadašnjoj, Jugoslaviji.

1996. godine osnovao je "Maticu romsku" u Jugoslaviji u kojoj je do svoje smrti bio predsednik. Radeći u "Matici", skovao je mnoštvo planova, po pitanju razvijanja romske kulture i jezika, od kojih je mnoge ostvario, a neki su ostali da bi ih realizovali njegovi sledbenici.

Posebno bi trebalo istaći još jedan od kapitalnih Dimićevih poduhvata — rad na polju obrazovanja na maternjem, romskom jeziku. Sačinio je nastavni plan i program za nastavni predmet "Jezik i nacionalna kultura Roma", koji je odobrila Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za prosvetu, 09.11.1998. godine, a 2000. godine objavio je i prvi "Bukvar" na romskom jeziku.

Kada je pripremio udžbenike, obučio je i određeni nastavni kadar za izvođenje, tada, fakultativne nastave na romskom jeziku. Održavanje fakultativne nastave na romskom jeziku počelo još 1996. godine, najpre u Vojvodini za 72 učenika, uzrasta od I—VII razreda osnovne škole, u tri odeljenja u Obrovcu i dva odeljenja u Tovariševu, da bi se ubrzo proširilo i u drugim mestima, kako u Vojvodini tako i van nje. Uz pomoć ove nastave učenici su sticali ne samo znanje iz svog maternjeg jezika, nego su se i pripremali za uspešnije savlađivanje gradiva u redovnoj nastavi. Fakultativna nastava koju je pokrenuo u saradnji sa osnovnim školama u Vojvodini, prva je institucionalna nastava na romskom jeziku u tadašnjoj Republici Srbiji.

Osnovni cilj mu je bio da se što više dece edukuje da bi pronašla svoje mesto pod suncem, da bi lakše išla kroz život, da bi se prekinuo taj začarani krug neobrazovanosti i siromaštva, kako je govorio: "Neobrazovani smo zato što smo siromašni, a siromašni smo zato što smo neobrazovani."

Da bi se shvatio značaj poduhvata Trifuna Dimića za emancipaciju Roma, treba imati na umu da procenat potpuno nepismenih Roma dostiže 80%, da čak i u Vojvodini, najrazvijenijem delu zemlje, Romi u ogromnom broju napuštaju osnovne škole, posle drugog ili trećeg razreda.

Trifun Dimić se zasluženo ubraja u one koji su na ovim prostorima postavili temelje savremene romologije, borac za romsku emancipaciju, učinio je toliko da će ostati upamćen ne samo među Romima i ne samo u našoj zemlji.

Svoj životni put završio je u Novom Sadu, 13. 09. 2001. godine, gradu koji mu se, za sav doprinos, odužio dodelivši jednoj od ulica njegovo ime.


savetroma.vojvodina doc.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #4 poslato: Jun 13, 2016, 02:27:06 am »

*

SEĆANJE NA ROMOLOGA I PESNIKA TRIFUNA DIMIĆA


NOVI SAD — Desetogodišnjica smrti pesnika, velikog borca za emancipaciju Roma i najznačajnijeg romologa na našim prostorima Trifuna Dimića (1956—2001) danas će u Novom Sadu biti obeležena izložbom u biblioteci koja nosi njegovo ime i programom u Matici srpskoj.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u ogranku Gradske biblioteke "Trifun Dimić" u prigradskom naselju Šangaju, biće otvorena izložba "Trifunovi otisci u večnosti", autora Dragoljuba Ackovića, koju organizuje Muzej romske kulture.

Kako je saopštila ta ustanova, na otvaranju će govoriti mnogi poštovaoci Dimića, rano preminulog pregaoca romske kulture, koji je na romski jezik preveo Stari i Novi zavet, kao i bogoslužbene knjige koje su bile osnova za izvođenja liturgija na romskom jeziku u Novom Sadu i Beogradu.

Uz to, bio je autor dve zbirke poezije, napisao i preveo niz drugih književnih dela i objavio nekoliko knjiga romske narodne poezije i proze.

Novosadska Gradska biblioteka i beogradski Muzej romske kulture će uveče u Matici srpskoj prirediti omaž pod nazivom "Život je moj sen i san prolazni...", posvećen Dimićevom stvaralaštvu.

Autor:
Agencija Tanjug
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: