sledeća tema »

[Angelina]

*




JOVAN SUBOTIĆ
(1817—1886)

"Jovan Subotić rodjen je 11. februara 1817. godine u Dubanovcu. Postao je vrlo mlad doktor prava i filosofije a vec kao mladic od 20 godina izdao je zbirku svojih pesama pod imenom 'Lira'.
Subotić se, prvi od značajnijih srpskih pisaca iz Ugarske, opredeljuje za Vukovu reformu, proglašava našu narodnu pesmu za osnovnu nacionalnu poeziju pa i sam počinje, bez mnogo talenta, pevati lirske i epske pesme u narodnom duhu.
Pesnička slava mu je opala odmah posle pojave Branka Radičevića.
Smatra se najvećim poligrafom među piscima svog doba. Pisao je lirske pesme, klasicističke ode i elegije, herojske pesme, romantične epove, sentimentalne pripovetke, kritike, radove iz teorije i istorije književnosti, članke razne sadržine, ogledao se u romanu, napisao opsežnu autobiografiju, sastavljao, uz to, članke antologije, školske udžbenike, dva puta bio urednik Srpskog letopisa.
Od 1848. do 1849. godine je aktivno učestvovao u srpskom pokretu.
Umro je 28. januara 1886. godine u Zemunu."

• Ja sam Srbin, srpski sin (muzika: Kornelije Stanković — skupio i u note za pevanje i klavir napisao)
  Izvođači:

• Ljubio se beo golub sa golubicom (muzika: Kornelije Stanković — skupio i u note za pevanje i klavir napisao)
  Izvođači:

• Zašto da se ja brinem (muzika: Kornelije Stanković — skupio i u note za pevanje i klavir napisao)
  Izvođači:

       

[Angelina]

*
Stihovi — Jovan Subotić


JA SAN SRBIN, SRPSKI SIN *

Ja sam Srbin, srpski sin,
ime m' Radivoj,
prvi mi je zavet taj:
srptvom padaj, stoj!
I tog cu se drzati
dogod budem disati,
veli srpskog oca sin,
pravi srpski sin.

Od oca mi ostala
lepa dara tri,
Ime Srba, mac i krv,
sto m'u srcu vri:
od matere sveti dar
srpski jezik i oltar
ima svaki srpski sin
pravi srpki sin.

Turcin ima Carigrad,
Francuz Pariz svoj,
meni sve je Srbinu
ime, jezik moj,
zato svaki neka mre
koj mi ime jezik tre.
Veli srpskoga oca sin,
pravi srpski sin.

Na cast Nemcu Nemica
i te plava vlas,
a Englezu Britanka
i njen gordi stas.
Meni dajte Srpkinju,
za nju sejem, znjem za nju,
veli srpskog oca sin,
pravi srpski sin.

[Angelina]

*
Stihovi — Jovan Subotić


LJUBIO SE BEO GOLUB SA GOLUBICOM *

Ljubio se beo golub sa golubicom,
gledalo ga mlado momce sa devojcicom.
Iz travice kojom bistar potok zubori,
golub guce momce njemu tio govori:
Belo ti je, belo perje u golubice
al' je belje belo lice u devojcice.
Crven ti je kljun, golube, u golubice
al' su usne rumenije u devojcice;
zagrli me, devojcice, da se ljubimo,
sramota je od goluba da dangubimo.
Ti poljubi, mila, mene pa cu tebe ja,
pa ti mene pa ja tebe, to su opet dva.
Sta ce reci tvoja majka, ne brini se ti,
tek golubi vidili su da se ljubimo,
nasu tajnu sam Bog znade i nas dvoje mi.
Ljubimo se grlimo se gdi si vidimo;
i ja junak ne bi bio, kada ne bi hteo,
kad su t'usne tako sladke k'o secer beli;
a nedarca mirisava k'o cvet ruzice,
ljubicu te, devojcice, ma sta rek'o svet.

[Angelina]

*
Stihovi — Jovan Subotić


ZAŠTO DA SE JA BRINEM *

Zašto da se ja brinem?
Zast' da se pecalim?
Zast' ovaj svet rdjavi,
jost vecma da kvarim?

Ta nisam se rodio
na ovaj svet beli!
da u tugi nesnosnoj
vjek provodim celi.

Na radost je coveka
stvorila sudbina,
zato mu je sladosti
poklonila vina.

Kucnucu se s komsijom
i s desna i s leva,
ja cu njemu pevati
on nek' mi otpeva.

Da popijem s komsijom
po casicu vina,
ovaj zivot ne traje
iljadu godina.