sledeća tema »

[Angelina]

*




DOSITEJ OBRADOVIĆ
(1741—1811)

"Književnik, filozof, pedagog i narodni prosvetitelj, jedan od najznačajnijih i najuticajnih ličnosti srpskog naroda VXIII i početkom XIX veka."
"Dositej Obradović je rođen oko 1739. godine u Čakovu. Ostao je bez roditelja, školovali su ga rođaci. Mladi Dimitrije (krsteno ime) bio je vrlo marljiv đak i revnostan čitalac crkvene literature. Dečak se toliko zaneo ovom literaturom da je počeo pomišljati da se posveti asketskom životu.
Radoznao duh i žedan nauke i znanja, Dositej se otisnuo u svet 1761. godine: njegova putovanja trajala su četrdeset godina — živeo je i radio, učio i studirao, prevodio i pisao u mnogim zemljama i gradovima: Dalmaciji, Krfu, Grčkoj, Ugarskoj, Turskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Rusiji, Engleskoj, Italiji. Po više godina proveo je na Krfu, u Smirni, Beču, Bratislavi, Haleu, Lajpcigu, Parizu, Londonu, Trstu. Trst je bio poslednje odredište njegovog stranstvovanja — odatle je došao u ustaničku Srbiju i tu umro 1811. godine.
Sva Dositejeva putovanja nisu bila baš ugodna. Putovanja i život su iziskivala materijalna sredstva. Sam ih je obezbeđivao radeći kao fizički radnik, učitelj, lektor, korektor, besednik, predavač u vojnoj akademiji. Postao je poliglota: naučio je klasične jezike grčki i latinski, novogrčki, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski, talijanski.
Dositej je vrlo plodan pisac, pisao je imajući na umu svoj narod, njegovu prosvetu: sve što je pisao namenio je srpskom narodu."

• Vostani, Serbije (muzika: Dositej Obradović, Žarko Petrović, Baronijan Vartkes)
  Pjesna na insurekciju Serbijanov
  Izvođači: Ljuba Manasijević

[Angelina]

 *
 Stihovi — Dositej Obradović


 PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV *

 Serbiji i hrabrim jeja vitezovom i čadom i bogopomagajemu ih
 Vojevodi Gospodinu Georgiju Petroviću posvećena.

 Vostani, Serbije! Vostani, carice!
 I daj čadom tvojim videt tvoje lice!
 Obrati serca ih i očesa na se,
 I daj njima čuti slatke tvoje glase.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 i Serblje vozbudi!
 
 Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore,
 Da te opet pozna i zemlja i more,
 Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
 Svetlo i veselo kako vid Danice.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave,
 Tvojih vraždebnika ti posrami glave!
 Divjeg janičara teraj sa Vračara,
 Koji svog istoga sad ne sluša cara!
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Tebi sam pomaže nebesna volja,
 I sad ti se pokazuje sudbina bolja,
 Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
 I daljni se narodi tvom dobru vesele.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Vostani, Serbije! Mati naša mila!
 I postani opet što si prije bila!
 Serpska tebi vopiju iskrena čada,
 Koja hrabro vojuju za tebe sada.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda,
 I ne želi tebi nikakova vreda.
 Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga,
 Od kojega tebi ide pomoć mnoga.
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 
 Hercegova zemlja i Černaja Gora,
 Daleke države, i ostrovi, mora,
 Svi tebi pomoć nebesnu žele
 Sve dobre duše tebi se vesele
 I soglasno vele:
 Vostani, Serbije!
 Davno si zaspala,
 U mraku ležala;
 Sada se probudi
 I Serblje vozbudi!
 

1804.


"Kad je napisao pesmu "Vostani, Serbije!", Dositej je imao 65 godina. Ovaj književnik, filozof i prosvetitelj imao je mnogo svežine, optimizma, oduševljenja za poruku Srbiji da se digne iz mraka u koji je zapala još od srednjeg veka, da zaplovi u svetlost i slobodu.

Tako je Karađorđev ustanak dobio i svoju himnu. Učeni ljudi govorili su je po Srbiji, kao i oni koji su živeli izvan otadžbine i pomno pratili ili pomagali ustanak Srba u matici. Naročito oni koji su predavali u Velikoj školi često su kazivali Dositejeve stihove "Vostani, Serbije!" To su, između ostalih, Ivan Jugović, Miljko Radović, Lazar Vojović, Miša Popović, Gliša Živanović, Sima Milutinović, Jovan Mijoković, Jovica Milovanović, Luka N. Nenadović, Milan i Ivan Stojković, Vuk Stefanović Karadžić...

Dositejeva pesma "Vostani, Serbije!" dugo je čekala da bude komponovana, kao što je "Srbija dugo čamila", ali za sve vreme uticala na mnoge pesnike i rodoljube novodošlog doba, prepunog oduševljenja za oslobođenje Srbije i tako živela sve do Prvog svetskog rata kada se čula kod Srba željnih slobode.

Oduševljeno i s najlepšim osećanjem za doba Karađorđa i Dositeja, komponovao sam muziku na ove stihove, koji su pesma otadžbinskoj ljubavi, oda svetlosti i himna srpskoga i svetoga.
Žarko Petrović

Ljuba Manasijević — Vostani, Serbije!