Običajne pesme [svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « SRPSKA NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST « Narodna lirika « Običajne pesme [svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice]
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Običajne pesme [svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice]  (Pročitano 41680 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5693



« poslato: Januar 14, 2011, 09:24:43 pm »

**

OBIČAJNE PESME

Narodne običajne lirske pesme dobile su ovaj naziv prema reči običaj. Naime, naši preci činili su utvrđen red postupaka prilikom stupanja u brak, pri krštavanju deteta, slavljenju praznika, ili prilikom sahranjivanja nekog člana porodice. Utvrđeni red postupaka važio je kao pravilo i ono je vremenom prerastalo u nepisani zakon — običaj.

Prema predmetu prikazivanja, običajne pesme se dele na: svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice.


S v a t o v s k e  običajne lirske pesme su vrlo stare po postanku. U njima se peva o prosidbi devojke, oproštaju s roditeljima, radosti zbog života s dragim — dragom, ali i o neizvesnosti dobrog života u novom domu.

Svatovske pesme su pune bogatih opisa devojačke lepote koja se poredi sa suncem i mesecom, opisa svečanog ruha vezenog zlatom i svilom, belih dvorova i raskošnih trpeza. U mnogim ovim pesmama je sve lepo, sjajno i raskošno, puno mladosti i cveća.

"Kad se bjehu svati podignuli,
ne umiju dvora puta naći —
od mirisa rana bosioka,
od ljepote ruže i viole,
od čistine sitne madžurane,
od širine zelene naradže,
od trepeta sivijeh sokola."

Dvori devojački

"Naša snaha čestito ti dođe!
U dvore je sreću donijela,
za kosom joj ogrijalo sunce,
u rukama sivoga sokola,
a u srcu mira i pogodbe,
u ustima meda i pogače!"

Snaha

U svatovskim pesmama nalazi se i tuga zbog rastanka s roditeljima.

"Muči, ne plači, dušo devojko!
Tvoja će majka većma plakati.
Većma plakati, tebe žaliti,
kad tvoje druge na vodu pođu,
a lepe Ruže na vodi nema,
ni lepe Ruže, ni vode hladne."

Kad izvedu devojku


P o č a š n i c e  i l i  z d r a v i c e  jesu pesme kojima se odaje čast domaćinu ili njegovim ukućanima. One se pevaju kad se nazdravlja. U počašnicama ili zdravicama obično se želi dobro zdravlje i sreća. Mnoge od njih su veoma ozbiljne, dostojanstvene i dirljive, ali: ima i vrlo duhovitih i smešnih. Poznate su zdravice kao: Pametnom čoveku, Junaku, Starcu i dr.

"Biserna brada,
srebrna čaša,
biser se roni,
u čašu pada.
Svako ga zrno
po dukat valja,
a sjeda brada
tri b'jela grada!"

Starcu


U s p a v a n k e  su pesme u kojima majka kazuje najlepše želje svome detetu. Pesma je nežna i topla. Melodija je tiha i mila. Uljuljkano dete bez straha mirno spava u toplom majčinom zagrljaju.

"Iš, paune zlatopere!
Ne šetukaj, ne zagučaj,
ne šoboći, ne klopoći,
spusti tvoja zlatna perja
a raširi đuzel repa,
ulez lad u odaju,
kril'ma Jovi 'lada čini
da on spava u 'ladini."

Detetu


N a r i c a l j k e  i l i  t u ž b a l i c e  jesu pesme u kojima se iskazuje tuga i bol. Kao što je snažno osećanje radosti zbog stupanja u zajednički život, bračnu zajednicu, ili dobijanje dece, tako isto je snažno osećanje — bol i žalost za umrlima. Kad roditeljima umre dete, sestri brat, devojci dragi ljudi su tužni i potreseni.

U tužbalicama reči su dostojanstvene, uzvišene, veoma bolne i dirljive. Cela pesma je takva. Tužbalice ili naricaljke jesu: Za ćerkom, Zar ti nije žao, Treći dan na grobu, Iznenadnom pokojniku i dr.

"Kada dođem u dom tamni,
tamnoj mene!
šta ću deci kazivati,
djeci lele!
kad me sretu djeca u put?
srećo moja!
e su djeca mila tebe,
diko mila!
često plaču, sporo rastu,
čest moj jade!"

Treći dan na grobu

Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5693



« Odgovor #1 poslato: Septembar 26, 2011, 08:03:33 pm »

**

SVATOVSKE PESME


Svatovski običaji su vrlo stari i raznovrsni. Ženidba je oduvek smatrana najvećim i najpresudnijim trenutkom u životu, pa je razumljivo što je bila popraćena bogatim obrednim svečanostima. Svatovska pesma je imala pored običajnog i ritualno, obredno značenje. Pesmom se izricala molitva i želja da mladenci budu srećni i dugovečni, da žive u slozi i ljubavi, da izvedu porod i da dočekaju unuke, praunuke i "bele pčele".

Opevan je svaki trenutak svadbe. Svaki deo svadbenog čina ima svoje pesme. Jedne se pevaju kad se prosi devojka, druge kad se po devojku putuje, na povratku, u mladoženjinoj kući. Svaki svat opet ima svoje pesme. Najviše se pripeva mladi i mladoženji, pa mladoženjinoj majci. Pesma kaže:

Zaran', kume, zaran', stari svate!
Moli vam se ženikova majka:
zarana joj snau dovedite,
da donese sunce u nedrima,
u rukav'ma sjajne mesečine!

U svatovskim pesmama ima i mitoloških elemenata. Takva je pesma "Vila zida grad". Vila zida grad ni na nebu ni na zemlji, već na grani od oblaka. Na gradu je sagradila troja vrata: na jedna ženi sina, na druga udaje kćer, a na trećima sedi i gleda

đe se munja s gromom igra,
mila sestra su dva brata,
a nevjesta s dva đevera.

Ritualno (obredno) i mitološko značenje tih stihova odavno je zaboravljeno, a ostala je neprolazna lepota pesme: snažne pesničke slike pred kojima zastaje dah.


P. G.

Vuk S. Karadžić — Narodne srpske pjesme [Knjiga prva] 1824.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: