Milovan Ilić Minimaks (1938—2005)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milovan Ilić Minimaks (1938—2005)  (Pročitano 41630 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Novembar 09, 2010, 12:26:24 am »

*




MILOVAN ILIĆ

Milovan Ilić Minimaks (Lipnica, 5. novembar 1938 — Padova, 9. februar 2005) je bio srpski radio i TV novinar


BIOGRAFIJA

Rođen je 5. novembra 1938. u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu "Jež", a 1960. je prešao u Radio Beograd.

Postao je poznat kao voditelj radio programa "Minimaks". Ovaj program se emitovao, na "Radio Beogradu", sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. "Minimaks" je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila "minimum govora maksimum muzike". Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove.

Sa emisijama "Sutra je petak" i "Tačno u podne", poznatijom pod nazivom "Tup-tup", koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju "Od glave do pete".

Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom "Minimaksovizija". Svoje emisije ("Minimaksovizija", "Maksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto") radio je za TV Pink i Palmu. Po prvi put je predstavio javnosti brojne narodne pevačice i pevače.—

Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Za svakog gosta Minimaks se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju. Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama (više od 8 ), kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Prve dve knjige aforizama koje je napisao su "Sitna razmišljanja" (1967) i "Iz malog mozga" (1988)[1]. Sa suprugom Biljanom imao je kćerku Anu i sina Vladimira, a iz prvog braka sina Igora.

Predavao je jedno vreme na kursu za voditelje narodnog univerziteta "Božidar Adžija" u Beogradu. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem.[1]

Krajem 2004. urađena mu je transplatacija jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Preminuo je 9. februara 2005. u Padovi, posle duge i teške bolesti.
Sr. Wikipedia

*

OBJAVIO JE SLEDEĆE KNJIGE:

— Sitna razmišljanja (1967),
— Iz malog mozga (1988),
— Minimaksime (1991),
— Pesme za antologiju (1991),
— Kratki romani (1994),
— Čista filozofija (1996),
— Vesti sa teleksa. Šta nam se događalo 1991—2002 (2002).
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Novembar 09, 2010, 12:26:46 am »

*
KO JE OVAJ ČOVEK?


MILOVAN ILIĆ
(Voditelj s greškom)


Početak — rođen je 5. novembra 1938 u Lipnici, selu pored Kragujevca. "Tamo sam rođen jer su moji bili u Kraljevu. Majka Dara je, po običajima naše porodice došla u selo, da se kao prvi unuk rodim u dedinoj, domaćinskoj kući.

Ja sam zdrav šumadijski element" ističe Minimaks. Otac Dragoljub bio je direktor, strog prema deci. Minimaksova sestra živela je u Hrvatskoj.

Detinjstvo — bio je stidljivo dete, tipično posleratno klinče. Živeo je skromno, bez frižidera, a kamoli televizora, gramofona ili diskoteke. Zahvaljujući vrednim rukama pokojne majke, koja je umela da prekraja staru odeću, uvek je bio elegantan momčić.

Tvrdi da je bio pedantan i lepo vaspitan."Nisam bio pričljiv, ali sam bio idejni vođa za sve đačke nestašluke i dopadao sam se devojčicama".

Nacoinalnost — Srbin

Verska opredeljenost — pravoslavac

Obrazovanje — osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Na studije prava u Beograd upisao se 1957. godine, kad je zbog prve objavljene humorske u listu "Politika" shvatio da ne mora da radi u "Crvenoj zastavi", već da može da živi od svog mozga.

Iako je dobio pet hiljada za pričicu, u veliki grad je došao skromno, s jednim koferom. Seća se studentske menze, dana samoće kad nije znao nikog, niti je njega neko poznavao.

Kraj fakulteta označio je ulazak u zgradu Radio Beograda i početak rada na Drugom programu u toj kući.

Dela — autor je sedam knjiga aforizama, nekoliko knjiga pesama, mnogobrojnih rubrika u novinama. Sarađivao je u velikom broju televizijskih emisija, a pojedine, koje su mu donele slavu, i označile ga legendom naših dana, uređivao je i po dvadesetak godina.

Recept po kome je "spremao" dela — minimum priče i maksimum muzike, u skraćenoj varijanti "Minimaks" postaje njegov nadimak, odnosno i više od toga, "nešto kao moje treće ime".

Karijera — počeo je u listu "Jež" i bio stalno zaposlen. Napušta ga i 1960. prelazi u Radio Beograd. Emisijama "Sutra je petak", i "Tačno u podne", poznatijom pod imenom "Tup -tup", postigao je nezapamćeni uspeh.

Hroničari su zabeležili da su već tada grdne muke sa njim imali učitelji i domaćice. Prvi, jer su redovno hvatali učenike s tranzistorima ispod klupe kako slušaju Minimaksa, druge, jer su ih muževi grdili što su im, iz istih razloga, zagorevali ručkovi.

Međutim, neke radijske emisije su mu ukinute, pa je usledio rad na Televiziji i "Od glave do pete". Popularnost mu raste, dobija silne nagrade, a onda, "ko grom iz vedra neba" pogađa ka vest da mu ukidaju emisiju. Gledaoci se bune, on izjavljuje da je šokiran.

U novinama se pojavljuje intervju koji bi bez ikakvih izmena "Minimaks" mogao i danas da autorizuje: "Ako ovih dana u novinama nađate oglas da voditelj traži posao, radi i po kućama, sa šifrom "Otpisani", znajte da se radi o Milovanu Iliću.

Navodi da je za odluku nadležnih saznao na nedoličan način, da se oseća kao "legneš živ, probudiš se mrtav", te da" pod takvim uslovima ne može da radi". Iz tog perioda datira njegovo priznanje da ima i boljih voditelja ali da publika traži suprotno. "Ja sam taj — voditelj sa greškom".

I onda je otišao na godišnji odmor, a javnost je špekulisala ko mu je ponudio bolje uslove i čiji će dres nositi iduće sezone. Ipak, narednih godina (okruglo 22) vodi "Tup-tup", čak i kad, kako je tvrdio, u slobodno vreme, 1990. počinje da radi na TV "Politika", "Minimaksoviziju". Diže se "frka", Milorad Vučelić, tadašnji glodur na RTS, preti mu otkazom, on se brani da su mu "Politika" i Milija Milosavljević — "Ktitor", ondašnji sponzor broj 1, obećali stan.

Vučela ga tapše po ramenu, izjavljuje da krov nad glavom mogu i hoće i oni da mu daju, ali to ostaje mrtvo slovo na papiru. Nađen je kompromis, Minimaks "šljaka" na "Politici", "Ktitor" mu daje "neku robu, koju sam ja kasnije utopio", za dobijeni novac kupuje stan od 115 kvadrata kod Kalenić pijace u centru Beograda, a matična kuća, RTS, mu isplaćuje 350 dinara plate.

Istorija se ponavlja, ukidaju mu i ovu emisjiju, (zvanično — zato što šefu nije prijavio gostovanje Zorana Đinđića; nezvanično — zbog forsiranja Vojislava Šešelja, i njegovog mlataranja pištoljem po studiju). Opet je zatečen i naivno, po običaju, uspeva da zatalasa javnost.

Prašina se nije ni slegla, a diže novu — serijalom na "Pinku"("Minimaksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto"). Drsko i bezobrazno ćaskanje s političarima, zamenjuje za "šta, nisam dobro čuo" varijacije sa novokomponovanim zvazdama i zvezdicama.

Čelnici RTS-a, ovog puta Dragoljub Milanović, prete mu otkazom i discipinskim postupkom. ("Onda me Željko Mitrović vodi kod Milanovića, on se ponaša kao da nije pročitao ništa od mog "pljuvanja" po novinama i sve ostaje po starom").

Saradnja traje, on priznaje da mu je Mitrović skrenuo pažnju da ne pravi viceve na račun SPS, odnosno Miloševićem i porodicom. Narod ga shvata i gledanost raste, na njegovu i radost mlađanog Željka Mitrovića (JUL), glavnog bosa.

Ali tikva puca, jer gazda "razvlači" gostovanje predsedničkog kandidata Milana Milutinovića na uštrb njegove emisije. Minimaksovi gosti čekaju dva i po sata, na minus osam ispred studija, on se ljuti. Usledila je Mićina "zakletva" da ni za pola milona maraka neće natrag u "ružičaste", ukoliko mu se broj 1 javno ni izvini".

Pada pomirenje, ali ne zadugo. Tako mu pre desetak dana smanjuju platu za 30 odsto, "usred emisije, kad vreme nije", uz pretnju da će dobiti šut kartu ako se bude bunio. Nije poslušao savet, nadigao je viku.

Gotovo da nema osobe koja se nije angažovala da rasvetli, da li je kriv zbog "Indeksovog radio pozorišta" i njihovog songa "Zamisli život u novim cipelama" emitovanog te noći, ili zbog "bezobrazno mnogo" para koje je, ničim izazvan opet tražio".

Trenutno je bez posla, leči srce (imao je predinfarkt) i dušu. Oni koje je tokom života, jer uvek je vrebao tuđu glupost i ismejavao je, bocnuo svojom žaokom, nezadirući pri tom u privatne detalje, sad zlobno komenatrišu da neće Milovan umreti od gladi.

Tvrdnju argumentuju činjenicom da je dobio toliko kravata, da prodajom istih može "premostiti" vreme sadašnje do nekog novog, i skorog, kada će nas omiljeni zabavljač ponovo iritirati stalnim pojavljivanjem na nekoj od domaćih televizija.

(I kad ćemo uzdisati i vajkati se daje ovaj čovek nemoguć — otvorim frižider, a on tamo).

Stranački angažman — "Nisam član SK, ali imam i drugih kvaliteta", njegov je aforizam, ali i činjenično stanje. Nije upisan ni u jednu stranku. "Zakleta sam opozicija, biću to svakoj vlasti".

Zanimljivosti — prvi put oženio se u 22. godini. "Bili smo ludi, mladi i nezreli, brak nam je pukao posle 12 godina" rekao je jednom. Iz tog braka ima sina Igora.

Sadašnju suprugu Biljanu, upoznao je kad je ona kao stjuardesa, zaposlena u JAT-u, došla da podeli nagrade slušaocima njegove emsije. "Bilo je mnogo žena koje sam želeo, ali samo dve sam poveo kod matičara" priznao je on, koji se udvarao tako što isprati devojku na autobusku i pošalje je na more, on sedne u prvi avion i sačeka nju, zabezeknutu, na odredištu s buketom cveća.

Poljubio je sijaset žena, ali Biljana se, posle dvadeset i više godina bračnog staža, ne boji ni jedne. Imaju kćer Anu i sina Vladimira, repera Ilu. Imali su i pudlicu Rokija koja kad je udare po glavi počne da hramlje i zaradi keks ili kosku.

U horoskopu je škorpija, inuticija joj je urođena. Mašatanja pokazuje s dozom provokacije. Škorpija mrzi "nepromočive " ljude, oteraće te je kad prestanete da budete radoznali.


Zorica Vulić | Glas javnosti | 11.03.2000.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Novembar 09, 2010, 12:27:38 am »

*

MILOVAN ILIĆ — AFORIZMI:


Poruka Aleksandru Prvom Ujedinitelju: "Hvala, nije trebalo!"

Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.

Godišnjica kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.

Rad je stvorio čoveka, a čovek — Praznik rada.

Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.

Vešt komunist od dva crvena kartona napravi — partijsku knjižicu.

Otkad su počeli da im dobacuju "Ua, pederi!", Srp i Čekić se sve ređe viđaju zajedno.
 
Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradiću vas pokrajinom.

Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.

Bratstvo i jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne dočepa narod.

Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa iza sebe ostavio pustinju.

Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
 
Primiće nas u Evropsko tržište čim popravimo kantar.

U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.

Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto — štafetu.

Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.

Kad generalni diktira nešto svojoj sekretarici — da li je to vojna diktatura?

Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku — idiota.

Neki su da menjaju granice... makar po padežima.

Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da spava na Brionima.

Poginuo je u osmoj ofanzivi — osvajajući jednu vilu na Dedinju.

Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu.

Jugosloveni su drvo života upotrebili za potpalu.
 
Čuo sam da su se posle rata drugovi u Belom dvoru oslovljavali sa GOSPODINE DRUŽE.

Menjam vlast za hleb. šifra "Radnička klasa".

Uništene su sve šume da bi se izradio dovoljan broj ramova za fotografije onih koji su prvi otišli u šumu.

Otkako gladuju, Jugosloveni su siti svega.

Spomenik mu je mali, ali mu je postolje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.

Ovoliki neuspesi... Pa, to još nikome nije uspelo!

Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.

Narod je dostojno oplakao svog vođu: suzavac je ispunio očekivanja.

U svetu nas znaju kao zemlju koja ima 23 miliona stranaka.
 
Čuvaj Beli dvor za crne dane!

Idejno smo potkovani, a od sreće — njištimo.

Mi imamo hleb, oni imaju nož. Neko pominje ujedinjenje…

Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.


Tvorac grada
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Novembar 09, 2010, 12:27:48 am »

*

IZ MOG PERA!


"Reč voditelj nastala je od glagola "voditi". Znači, svako ko vodi dete na vakcinisanje, psa u šetnju, prijatelje na piće, ženu (ili ljubavnicu) na vikend ili dedu na snimanje pluća je voditelj. Onaj ko vodi decu u školu, nije samo voditelj: on je roditelj-voditelj. Ako čovek nema dete, psa, prijatelja, ženu (ili ljubavnicu) a ni dedu, može da vodi radio i televizijske emisije. Onaj ko vodi estradne priredbe, takodje je voditelj, mada je u narodu poznat kao "tezgaroš".

U mom radnom veku vodio sam svašta. Javne priredbe sam počeo da vodim dok sam bio na odsluženju vojnog roka. Da bi vojnik izvrdao neke obaveze (koje u vojsci nikad nisu male) spreman je na sve, pa čak i da izmisli da su civilstvu bavio voditeljstvom, da mu je taj posao u krvi.

Da li znate kakva je razlika izmedju vojnog voditelja i vojne tajne? Ja ne znam. Inače, ako voditelj u vojsci bio sam čak i nagradjivan. Umesto da zbog lažnog predstavljanja budem nagrdjen, bio sam nagradjen. Se la vi!

Daleke 1967. godine Drugi program Radio Beograda imao je nameru da pokrene neku novu zabavno-rekreaciono-servisnu emisiju. Termin: subota, od 7 do 11 časova. Svu si već nešto radili. Jedino sam ja bio slobodan, to jeste bez emisije. Vratio se čovek (to jest ja) iz JNA i čeka da mu daju (čitaj: uvale) neki posao. Kazali su mu: "Ti ćeš biti redaktor (nešto kao pomoćnik urednika) a zajednički zadatak nam je da pronadjemo voditelja (nekog glumca) i reditelja (jer ko je video da glumac može bez reditelja)!" Ja kažem: "Dobro". I — stvar krene...

Ali, pre nego što je i krenula — stvar je stala. Probali su jednog, drugog, trećeg glumca. Medjutim, niko nije bio ukusu ondašnjih nameštenih radio-moćnika. Neko, ipak, mora da je bio mnogo pametan i vidovit pa, na kraju, predloži: "Da probamo sa Ilićem. Možda bi on mogao da bude voditelj. Pametan je, duhovit, kad priča — svi ga razumemo!" Mladjani, tada još samo Milovan Ilić, sve to sluša, pravi se kao nezainteresovan, a u stvari već gori od nestrpljenja da sedne pred mikrofon i kaže ono njegovo danas već istorijsko: "Drage moje i dragi moji..."

U to vreme, za razliku od sadašnje, niko nije mogao preko radio talasa da kaže ni "Živeo Tito!" ako prethodno nije prošao ozbiljnu i strogu komisiju. U komisiji su, obično, bili spikeri, lektori, urednici, direktori... Branislav Surutka, Draga Jonaš, Radmila Vidak...

Snimili mene, pročitao ja nešto, trudio se što sam više mogao, smatrao sam da sigurno dobijam zeleno (ili bar žuto) svetlo. Medjutim...

Komisija je (očigledno) snimak pažljivo preslušala (nekoliko puta), ali nalazi su bili više nego negativni. Nisam ni znao da ne znam srpski (u to vreme srpski jezik se lažno predstavljao kao "srpskohrvatski"). Komisija je pominjala neke vokale, neke nazalne mane... Mnoge njihove reči nisam ni shvatio, ali sam dobro razumeo da od moje voditeljske karijere nema ništa. Opet se oni bace na pronalaženje nekog dokonog voditelja, to jest glumca. Medjutim, dokonih a dobrih nije bilo.

Onda, opet, neko reče: "Dobro, Ilić ne govori baš najbolje, ali on priprema tekstove, rubrike, intervjue... Nije loše (a i jevtinije je) da isti čovek bude i redaktor i voditelj!"

Tako ja postadoh i ostadoh voditelj!

Predložio sam da se emisija zove "Minimaks". To je (trebalo da bude) skraćenica od "mini(mum) govora i maks(imum) muzike". Predlog je jednoglasno prihvaćen i emisija je 06.01.1968. krenula.

Tada nisam mogao ni da sanjam da će mi skraćenica Minimaks postati nadimak i da će emisija "Minimaks" za samo mesec dana postati veoma popularna, a da ću ja postati najpopularniji voditelj. Recept je bio sledeći: na početku emisije sam govorio "drage moje i dragi moji", a na kraju "ćao, nema više". Vesti sam nazvao "šta ima novo". Sa mnogim sagovornicima bio sam na "ti", što se za ono vreme smatralo skandaloznim. Muzika je bila komercijalna i atraktivna... Dakle, sve je bilo tako jednostavno i prosto da nije moglo a da ne uspe.

Meni je to tada izgledalo zaista tako: jednostavni i prosto. Ali, vidite, opet se potvrdilo: genijalnost je u jednostavnosti. Emisija "Minimaks" bila je najslušanija, a ja sam, takoreći preko noći, postao popularan. Stručnjaci kažu da se istorija našeg radija deli na onu pre i posle Minimaksa. Nešto kao pre i posle Hrista!

Emisija "Minimaks" čula se ravno 250 puta i posle tačno pet godina prestala je da postoji. Ukinuta je kao "štetna za omladinu". kao "šund", "kič" i sl. Emisija je, dakle, prestala da postoji ali je Milovan Ilić ostao zauvek — Minimaks. Kasnije dolaze na red nove emisije koje, nažalost, posle dužeg ili kraćeg vremena doživljavaju sličnu sudbinu.

Moja nova radio emisija zvala se "Tačno u podne", to jest skraćeno "TUP-TUP".. Po njoj nisam dobio nadimak jer bi bilo mnogo nezgodno da budem Milovan Ilić — Tupadžija, zar ne ?!

"TUP-TUP" je živeo 22 godine i takodje "neslavno" završio. Naredbom "odozgo" ikunut je je bez objašnjenja. Ali, druge emisije su išle. U medjuvremenu sam za (Radio 202) radio i vodio autorske emisije "Sutra je petak" i "ZVRK" (Zbir vrhunskih radio komunikacija)."


Milovan Ilić - Minimaks

ZVUČNI ARHIV "RADIJA 103"
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Decembar 22, 2011, 05:24:08 pm »

*

SKLON SAM SKANDALIMA, ALI SAM U SVOM POSLU NAJJAČI I BEZ PRAVE KONKURENCIJE

 
Kao srećno oženjenom čoveku, koji, pre svega, obožava porodicu prijaju mi ovi epiteti, koji dolaze od strane lepšeg pola. Eto, kada bih upecao zlatnu ribicu poželeo bih da i ona glasa za mene. Nerviraju me žene koje misle da ja mogu sve što hoću. Od žena u javnom životu Srbije posebno cenim Radmilu Milentijević. Cenim je od kada je otišla (u nepoznatom pravcu). Zato bih najviše voleo da upoznam Moniku Levinski... Zini da ti kažem zašto. Ha, ha, ha...

Rekao si da nećemo o politici, NATO agresiji i da bi radije pričao o vedrijim temama, da ne umaraš ljude. Pa, ipak, pokušao si 1990. godine da postaneš poslanik u Skupštini Srbije i zajedno sa rokerom Borom Đorđevićem doživeo si krah?

Nikada nisam bio član nijedne politicke partije, osim GSP stranke (Gledaj svoja posla). U duši sam bio i ostao opozicionar, kao cela moja porodica. Tada je Milan Paroski bio istaknuti opozicionar sa istaknutim rejtingom. Ponudio je meni i Bori Čorbi da njegova Narodna stranka skupi glasove za našu kandidaturu. Objasnio nam je da ako uđemo u Skupštinu, neće ući dva konja! Tako nismo ušli ni ja ni Bora jer pobeđuju uvek oni koji broje glasove. Posle nekoliko godina shvatio sam da sam se polakomio baš kao i Dobrica Ćosić koji je doveden kao predsednik treće Jugoslavije — da bi bio najuren!

Da li baš uvek govoriš bez dlake na jeziku, ili...?

Evo, uvideces da se nicega ne bojim. Za mene je Evropa in, a Jugoslavija aut. Za najpozitivniju crtu svog karaktera smatram cinjenicu da gledam svoja posla. Najvise mi smeta kada drugi gledaju moja posla. Voleo bih da upoznam Slobodana Milosevica, ali do predsednika ne moze da se dodje. U dzepu uvek nosim samo malo para i kljuc od stana. Za svoj najveci blam smatram cinjenicu da sam kasno upoznao Nadu Blam. Da imam carobni stapic polomio bih ga na pola pa da imam dva. Ako put do muskog srca vodi preko stomaka onda je najbolje da me neko napadne pecenom piletinom sa krompiricima. Trenutno me najvise zabrinjava sto je Voja Seselj jedan od onih koji brine o nasim zivotima. Od savremneih licnosti Srbije posebno cenim Milorada Vucelica. Dobar je kad god ga zovnete, a ne ljuti se kad ga odbacite.

Svojevremeno si lansirao mnoge pevace i pevacice na estradi. Koliko je kostalo to probijanje?

Nikada nisam dobijao novac od pevaca. Ponudila mi je novac jedna grupa, jos davno, ali sam odbio jer je to bila smesna cifra. Mnoge od tih zvezda bi se probile i bez moje pomoci, kao, na primer, Lepa Brena. Medju onima koje sam podrzao i pogurao rodjeni su kao zvezde i Dara Bubamara, Jami, Vendi, "Rokeri s Moravu", Djordje Balasevic i Rambo Amadeus.

Znam da pevaci nisu zahvalni i retko kad kazu hvala kada im neko pomogne. Kako su se tebi zahvalili oni kojima si dosta ucinio na pocetku karijere?

Malo je zahvalnih. Nedavno sam po prvi put u zivotu zamolio Lepu Brenu za jednu uslugu. Ulaznica u "Grand produkciju" iznosi 30.000 maraka. Moja dama nije imala taj novac i zelela je da posle na koncertima odradi svoj dug, pa se zato obratila meni za pomoc. Brena mi je bez razmisljanja rekla: "Ja sam u ovaj biznis ulozila milion maraka, to je moj posao i tu nema mnogo razgovora. Moze samo da donese novac i materijal, i to samo ako su pesme dobre". Nisu se poneli fer i korektno ni Djordje Balasevic i Rambo Amadeus sa kojima od tada ne razgovaram. Moram priznati da je Jami izuzetak, jer me jedino ona uvek pominje i postuje. A donedavno sam javno govorio da me na estradi najvise odusevljavaju Ceca Raznatovic i Brena. Pa mi je sada krivo kada sam govorio kako je Brena odlicna macka, zato je valjda i moja slaba tacka. Eto, kada bih na vratima svoga stana ponovo ugledao Terezu Kesoviju ne bih se iznenadio. Mi smo se ranije pri svakom susretu (posteno) izljubili. Ne vidim zasto bi se ta (lepa) tradicija menjala.

Koliko znam, najvise si ljut na Zdravka Colica. Objasni otkud takve nesuglasice sa Colom koji je miljenik stampe?

Zdravko Colic je (tuzna) prica za sebe... Najpre (mi) je obecao da ce doci u emisiju "Maksovizija" sa Harisom Dzinovicem. Kasnije mi je (preko predstavnika, jer on sve radi preko predstavnika) porucio da to ne dolazi u obzir. Zatim smo ga pozvali da sa dr Neletom Karajlicem bude moj gost oktobra 1998. godine. Ponovo je (preko predstavnika) porucio da to ne dolazi u obzir. Kada su mi njegovi predstavnici javili da Zdravko sigurno ne dolazi, zamolio sam modnu kreatorku Vericu Rakocevic da mi pravi drustvo. Ona je (naravno) pristala, ali su mi njegovi (Colini) predstavnici porucili: "Znas Cola nema nista protiv Verice, ali pita ima li neko bolji!" Rekao sam (predstavnicima): "Nema niko bolj! A vasem Coli porucite da je za mene mrtav i da sam ga vec smestio u parcelu gde su parkirani Djordje Balasevic i Rambo Amadeus!" Ali to nije sve... Colini predstavnici broj jedan objasnili su mi da "ono u vezi sa Vericom Rakocevic, nema veze sa Colom vec da su to izmislili Colini predstavnici broj dva i da Cola (garant!) dolazi u "Maksoviziju" novembra prosle godine. Naravno, dva dana pre tog datuma predstavnici gospodina Cole (ne znam da li broj jedan ili broj dva) javili su mi da se Cola mnogo izvinjava, ali da je to jedini datum kad moze da odrzi koncert u Krusevcu (samo tada i nikad vise!). E Colo, Colo, jebem te u predstavnike! Cola je u parceli, mrtav za mene. I porucujem mu ovaj put da zalim sto sam ga vadio iz "parcele" i podgrejavao. Ja sam dolazio do Staneta Dolanca i Branka Kostica za tri dana, a njega ne mogu da nadjem! Covek se jednostavno krije, ima neku maniju, kompleks, ne znam ni ja sta! Mislim da se Cola nikom telefonom ne javlja! Goran Bregovic mi je jednom rekao da mu se Zdravko nikada u zivotu nije javio telefonom, a Haris Dzinovic mi je rekao da ga je za vreme rata u vise navrata zvao iz Pariza, raspitivao se za zdravlje, a ovaj mu se nikada nije javio! Za mene ne postoji ni Rambo Amadeus, a dozivotno cu zaliti sto sam Balasevicu dozvolio da mi se obrati sa "ti".

Nedavno ste iznenadili javnost izjavom da bi za pet miliona maraka setali nagi u centru Beograda — po Terazijama?!
 
Zasto da ne? Mozda bih se obrukao, medjutim, sa tim novcem bih resio sve egzistencijalne probleme. Znam mnoge koji bi to isto uradili za mnogo manje novaca. Sve sto sam do sada zaradio bilo je na posten nacin, i bas bih voleo da vidim i cujem onoga ko ne bi za tu cifru prosetao go Terazijama! Eto, ima i onih koji zvizducu kada vide moj crveni "sevrolet", a nisu ni svesni da moj automobil vredi samo cetiri Bregoviceve ili Zmijanceve gume!

Dosta si pricao o beskrajnoj ljubavi prema novcu popularnih solista folka. I ti si odlicno zaradio kraj njih, vodeci estradne programe. Zar ne?

Nikada nisam imao odredjenu estradnu cenu, a za njih sam bio i ostao pravi bednik s obzirom na visinu honorara, ali neka ovo ne ispadne da se zalim. Zivim solidno, za razliku od mnogih ljudi koji posle ove NATO agresije zive na ivici materijalne egzistencije, izgubili svoje najblize, kuce, stanove, posao...Mnogi i ne znaju kakvi su njihovi ljubimci. Dok Aca Lukas otvoreno priznaje da je potrosio dva miliona maraka na drogu i kocku, Tozovac je na turneje nosio sendvice od kuce. A bio je tada mega zvezda! Na mamutskim turnejama ucestvovao sam kraj najvecih zvezda kao sto su Saban Saulic, Kvaka, Vera Matovic, Zorica Brunclik... Oni su bili bogatasi a mucili su se u autobusima u kojima je bila paklena vrucina. Samo da ne bi platili za prevoz i sto vise novaca ustedeli. A ja sednem u svoj "kapri", otvorim prozor, pustim muziku i uzivam. Odsedao sam u luksuznim hotelima, dok su se oni grcili u najjeftinijim hotelima i motelima. Verovali ili ne, kada mnogim zvezdama folka organizatori plate veceru, oni narucuju viski i sve sto vide na meniju. A kada sami placaju, piju kiselu vodu, kafu i naruce samo pljeskavicu, bez salate. Znam neke, prilicno popularne izvodjace folka, koji rucaju samo corbuljake i salate (uz dosta hleba) kako bi na turnejama sto bolje prosli!

Rekao si da si zbog tvojih smelih komentara politicke situacije, dobijao i po prstima kada si prelazio granicu dozvoljenog?

Shvatio sam da treba govoriti uopsteno, ne pominjati imena, da ne bi ta emisija bila "labudova" tj. poslednja. Za sada sam dobro procenjivao situaciju i uvek sam namirisao sta moze da prodje a sta ne.

Rekao si da nemas dostojnog naslednika na malom ekranu i radio-programima. Alal vera na skromnosti i kolegijalnosti?!
 
Znao sam da kazem da je dobro dok ima takvih kolega, jer dok oni rade ja sam najbolji, prvi, jedini i u svom poslu najjaci. Kada sam ja pocinjao da radim, pre vise od tri decenije, morao si da prodjes kroz vise ispita za radio-programe, kod vrsnih strucnjaka, pa da tek onda procitas vremensku prognozu. Isti je slucaj i sa televizijom, jer bez neophodnih filtera kvaliteta nisi mogao da udjes u studio. Danas mladi zele uspeh preko noci, popularnost bez upornog rada i skolovanja, i zato traju kratko a ja nemam istinsku konkurenciju. Nemam kao glumac puno proba za jednu predstavu. Ja pravim predstave na jednom mestu, bez generalnih proba. Za sve svoje sagovornike moram dobro da se pripremim, studiozno radim na pitanjima, i koristim bogatu novinsku dokumentaciju koju imam kod kuce. Trudim se da se dobro informisem o gostima, iako ne znam sta ce mi odgovoriti pre emisije. Samo se Vojislav Seselj jednom prilikom malo ljutnuo na mene posle emisije. Dosao je covek u emisiju da me malo zaza, ismeje, zafrkava... Zeleo je da me pobedi na mom terenu, i naravno, kao dobar domacin, nisam mu to dopustio. On moze da bude predsednik jedne stranke, ali ne moze da bude duhovit i spretan u govoru kao ja. Zato ja i gledam emisije na svim kanalima, covek se najbolje uci na svojim (i tudjim) greskama. I zato nije mogao da me pobedi jer sam u svom poslu najjaci. I zato sa Seseljem nikada ne bi otisao na rucak. Prvo: nista ne bi ostalo za mene, a drugo, mozda bih morao da platim porez na upotrebljene cackalice.

U danasnje vreme nije lako zasmejati ljude?

Ljude je mnogo lakse rasplakati. Tu su glumci pravi maheri, kao i tvorci ovih kolumbijskih i meksickih srceparajucih mamutskih televizijskih serija. Serviraju se teske reci, ide se na emocije, glumci vestacki zaplacu, i zacas cela sala i svi pred malim ili velikim ekranom rone suze. Vrlo je tesko zasmejati jednog coveka, a kamoli na hiljadu ljudi. Meni, kako stvari stoje, to dobro ide i valjda su mi zato emisije gledane. Zato je jedina osoba koja me iznervira vec svojom pojavom Mister Bin. Nervira me sto nisam u stanju da budem otkacen kao on.

Tvoji poznanici, drugari i prijatelji, kao sto je hitmejker folka Novica Urosevic, tvrde da si pravi kozar i u privatnom zivotu. Znam da je uvek biti zabavno u tvom drustvu. Sam smisljas aforizme, minimaksime i humoristicka kazivanja za estradnu scenu, ili ti neko u tome pomaze?

Sam sam autor svih osam svojih knjiga i humora kojeg pisem za novine. Odavno sam svoje mane pretvorio u vrline, tako da mane nemam. Ne smem da nabrajam svoje vrline, jer bi me onda zenski svet cekao u redu pred kucom da bi proverile. Od parfema najvise volim miris taze hleba, a ne volim cigarete, jer drugi puse umesto mene. Obicno, ustajem cim se probudim. Ako ustanem ranije, nisam za upotrebu. Retko idem u crkvu, jer ne mogu da udjem od bivsih komunista. Nikad nisam sam, a mudrome je (znaci, meni) i komarac muzika. Meso je predmet mog obozavanja (cak i kad je rec o hrani). Obicno letujem na ostrvima u Sredozemlju (da bi se posteno namucili ili naplivali oni koji zele da me gnjave). Mnogo mi je zao sto ne zivim od pisanja. U zemlji nepismenih, televizija je sila nad silama. Kada su me pitali postoji li mesto na svetu na kojem bih voleo da provedem mesec dana, odgovorio sam da (jedino) da na mestu Slobodana Milosevica ne bih voleo (i hteo) da provedem ni pet minuta. Voleo bih, priznajem, da pevam kao Pavaroti, da sviram kao Stefan Milenkovic i da imam para kao Bogoljub Karic.

Na kraju naseg otvorenog razgovora Minimaks pijucka vina jer nije bilo piva. Razgovor smo vodili nekoliko dana u njegovim najomiljenijim restoranima "Moj dan", "Stara tresnja", "Stenka" i "LM" (kod Goce Stojicevic) prvo uz viski, a potom uz pivo. Kroz smesak kaze da je ambicije vec jednom ostvario pa ih sad ostvaruje ponovo. Umesto hleba koristio je curece, i belo uz jagnjece i prasece pecenje. Kaze da rado gostuje u Republici Srpskoj, ali se u Banjaluci iznenadio sto tamo nema kiselih voda Karadjordje i Knjaz Milos, vec slovencke Radenske sa tri srca i zagrebacko pivo. Pohvalio nam se da je pored srednje strucne spreme, danas i profesor Univerziteta (pokazuje vizit-kartu koju su mu napravili u Narodnom univerzitetu "Bozidar Adzija", u Beogradu, gde predaje na kursevima za voditelje) i veli:

Puno pozdrava svim vasim internet citaocima (pogotovo citateljkama). Moram, za kraj da dodam da ce mi najneugodniji trenutak u karijeri biti kada na jednom od beogradskih groblja, Orlovaci ili Lescu, ugledam spomenik na kome pise "Minimaks — ćao nema više!"


Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Decembar 22, 2011, 05:34:04 pm »

*
MILOVAN ILIĆ MINIMAKS


MITROVIĆU SE SVIĐA IDEJA, ALI ME JE USLOVIO DA NE OSTAVIM "GRAND"

Kako stvari stoje, gotovo da je izvesno da će posle trogodišnje pauze "Maksovizija" ponovo početi da se emituje na televiziji "Pink". "Ništa nije sigurno, naročito u ovoj zemlji. Da se ja pitam, 'Maksovizija' bi se već sutra ponovo emitovala", kaže TV voditelj Milovan Ilić Minimaks. Pre nego što smo nastavili priču o oživljavanju emisije koja je u trenutku naveće gledanosti skinuta sa programa "ružičaste televizije", Mića je se pohvalio da bi ovih dana trebalo da se nađe u prodaji njegova nova zbirka aforizama koju je nazvao "Knjiga", a kako reče, pre nekoliko dana započeo je i novi biznis.

"Imam dva sina i kćerku. Ila je snimio šest albuma rep muzike koja kod nas slabo prolazi", kaže Mića. "Desi se da Ila ode na poneko gostovanje, ali ga to ne ispunjava u potpunosti. U suštini je dokon, kao i kćerka, pa smo supruga i ja uzeli kredite i privatne pozajmice, iznajmili prostor i otvorili kafić da bi klinci stekli radne navike. Mada, desi se da i ja poslužim goste..."

Nema leba od muzike kojom se bave deca, pa ste im otvorili kafić?

Ne očekujem veliku dobit. To je lep kutak i uglavnom će dolaziti naši poznanici. Trenutno sam u nezavidnoj situaciji jer sam dužan banci, dužan sam nekim drugarima...
 
Da li je moguće da ste posle 46 godina rada morali da se zadužite da biste otvorili kafić?
 
Moguće je. Nikada nisam štedeo, novac sam trošio na putovanja, kupovinu automobila... Dvadeset godina sam živeo kao podstanar. I kada bih imao velike pare, uložio bih u nekretnine. Vesna Zmijanc ima deset stanova u Beogradu, izdaje ih i ne mora da peva. Ona je najpametnije uložila novac, za razliku od mnogih pevača koji često moraju da mole nekoga da ih angažuje. Uglavnom su to moleri, kelneri, vaspitačice koji su počeli da pevaju i ne znaju da li će im slava trajati dve ili deset godina, pa grabe da zarade što više.
 
Da se vratimo na priču o povratku "Maksovizije" na male ekrane.
 
Već dve godine vodim "Grand šou", po statistikama najgledaniju emisiju, ali ja se ne zadovoljavam čitanjem tuđih tekstova. Volim da u emisiji budem voditelj, scenarista i kompletan autor. Da pozivam goste za koje smatram da su tog trenutka aktuelni, za razliku od "Grandove" emisije u koju dolaze isključivo njihovi pevači.

Da li su konkretizovani dogovori sa čelnicima "Pinka"?
 
Prilikom dodele "Pinkovih" nagrada u Sava centru pomenuo sam Željku Mitroviću da bih voleo da vodim svoju emisiju. On je rekao da to nije loša ideja, ali mi je postavio uslov da ne ostavljam "Grand". Od tada je prošlo skoro pola godine, a čuo sam pred Novu godinu da je Mitrović raspoložen da nastavimo saradnju. Preostaje mi da mu se javim narednih dana i da pokušamo da se dogovorimo. "Grand" me impresionira na neki način, ali mi je to nedovoljno. Navikao sam da radim više od jedne emisije nedeljno. Kod nas vlada mišljenje da je čovek posle četrdesete godine već za staro gvožđe, ali ja ne vidim ozbiljnu konkurenciju, ne vidim mlade ljude koji su se istakli. Italijan Majk Bonđorno je 13 godina stariji od mene i još uvek je zvezda. Doduše, italijanski voditelji presađuju kosu, zatežu lice, a meni to ne pada na pamet. Kada vidim ofarbane pevače, pa i voditelje, gledam ih kao crtani film. Oni koji dođu nespremni na snimanje i gostima postavljaju pitanja šta rade, ko su im uzori — to nisu voditelji, tako može da radi i moja baba. Mladi voditelji posle desetak emisija predstavljaju sebe kao novinare i voditelje. Pozovu u goste neku pevačicu, razgovaraju desetak minuta i kažu da su novinari.

Ko vas posebno iritira?
 
Niko ne može da me iritira jer daljinskim lako rešavam taj problem. Ne kažem da uopšte nema kvalitetnih mladih voditelja, naročito ženskih lica.
 
A Ivan Željković?
 
On je pravo iznenađenje jer se odlično snašao već pri prvom kontaktu sa kamerama. Ume da napravi tenziju, a to je velika veština. Ako se ne uobrazi i ako ne poveruje da je genije, biće dobar voditelj. Možda bih mogao da ga posavetujem da ne mora uvek da kaže: "Osmo pitanje glasi, deveto pitanje glasi"... Kod njega svako pitanje "glasi". Trebao bi da se opusti i da kaže: "Evo ga deveto pitanje". Možda mu se potkrade još poneka greška. Ali, i ja sam u početku grešio, pa sam tražio savete od lektora. Danas mnogi voditelji kažu: "Trebamo da uradimo", jer nema ko da im objasni da je ispravno reći: "Treba da uradimo". Kada slušam akcenat voditelja — to je katastrofa. Kao da se utrkuju ko će više da poprimi hrvatski akcenat. Mi smo kao narod dobri i ludi, ali — bolje je i tako nego biti isključiv, kao što se Hrvati trude da na silu menjaju jezik.
 
Kada već pominjemo Hrvate, setih se Olivera Mlakara i njegovih provokacija upućenih na vaš račun.

Bili smo prijatelji, mada sa Mlakarom nisam radio nijednu emisiju. Sam sam kriv jer sam prvi počeo prepucavanje. U vreme rata iznervirala me Mlakarova izjava da je srećan što je na njegovoj livadi snimljena himna HDZ-a, pa sam u svojoj emisiji dodao: "To reče Oliver Mlakar i nastavi da pase". Možda sam malo preterao, ako jesam, izvinjavam mu se. Prvi sam ga čačnuo, pa je zbog toga kasnije on mene prozivao. Nisam ljut na njega i kada bismo se sreli, pozdravio bih ga. Mada, smatram da ljudi koji rade na televiziji ne smeju da budu u partiji. Moraju da budu objektivni. Mislim da mu nije trebalo da se učlani u HDZ, bio bi jednako dobar voditelj i gospodin i bez hvalisanja da je himna HDZ-a snimljena na njegovoj livadi.

Kažete da voditelji ne bi trebalo da budu ni u jednoj partiji, kao da zaboravljate da ste i sami kratko bili politički angažovani.
 
Nije to bio politički angažman. Nisam bio član partije, samo sam bio na izbornoj listi gospodina Paroškog i njegove stranke. Kada sam čuo da je Bora Čorba prihvatio da bude na listi, mislio sam da ne bi bilo loše da i ja prihvatim ponudu Milana Paroškog. Ispao sam naivan, pa su mi kasnije zbog toga često prigovarali. Na sreću, nisam prošao. Nikada mi niko nije ponudio da se učlanim u neku partiju, mada to nikada ne bih prihvatio, pa makar mi ponudili mesto direktora našeg Kulturnog centra u Parizu. To je mala cena da bih se prodao. Da su mi ponudili dva miliona evra, u tom slučaju bih se verovatno prodao. Mnogi se prave da imaju previše morala: kupaju se goli na Adi Bojani, a ne bi prošetali centrom Beograda k'o od majke rođeni. Kakva je razlika šetati go na Adi Bojani pored paparaca, a ne šetati go centrom grada za milion evra. Nije sramno šetati go, čovek se rodio go, ali je sramno imati dvojni moral.
 
S obzirom da je gotovo izvesno da ćete na "Pinku" ponovo voditi "Maksoviziju", koga biste najradije pozvali u prvu emisiju?
 
Najpre bih pozvao Natašu Mićić zbog toga što nosi mini suknje. Drugi razlog je to što uskoro neće imati nijednu funkciju, pa je više niko neće zvati. Pozvao bih Miloševića i Šešelja jer bi to bio jedini način da se vrate iz Haga. S obzirom da ne govorim sa Balaševićem, pozvao bih i njega da napokon progovorimo, mada bi on verovatno poveo prevodioca jer u poslednje vreme više boravi u Zagrebu nego u Beogradu. Među gostima u prvoj emisiji trebalo bi da se nađe i Vladan Batić jer ga smatram najistaknutijim političarem koji je, kao i ja, postao od nosoroga. Na kraju, pozvao bih Natašu Bekvalac jer bi zbog njenih petnaestak šećerana kritičari rekli da je emisija bila slatka.
 
A koga ne biste nikada pozvali?

Karlu del Ponte jer bi mi rasterala gledaoce. U ovom momentu ne bih zvao ni Rasima Ljajića. On je još uvek u dubokoj žalosti zbog smrti svog predsednika. Nedu Arnerić ne bih pozvao jer ona često misli da je u Beogradu, a ustvari je u Turskoj. Ni Koštunicu ne bih zvao zato što sam siguran da se ne bi pojavio u studiju, a kasnije bi mi objasnio da ga nisu obavestili.

Niste pomenuli Cecu Ražnatović. Da li biste nju pozvali?
 
Ona je prestala da mi se javlja. Voleo bih da znam zašto, jer sam ubeđen da ne postoji valjan razlog.
 
Podsetiću vas da vam je zamerila što se niste pojavili na Arkanovoj sahrani.
 
Zamolio sam svog saradnika da u svoje i moje ime pošalje telegram. Već sam objasnio da na sahrane idem isključivo prijateljima koji su bili u mojoj kući, kao i ja u njihovoj. Mnogo je onih sa kojima imam samo poslovne odnose kao što je recimo Miroslav Ilić koga cenim, ali nikada nisam bio u njegovoj kući. Neko vreme sam želeo da mi Ceca objasni zašto okreće glavu kada se sretnemo. Sada me to više ne zanima. Žao mi je zbog svega što joj se dešavalo prošle godine. Nikome ne bih poželeo da bude u samici i želim joj sve najbolje. Mislim da je bilo poštenije da mi je rekla: "Arkan je tebe poštovao, trebalo je da dođeš na sahranu". U tom slučaju bih joj objasnio da je onda trebalo da me pozove na neki rođendan ili slavu. Arkan i Ceca su uz Šešelja bili najprofesionalniji. U tom smislu im odajem priznanje, ali se pridržavam principa da idem na sahranu samo prijateljima. Kasno je da u ovim godinama menjam principe.

Dakle, da li ćete pozvati Cecu kada krene novi ciklus "Maksovizije"?
 
Ni sa Balaševićem ne govorim, pa bih ga ipak pozvao u emisiju. Pozvao bih sve one koji su zanimljivi publici. U emisiji bih profesionalno vodio razgovor sa Cecom, a ona, ako tako želi, posle emisije ponovo ne mora da mi se javlja.


Svet | Objavljeno: 01.05.2009
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Decembar 22, 2011, 06:00:20 pm »

*
U PADOVI PREKSINOĆ PREMINUO MILOVAN ILIĆ MINIMAKS


ODLAZAK JEDINOG SRPSKOG ŠOUMENA
 
Ta njegova visprenost i kreativnost u razgovoru uživo i moć da uvek doskoči na nov način, neponovljiva je, kaže Božidar Boki Milošević

Gotovo da nema medija koji nije objavio vest da je Milovan Ilić Minimaks, posle duge i teške bolesti preksinoć preminuo u Padovi, u bolnici u kojoj mu je nedavno presađena jetra. Iako u našoj javnosti nema ličnosti koja je toliko hvaljena i osporavana kao Minimaks, njegov doprinos pomeranju granica ponašanja i načina govora pred TV kamerama nesporan je.

Autor nekoliko knjiga aforizama i pesama, kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima, ovaj Kragujevčanin, rođen 5. novembra 1938. u selu Lipnica, ostaće upamćen kao prva javna ličnost koja se usudila da zbija šale na račun aktuelnih političkih događaja i njihovih aktera, ali i kao "glavni krivac" za uspešne karijere mnogih estradnih ikona, među kojima je, svakako, najveća Lepa Brena.

Kao nesvršeni student prava, počeo je da radi u listu "Jež", a 1960. prešao je u Radio Beograd. Usledile su emisije "Sutra je petak" i "Tačno u podne", poznatija pod nazivom "Tup-tup", koju je vodio čitave 22 godine. Po ukidanju njegovih radio-emisija, karijeru nastavlja na RTV Beograd, gde vodi kultnu emisiju "Od glave do pete". Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme je na TV Politika vodio zabavnu emisiju pod nazivom "Minimaksovizija".

Bila je to prva emisija na ovim prostorima u kojoj su se, u cilju dobre zabave TV gledalaca, rame uz rame našli političari, umetnici i estradne ličnosti. Zatim prelazi na TV Pink, gde emisiji menja ime u "Maksovizija", a potom startuje i sa "Nedeljom kod Minimaksa". Po odlasku s Pinka, na kratko se seli na TV Palma. U poslednjih nekoliko godina, Minimaks je svojim šarmom doprineo i velikoj gledanosti emisije narodne muzike "Grand šou".

Sa nedavno preminulom suprugom Biljanom ima ćerku Anu i sina Vladimira. Iz prvog braka ima sina Igora.



Dragana Katić, voditeljka
— Zadovoljsto je bilo raditi sa čovekom koji, kad dođe da radi emisiju, ima spremno sve što je potrebno da bi emisija uspela i bila dobra. Iako je imao veliko iskustvo, svakom snimanju pristupao je sa istim žarom kao da radi prvi put. Ma šta se mislilo o tome kako se "lake" emisije tipa "Grand šou" spremaju, on je bio stara RTS-ova škola, kojoj i sama pripadam, i nije sebi dozvoljavao da ne bude na nivou zadatka.

Boki Milošević, muzičar
— Bili smo prijatelji od samih njegovih početaka. Mislim da je bio bard našeg voditeljstva, iako je bio novinar. Ta njegova visprenost i kreativnost i ta domišljatost da dominira u razgovoru uživo i da uvek doskoči na nov način, neponovljiva je. Svi su učili od njega jer je on naš prvi, a možda i jedini pravi šoumen. Sve godine trajanja i mnogobrojne emisije samo svedoče u korist toga da je kao čovek bio neponovljiv.

Ksenija Pajčin, pop pevačica
— Ovo je za mene veliki šok. Mislim da će njegovo mesto joj dugo ostani prazno. Neka počiva sa anđelima. Prema meni je uvek imao prijateljski odnos, gotovo očinski. Moja prva i najbolja TV pojavljivanja bila su u Mićinim emisijama. Bila sam u panici da me ne isproziva. Rekao mi je "Neću sada da te prozivam, prozivaću te kad budeš velika ". Nije bio ni težak, ni naporan, zabavno je bilo raditi sa njim.

Big Lale, mađioničar
— Iako poslednje tri godine nismo intenzivno sarađivali, godinama smo bili najžešći tandem na estradi. Gde god da smo se pojavljivali, komentarisalo se: "Sada će tek da bude dobra zabava". Umeo je neverovatno brzo da misli i na svoj način šalom i poskočicom spase svaku situaciju. Čak i u prilikama kada su padale teške reči ili neprijatne izjave, znao je da priču okrene na šalu i smeh.

Glas javnosti | 05.11.2005.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #7 poslato: Decembar 22, 2011, 06:11:07 pm »

*

MILOVAN ILIĆ "MINIMAKS" (1938—2005)

 
Naš poznati novinar Milovan Ilić Minimaks (1938, Lipnica, Knić — 2005. Padova, Italija) jedna je od najvećih zvezda u istoriji našeg Radija i Televizije.

Prvo je jedno ime i prezime postalo nadimak. Posle je taj nadimak postao pojava. Glasna pojava. Malo ko ne zna taj glas. To je glas čoveka koji je imao brz jezik, izraziti dar govora, koji je imao duha i koji je imao šta da kaže.

"Minimaks svoju publiku hvata na glas, na jezik, na govor, na duh...", zapisao je Vlada Bulatović Vib u Predgovoru druge knjige Milovana Ilića Minimaksa "Iz malog mozga". Bila je to antologijska knjiga aforizama.

Prvu pisanu reč Milovan je objavio u "Politici" 1958. godine, i od tada počinje njegov stvaralački rad koji ga nije napustio ni do poslednjeg trenutka života. Objavio je ukupno devet knjiga, dobio je nagrade: Brana Cvetković za satiričnu poeziju 1992. godine, Radoje Domanović za satiru 1995. godine, a u Kruševcu je iste te godine dobio Grand pri na Trećem međunarodnom festivalu humora i satire. Iz "Ježa", gde je kratko vreme boravio kao pisac humora, Milovan Ilić se spustio Nušićevom ulicom (i tu ima neke simbolike) do zgrade Radio Beograda 1960. godine. Toj kući ostao je veran sve do penzije.

Široj javnosti Milovan Ilić ostaće u sećanju kao Minimaks, nenadmašni radio voditelj i humorista, kako je često za sebe govorio, "zabavljač naroda i tlačitelj vlasti". Nadimak je dobio po istoimenoj emisiji koja se emitovala na Drugom programu Radio Beograda četiri godine, a zatim je sa tim nadimkom posle kraće pauze — u to vreme se govorilo zbog pesme "Trla baba lan" i kako je narod pričao zatvora, a nikad nije bio u zatvoru, osim kad je zabavljao zatvorenike — započeo svoju kultnu emisiju "Tup-tup", koja je takođe iz političkih pobuda ukinuta posle dvadeset tri godine emitovanja.

U međuvremenu je Minimaks postao voditeljska zvezda TV emisija "Od glave do pete", "Nedeljno popodne" u kojoj je otkrivena Lepa Brena, "Formule jedan" i "Minimaksovizije" na TV "Politka", a zatim "Maksvizije" i "Grand šoua" na TV Pink. Nije bilo u svetu našeg političkog ili šou biznisa ličnosti koja nije gostovala "na Minimaksovom kanabetu". Svi su dolazili ili iz poštovanja, ili iz straha da ih Milovan negde kasnije ne očepi. Neki su ga voleli više, a neki manje. Jedino je sigurno — nikoga nije ostavljao ravnodušnim.

Privatno će prijateljima ostati u sećanju kao izuzetno pedantna osoba. Bio je samouveren, tvrdoglav i veoma vredan. Za razliku od onog Minimaksa sa scene i malog ekrana, bio je tih, povučen i retko spreman za šalu. Ali kada je hteo, umeo je svoje društvo da zasmeje do suza...

Na koricama njegove poslednje knjige koja se jednostavno zove "Knjiga", Minimaks i njegova supruga Biljana strasno jedu lubenicu. Njihov isprepleten život dobio je svoj epilog. Oboje su otišli, Biljana mesec i po dana pre Miće, da "na onom svetu", ako ga ima, šire pozitivnu energiju...


V. Žujović, Politika, 11.02.2005. | Aforizmi
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #8 poslato: Mart 25, 2014, 02:23:04 am »

*

SEĆANJE NA MINIMAKSA

Danas se navršava 73 godine od rođena Milovana Ilića Minimaksa. Rođen je u Lipnici kod Kragujevca 1938. Osnovnu i srednju školu je završio u Kragujevcu, a prava je studirao u Beogradu. Karijeru je započeo u satiričnom listu "Jež" a 1960, prešao je na Radio Beograd.
 
Postao je poznat kao voditelj radio emisije Minimaks. Ova emisija je emitovana na Radio Beogradu sedamdesetih godina. Minimaks je jedan od prvih programa u kome je bilo dosta popularne muzike, a njegov moto je bio "minimum priče — maksimum muzike".

Bio je među prvim nekonvencionalnim voditeljima bivše Jugoslavije koji je ubacivao viceve, duhovite opaske i džinglove u standardna obraćanja radijskog voditelja.

Sa emisijama "Sutra je petak" i "Tačno u podne", poznatijim kao "Tup-tup", koji je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Posle skidanja radio emisije sa programa, nastavio je karijeru na Radio televiziji Srbije, gde je vodio emisiju "Od glave do pete".

Ova emisija je skinuta sa programa 1990, a Minimaks je prešao na tadašnju RTV Politika gde je bio autor emisije "Minimaksovizija". Kasnije je vodio i "Maksoviziju", "Nedelja sa Minimaksom" i "Fonto" na televizijama Pink i Palma.

Za njegovo vreme na radiju i televiziji, promovisao je brojne afirmisane i neafirmisane folk pevače, od kojih je najpoznatija Lepa Brena, kojoj je i dao estradno ime. Pored folk pevača, kroz emisije je prošao i veliki broj različitih pevača, muzičara, glumaca, političara i javnih figura. Za svakog gosta, Minimaks se temljeno pripremao koristeći informacije i vesti iz brojnih izvora i dokumenata.

Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama, kao i mnogih kolumni u raznim novinama.

Krajem 2004. godine, na Univerzitetskoj klinici u Padovi, podvrgnut je transplantaciji jetre. Preminuo je 9. februara 2005. u Padovi.

Povodom 73 godine od rođenja Kragujevčanina Milovana Ilića Minimaksa, Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca u Beogradu organizovalo je sinoć veče sećanja na slavnog radio i TV novinara pod nazivom "Minimaks zauvek". O liku i delu, kao i o mnogobrojnim dogodovštinama slavnog Miće govorile su njegove kolege: Veljko Đujović, Dejan Pataković, Jova Radovanović, Minja Subota, Vanja Bulić i mnogi drugi.

Dan rođenja popularnog novinara obeležiće i Javni servis u subotu emisijom "Žikina šarenica", u kojoj će gostovati njegovi prijatelji i kolege. Tom prilikom Udruženje Kragujevčana pokrenuće inicijativu za novinarsko priznanje koje će nositi Minimaksovo ime.

Osim pomenutog priznanja, pokojni humorista i satiričar mogao bi uskoro da dobije i spomenik. Ova inicijativa potekla je od folk pevačice Nade Topčagić, koja je pozvala sve kolege, ali i nadležne institucije da pomognu da se Minimaksu oda počast kakvu je višedecenijskim radom zaslužio. Mnogi estradni umetnici, među kojima je i Lepa Brena, koju je Minimaks, između ostalih, proslavio, smatraju da je Milovan Ilić svojim radom za života zaslužio da dobije priznanje bilo kog tipa, poput ulice, trga ili spomenika.


Autor / izvor: Radio Centar 987, www.novosti.rs 05.11.2011.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: