Posleničke narodne lirske pesme [pesme o radu]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « SRPSKA NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST « Narodna lirika « Posleničke narodne lirske pesme [pesme o radu]
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Posleničke narodne lirske pesme [pesme o radu]  (Pročitano 35981 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Januar 14, 2011, 03:02:32 pm »

**

O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA


Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom, pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter.

Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano.

Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima:

Sjedi moma na visoko,
Na visoko, na široko,
Svilu prede, gajtan plete,
S gajtanom se razgovara,


pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom:

Tri đevojke, tri jagluka vezle

Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći:

Prele su prelje s večera,
Spram onog sjajnog mjeseca,


pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja.

Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena.

Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama.

I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi:

Lepo ti je rano uraniti,
Dvor pomesti, vode donijeti.


Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda. Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima:

Da zahvatim studene vodice,
Da napojim sve redom bećare.


Branje lekovitog bilja je, takođe, jutarnji posao. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene, a lečenje njime je predstavljalo magijski čin, to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. Zato u pesmi, uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere, devojka sa njom i razgovara:

Smilje bere Smiljana devojka,
Smilje bere, smilju progovara.


Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće.

Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme, ako pratimo kalendarski ciklus, tj jest smenjivanje godišnjih doba, predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su, pre svega, obavljali muškarci, ali su u njoj učestvovale i žene, što pesma, u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju), kazuje:

Mile kosi, a ja plastim seno.

Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji, ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost, što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke, u stihovima:

"Oj, Ivane, ne kosi livade,
Ne zavijaj rose u otkose,
Rosna trava, boljeće te glava." —
"Rosno cveće, boljeti me neće."

Sledeći posao, koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad, predstavlja čuvanje stoke.

Ovo veoma staro zanimanje, koje, inače, prethodi zemljoradnji, simbolizuje kretanje, slobodu, kao i večito čovekovo druženje sa prirodom, što se, na poseban način kazuje stihovima:

Ovčar tera jelene
Preko gore zelene.


I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički, a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene, pa pesma, odražavajući to, govori i o jednima i o drugima:

Vrati ovce od gore đevojko,
Strašivo je od gore ovcama,
Strašivo je i tebe đevojko
Doćiće ti iz gore Radojko.


Ko je, zapravo, Radojko, na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci, već da bi i čobanica mogla stradati od nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava, možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima, svejedno žena ili muškarac? Ili je, pak, to upozorenje, koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako, da li se, uopšte radi o stradanju, ili je reč o nečemu drugom, o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji, devojački, koji se još uvek lomi i dvoumi. Možda, pak, ovaj glas predstavlja momka, isto tako čobana, koji devojci, u alegorijskoj slici, javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena, ili je, barem, ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću, koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo", i ovcama i njemu, ipak, ostaje.

Proces oranja, koji je takođe postao tema narodne pesme, inače, predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova.

I oranje, koje je tipično muški posao, smatrano je nekada svetim činom. U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo:

Orač ore ravno polje.
Volovi mu dva jelena,
Dva jelena, dva sokola.
Ralo mu je čudno drvo,
Čudno drvo javorovo.
Ost'n mu je struk bosiljak,
Žegle su mu stratorove,
Privoji mu sitna mreža,
Ralnik mu je sivi golub,
Seme mu je sitan biser.


Jer, samo božanski orač može imati opremu iz pesme. Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno, umesto direktno, kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao, pošto se bogovima ne može obraćati neposredno.

I dalje, u svakom semenu, ne samo u bisernom zrnu iz pesme, sadržana je višeznačna, protivrečna, simbolika — umiranja, kad se polaže u zemlju; i rađanja, kad iz nje izniče. A upravo je žito, u predstavama ljudi, poprimilo smisao tog univerzalnog semena.

Ciklus — životni krug semena završava se žetvom, a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada. To je javni, kolektivni čin, u kojem učestvuju svi. Pa je, zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje, sa divljenjem, gleda devojke kako žanju:

Mobu gleda sa istoka Sunce,
Pak doziva Danicu zvijezdu:
"Oj, Danice, draga seko moja,
Da gledamo bega Jovan-bega.
Ima li što ljepše pogledati,
K'o djevojke kako žetvu žanju,
Za njim, vezu momci neženjeni.


U njima se peva i o vili i devojci, koje se takmiče u žetvi, pa devojka između vilinog natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi, bira ljubav:

Žetvu žela vila i djevojka —
Vila žanje, a djevojka veze.
Više žanje zagorkinja vila,
Više žanje neg' djevojka veze:
Ostadoše snoplja nevezana.
Govorila zagorka djevojci:
"Hoćeš da ti hitrac trave dadem,
Da ti budu pohitrije ruke?"
Al' govori lijepa djevojka:
"Hvala vilo na hitracu travi,
Neg' mi podaj onakove trave
Kojano će mene omiliti
Mome dragom, da mu budem ljuba


Znači, i u žetvi učestvuju, kao i u ostalim opisanim poslovima, i ljudi i božanstva. Božanstva, uostalom, po verovanju onih koji su ove pesme pevali, žetveno blagostanje i omogućuju.

Ciklus pesama uz rad, u okviru kalendara, završava se jesenjim poslovima. To su, prema njima, radovi u vezi sa grožđem i vinom. A i u ovim poslovima, koje začudo obavlja devojka, važnu ulogu imaju natprirodna bića, ona devojci pomažu da posadi vinograd:

Devojka imala
Orla pobratima,
Orla pobratima,
Vilu posestrimu,
Or'o vodu vuče,
A vila zaliva.


U posleničkim pesmama, znači, reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja, bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka, sejanje bisera, žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda.

Posao je, osim toga, velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove, umilostiviti demone, ili, jednostavno, uživati u plodovima sopstvenog rada, nazdravljajući:

Kona koni navijala,
Čuturicu donijela:
"Zdrava budi, kono moja!
Sretno naše navijanje,
I vratilu okretanje.


U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost:

Ja se najmi' u popa,
Ah na moju zlu sreću
Ja se najmi' da orem,
Posla mene moj popa,
Posla mene da orem.
Ja započe' orati,
Sitna kiša udari,
I ja lego' spavati
Kad se od sna ja trgo',
Palice mi listale,
A jarmovi cvetali.


Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja, dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju, mada, naravno, ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki, nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen.

Pesme, znači, govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova, one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima, uslovljenu ne samo prirodom posla, već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive.

Pesma, međutim, upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici, na primer, u odgovoru Jovanove ljube slugama:

Konje čuvam, Jovana se bojim
Vezak vezem,
sestricu udajem,
Čedo zibam, starosti se nadam,


i slično.

U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka, posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate, od kojih su mnogi danas već zaboravljeni.

Ali, rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka, razgovora i dogovora, iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl.

Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. Za razliku od pesama uz rad, za koje se kaže da prate sam taj proces, ove pesme o radu govore drugačije. One, u osnovi, pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika, te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. Pa, iako je u njima svaka radost iščezla, još uvek se, makar u nekima, nazire dirljiva veza sa prirodom, kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje:

Kišo padaj, nemoj na bojtara,
U bojtara, kabanica stara


Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt, opor, težak i nasilnički, baš kao i teret na nadničarskim plećima:

Oj išpane, pušćaj nadničare,
Pušćaj kući, jer ćemo te tući!


Ali samo na trenutak, da bi, zatim, i on iščezao kao eho...


Priredila dr Zoja Karanović

[postavljeno 05.05.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Septembar 26, 2011, 06:16:51 pm »

**

POSLENIČKE PESME [PESME O RADU]


U ovim lirskim pesmama sadržina je uglavnom vezana za razne vrste radova kojima su se naši preci bavili. Pevalo se o čuvanju stoke, vršidbi, setvi, berbi, a kasnije s razvitkom zanatstva, pevalo se i o kujundžijama, sajdžijama, trgovcima i sl.

Naši preci mnoge poslove u polju vršili su zajednički, kolektivno — mobama. Prilikom takvih poslova (okopavanja kukuruza, kosidbe i sl.), stvarale su se pesme koje su bile u skladu kako s vrstom posla, tako i s ritmom u radu. Rad je u ovim pesmama veličan kao najveća radost. One su unosile radno raspoloženje.

"Žito žele lijepe djevojke,
žito žele, žitu govorile:
"Mi te žele, a mi te ne jele,
neg' otišle u dvorove b'jele,
svaka svoga dragog dočekala,
a s dragijem radost pričekala"

Žetelice se blagosiljaju

Uz radno raspoloženje, u pesmama o radu nalazi se motiv takmičenja. Takmičili su se stari i mladi, muško i žensko, ali najviše momci i devojke. Prema ovim pesmama, u takmičenju je bila izdržljivija devojka i uvek pobeđivala. Pored takmičenja u njima se nalaze ljubavna osećanja momaka i devojaka.

"Nadžnjeva se momak i devojka:
momak nažnje dvadeset i tri snopa,
a devojka dvadeset i četiri...
Kad ujutru beo dan osvanu,
momak leži ni glave ne diže,
a devojka sitan vezak veze."

Nadžnjevanje

U narodnim lirskim pesmama o radu pominju se kao dobri radnici — siromašni, a kao izrabljivači — bogataši.

"Duga dana i zla gospodara!
Ne da sjesti, niti počinuti,
sastavio ručak i večeru ..."

Zao gospodar

U novije vreme, posle narodnooslobodilačke borbe, stvorene su pesme o izgradnji zemlje, a naročito o izgradnji pruga, puteva, fabrika i sl. U narodnim lirskim pesmama o iz-gradnji zemlje, veliča se rad, ali i ljubav prema domovini i narodu.

"Gradit' prugu — to je naša dika,
tu se stiče ime udarnika.
Omladino, udarnički radi
da se pruga dokraja izgradi...
Nasip raste, ređaju se šine,
to je delo naše omladine ..."

Zakletva

Narodne lirske pesme o radu jesu još: Prelja i kujundžija, U gazdinskoj kući, Čobanica, Devojka i ovčar, Iz Banije, Sa Kosova i dr.


Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: