Rade Đergović (1948)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rade Đergović (1948)  (Pročitano 8056 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Novembar 09, 2010, 12:38:19 am »

**




RADE  Đ E R G O V I Ć


Rade Đergović je rođen u Loznici 1948. godine. Osnovnu, srednju i višu školu završio je u Šapcu. Od 1996. godine radio je kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci "Žika Popović" u Šapcu do 2009. kada je pensionisan.

Član je udruženja književnika Srbije i redakcije ŽIKIŠON-a. Piše humor, satiru, a i još ponešto. "Za svoje radove nagrađivan je više puta u velikoj, srednjoj i maloj Jugoslaviji". Dobitnik je priznanja ZLATNA ZNAČKA Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2007. godinu kao i velike plakete Vitez festivala za doprinos razvoju dečjeg aforizma. Za aforizam i satiričnu priču, tri nagrade za humor i satiru na Radio Beogradu. Bio je predsednik Čivijaske Republike u periodu 2003—2004. godine. Zastupljen je u nekoliko antologija. Prevođen i na ruski.


Do sada je objavio više knjiga:


  • 1992. Doskoci
  • 1993. Jovanovići
  • 1995. Savremene basne
  • 1997. Nostalgične priče
  • 1998. Koska je bačena
  • 1999. Osluškivanja iz skloništa
  • 1999. Zaustavite zemlju
  • 2001. Nebeski narod i zemaljska čuda
  • 2003. Brute brate
  • 2004. Humor i lektira
  • 2007. U demokratiji do guše
  • 2014. Srpska povratna informacija.

Živi u Šapcu.

[postavljeno 10.09.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Novembar 09, 2010, 12:38:31 am »

**




R A D E    Đ E R G O V I Ć
U DEMOKRATIJI DO GUŠE


Nema više ko da popušta.
Pametni su odavno pobegli iz ove zemlje.

Srbija mi leži na srcu.
Zato sam dobio infarkt.

Mislim i ja na povećanje nataliteta u Srbiji.
Svom sinu jedincu stalno psujem majku.

Verujem u bolje sutra.
Učestvujem u svim nagradnim igrama.

Srbi su megalomani.
Od dva zla uvek izaberu veće!

Toliki slepci
a niko ne uzima gusle u ruke.

Nekada smo vodili nesvrstane.
Danas od nas i slepci beže.

Ne interesuje me bolje sutra.
Imate li vi šta za danas!

Napravili su od zemlje pustinju,
a narod zavlači glavu u pesak.

Moja deca su na dobrom putu.
Napustili su Srbiju.

Tapkanje u mestu je naša omiljena trkačka
disciplina.

Da se međusobno ne jedemo,
mogli bismo da hranimo pola Evrope.


Nisu mi se političari smučili zato što se međusobno pljuju,
već što posle sve to poližu.

Crnogorci imaju problem sa ulaskom u Evropu.
Čekaju da ih neko unese.

Političari vode računa o higijeni.
Uredno peru ruke od svega.

U Srbiji se umire muški.
Bez lekova i anestezije!

Dva Srbina se slože samo kad trećem treba
slomiti vrat!

Crkva se više ne meša u politiku.
Počela njome ozbiljno da se bavi.

Otadžbina zove. Mili moji, kud koji!





U demokratiji do guše
Rade Đergović
Izdavac IKP "Zaslon",
Šabac, 2007.


[postavljeno 10.09.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Novembar 09, 2010, 12:38:41 am »

*

RADE  ĐERGOVIĆ
iz  zbirki  aforizama


Živeće ovaj narod
ako mu dozvole neke narodnosti.

Zemlja je vraćena seljacima,
ali ih nije zatekla tamo.

Ne interesuje me put u Evropu.
Daj, uradite nam put kroz naše selo!

Izvršena je još jedna reforma školstva.
Sad učenici drže predavanja svojim nastavnicima.

Oni koji su nekada sedeli u magarećim,
sada se šepure u skupštinskim klupama.

Nekada smo domovinu branili životom, čašću i znanjem.
I danas bi da toga još imamo.

Igrajte srpski rulet.
Tu nema promašaja!

Popravljamo odnose sa svetom.
Dajemo im i ono što od nas ne traže.

Teško je sa nama pregovarati.
Nudimo uvek više nego što od nas traže.

Istraga je tapkala u mestu,
sve dok nije zatapkala slučaj.

Pa šta ako ste ostali bez posla?
Nemaju ga ni naši ministri, pa se ne žale!

U našoj politici se zna red.
Red laži, red prevara, red afera...

Ukinute su tajne službe u zemlji.
Prešlo se na javno maltretiranje građana.

Glasačka kutija je magična.
Ubaciš listić, a ispadneš budala.

Pamet u glavu,
pasoš u ruke.

Ne okreći se, sine.
Srbija ti je za leđima.

Kad je on u formi,
njegovi protivnici su u gipsu.



Sin mi je homoseksualac, ćerka se drogira, žena ima ljubavnika...
Moja porodica je već u Evropi!
My son is homosexual, ma daughter is on dopes, my wife has a lover...
My family is already in the Europe!

Aphorism from the "Satire fest", Rade Đergović
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Jun 12, 2016, 01:43:11 am »

*

(R)EVOLUCIJSKA  AFORIZNICA RADETA  ĐERGOVIĆA


Ne mireći se sa bezizlaznošću, izranjajući u trenutku poraza — aforizam, kao sublimat duha, kao refleksija na stvarnost, ima plemenitu misiju u oslobađanju čoveka i podsticanju njegovih stvaralačkih i ljudskih sloboda.

U traganju za istinom, oponirajući svakoj vlasti, organizovanoj i kolektivnoj laži i zabludi, satiričari su poput savremenih Diogena koji, u osvetljavanju čovekove sudbine, koriste aforizam umesto fenjera.

U sveopštoj hipokriziji i poplavi brojnih knjiga i "knjiga", satiričara i "satiričara", knjiga aforizama Izdajnici evolucije, jednog od najčuvenijih šabačkih čivijaša i najplodnijih srpskih satiričara Radeta Đergovića, izdvaja se zrelošću, misaonošću i hrabrošću da se srpska satirična misao prezentuje na drugačiji način. Način koji nije svojstven utapanju u  unapred utvrđene obrasce i kalupe, kao uostalom i celokupno Đergovićevo stvaralaštvo.

Četiri decenije svog usamljeničkog književnog rada i našeg življenja, on je apsolvirao u desetak knjiga metaforičkih naslova, počev od prve Doskoci, preko knjiga Koska je bačena, Brute brate, Osluškivanja iz skloništa..., pa do najnovijih U demokratiji do guše i Izdajnici evolucije.
 
Kao nastavljač tradicije nadaleko poznatog čivijaškog humora i šabačkih šereta, čiji je rodonačelnik bio čuveni Mika Krstić – Točkonja, Đergović svoje aforizme ispisuje sa dozom zdravog humora koji ohrabruje i krepi, ali u njihovoj osnovi i višeslojnosti kriju se jasne poruke i slike vremena u kojem živimo:
Naše je da glasamo. Posle toga ništa više nije naše.  

U pokušaju da odgoneta vreme i svoje  trajanje u njemu, vešto se igra metaforama i simbolima razotkrivajući naličje tog istog vremena i njegove protagoniste koji vladaju i presuđuju u ime sile, i stavljaju se u poziciju stražara duha i ocenjivača umetnosti tamo gde važi samo estetski sud:
Demokratski dijalog uvek se završava monologom jačeg.

Već u svojoj prvoj knjizi Doskoci, Rade Đergović pokazuje zavidno umeće u oblikovanju ove najkraće i najpopularnije književne forme dokazujući da se duh oslobodio boce. Sabirajući utiske i iskustvo iz prethodnog vremena, on pokušava da doskoči onima koji su uskočili u Brozove mrtvačke kočije i naše živote, i pod izmenjenim nazivom iste firme, voze počasni krug:
Ko sa komunistima tikve sadi, ne ostaje mu ni seme.
  
Naslovom naredne knjige Koska je bačena, kao svojevrsne parodije i aluzije na poznatu Cezarovu misao Alea iacta est (Gãius lulius Caesar, 100 — 44. p.n.e.), Đergović upozorava na srpski Rubikon u koji nas nepovratano guraju oni koji jašu na čelu kolone. Vae victis!  
  
Suočen  sa Hamletovskom dilemom i crnim slutnjama o rasparčavanju Srbije, Đergović nas stavlja pred zapitanost:
Ako Šiptarima damo Kosovo, da li će biti mirna Bačka?
  
U knjizi Osluškivanje iz skloništa, objavljenoj 1999. godine, dominira ratna tematika. Satiričar se bavi sudbinom svoga naroda suočenog sa agresijom i hegemonizmom NATO pakta i njegovih satelita. Knjiga nije samo lament nad Srbijom, već i svojevrsna patriotska odbrana srpskog nacionalnog bića od neokolonijalizma uvijenog u oblandu tzv. novog svetskog poretka:
Tek kad siđe na zemlju, agresor će videti svoga Boga!

Svoje viđenje demokratskog preobražaja Srbije i tragiku novog vremena, najbolje oslikavaju njegove knjige Brute, brate i U demokratiji do guše.

Brute, brate — aforizam antologijske vrednosti koji je pozajmio naslov knjizi, sastoji se od samo dve reči osenčene tamno. Dve reči koje prerastaju u vapaj, ali ne vapaj za osvetom, za prizemnim razračunavanjem sa političkim neistomišljenicima, za reprizom tragedije iz Rimskog senata (15. marta 44. p.n.e), već vapaj na račun našeg balkanskog mentaliteta i odbrana od anateme koja vekovima prati srpski narod i srpske vladare.

Đergovićeva književna teza da svako ima svog Bruta, svakako nije iznenađenje, još manje otkrovenje, već opominjuća slika karakterologije Srba i mentalnog stanja nacije.

Petooktobarske promene udahnule su novu nadu Srbiji željnoj demokratskih vrednosti, ali su istovremeno otkrile i drugu stranu medalje.

Ukus demokratije najbolje je osetio grčki filozof Sokrat (469 — 399. p.n.e), kad je nakon revolucije i pobede snage naroda, osuđen na smrt ispijanjem otrova kukute, i to od strane onih čija je prava i nužnu slobudu mišljenja branio. To je doprinelo da Sokratov učenik Platon prezre demokratiju i ceo svoj život posveti borbi protiv takvih demokratskih vrednosti.

U knjizi U demokratiji do guše, Đergović platonski sumnjičav:
Na granicama demokratije, carina se plaća glavom.
  
Demokratija se ovde pojavljuje kao misaona imenica tzv. malog čoveka koji se davi u poplavi sveopšte vrednosne hipokrizije i demagoških poruka vlasti. Njegov otpor prema stvarnosti ima plemenitu misiju u odbrani ljudskog dostojanstva i slobode mišljenja:
Ne interesuje me bolje sutra. Imate li vi nešto za danas?

Svoj semantički opus, Đergović dopunjuje najnovijom knjigom nesvakidašnjeg naslova Izdajnici evolucije, vraćajući nas na tlo na kojem su elolucijski i revolucijski tokovi davno zaustavljeni, a civilizacijski razvoj sveden na lepe želje i obećanja aktuelnih političkih struktura u čijoj su osnovi borba za vlast i vlastita korist:
Neki naši političari su orjentisani levo, neki desno. Ipak, najbolje žive oni u centru.

Aforizme gradi na čistom iskustvu, na proživljenom i doživljenom. Na svom bogatom životnom putu, preživeo je i prevalio preko svojih pleća brojne političke sisteme i garniture, egzistirao je u velikoj, srednjoj i maloj Jugoslaviji,  savremenik je rađanja velike i male Srbije — i začudo ostao je normalan, oštrouman i hrabar da uvek kaže ono što misli, da prepozna i da se nasmeje tuđoj gluposti, ne štedeći nikoga. Ali isto tako, zadržao je dovoljno duha da se našali i na svoj račun i račun sopstvene naivnosti:
Otkako sam glasao za promene, ni sebe više ne mogu da prepoznam.  

Tokom višedecenijskog književnog pregalaštva u osvetljavanju i dokazivanju vlastitih zabluda i zabluda većine, njegovi aforizmi su evoluirali u zrele sentence i odavno prerasli one koji su izneverili evoluciju i vratili nas unazad pod isto ono drvo gde je evolucijski proces i započeo. Pod istu onu Tarabića šljivu koja predstavlja srpsku budućnost u pežorativnom smislu.
  
Pamet u glavu. Pasoš u ruke! — savetuje autor, aludirajući na već tradicionalni izvoz srpske pameti i srpske mladosti koje u nedostatku jasne perspektive, svoju budućnost vide daleko od Srbije. Daleko od ovog našeg nemirnog balkanskog pejzaža koji je vekovima simbol za glupost i paradigma za najsurovije i najtragičnije slike ljudske civilizacije.
  
Komponujući svoju knjigu, Rade Đergović se rukovodio isključivo kvalitetom raspoloživih aforizama. I sačinio zanimljiv mozaik našeg življenja, pokrivajući sve teme koje zanimaju savremenog čoveka — od istorijskih  i filozofskih do socijalnih i političkih. Ironični i duhoviti, lucidni i provokativni, iskreni i topli, oplemenjeni ilustracijama majstora karikature Aleksandra Blatnika i Miroslava Georgievskog, aforizmi u ovoj knjizi afirmišu Đergovića kao autora zavidne tvoračke i ine potencije, energije i duha.
  
Ako ovom delu pridružimo i sve prethodne Đergovićeve naslove, dobijamo pravu (r)evolucijsku aforiznicu ovog autora čije stvaralaštvo značajno doprinosi razvoju srpske satirične misli i predstavlja ubojito oružje u osvajanju stvaralačkih sloboda.  
  
U uverenju da će knjiga Radeta Đergovića, Izdajnici evolucije, opravdati svoje postojanje i razloge svog (r)evolucijskog nastanka, mi je iskreno pozdravljamo i prepuštamo kritičkom i estetskom sudu čitaoca.


Radivoje Rale Damjanović | zikison


Rade Đergović
IZDAJNICI EVOLUCIJE
Izdavač IKP "Zaslon" Šabac
Štampano u januaru 2010.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: