Vladimir Bovan — Lirske i epske pesme Kosova i Metohije
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « ČITAONICA « Pisci i knjige « Vladimir Bovan — Lirske i epske pesme Kosova i Metohije
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vladimir Bovan — Lirske i epske pesme Kosova i Metohije  (Pročitano 2768 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5833



« poslato: Januar 14, 2011, 03:12:43 pm »

**


POEZIJA KAO DUŠA NARODA

(Lirske i epske pesme Kosova i Metohije, priredio Vladimir Bovan, Institut za srpsku kulturu — Priština, Narodno delo, Beograd — Dom kulture "Sveti Sava", Istok — "Stručna knjiga", Beograd)

U projektu Instituta za srpsku kulturu u osvetljavanju i tumačenju materijalne i duhovne kulture srpskog naroda na Kosovu i Metohiji izašla su do sada dva toma, u šest knjiga, poslednjih zapisa srpske narodne književnosti na Kosovu i Metohiji koja je priredio prof. dr Vladimir Bovan. Preostaje objavljivanje trećeg toma, u četiri knjige, kojima se ovaj značajan deo projekta zaokružuje.

Posle prve knjige — "Obredne pesme sa Kosova i Metohije", koja donosi preko 300 pesama, drugi tom obuhvata običajne pesme (1396), verske, poslaničke, porodične i rodoljubive (400), ljubavne narodne pesme (700), pripovedne narodne pesme (35) i junačke narodne pesme (29).

Studenti Odseka za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik, danas Odsek za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta u Prištini, obavili su jedan veoma bitan posao. Oni su spasili od zaborava na hiljade pesama, pripovedaka i govornih narodnih tvorevina (poslovica, zagonetaka, izreka, pitalica, kletvi, zakletvi, zdravica i blagoslova, brzalica i dr.). Iz 144 studentska rada sa 7.411 zapisanih umotvorina nastalih tokom 25 godina priređivač je izdvojio najvrednije zapise. Ova činjenica ima poseban značaj, s obzirom na to da u većini mesta iz kojih potiče građa koja neosporno dokazuje srpsko prisustvo i tradiciju danas nema srpskog naroda.

"Studenti zapisivači srpskih narodnih umotvorina, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, zatekli su na Kosovu i Metohiji", kaže priređivač povodom običajnih pesama, "očuvanu običajnu narodnu liriku". U tim zapisima ima 1.396 običajnih narodnih pesama, od kojih je preko 1.200 svatovskih i oko 200 zdravica i tužbalica.

Druga knjiga obuhvata: verske, poslaničke, porodične i rodoljubive narodne pesme. Po priređivaču, najbolje su zastupljene porodične narodne pesme, koje čine polovinu knjige, njih 193. Tu nalazimo još 114 poslaničkih, 60 rodoljubivih i 33 verske pesme. U predgovoru prof. dr Vladimir Bovan govori o svim vrstama, podvrstama, vremenu i načinu na koji su se pesme pevale.

Treću knjigu čine ljubavne pesme koje "sadrže duhovnu građu iz vremena patrijarhalnih odnosa". To su vrlo stare pesme i nalaze se još u "Pećkom rukopisu", posle kojeg na Kosovu i Metohiji nema zapisanih pesama do šezdesetih godina 19. veka, kada nastaje velika zbirka Miloša S. Milojevića. Potlačenost Srba i mali broj pismenih ljudi uzrok su ovih pojava.

S vremenom, međutim, nailazimo na veći broj zapisa a načinili su ih ljudi koji su boravili na Kosovu i Metohiji. Tako je nastala velika knjiga "Običaji i pesme Srba u Turskoj" Ivana Stepanoviča Jastrebova, ruskog konzula u Prizrenu, sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka. Devedesetih godina 19. veka pojavljuju se dve značajne periodične publikacije u Turskoj u kojima se objavljuju narodne pesme sakupljača sa Kosova i Metohije. Prve publikacije su Carigradski kalendar "Golub" (1890—1912) i Carigradski glasnik, prvi nedeljni list na srpskom jeziku (1895—1909). Među sakupljačima pominjemo i Stevana Mokranjca, koji je devedesetih godina boravio u Prištini, srpskog konzula B. Nušića, Zariju Popovića, sveštenika Denu Debeljkovića, Janićija Popovića, Ivana Ivanića, Janka Đorđevića. Na kraju tog niza jeste kapitalno sakupljanje narodnih umotvorina studenata Filološkog fakulteta. "Prema broju motiva ova knjiga srpske ljubavne lirike sa Kosova i Metohije uvršćuje se u one retke knjige sa pesničkim bogatstvom i raznovrsnošću", ističe V. Bovan kao nosilac projekta i stručnjak koji je ceo radni vek posvetio srpskoj narodnoj književnosti.

Četvrta knjiga sadrži 35 pripovednih epskih narodnih pesama. Ovih pesama je, po priređivaču, malo zato "što se epske narodne pesme teže pamte kao zaokružene pesničke celine". Od tih pesama dve su bajke u stihovima, šest legende u stihovima, novelističkih je sedam, a baladičnih devet. Zastupljene su i pesme koje se nalaze na granici između pripovednih i lirskih. Naglašavamo i činjenicu da se u pesmama pominju epski junaci Marko Kraljević i Miloš Obilić.

Bogate motivima, one ukazuju na dobru očuvanost nacionalne prošlosti i tradicije, sećanje na doba Nemanjića, svetog Savu, i da su Kosovo i Metohija bili sedište Srpske patrijaršije i centar duhovnosti srpskog naroda.

Peta knjiga, sa 29. pesama različite sadržine, obuhvata epiku koja se nije naročito očuvala, ali je u narodu postojala i čuvala građu, počev od junačkih pesama o pretkosovskim vremenima, pa do pesama o Srpskoj revoluciji početkom 19. veka. Najviše ih je o Marku Kraljeviću, Kosovskom boju, zatim iz novijih vremena o oslobođenju Srbije i Crne Gore, uglavnom lokalnog karaktera.

Ove pesme, kao i sve u drugom tomu, i to je njihova posebna vrednost, poslednji su zapisi sa terena na kojem u većem delu danas nema srpskog naroda. Od te činjenice pošli su priređivač, izdavač, kao i recenzent dr Zoran Pavlović, koji i zbog toga misli da je ovo značajna knjiga "za srpsku kulturu i nauku".


Ana Đorđević
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: