Pevani pesnici — Miroslav Antić
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KOMPOZICIJE NA STIHOVE SRPSKIH PESNIKA « Pevani pesnici « Pevani pesnici — Miroslav Antić
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pevani pesnici — Miroslav Antić  (Pročitano 4724 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6305



« poslato: Januar 21, 2011, 11:16:14 pm »

*




MIROSLAV ANTIĆ
(1932—1986)

"Miroslav Antić rođen je 14.03.1932. u Mokrinu kod Novog Sada. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu...
Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.
Prema njegovim stihovima komponovano je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.
Umro je 24.06.1986. u Novom Sadu."



  • Neke davne zvezde (muzika: )
    Izvođači: Ljiljana Petrović
  • Besmrtna pesma (muzika: )
    Izvođači: Kabare "Putuj Evropo"

Miroslav Antić — Život, rad i pesništvo
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6305



« Odgovor #1 poslato: Januar 21, 2011, 11:16:44 pm »

*
Stihovi — Miroslav Antić


NEKE DAVNE ZVEZDE *

Stari put od lišća sav žut,
noć na putu tom
San od zvezda tako je žut
San u oku mom.

O znam ja, o znam ja,
još pamtim te dane.
Nekad si bio uz mene ti.

O znam, da si još moj —
Plaču noćas grane
U oku mome i snu.

Tvoj osmeh još slutim i tvoj topli dlan
dok čekam, dok ćutim i tonem u san.

O znam, da si još moj —
plaču noćas grane
u oku mome i snu.

Tvoj osmeh još slutim i tvoj topli dlan
dok čekam, ćutim i tonem u san

O znam, da si još moj —
plaču noćas grane
U oku mome, u srcu mome
U samoći mojoj i snu.


Francuska, Kan, 1961. godina.
SFRJ prvi put učestvuje na "Pesmi Evrovizije" sa pesmom Miroslava Antića "Neke davne zvezde" u izvođenju Ljiljane Petrović.


YouTube: Ljiljana Petrović — Neke davne zvezde
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6305



« Odgovor #2 poslato: Februar 27, 2011, 09:53:30 pm »

*
Stihovi — Miroslav Antić


BESMRTNA PESMA *

1.
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
možda će u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla,
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg na toplom danu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar tu ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh,
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom: nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako,
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopako.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćeni novac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašeni oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš — ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti — to ja još uvek
šašav letim i živim.


YouTube: Kabare "Putuj Evropo" — Besmrtna pesma
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: