Posleničke pesme ili pesme o radu — izbor
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Posleničke pesme ili pesme o radu — izbor  (Pročitano 48813 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 10, 2010, 01:46:16 am »

**

KUJUNDŽIJA I HITROPRELJA
 
Što se sija kraj gore zelene:
da l' je sunce, da l' je mesečina?
Nit' je sunce nit' je mesečina,
već dva zlatna roga od jelena;
u njima su dva grada građena,
u jednom je kujundžija Janko,
u drugome Janja hitroprelja.
 
Poručuje kujundžija Janko,
poručuje Janji hitroprelji:
"O', boga ti, Janjo hitropreljo!
Da ti pošljem maleno povjesno,
opredi mi šator i košulju;
a što tebi od toga ostane,
ti opredi sebi u darove."
 
Janja bila mudrija od Janka,
poručuje kujundžiji Janku:
"O', boga ti, kujundžija Janko!
Da ti pošljem malenu paricu,
sakuj meni v'jence i oboce;
a što tebi od toga ostane,
potkuj tvoga dobra konja vranca,
neka ti je među braćom hvala."

 
 
"Pesma pripada grupi lirskih pesama o radu. Te pesme prate sve vrste poslova na selu. — Tako ima: žetelačkih, preljskih, pastirskih, vozarskih, čak i krojačkih — kao da je trebalo istaći vrednost i lepotu svake vrste rada. (Ceo život našeg čoveka iz naroda praćen je pesmom: od uspavanki pa preko svatovskih i pesama o radu, sve do ispraćajnih tužbalica) — Lepota pesama o radu je i u istaknutoj želji za većim učenikom (pesme sa motivima nadžnjevanja), u nadmetanju koje se oseća i u pesmi "Kujundžija i hitroprelja". Ti nekada vrlo cenjeni zanati istaknuti su i vrlo lepim poređenjima u početku pesme. Dva zanata u dva razna grada! A kako ti gradovi zbog njih izgledaju?

Ima u ovim pesmama i ljubavi za kolektivni rad koji se od uvek negovao. — Mobe su ponekad prave svetkovine. Ipak, narodni pesnik je umeo da uoči razliku između rada na imanju gostoljubivog domaćina i škrtog gazde eksploatatora".

"Duga dana u zla gospodara!
Ne da sjesti, niti počinuti;
sastavio ručak i večeru"...
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 10, 2010, 01:47:07 am »

*

ZAO GOSPODAR

Duga dana u zla gospodara!
Ne da sjesti, niti počinuti;
sastavio ručak i večeru.
Duga luka, a motika tupa;
tvrda brazda, široki razori,
a uvrati — ne mo'š dogledati.


duga luka — duga njiva
široki razori — široki slogovi oranja
uvrati — deo njive s krajeva gde orač okreće, najtvrđa zemlja
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Jun 24, 2011, 02:09:49 am »

**

ZAO GOSPODAR

Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. Ako se u drugim pesmama ove skupine rad doživljava kao lepota i radost, kao prilika za druženje, razgovor pa i ljubav, ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o radu. U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. Snažnom socijalnom notom (težina rada, teški uslovi rada, neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama mada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan — socijalni motivi nalaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva.

Tema pesme je zao gospodar, a sadržina pesme, svi stihovi pesme, obrazlažu i dokumentuju temu pevanja.

U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje — nadničara. Prvi svet je u pozadini, oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti, škrt je na hrani — sastavio ručak i večeru. Drugi svet, svet nadničara, izranja iz lirske priče o zlu gospodaru i teškom radu. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Ovaj svet su zasenčen teškom mukom i patnjom, osećanjem nemoći i nepravde. Beda sirotinjska i obest bogatih sudaraju se u ovoj pesmi.

Lirski subjekt je, prema sadržini i intonaciji pesme, sirotinjska masa. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu, nosilac neutralne lirske naracije. Međutim, poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče — on je u prvom licu. Ovo prvo lice otkriva se posredno, stihom "a uvrati — ne mo'š pogledati". Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. Ovo prvo lice, koje se samo sluti u prethodnim stihovima, a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu, čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničarskog rada dobije ispovedni ton.

Pesma je kratka, jezgrovita, zgusnuta. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog gospodara (1 — 3. stih) i motiv teškoga rada (4 — 6. stih). Između gospodara i predmeta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje predah, odmor, hranu), tvrda je i zemlja.

Kazivanje o gospodaru je lagano, sa zastajkivanjem i dužim pauzama. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu osobinu. Ti zastanci, intonacija rečenice, lirsko kazivanje — zvuče kao neverica, čuđenje. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija, poslovica: "Duga dana u zla gospodara!". Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pravom mestu, na početku pesme — prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo — zla gospodara. Drugi, stih već ima smireniju intonaciju, on navodi dokaz prethodnom čuđenju "ne da šjesti, niti počinuti". Pa opet čuđenje, ali za njega nema vremena jer dolazi još jedan argument: "Sastavio ručak i večeru". Toliko o gospodaru. Takav gospodar je čudo u svetu. Čudo od čoveka među ljudima. Čovek bez duše.

Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. Ova dva segmenta se docunjuju: posle slike zlog gospodara, slika napornog rada je logična. Rad postaje mučenje. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče

Duga luka, a motika tupa;
tvrda brazda, široki razori,
a uvrati — ne mo'š dogledati.


Prvo je predočena slika ogromne njive (luka, njiva u dolini, pored reke) i slika tupe motike — ogroman rad a nemoć radnika. Suprotnosti su jako izražene, iz njih proističe saznanje o nemoći. Drugi stih predočava detalj široke, nepregledne njive — brazda je tvrda a razori široki: nova muka, veliki napor istrošenog tela. Kao da se i zemlja (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući — uzvrat je nedogledan.

Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još više ističu težinu položaja nadničara. Suprostavljanjem dveju nevolja, dveju teškoća, naglašava se beznadežnost siromaha: luka — motika, brazda — razori. Tada dan izgleda predug i pretežak.


Staniša Veličković
Interpretacije I

[postavljeno 23.11.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Septembar 24, 2012, 09:40:33 pm »

*
POSLENIČKE PESME
ili
PESME O RADU



Žetvu žela vila i djevojka,
Vila žanje, a djevojka veže.
Više žanje zagorkinja vila,
Više žanje neg' djevojka veže,
Ostadoše snoplja nevezana.
Govorila zagorka djevojci:
"Hoćeš da ti hitrac trave dadem,
Da ti budu pohitrije ruke?"
Al' govori lijepa djevojka:
"Hvala, vilo, na hitracu travi,
Neg' mi podaj onakove trave
Kojano će mene omiliti
Mome dragom, da mu budem ljuba,
I gospođi, mojoj svekrvici,
I ostaloj u kući rodbini."


Žetvu žela lepota devojka
Zlatnom rukom i srebrnim srpom.
Kad je bilo oko pola dana,
Zapevala lepota devojka:
"Ko bi mene snoplje povezao —
Dala bi mu moje belo lice.
Ko li bi mi vodice doneo —
Dala bi mu moje čarne oči.
Ako bi mi ladak načinio —
Ja bi njemu verna ljuba bila."
Ona misli niko je ne sluša;
Slušao je ovčar od ovaca:
Rogozom joj snoplje povezao,
Od leske joj ladak načinio,
I doneo lađane vodice;
Pak besedi lepoti devojci:
"Daj, devojko, što si obećala!"
Al' devojka polukava bila,
Pak se onda mlada odgovara:
"Id' odatle, mladi čobanine!
Ako si mi snoplje povezao —
Tvoje ovce po strnjiki pasu.
Ako si mi vodice doneo —
I ti si se lađane napio.
Ako si mi ladak načinio —
I ti si se pod njim odmorio."


Nadžnjeva se momak i devojka:
Momak pažnje dvadest i tri snopa,
A devojka dvadest i četiri.
Kad uveče o večeri bilo,
Momak pije dvadest i tri čaše,
A devojka dvadest i četiri.
Kad ujutru beo dan osvanu,
Momak leži, ni glave ne diže,
A devojka sitan vezak veze!


Mobu kupi beže Jovan-beže
U Budimu pod bijelom kulom,
Niže kule u polju široku,
Da mu žanju bijelu šenicu,
Sve sabira momke i djevojke;
Mobu gleda sa istoka Sunce,
Pak doziva Danicu zvijezdu:
"Oj Danice, draga seko moja,
Da gledamo bega Jovan-bega,
Ima li što ljepše pogledati,
K'o djevojke kako žetvu žanju,
Za njim' vežu momci neženjeni,
Za njim' šeće beže Jovan-beže,
Te pogleda mobu nakićenu,
Mobu gleda, a mobi govori:
"Moja mobo, ne prosipaj klasje,
Daleko je do Đurđeva dana,
Kamo l' nije do novoga ljeta."


Šta se sija kraj gore zelene?
Da l' je sunce, da l' je mjesečina?
Nit' je sunce, nit' je mjesečina,
Već dva zlatna roga od jelena.
U njima su dva grada građena:
U jednom je kujundžija Janko,
U drugome Janja hitroprelja.
Poručuje kujundžija Janko,
Poručuje Janji hitroprelji:
"Oj, Boga ti, Janjo hitropreljo,
Da ti pošljem maleno povjesmo:
Opredi mi šator i košulju,
A što tebi od toga ostane —
Ti opredi sebi u darove!"
Janja bila mudrija od Janka,
Poručuje kujundžiji Janku:
"Oj, Boga ti, kujundžija Janko,
Da ti pošljem malenu paricu:
Sakuj meni v’jence i oboce,
A što tebi od toga ostane —
Potkuj tvoga dobra konja vranca,
Neka ti je među braćom fala!"
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: