*
УДК: 821.163.41.09-84:398 ;
392.86(497.11)
ИД Број: 205956620
Maja Radoman Cvetićaninprof. srpskog jezika
OŠ "Vožd Karađorđe" Aleksinac
ZDRAVICA IZ SELA KATUNAApstrakt: Rad donosi originalnu zdravicu poznatog autora, ali stvaranu po pravilima narodnog zdravičarstva. Samoj zdravici prethodi kratak osvrt na uobičajenu strukturu srpske narodne zdravice i komentarisanje originalnosti zabeležene zdravice.Ključne reči: zdravica, berićet, plodnost, blagoslov, kletva, šaljiva narodna zdravicaOd davnina ih izgovaraju orači, sejači, prolaznici, namernici, svadbari, slavari, domaćini, siromasi... Srpska narodna zdravica je velika istina o dobroti srpskoga čoveka, onog koji priželjkuje žitne i proklinje ratne godine; onog koji prezire rat, a prepričava ga generacijama; onog koji čuva svoj dom, kuću i ognjište i srdačno se raduje svakom dobronamernom gostu. I uvek nazdravlja. Bilo da mu se rađa ili umire, naš će čovek podići čašu i u dobru, i u zlu izgovoriti zdravicu kao magiju.
Zdravica predstavlja "najstariji i najpoznatiji oblik govorništva u svim kulturama svijeta, a uz epsku narodnu pjesmu i najizrazitiji predstavnik usmenog narodnog stvaralaštva".
1Srpska narodna zdravica je najuzvišeniji spomenik plemenitosti srpskog seljaka, priznanje njegovoj upornosti da uvek i svuda pobedi život. Bez obzira kojom prilikom se izgovara, na kom mestu i s kojim razlogom, zdravica uvek donosi ljudsku potrebu za plodnošću i berićetom.
Zdravica zabeležena u selu Katunu, selu Aleksinačkog Pomoravlja, koje je tipčno agrarno selo, po malo čemu se razlikuje od tradicionalne narodne srpske zdravice. Ima uobičajenu strukturu:
1. uvodna formula
2. blagoslov
2.1. izražavanje dobrih želja
2.2. zaštita od zla
3. kletva potencijalnom neprijatelju
4. završna formula
2.
Uvodna formula podrazumeva onaj deo zdravice kojim se nazdravičar obraća domaćinu ili nekom drugom, ali se podrazumeva da je njegova zdravica posvećena upravo onom u čijem je domu ili prilikom čijeg slavlja se izgovara. Ovaj postupak ispoštovan je i u ovoj zdravici s tom razlikom što je obraćanje domaćinu malo odloženo. Najpre se nazdravičar obraća svima što je vrlo čest slučaj u narodnim zdravicama, da bi onda prešao na imenovanje pravog objekta svoje zdravice, tj. domaćina kome upućuje lepe želje.
Srpska narodna zdravica ima dva dela — blagoslov i kletvu. I u ovoj zdravici potreba da se blagoslovi, poželi plodna godina i berićet kako u polju, tako i u kući, sasvim je ispoštovana. U skladu sa manirom narodnog nazdravičara, i ovde se izražava želja da stoka blizni, a berićet bude odlika cele naredne godine, baš kao i muška deca, koja su poželjna u srpskim zdravicama. Zdravlje i plodnost je ono što se želi domaćinu i svim prisutnima.
Ono od čega se odstupa, tj. razlikuje u odnosu na druge zdravice i ovu stavlja u red originalnih je šaljiv karakter kletve. Naime, narodni nazdravičar upućuje kletvu, ali ne neprijatelju domaćina, tj. adresata kome upućuje zdravicu, već na šaljiv način i ne proklinjući, već podsmešljivo slika stvarnosnu sliku svetu. Iako je agrarna komponenta najznačajnija u srpskim zdravicama, savremeni nazdravičar se ne libi da kaže kako "poljoprivreda cirkus pravi" niti da će se otac prevariti ako sinovima ostavi imanje, jer su došla neka čudna vremena, vremena u kojima više ne odlučuju stariji.
I naravno, posle upućene kletve svima koji domaćinu ne misle dobro, nazdravičar će se našaliti i sa sobom donoseći zabavni karakter i zanimiljvost svom nazdravljanju, opuštajuću atmosferu, koja i nastaje posle par čašica.
Zdravica se završava uobičajenom formulom — nazdravljanjem "Živeli!" koje shvatamo gotovo kao stereotip, ali simbolički ova reč pojačava smisao cele zdravice — živeli — živi bili — život.
Zdravica (selo Katun)Dragi gosti i prijatelji,
svuda u ovoj našoj lepoj Srbiji,
gde se peva, igra, svira i veseli,
gde dolaze gosti i pozivaju se zvanice,
veselje se ne počinje bez one naše
stare dobre srpske zdravice.
Pa, zato i podižem ovu čašu
da nazdravim zdravicu
vama svima koliko vas ima!
Ovako se dugovečno sastajali
i sve važnije datume
bratski i prijateljski proslavljali!
Dugo godina slavili
nikad ne zaboravili
i mlađima ostavili!
Neka vam Bog da pamet u glavu
i mir u državu!
Nek nam ovo sunce dugo sija
i neka nam živi Srbija!
ŽIVELI!
E, a sada kao što je običaj
u ovom našem kraju
dozvolite mi da jednu čašicu
nazdravim i našem domaćinu,
da mu se na gostoprimstvu zahvalim,
a i da se kroz zdravicu
sa njim malo našalim!
Zdrav si tebi, Brko domaćine!
Zdrav nam bio!
Sve ti zdravo i veselo bilo!
U polju ti rodila pšenica-belica,
u brdu ti se povila vinova lozica,
a u kuću ti se igrala sve muška dečica,
u svako ćošence po jedno detence,
a na sredinu, e vala, nek ti kolo vode desetinu!
Ali, domaćine,
ovaj blagoslov ner mora mnogo da te plaši!
Dabogda ti sve bili svirači i harmonikaši,
jer kako ova naša poljoprivreda cirkus pravi,
za motiku više niko neće ni da se javi!
Domaćine, kao što ti godina ova berićetna bila,
tako ti se u štali stoka množila;
krave ti se telile,
ovce bliznile,
krmače ti se prasile —
male sedmoro, velike dvanaestoro donosile!
Zdrav si, domaćine!
Zdrav nam bio!
Uvek pio, bos odio, kolo vodio,
sinove ženio, kćeri udavo,
a imanje, vodi račun,
pa po malo prodavo!
Sinovi te voleli, poštovali
i s tebe kolo igrali,
i to sitno kolo — Smederevku,
a ako se prevariš,
pa im prepišeš imanje,
ti će si sam igraš — nišku Preperevku!
Ćerke udavo, zetovi dobio
i od nji se s tojagu branio,
jer zetovi su nezajažljiv jaz,
još ti nije ni ruku poljubio,
on traži miraz!
Kao što u podrumu imaš vina i rakije
tako ti u kuću dolazile
sve pomlađe šurnjaje, svastike i prije!
Ali, domaćine,
koj te mrazio, na šaku lazio,
da ima da zajma, da nema da vraća
u Vlaško da ide pare da zaradi,
dom da donese, i ono što mu u kuću fali,
nikad da ne nabavi;
s čergu da se zagrne,
pa da se dom vrne;
trn po njeg da vlači,
a u kuću da nema ništa da zavlači!
Ali, domaćine, ostavimo grešnike, dušmane i sitne duše,
važno je da su nama pune guše,
sve će to jednog dana biti sređeno,
nego, što ono naš narod kaže,
ne bilo ti zapoveđeno,
ajd do podruma skokni,
pa nam jedno vince tokni!
I pre nego što ti poželim radost i sreću,
a ti mi donesi jednu čašku, al malo poveću,
da pijem za zdravlje tvoje,
za muža žene moje,
za sina moje majke,
za devera moje snajke,
za strica moga sinovca,
i za sina moga oca!
Ajde, pomozi Bože,
pa nas sačuvaj od tesni sokaci,
dugački čobrnjaci,
kratke gaće i moravske koprive,
a najviše od žene brbljive!
Ej, rakijice, mučenice,
koj te pije dobro steko,
koj te pije živ bio,
a ko te po mnogo pije,
bez ženu će spije,
a koj te mnogo aka,
u jarak će da skaka!
U bure si pametna i mudra,
a u glavu si luda i praviš dibiduz čuda!
E, ovo je boca moga oca,
on je veliku meraklija bio
iz nje je pio, a ja je od njeg nasledio.
E, bože dragi,
pa da l se ovako ki ja muči svaki?!
Al' šta da radim,
ni meni nije milo
svaki dan da pijem iz kilo;
šta ću, nemanje me ubilo.
A kad se svaka muka na nas seljaci ovako navije,
čovek se mora ponekad i opije!
Samo to nije lako,
kad popijem prvu, ide mnogo traljavo, ko kroz trnje,
a drugu malo bolje, kao slama,
a treća otidne niz gušu sama!
Samo si imam jednu manu,
kad popijem treću ja više ne umem da kažem neću.
E, fala ti, dragi Bože,
što nam dade stomak od kože,
jer da je od artiju,
pocepao bi se od rakiju,
a da je od platno,
puknuja bu od vino!
Neka smo živi i zdravi, veseli i pravi,
kome što fali, nek se oznoji, pa nek si nabavi.
Ko pije umreće,
a ko ne pije — i pre će!
I na kraju
želim da vam svaka čaša bude uvek do vrha puna,
mnogo vas pozdravlja do nekog skorog viđenja
nazdravičar čika Mija iz Katuna!
ŽIVELI!kazivač: Miodrag Milošević,
zvani Mija Tutkal (1936 — 2008)
______________
1 Тања Петровић: Здравица код балканских Словена, САНУ, Балканолошки институт, Београд, 2006. године, стр. 25.
2 исто, стр. 50.KARADŽIĆ : časopis za istoriju, etnologiju, arheologiju i umetnost / Broj 5/2013.
glavni i odgovorni urednik Aleksandar Nikezić. Aleksinac : Zavičajni muzej
