Mitološke narodne lirske pesme
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « SRPSKA NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST « Narodna lirika « Mitološke narodne lirske pesme
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mitološke narodne lirske pesme  (Pročitano 13355 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Januar 14, 2011, 03:04:50 pm »

**

O MITOLOŠKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA


Mitološke pesme1 su verovatno najstariji sloj naše usmene lirike. One pevaju o dalekom vremenu ljudskog sna — o tome kako je po narodnoj mašti nekada mogao biti stvaran svet iz zagonetnih dubina haosa; iz kojeg su, odnekud, izranjali sunce, mesec i zvezde da ga obasjaju i zagreju. Zato su nebeska tela glavni junaci ovih pesama. U njihovim fantastičnim graditeljskim poduhvatima, putovanjima, ženidbama, u njihovoj igri, čak, odslikava se stvaranje.

Kada se, na primer, mesec ženi zvezdom Danicom, pesnikinja to opisuje na sledeći način:

Svu noć sedela, more, biser nizala,
Konju na grivu more, konj se otresa. —
Što se otresaš, more, ja te ne nižem,
Ja te ne nižem, more, na vojsku d' ideš,
Već ja te nižem, more, na svadbu d' ideš.
Brat mi se ženi, more, brat mi je Mesec
Zvezdu uzima, more, zvezdu Danicu.


Nebeska svadba, dakle, po osnovnoj radnji koja se u njoj opisuje — kićenje bratovog konja, slična je ljudskoj; i strah od rata je ljudski; samo učesnici u zbivanju nisu ljudskog porekla, već personifikovana nebeska tela, koja zadobijaju svojstva božanstava prirode. U mitološkim pesmama našlo se mesta i za čoveka. Ali, u njima su ljudi samo naoko ljudi, oni nisu od našeg kova jer, i oni su kao bogovi, što pokazuje i sledeći primer:

Jidrilo drivo niz more,
U njemu Petre vojvoda;
Na Peri tanka košulja,
Tanja od lista makova,
Gušća od lišća naranče
Peri mi majka govori:
"Otkle ti, Pere, košulja?"
Pere mi majci govori:
"Kada se Sunce ženilo,
Prisvetlom zvizdom Danicom,
Ja sam joj bio za kuma;
Ja sam joj prsten darova,
Ukom'je sunce i misec
A ona meni darova
Tanenu ovu košulju."


Iz dijaloga majke i sina saznajemo da je sin bio na božanskoj svadbi, što znači da i on ima nešto od njihovih svojstava. Dar i uzdarje, osim toga, takođe predstavljaju realno nepostojeće predmete — tananost košulje poredi se sa makovim i narandžinim listom, dok je u čarobni prsten sakupljena sunčeva i mesečeva svetlost.

Negde između ljudi i nebeskih tela nalaze se hrišćanski Bog i sveci, zatim vile, duhovi prirode, koje povezuju svet bogova i ljudi.

U ovim pesmama se svako delovanje junaka opisuje kao estetski čin. Jer, gospodari na nebu i na zemlji, znalci svih stvari, oblikuju i grade samo svet lepote — biser se niže konju na grivu; vrata su na gradu zlatna i biserna; u skut se vije kruna na iglu srebrnu, na žicu zlaćanu. I to je svestan umetnički postupak. I u tome je, nesumnjivo, snaga ovih pesama. Pa čak i onda kada je za stvaranje neophodna žrtva, sa čime se savremeni čovek nikako ne bi mogao složiti, i ona je od najbolje vrste — najlepša (pesme u kojima vile kradu momke i devojke).


______________________

1
MIT — predanje u koje se veruje, vrsta prastare priče koja govori o tome kako je stvaran svet (kako su postala nebeska tela, bogovi, biljke i životinje, ljudi, njihova zanimanja, različite institucije i sl.).
MITOLOŠKE PESME — narodne lirske pesme koje pamte likove, događaje i shvatanja paganskih religija. U našim pesmama, koliko je poznato, nije sačuvan ni jedan celovit mit, mada se on može prepoznati u ostacima.


dr Zoja Karanović

[postavljeno 05.05.2010]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: