sledeća tema »

[Angelina]

*




KOSTA ABRAŠEVIĆ
(1879—1898)

Kosta Abrašević, radnički pesnik, pripadnik srpke socijaldemokratije i rodonačelnik naše proleterske poezije, rođen je u Ohridu, 29.05.1879. godine. Umro je vrlo mlad. Imao je samo 19 godina!
Kad neko pozivi samo devetnaest godina, a postane simbol srpskog radništva i proleterijata, onda se može samo konstatovati da se radi o bogomdanom talentu, meteoru koji je snažno zasijao i ugasio se.
Socijalistička žica glavna je i najvažnija u celoj poeziji Abraševićevoj. On je izišao iz jedne potlačene, strahovito stradalničke rase, i mržnja njegova na nasilje i nepravdu našla je odjeka u tražbinama i borbama Četvrtoga Staleža.
Kosta Abrašević je umro i suviše mlad da bi stvorio sebi veliko ime u književnosti. Ima u njegovom delu i naivnosti, i nesavršenosti, i netačnosti, koje su bile neizbežne u mlada čoveka od osamnaest godina, pa ma koliko njegova inteligencija bila prerano razvijena. Ali po ono nekoliko nesumnjivo dobrih pesama koje su ostale, po onim tužnim i iskrenim pesimističkim akcentima mlada čoveka koji zna da je osuđen na smrt, naročito po snažnim, plahim i strasnim pesmama socijalističkim, Abrašević je dokazao svoj lep i vrlo originalan talenat, i, kao sa Stevanom Lukovićem, kao sa tolikim mladim, tek rascvetalim pa ipak plodnim životima, mnoge lepe nade sa njime su legle u grob.

• Crvena
  Izvođači:

• Zviždi vetre
  Izvođači:

     

[Angelina]

*
Stihovi — Kosta Abrašević


CRVENA

Crvena je krvca što kipi u nama;
Crvena je munja što oblak prolama,
Crveno je nebo kad se zorom smije,
Crven nam je barjak, što se gordo vije,
Crvena je mržnja u našim grudima,
Pa i gnev je crven što nas obuzima.
O, tirani, čujte — ne treba vam kriti —
I osveta naša crvena će biti.

1894.

[Angelina]

*
Stihovi — Kosta Abrašević


ZVIŽDI VETRE

Zvizdi vetre, na sve strane,
cupaj drvo, krsi grane!
Svom silinom svoga leta
huji, juri, preko sveta.
Zvizdi pesmu — da se hori,
hrabrom borcu da se bori!
Za zivota svoga cela
za ideju za nacela;
nek' ga uvek prati nada:
da ce, kad ga smrt savlada,
novi borci da se jate,
barjak njegov da prihvate.
Zvizdi pesmu, zvizdi svima,
silnicima tiranima!

Zvizdi vetre, jace, tise,
leti nize, leti vise!
U rudnike tamne sidji,
fabrikama vlaznim pridji;
kroz tamnice mracne bruji,
preko tucnih njiva huji —
svud gde cujes tuzna krika
radenica, mucenica,
kroz redove njihne spesi,
silnom nadom krepi, tesi,
pesmom nade, pesmom moci,
pesmom srece, sto ce doci,
leci jade lomnih grudi,
zoru javljaj, iz sna budi.

Zvizdi vetre, letec zurno,
zvizdi gromko, silno, burno;
u visinu let svoj dizi,
u sve kraje sveta stizi,
zvizdi himnu, ciji glasi
nek' se razliju ko talasi,
himnu bratstva svet da srodi —
jednakosti i slobodi.