Rade Đergović (1948)

*

(R)EVOLUCIJSKA AFORIZNICA RADETA ĐERGOVIĆA

Ne mireći se sa bezizlaznošću, izranjajući u trenutku poraza — aforizam, kao sublimat duha, kao refleksija na stvarnost, ima plemenitu misiju u oslobađanju čoveka i podsticanju njegovih stvaralačkih i ljudskih sloboda.

U traganju za istinom, oponirajući svakoj vlasti, organizovanoj i kolektivnoj laži i zabludi, satiričari su poput savremenih Diogena koji, u osvetljavanju čovekove sudbine, koriste aforizam umesto fenjera.

U sveopštoj hipokriziji i poplavi brojnih knjiga i "knjiga", satiričara i "satiričara", knjiga aforizama Izdajnici evolucije, jednog od najčuvenijih šabačkih čivijaša i najplodnijih srpskih satiričara Radeta Đergovića, izdvaja se zrelošću, misaonošću i hrabrošću da se srpska satirična misao prezentuje na drugačiji način. Način koji nije svojstven utapanju u unapred utvrđene obrasce i kalupe, kao uostalom i celokupno Đergovićevo stvaralaštvo.

Četiri decenije svog usamljeničkog književnog rada i našeg življenja, on je apsolvirao u desetak knjiga metaforičkih naslova, počev od prve Doskoci, preko knjiga Koska je bačena, Brute brate, Osluškivanja iz skloništa..., pa do najnovijih U demokratiji do guše i Izdajnici evolucije.

Kao nastavljač tradicije nadaleko poznatog čivijaškog humora i šabačkih šereta, čiji je rodonačelnik bio čuveni Mika Krstić – Točkonja, Đergović svoje aforizme ispisuje sa dozom zdravog humora koji ohrabruje i krepi, ali u njihovoj osnovi i višeslojnosti kriju se jasne poruke i slike vremena u kojem živimo:
Naše je da glasamo. Posle toga ništa više nije naše.

U pokušaju da odgoneta vreme i svoje trajanje u njemu, vešto se igra metaforama i simbolima razotkrivajući naličje tog istog vremena i njegove protagoniste koji vladaju i presuđuju u ime sile, i stavljaju se u poziciju stražara duha i ocenjivača umetnosti tamo gde važi samo estetski sud:
Demokratski dijalog uvek se završava monologom jačeg.

Već u svojoj prvoj knjizi Doskoci, Rade Đergović pokazuje zavidno umeće u oblikovanju ove najkraće i najpopularnije književne forme dokazujući da se duh oslobodio boce. Sabirajući utiske i iskustvo iz prethodnog vremena, on pokušava da doskoči onima koji su uskočili u Brozove mrtvačke kočije i naše živote, i pod izmenjenim nazivom iste firme, voze počasni krug:
Ko sa komunistima tikve sadi, ne ostaje mu ni seme.

Naslovom naredne knjige Koska je bačena, kao svojevrsne parodije i aluzije na poznatu Cezarovu misao Alea iacta est (Gãius lulius Caesar, 100 — 44. p.n.e.), Đergović upozorava na srpski Rubikon u koji nas nepovratano guraju oni koji jašu na čelu kolone. Vae victis!

Suočen sa Hamletovskom dilemom i crnim slutnjama o rasparčavanju Srbije, Đergović nas stavlja pred zapitanost:
Ako Šiptarima damo Kosovo, da li će biti mirna Bačka?

U knjizi Osluškivanje iz skloništa, objavljenoj 1999. godine, dominira ratna tematika. Satiričar se bavi sudbinom svoga naroda suočenog sa agresijom i hegemonizmom NATO pakta i njegovih satelita. Knjiga nije samo lament nad Srbijom, već i svojevrsna patriotska odbrana srpskog nacionalnog bića od neokolonijalizma uvijenog u oblandu tzv. novog svetskog poretka:
Tek kad siđe na zemlju, agresor će videti svoga Boga!

Svoje viđenje demokratskog preobražaja Srbije i tragiku novog vremena, najbolje oslikavaju njegove knjige Brute, brate i U demokratiji do guše.

Brute, brate — aforizam antologijske vrednosti koji je pozajmio naslov knjizi, sastoji se od samo dve reči osenčene tamno. Dve reči koje prerastaju u vapaj, ali ne vapaj za osvetom, za prizemnim razračunavanjem sa političkim neistomišljenicima, za reprizom tragedije iz Rimskog senata (15. marta 44. p.n.e), već vapaj na račun našeg balkanskog mentaliteta i odbrana od anateme koja vekovima prati srpski narod i srpske vladare.

Đergovićeva književna teza da svako ima svog Bruta, svakako nije iznenađenje, još manje otkrovenje, već opominjuća slika karakterologije Srba i mentalnog stanja nacije.

Petooktobarske promene udahnule su novu nadu Srbiji željnoj demokratskih vrednosti, ali su istovremeno otkrile i drugu stranu medalje.

Ukus demokratije najbolje je osetio grčki filozof Sokrat (469 — 399. p.n.e), kad je nakon revolucije i pobede snage naroda, osuđen na smrt ispijanjem otrova kukute, i to od strane onih čija je prava i nužnu slobudu mišljenja branio. To je doprinelo da Sokratov učenik Platon prezre demokratiju i ceo svoj život posveti borbi protiv takvih demokratskih vrednosti.

U knjizi U demokratiji do guše, Đergović platonski sumnjičav:
Na granicama demokratije, carina se plaća glavom.

Demokratija se ovde pojavljuje kao misaona imenica tzv. malog čoveka koji se davi u poplavi sveopšte vrednosne hipokrizije i demagoških poruka vlasti. Njegov otpor prema stvarnosti ima plemenitu misiju u odbrani ljudskog dostojanstva i slobode mišljenja:
Ne interesuje me bolje sutra. Imate li vi nešto za danas?

Svoj semantički opus, Đergović dopunjuje najnovijom knjigom nesvakidašnjeg naslova Izdajnici evolucije, vraćajući nas na tlo na kojem su elolucijski i revolucijski tokovi davno zaustavljeni, a civilizacijski razvoj sveden na lepe želje i obećanja aktuelnih političkih struktura u čijoj su osnovi borba za vlast i vlastita korist:
Neki naši političari su orjentisani levo, neki desno. Ipak, najbolje žive oni u centru.

Aforizme gradi na čistom iskustvu, na proživljenom i doživljenom. Na svom bogatom životnom putu, preživeo je i prevalio preko svojih pleća brojne političke sisteme i garniture, egzistirao je u velikoj, srednjoj i maloj Jugoslaviji, savremenik je rađanja velike i male Srbije — i začudo ostao je normalan, oštrouman i hrabar da uvek kaže ono što misli, da prepozna i da se nasmeje tuđoj gluposti, ne štedeći nikoga. Ali isto tako, zadržao je dovoljno duha da se našali i na svoj račun i račun sopstvene naivnosti:
Otkako sam glasao za promene, ni sebe više ne mogu da prepoznam.

Tokom višedecenijskog književnog pregalaštva u osvetljavanju i dokazivanju vlastitih zabluda i zabluda većine, njegovi aforizmi su evoluirali u zrele sentence i odavno prerasli one koji su izneverili evoluciju i vratili nas unazad pod isto ono drvo gde je evolucijski proces i započeo. Pod istu onu Tarabića šljivu koja predstavlja srpsku budućnost u pežorativnom smislu.

— Pamet u glavu. Pasoš u ruke! — savetuje autor, aludirajući na već tradicionalni izvoz srpske pameti i srpske mladosti koje u nedostatku jasne perspektive, svoju budućnost vide daleko od Srbije. Daleko od ovog našeg nemirnog balkanskog pejzaža koji je vekovima simbol za glupost i paradigma za najsurovije i najtragičnije slike ljudske civilizacije.

Komponujući svoju knjigu, Rade Đergović se rukovodio isključivo kvalitetom raspoloživih aforizama. I sačinio zanimljiv mozaik našeg življenja, pokrivajući sve teme koje zanimaju savremenog čoveka — od istorijskih i filozofskih do socijalnih i političkih. Ironični i duhoviti, lucidni i provokativni, iskreni i topli, oplemenjeni ilustracijama majstora karikature Aleksandra Blatnika i Miroslava Georgievskog, aforizmi u ovoj knjizi afirmišu Đergovića kao autora zavidne tvoračke i ine potencije, energije i duha.

Ako ovom delu pridružimo i sve prethodne Đergovićeve naslove, dobijamo pravu (r)evolucijsku aforiznicu ovog autora čije stvaralaštvo značajno doprinosi razvoju srpske satirične misli i predstavlja ubojito oružje u osvajanju stvaralačkih sloboda.

U uverenju da će knjiga Radeta Đergovića, Izdajnici evolucije, opravdati svoje postojanje i razloge svog (r)evolucijskog nastanka, mi je iskreno pozdravljamo i prepuštamo kritičkom i estetskom sudu čitaoca.

Radivoje Rale Damjanović | zikison

Rade Đergović
IZDAJNICI EVOLUCIJE
Izdavač IKP "Zaslon" Šabac
Štampano u januaru 2010.

	Autor	Tema: Rade Đergović (1948) (Pročitano 10922 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.