Pevani pesnici — Lazar Kostić
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KOMPOZICIJE NA STIHOVE SRPSKIH PESNIKA « Pevani pesnici « Pevani pesnici — Lazar Kostić
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pevani pesnici — Lazar Kostić  (Pročitano 6118 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« poslato: Januar 24, 2011, 12:25:46 am »

*




LAZAR KOSTIĆ
(1841—1910)

"U našoj književnosti teško je naći pesnika o kome su davani tako protivrečni sudovi kao o Lazi Kostiću. ...Crtu razmaženog jedinca sačuvao je Laza skoro kroz čitav svoj život, a njegov snažan pesnički talenat, uverenost da je veliki pesnik, pažnja i divljenje okoline učinili su da je Laza u prvim godinama svog pesničkog stvaranja nesumnjivo često zloupotrebljavao svoj talenat i dao tako materijala za kasnije uopšteno negiranje njegova talenta od strane Lj. Nedića i J. Skerlića."
"I u životu i u poeziji Kostić je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Važio je kao primer bizarna, ekscentrična, razbarušena romantičara koji u svemu što radi hoće da bude drukčiji od ostalih, izdvojen, originalan. U tome su jedni videli genijalnost, a drugi šarlatanstvo. Međutim, taj pesnički fantasta bio je najobrazovaniji među pesnicima romantičarskog kruga i jedan od najučenijih naših ljudi 19. stoleća. Rođen u Kovilju kraj Novog Sada u oficirskoj porodici, Kostić je, posle završene gimnazije, studirao pravo u Pešti i stekao doktorat prava, 1866. (tezu je branio na latinskom jeziku). Bio je poznavalac klasičnih i modernih jezika, najveći poliglota posle Dositeja. Znao je grčki, latinski, nemački, francuski, engleski, ruski, mađarski, na svim tim jezicima je čitao, s nekih prevodio, a na nemačkom, francuskom i latinskom i pisao. Na njegovo intelektualno obrazovanje najveći uticaj imala je helenska književnost i filosofija: Homer, Eshil, Heraklit i drugi."
"Umro je 1910 godine u Beču, gde je bio otišao na lečenje, a telo mu je preneseno u Sombor i sahranjeno u zajedničkoj grobnici s njegovom ženom."



  • Snove snivam... (muzika: Živojin Miljković, M. Popović Zahar)
    Izvođači: Miodrag Bogdanović, Milan Babić & Slatki greh
  • Među javom i med snom (muzika: )
    Izvođači: Kabare — Putuj Evropo (Goran Sultanović & Nebojša Ljubišić & Nenad Ćirić)
  • Santa Maria della Salute (muzika: Milutin Popović Zahar)
    Izvođači: Oliver Njego & Jadranka Jovanović, Dušan Prelević
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #1 poslato: Januar 24, 2011, 12:26:30 am »

*
Stihovi — Lazar Kostić


SNOVE SNIVAM...

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem,
srcu moe laganome.

Al, nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.


Pesnik Laza Kostić poznat je po smelim i duhovitim igrama reči (primer pesme "Snove snivam"), reči istih ili sličnih po obliku i zvuku ali različitih po značenju. Dvosmislenost koja iz ove igre rečima proističe, deluje kao neobičnost, iznenađenje i duhovito poigravanje.
Stihovi su prvi put objavljeni u "Danici", II, 1861.


YouTube: Miodrag Bogdanović — Snove snimam
YouTube: Milan Babić — Snove snimam
YouTube: Brena & Slatki greh — Snove snimam
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #2 poslato: Januar 24, 2011, 12:27:01 am »

*
Stihovi — Lazar Kostić


MEĐU JAVOM I MED SNOM *

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
K'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!



Objašnjenje. — "Ko pletilja ona stara — misli se na Penelopu, koja je, u ocekivanju Odisejevog povratka iz trojanskog rata, deset godina parala nocu ono sto bi izatkala danju, odbijajuci redom sve prosce."

Pesma nastaje u dodiru sna i jave, "među javom i med snom", u inspirativnom trenutku koji može da ima različite podsticaje materijalnog ili duhovnog porekla; ona se oblikuje u jeziku ali je taj jezik pesnički, u pesničkoj (umetničkoj) upotrebi. Pesnički jezik je saobražen pesnikovim mislima i osećanjima, on je pomeren od uobičajenog i svakodnevnog, reči dobijaju smislove i značenja zavisno od mesta u rečenici, od leksičkih spregova, konteksta. Poetsko kazivanje je slikovito, figurativno, simbolično, alegorijsko — da bi se shvatilo, valja otkriti dubinsko značenje reči slika i celog književnog dela. Poetsko kazivanje je nekada "kao pena" — tek da proniknemo u smisao, on splasne, izgubi se. Ono nema jasne i prepoznatljive obrise nego je lelujavo, prozračno, bledo. Pesma Među javom i med snom Laze Kostića jedna je od takvih pesama koje deluju zagonetno i neuhvatljivo.
Staniša Veličković
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #3 poslato: Februar 20, 2012, 09:18:22 pm »

**
Stihovi — Lazar Kostić


SANTA MARIA DELLA SALUTE *

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk1 svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan2 ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma';
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod3 živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak neću nikoga klet';
štogod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave, sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' težoj rani nastade brid:
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led;
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
— svu večnost za te, divni trenute! —
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni grešne zalute4,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast,
dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon5 pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje — a ona svisnu.
Pomrči sunce, večita stud,
gasnuše zvevde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. —
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al' nezežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice6 u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama ćemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

_________

1) Nasuprot, upkos.
2) Tj. pokajan.
3) Kovanica u značenju: zadovoljstvo.
4) Kovanica u značenju: lutanja, zablude.
5) Zapon — sapinjač, kočnica
6) Kovanica nejasna po značenju, verovatno napravljena od imenice beznanje u značenju: nesvesnost.


Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor. — Aluzija na njegovu pesmu Duzde se ženi!, u kojoj je pesnik veoma oštro pevao protiv mletačke politike bezdušnog eksploatisanja Dalmacije, naročito protiv nemilosrdne seče šuma za izgradnju crkava i palata u Mlecima.

Oliver Njego & Jadranka Jovanović — Santa Maria della salute
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: