Običajne pesme [svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice] — izbor
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « SRPSKA NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST « Izbor iz lirske i epsko-lirske narodne poezije « Običajne pesme [svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice] — izbor
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Običajne pesme [svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice] — izbor  (Pročitano 10369 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5702



« poslato: Januar 14, 2011, 09:34:55 pm »

**
SVATOVSKE PESME


SVATOVIMA, DA SE OPREMAJU

Zaran', kume, zaran', stari svate!
Moli vam se ženikova majka:
zarana joj snau dovedite,
da donese sunca u nedrima,
u rukav'ma sjajne mesečine!



KONJ I MLADOŽENJA

Konja kuje Selimbegoviću,
konja kuje, konj mu poskakuje,
na konju mu okov pozvekuje.
Konju zbori Selimbegoviću:
"Dur đogate, zlatna kito moja!
Ne kujem te da te preprodajem,
već te kujem sebi u svatove."
Stade đogo kano janje malo.



ČA SE ONO NASRID MORA BILI

Oj, ča se ono nasrid mora bili?
Oj, su li vali al mladi mornari?
Oj, nit su vali nit mladi mornari,
oj, nek je ono mladoženja Ive.
Oj, na njemu se stomanjica beli.
Oj, nit ju prala majka nit sestrica,
oj, nek je prala tiha godinica,
oj, al sušila jasna misečina.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5702



« Odgovor #1 poslato: Septembar 26, 2011, 08:26:34 pm »

*
SVATOVSKE PESME


Pogledaj, vojno, pogledaj,
Jeli ti slika prilika;
Ako ti nije prilika,
Usedni konja, pa beži,
Da mi ne rečeš do posle:
Prevara što me prevari
Jošte u dvoru taštinom.
Pogledaj, mori devojko!
Jeli ti slika prilika;
Ako ti nije prilika,
Uzmetni vence, pa beži,
Do posle da ne govoriš:
Prevara što me prevari
Jošte u dvoru majčinom.


Ao kono, nama drugarice!
Drugarice, naša nevernice!
Ne l' se sinoć nama zaklinjaše,
Da ne staneš kod tuđina, kono,
Da ne ljubiš tuđu ruku, kono,
Da ne mećeš tuđ prsten na ruku?
A ti sada stojiš kod tuđina,
I ti ljubiš tuđu ruku, kono,
I ti mećeš tuđ prsten na ruku.


Svi recimo: u ime Boga!
Da ovo bude u čas dobar!
Tajko i majka sina žene;
Od roda je od velika,
Koljena je gospodskoga,
Nikome se i ne javlja,
No se rodu licem klanja,
Rod mi njojzi odgovara:
"Ne klanjaj se, sele, rodu,
No zafali višnjem Bogu,
Koji ti je ud'jelio
Mlada rabra gospodara.
Mloge su ga mome brale,
Ma ga n'jesu odabrale;
Tebe ga je sreća dala,
Da b' ste dugo poživjeli!
I pošteni rod rodili!
I s rodom se podičili,
Kao paun zlatnim perom,
A šenica ravnim poljem,
I lozica baber-grožđem,
I pučina slanim morem;
Tako s vama mila majka!"


Bosioče, bosioče, u širinu rasti;
Jer će doći, bosioče, starog svata vlasti,
Pa će mi te, bosioče, mlada potrgati
Oštrom đordom, bosioče, po b'jelu kor'jenu.


Seja brata na sunašce zvala:
"Ajde, brate, na sunašce jarko,
Da se jarka sunca nagrejemo
I lepote krasne nagledamo,
Kako jezde kićeni svatovi!
Blago dvoru, u koji će doći!
Čij li će i dvori dočekati?
Čija l' majka darom darivati?
Čij li bratac vinom napojiti?
Čija l' seja među njima biti?"
Bratac seji tijo odgovara:
"Sejo moja, budi mi vesela!
Naši će i dvori dočekati,
Naša majka darom darivati,
A ja ću i vinom napojiti,
Ti ćeš, sejo, među njima biti."


Oblak se vije po vedrom nebu,
I lepi Ranko po belom dvoru,
Oproštaj ište od svoje majke,
Od svoje majke, od svoga oca:
"Oprosti meni, mila majčice!
Mila majčice, bela crkvice,
"Oprosti meni, i blagosov' me;
Ja ću da idem u tuđe selo,
U tuđe selo, za tuđu seju,
Za tuđu seju, za moju ljubu."


Kum dojezdi, dvori zazvoniše.
A gde ćemo kumu konja svezat’?
Mladoženjska majka milostiva,
Nasadila gunje i jabuke;
Tu mi vež'te milom kumu konja,
Milom kumu i starome svatu,
Po zakonu i ručnom deveru.


Dobro došli, kićeni svatovi!
A za Maru gizdavu đevojku!
E se Mare od roda dijeli
Ali joj se žao od'jeliti;
Jovo Mari tako govoraše:
"Što t' se, Mare, žao od'jeliti
Od tvog roda i od mile majke,
I od braće i od bratučeda,
Od sestrica i mili nevjesta?
I ja, Mare, dosta roda imam:
Imam tajka, imam milu majku,
Imam braću, imam bratučeda,
Imam sestre, imam i nevjeste;
Ne će tebe, Mare, pouliti,
Ne će, Mare, žimi moja glava!"


Muči ne plači, dušo devojko,
Tvoja će majka većma plakati,
Većma plakati, tebe žaliti,
Kad tvoje druge na vodu pođu,
A lepe Ruže na vodi nema,
Ni lepe Ruže, ni vode ladne.


Tekla voda, vojno le! tekelija. —
Kad je tekla, vojno le! kud se dela? —
Popili je, vojno le! trudni konji,
Trudni konji, vojno le! i umorni. —
Što su trudni, vojno le! i umorni? —
Jezdili su, vojno de! po devojku. —
Jel' kolika, vojno le! ta devojka? —
Milom kumu, vojno le! do ramena,
Starom svatu, vojno le! do pojasa,
A deveru, vojno le! do kolena,
S mladoženjom, vojno le! ravno rasla.


Odbi se grana od jergovana,
I lepa Smilja od svoje majke,
Od svoje majke, i od sveg roda.
Vrati se, Smiljo, majka te zove,
Majka te zove, košulju daje. —
Bila me, majko, od pređe zvati,
Od pređe zvati, košulju davat',
Dok nisam stala uz milog kuma,
Uz milog kuma, i uz devera;
Dok nije bio prsten na ruci,
Prsten na ruci, venac na glavi.


Što se ono u planini sjaše?
Jeli svila među svilarima?
Ali zlato među zlatarima?
Ali svita među terzijama?
Ali Mare među đeverima? —
Nije svila među svilarima,
Nit' je zlato među zlatarima,
Nit je svita među terzijama,
Nego Mare među đeverima.


Povila se zlatna žica iz vedra neba,
Savila se milom kumu u svil'na nedra.
To ne bila zlatna žica iz vedra neba,
Već to bila lepa Ruža od dobra roda.
Povila se zlatna žica iz vedra neba,
Savila se milom svekru u svil'na nedra.
To ne bila zlatna žica iz vedra neba,
Već to bila lepa Ruža od dobra roda.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5702



« Odgovor #2 poslato: Septembar 24, 2012, 08:59:58 pm »

**
POČASNICE ili ZDRAVICE


BISERNA BRADA


BISERNA BRADA

Biserna brada,
srebrna čaša,
biser se roni,
u čašu pada,
svako ga zrno
po dukat valja,
a s'jeda brada
tri b'jela grada.



Objašnjenje

Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi, pod br. 113, među Paštrovskim pripjevima uz zdravice. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj da se na svadbama, a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama, pije upravo i samo po sedam zdravica, i to:

I u slavu božju,
II u slavu svijeh svetijeh;
III u zdravlje domaćinovo;
IV u zdravlje crkovno ili svešteničko;
V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica;
VI u zdravlje carsko;
VII u zdravlje sofre (cijeloga društva).

Osim napijanja ili molitve, uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi, koje svi uglas pjevaju".

Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino, a osobito kad su u društvu, kao npr. na krsnom imenu, na svadbi, na krštenju itd. U gornje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati."


Ljiljana NikolićBosiljka Milić
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5702



« Odgovor #3 poslato: Septembar 24, 2012, 09:19:11 pm »

*
POČASNICE ili ZDRAVICE


Pade listak naranče
Usred čaše junačke.
Da je znala naranča
Da je čaša junačka,
Vrhom bi se povila,
Pa bi čašu popila.
 
I oko i čelo —
Sve vam, braćo, veselo!


Igrala je košutica,
Baština joj je;
Nevestica vino pije,
Prilika joj je.


Usadih lozu sred vinograda,
Navedoh vodu sa tri hladenca,
Da mi je loza vazda zelena,
Naša nevjesta vazda vesela.
I oko i čelo
Sve ti, sestro, veselo!


Doleće cv'jetak iz tuđe zemlje,
Pade đevojci u rujno vino.
Sele, sestrice, zv'jezdo danice!
Otpuhni cv'jetak, napij se vinca,
Taj ti je cv'jetak od vjerenika,
Od vjerenika iz tuđe zemlje.
I oko i čelo
Sve nam, braćo veselo!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5702



« Odgovor #4 poslato: Septembar 24, 2012, 09:25:51 pm »

*
TUŽBALICE


Ti se hoćeš dijeliti
Od svijeta bijeloga,
Od crkovne te gospode?
Nego, bane, ne zaborav'
Vrći ruku na baretu,
Te zafali svoj gospodi,
Toj gospodi crkovnojzi,
Koji za te Boga mole;
I ostaloj braći tvojoj,
Koji su se potrudili,
Tebe plačuć' dopratili.
Još te, bane, s jadom molim,
Ah! za naša svaka dobra!
Kada, bane, tamo dođeš,
Ti ne nemoj bandunati.
Još te molim s jadovima,
Ah! za naša velja dobra!
Nemoj nam ih zagovorit';
Nego ćeš ih k nama spravit'.
Da se željno izgrlimo,
(Crno svrći, b'jelo vrći)
I od plača ućešimo.


Što učinje velje jade
Mladoj tvojoj kukavici,
Kojojzi si vjeru dao,
Da je ne ćeš ostaviti?
Eto sada vjerom svrnu:
Jutros si je zacrnio:
Nađede joj hudo ime,
Hudo ime, udovica,
Ge bi sjela, da ne sjede;
Ge bi pošla, da ne pođe;
Što bi rekla, da ne reče.
Ma te moli kukavica:
Ah! nemoj je bandunati
A za ljubav, što imaste,
Ni đečicu ludu tvoju,
Koji su te tatom zvali;
Ali ima uzdanicu
U tu tvoju mudru glavu,
Da je ne ćeš bandunati,
Ni ostalu muku tvoju,
Kojuno si ti mučio
Od đeteta malenoga;
Ni sirotnu đecu tvoju
Bez nastave i nauke,
Bez celiva i grljenja
I bez svakog dobra tvoga.


S jadom sam ti na dvor došla,
jad je mene!
Da obidem bona tebe,
bore dome!
I da pitam jadna tebe!
mnogo jadna!
S čim si mi se ti ponio,
dobar dome!
E si dvore sagradio,
grade dome!
Nove dvore samotvore,
samo jadna!

Pa sam jutros doranila,
išla u jad!
Da te, dome, s jadom pitam,
dugo jadna!
Kako ti je u tamnilu,
tamnoj mene!
U tamnilu bez viđela,
viđ’ me jadi!
Bez čestoga ponuđaja,
dome slavo!
Bez promjene čiste tvoje,
mnogo jadna!
Kuda li ću sad bez tebe?
srećo dome?
Kako ću ti u dom stajat,
s jadom stala!
Ludu đecu podizati,
prekukala!
Trajat mladost u neradost,
znaš ti, dome!

Evo idem kukavica
u dom kuku!
Kada dođem u dom tamni,
tamnoj mene!
Šta ću đeci kaživati,
đeci lele!
Kad me sretnu đeca u put,
srećo moja!
E su đeca mila tebe,
diko mila?
Često plaču, sporo rastu,
čest moj jade!


Moj Jovane, orlomane,
A kamo te, ne bilo te!
Šta učini i uradi,
Kako će ti kuća tvoja
I žalosna braća tvoja?
Što salomi braći krila
I cijelu bratstvu tvome?
Što se, bolan, ne obrnu,
Na žalosnu majku tvoju
I nevjestu dobro mladu
I siročad tvoju malu?
No se nadam, prijatelju,
Ti si braću zamolio,
Da podižu sirotinju,
Da ti tješe staru majku!
Al' što će ti tužna ljuba,
O za Boga!
No ću tebe prekoriti,
Moj boleći prijatelju!
Što se bolan ne podigneš?
Evo došli prijatelji
I odive, blago, tvoje,
Što ne rečeš: dobro došli!
Ne fala ti, ne valja ti!
Pa ću tebe zamoliti
Moj zavidni prijatelju!
Traži tamo društvo tvoje,
Imaš tamo dobra dosta!
Kad, delijo, tamo dođeš,
Da razviješ svilen barjak
Da pokupiš deli momke,
Deli momke ranjenike
I izbiraš zor junake,
Od Kosova glasitoga,
Naćeš mlade kod starijeh,
Pored Pavla Orlovića,
Naćeš Marka Nenezića!...
Sve junake pod krilima,
Sve se mani krajevima,
Kao sunce nebesima!
Domani se zavičaju,
Tu ćeš naći mnogo brata!
Pozdravi ih, o Jovane!
Kaži tamo za ovamo,
Bješe zora procvjetala,
Zle godine nastupile,
Cvijet momci crnogorski,
Ostraguše pobaciše,
Po sv'jetu se poskitaše!...
Velja bolja obalila,
Glavu bratu izgubila,
Moj Đorđije!
Pa mi kuću zatvorila,
Jarko sunce ukapilo,
Sunce moje!
Majci srce obranjeno,
A tetkama crne dare!...
Pogubila, Bog je kleo!
Potraži mi dična brata,
Dična brata utrenika,
O, Đorđije, sunce jarko!
Kuća ti je pokleknula,
A šljeme se prelomilo,
Na ploču se naslonilo,
Kamen sestri s kraja tvoga!
Kad pred rodsku kuću dođem,
Kad pogledam na prozore:
Tri prozora tri gavrana!
Šćah na vrata da uljezem
Jedan sleće sa prozora
I raširi crna krila,
Ne dade mi da uljezem!
Kraljevi se sjediniše,
Tursko carstvo pregaziše,
Kraljevine proširiše,
Svuda zemlje pregaziše
Tužno roblje izbaviše
I gradove privatiše,
Ma ih tužne okitiše,
Sa glavama juančkijem!
Mnoge majke prokukaše,
Šljemena se prelomiše,
A ognjišta ugasiše.
Kukaj, sestro, do vijeka,
Bez lijeka!
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: