Pevani pesnici — Aleksandar Sandić
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KOMPOZICIJE NA STIHOVE SRPSKIH PESNIKA « Pevani pesnici « Pevani pesnici — Aleksandar Sandić
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pevani pesnici — Aleksandar Sandić  (Pročitano 6790 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Januar 24, 2011, 01:32:55 am »

*

ALEKSANDAR SANDIĆ
(1836—1908)

Aleksandar Sandić, gimnazijski profesor, novinar, književnik, lični sekretar — pisar Vuka Stefanovića Karadžića u Beču, rođen je 1836. godine u Zrenjaninu. Umro je 1908. godine u Novom sadu.


  • Uskliknimo s ljubavlju (muzika: Kornelije Stanković — zapisao je i za hor uradio ovu pesmu)
    Izvođači:


"Svetosavsku himnu je zapisao i za hor komponovao Kornelije Stanković. Sledili su ga Stevan Mokranjac, Davorin Jenko, Petar Krstić".
[M. Đorđević: "Rađanje srpskih himni"]

***

Napomena: Postoje više verzija "Svetosavske himne" poznate pod naslovima: "Himna Svetom Savi" i "Uskliknimo s ljubavlju". Sve ove verzije počinju stihovima: Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi. Zna se da je Kornelije Stanković zapisao i za hor uredio jednu od verzija sa nazivom "Uskliknimo s ljubavlju". Kao autora teksta naveo je Aleksandra Sandića. Ovo izdanje Stankovićevih pesama štampano je 1859. godine pod nazivom Srpske narodne pesme posvećene Srpkinjama.

Himnu svetom Savi snimili su, između ostalih i (muški) hor uz pratnju Velikog duvačkog orkestra "Beograd" i grupa "Legende".
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Januar 24, 2011, 01:33:17 am »

*
Stihovi — Aleksandar Sandić


[1] USKLIKNIMO S LJUBAVLJU

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i vrhovnoj
Svešteničkoj glavi,
Tamo venci, tamo slava
Gde naš pastir vlada sada,
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte.

Iz te svete gore nam
Dođe, Oče Savo,
Suze braći ubrisa,
Nemanjića Slavo!
Svešteniče, crkve sjajne,
Duhovnice, svete tajne.
Savo, svetitelju
Među Apostoli!

Puna si nam, kosnice,
Trudoljubna Srbije!
Izbor dičnih sinova:
Srba sokolova;
K' nebu gore pogledajte,
Tamo Savu ugledajte:
Savu — našu Slavu
Pred prestolom Božjim.

Oj, Srbije rođena,
Sestro Herceg (o) vino!
Umilato baci zor
Na Savine dvore;
Miloševo slavilo se
S' groba nekad Svetog Save
Fruška Gora krasi se
Tjelom Knez Lazara.

Car Uroš je (poslednja
U Nemanje dika)
Silnog Cara Dušana
Krunu nasledio;
Vukašine, kleti vrane,
Srpska roda, crni vraže,
Ti Uroša ubi,
A dušu izgubi.

Puna veka četiri
(i šesnaest leta)
Mila majko Srbije,
Ti ne gleda sveta.
Čuj nam radost, Sveti Savo,
Duhovenstvu, prva glavo:
Srbija je mila
Lice razvedrila!


[2] HIMNA SVETOM SAVI

Uskliknimo s ljubavlju
svetitelju Savi
srpske crkve i škole
svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava
sa svih strana svi Srbi
s mora i Dunava
k nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu
pred prestolom Tvorca!

Blagodarna Srbijo
puna si ljubavi
prema svome pastiru
svetitelju Savi.
Bosna i Hercegovina
Svetog Save dedovina
s tobom slave slavu
Svetitelja Savu.

Da se srpska sva srca
s tobom ujedine
sunce mira, ljubavi
da nam svima sine.
Da živimo svi u slozi
Sveti Savo ti pomozi.
Počuj glas svog roda
srpskoga naroda!
Pet vekova Srbin je
u ropstvu čamio
svetitelja Save
ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
i za njih se Bogu moli.
Pojte mu Srbi, pesmu i utrojte!


[3] HIMNA SVETOM SAVI

Uskliknimo s ljubavlju
svetitelju Savi
srpske crkve i škole —
svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi
Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu.
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti Otac Sava
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi
Da nam svima sine.
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi,
Počuj glas svog roda,
Srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je
U ropstvu čamio
Svetitelja Save
Ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
I za njih se Bogu moli.
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!
 

[4] HIMNA SVETOM SAVI
   
Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i škole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde nas srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Bosna i Hercegovina
Svetog Save dedovina
S tobom slave slavu
Svetitelja Savu.

Mileševo slavi se
Telom Svetog Save
Koga slave svi Srbi
S obe strane Save;
Sinan-paša vatru pali
Telo Svetog Save spali,
Al' ne spali slave,
Niti spomen Save.

S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava;
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu,
Pred prestolom Tvorca!

Zdravo Sreme, Banate
I Srbijo Stara
Ravanice, čuvaj nam
Telo Knez Lazara;
Crna Goro, sestro mila,
Zdravo i ti s nama bila
Da slavimo slavu
Svetog oca Savu.

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi,
Da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi.
Počuj glas svog roda,
Srpskoga naroda!


...Kao autori stihova pominju se Jovan Grigorijević, episkop vršački i mitropoliti karlovački, koji je, po nekima, ove stihove napisao još 1735. Književnik Jovan Đorđević piše da je prisustvovao izvođenju pesme o svetom Savi 1839. godine na đačkoj proslavi u Segedinu i ubeđen je da je autor ovih stihova katiheta Pavle Stamatović, njegov profesor. Pominje se i ime pisca Aleksandra Sandića kao mogućeg autora 'Svetosavske himne'...
I kompozitor Kornelije Stanković (1831—1864) zapisao je i za hor uradio ovu pesmu. A onda slede Mokranjac, Jenko, Krstić..."
[Žarko Petrović: "O, Srbijo", Beograd, 1992.]

* * *

"...U kragujevačkom Liceju 1840. godine Savindan je svečano proslavljen, a već sledeće godine gotovo da nije bilo škole u Srbiji bez svetosavskog programa. Himna "Uskliknimo s ljubavlju" posle dve godine potpuno je preovladala, u Beogradu se pevala od 1843. godine.
U Sremu je bio Kuveždin, jedini manastir u srpstvu posvećen Svetom Savi i njegovom ocu Simeonu (Stefanu Nemanji), pa samim tim bio je i žarište svetosavskog kulta, u kom je arhimandrit bio čuveni 'Srb-Milutin', pesnik Nikanor Grujić, potonji vladika pakrački. Odatle je ponikla i svetosavska himna, delo, kako se obično kaže, 'nepoznatog kuveždinskog kaluđera'.
Svečana pesma ispevana tokom 18. veka u slavu Svetom Savi, najstarija je himna u Srba. Napisana je na crkvenoslovenskom jeziku i imala je četiri strofe. Javno je izvedena 1839. godine u Segedinu, a posle toga je često izvođena u Srbiji. Prvi notni zapis ostavio je Kornelije Stanković, posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine"...
[Živica Tucić: "Patron čitavog srpskog školstva", tekst objavljen 27.01.2006. u Glasu javnosti]


* * *

"Ko je pisac stihova svetosavske himne? Na koje stihove se zapravo odnosi ovo pitanje? Stihove koje je kompozitor Kornelije Stanković (1831—1864) zapisao (i za glas i klavir uradio) ili stihove koje nalazimo u knjizi Žarka Petrovića "O, Srbijo" ili u tekstu Živice Tucić? Da Žarko Petrović, i ne samo on, pominju Aleksandra Sandića kao mogućeg autora himne može se objasniti na samo jedan način, da im nisu poznati stihovi Aleksandra Sandića "Uskliknimo s ljubavlju". Jasno je da se radi o različitim pesmama. Takođe, zanemaren je i podatak godine rođenja Aleksandra Sandića (1836—1908) koji je imao samo tri godine kada se "Svetosavska himna" prvi put javno izvodi. Naravno, ako je tačan podatak da je pesma "Uskliknimo s ljubavlju" tj. "Svetosavska himna" javno izvedena 1839. godine u Segedinu.  Najverovatnije da je Aleksandar Sandić posudio početni stih himne (ostale strofe su drugačije) i da mu je ona poslužila kao inspiracija.
Kornelije Stanković je 1859. godine objavio 29 pesama za glas i klavir pod nazivom Srpske narodne pesme, posvećene "Srpkinjama". Pesma "Uskliknimo s ljubavlju" autora Aleksandra Sandića nalazi se pod rednim brojem 1.

[1] Stihovi preuzeti iz knjige: Kornelije Stanković — Sabrana dela | knjiga 2 | Glvni urednik Danica Petrović | Beograd — Novi sad 2007
[2] Stihovi preuzeti iz teksta Živice Tucić: "Patron čitavog srpskog školstva"
[3] Stihovi preuzeti iz zbirke notnih zapisa Žarka Petrovića: "O, Srbijo", Beograd, 1992.
[4] Stihovi preuzeti sa sajta: Српска православна црква

Angelina


* * *

... Malo po malo, Sava je osvajao srpske škole. U Pešti je počeo da se proslavlja 1838. godine. Već naredne, ugledni kniževnik Jovan Đorđević je zapisao da je prisustvovao izvođenju pesme o svetom Savi na đačkoj proslavi u Segedinu.
Svetosavska himna je tada prvi put izvedena, a Đorđević je bio ubeđen da je tvorac njenih stihova Pavle Stamatović, čuveni segedinski prota i veliki rodoljub koji je proslavu i upriličio. Pošto su utvrđeni ovi podaci, ispostavilo se da Aleksandar Sandić nije mogao da bude pisac te himne, jer je rođen svega tri godine ranije, ali jeste napisao drugu, nadahnutu onom koja se danas naziva Svetosavska i peva na školskim priredbama i svečanim akademijama.
Od nje je Sandić pozajmio početne stihove, dok su ostale strofe potpuno drugačije. Sandićeva himna se danas pominje kao Himna svetom Savi.
U starim zbornicima dr Danila Medakovića, osmoglasnicima ili katavasijama kako su se u to doba zvali, i u tipografiji episkopa budimskog Platona Atanackovića u Novom Sadu štampanom šezdesetih godina 19. veka, nalazi se jedna od prvih verzija svetosavske himne "Voskliknem ljuboviju". Poslednja istraživanja kažu da je ova svečana pesmu ispevana još mnogo ranije. Autorstvo se danas najviše pripisuje vladiki vršačkom Jovanu Gligorijeviću, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Stihove je napisao dok je boravio u manastiru Kuveždin 1735. godine. Ovaj manastir je u to doba bio pun života i veoma plodnih književnih stvaralaca. Pesma je napisana na crkvenoslovenskom jeziku i imala je četiri strofe. Čekala je sve do 1832. da je zabeleži jeromonah Silvester Vučković, koji ju je preneo u manastir Hilandar na Svetoj gori. U Kuveždinu nema pisanih potvrda o nastanku Svetosavske himne, jer je manastirska arhiva izgorela tokom Drugog svetskog rata. Ipak, ima verodostojnih tragova da je himna svetom Savi, zapravo pesma sa naslovom "Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome" pojana u crkvi ovog manastira i to pre no što je dan svetog Save postao školska slava. Nakon toga, ova "himna nad himnama", kako je nazivaju pojedini stručnjaci, doživela je dosta prevoda, budući da je napisana na crkvenoslovenskom jeziku, kao i izmena, pa je do današnjih dana stigla u znatno drugačijem obliku od originala. ...
Pominjalo se nekoliko mogućih pisaca Svetosavske himne. Jedan je Nikola Begović, sveštenik, veroučitelj, pesnik i istoričar, rođen na Baniji 1821, a drugi Aleksandar Sandić, gimnazijski profesor, novinar, književnik i lični sekretar Vuka Karadžića u Beču. Istoričar Dimitrije Ruvarac smatrao je da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izveo na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.
M. Đorđević, Rađanje srpskih himni (Objavljeno 04. marta 2012. na sajtu: Vesti online)
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #2 poslato: Mart 12, 2014, 07:23:51 pm »

*

SILOVANJE HIMNE

Dopisivanje Svetosavske himne, ma ko se time bavio, najblaže rečeno, gusarski čin

Svetosavska himna dobro se držala do proste 1975. sa četiri strofe. Tada je izdavač bio Glavni savez udruženog pravoslavnog sveštenstva SFRJ. Već 1977. u izdanju Svetog arhijerejskog sinoda između druge i četvrte strofe ulili su se more i Dunav: "Sa svih strana svi Srbi / S mora i Dunava..." Sinod će tu verziju uporno objavljivati i u narednim izdanjima a deset godina kasnije popustiće i Savez udruženog pravoslavnog sveštenstva. Te godine Himna svetom Savi dobija smernice: "S neba šalje blagoslov / Sveti otac Sava... / K nebu glave podignite / Savu tamo ugledajte". Sledi znani refren: "Pojte mu Srbi, / Pesmu i utrojte".
      
Najednom proste 1994. kalendar u izdanju Sinoda i kalendar nenavedenog (ali prepoznatljivog izdavača) sa krunom, belim dvoglavim orlom i ocilima na koricama usaglašeno donose Svetosavsku himnu sa šest strofa! Nezasluženo se iste godine izgubila nekadašnja završna strofa, ali su stigle "Bosna i Hercegovina /Svetog Save dedovina". Završna strofa se zaturila i nije nađena ni za izdanje pravoslavnog kalendara za 2003. zaštićenom i u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji.

U kalendaru za 1999. s hologramom, dakle izdanju Sinoda SPC, moglo bi se reći autentičnom, zaštićenom svakako, strofa umetnuta 1985, sa trećeg mesta popela se na drugo. Sada stih "...Savu tamo ugledajte" ima nastavak "Savu srpsku slavu, / Pred prestolom / Tvorca". Refren je, pri napredovanju, izgubljen! Himna je identična i u sinodalnom izdanju iz 1997. godine, kalendara za Zagrebačko-ljubljansku eparhiju i cele Italije u kojoj je, na prvoj stranici, umesto uobičajene reprodukcije ikone Isusa, Bogorodice ili svetog Save — fotografija mitropolita Jovana, protojereja i namesnika. Možda je bila prilika da se, kao odraz dobre volje, ako ne potez tolerancije i mudrosti, štampa i rimokatolički kalendar! Ako je do troška — isti je, ako je do koristi — neprocenjiva je i dugoročna. Uzor je bio nadohvat — kalendar rimokatoličke crkve u Jugoslaviji koji na parnoj stranici štampa svoj a na neparnoj (u tipografiji povoljnijoj) pravoslavni kalendar s dodatkom postova po julijanskom računanju!

Četvrta strofa (koja je 1980. bila treća) 1999. je pala na odlično šesto mesto i na njemu se zadržala i ove godine. To što se nekad pravoslavni kalendar otvarao Svetosavskom himnom, a sada se zatvara, za drugu je priču. Ovde bi moglo, na uzoru stiha o Bosni i Hercegovini, da se zanoveta: a što nema Slovenije i Makedonije, pa bogme, i Hrvatske?! Nije prirodno da Srpska pravoslavna crkva ima mitropolita zagrebačko-ljubljanskog (i cele Italije) a da ozemlje njegove dijeceze izostane iz Himne svetom Savi. Bar Trst, zbog kojeg smo svojedobno skandirali "Glavu damo, Trst ne damo!" da se nekako ugura u Himnu. Neće biti da se tamo ništa ne dešava što bi u Himnu moglo da se udene!?! Ne samo da u tim zemljama ima Srba (ta priča bi nas daleko odvela, pa bi, makar i bez teritorijalnih pretenzija, uključivala i sve zemlje srpskog rasejanja, Aljasku, Novi Zeland, Australiju, Kanadu...) nego i pravoslavaca. Uzgred, pravoslavaca (arhiepiskopija i mitropolija) ima u Japanu i Kini, ima u Albaniji i Etiopiji... tako bi Himna svetom Savi po dužini dosegla kosmičke razmere!
      
U novoj verziji autor četvrte strofe muči se s petim padežom i pravopisom. Ništa za to, strofa je potpuno nova i glasi: "Zdravo Sreme, Banate / I Srbijo Stara / Ravanice, čuvaj nam / Telo knez Lazara; / Crna Goro, sestro mila, / Zdravo i ti s nama bila, / Da slavimo slavu / Svetog oca Savu". Kao da je autor razdragani Branko Radičević, a Svetosavska himna "Đački rastanak". Potom je dodata peta strofa u kojoj autor gubi ritam dok nastoji da ujedini obale Save: "Mileševo slavi se / Telom svetog Save / Koga slave svi Srbi / S obe strane Save; / Sinan-paša vatru pali / Telo svetog Save spali, / Al' ne spali slave, / Niti spomen Save". (Tri poslednja stiha zvuče kao bajalica homoljskih baba!)
      
Od 1999. treća strofa iz 1980. u kalendaru koji nije izdao Sinod, mesto Himne svetom Savi zauzela je "Bože pravde" (što odaje izdavača!) dok je poslednja strofa nove Svetosavske himne obrađena i skraćena. Izostao je (verovatno nepodoban) stih: "Da nam svima sine" da bi se pojavio 2001. Ali, to je piratsko izdanje, pirati su još izvan zakona i možda im je, stoga, sve dopušteno, mada je dopisivanje Himne, ma ko se time bavio, najblaže rečeno, gusarski čin.
      
U Sinodovom izdanju poslednja strofa je duža iako od 1999. nedostaje davnašnja završna strofa "Pet vekova Srbin je / U ropstvu čamio, / Svetitelja Save / Ime je slavio. /Sveti Sava Srbe voli / I za njih se Bogu moli: / Pojte mu, Srbi, / Pesmu i utrojte!" što nipošto ne znači da je treba dopisivati i prekrajati. Neće, valjda, biti da je i na Svetosavsku himnu primenljiva krilatica o dokonom popi.


Milosav Slavko Pešić | NIN | 30.01.2003.



PRVO PROUČI, TEK ONDA OPAUČI

("Silovanje himne", NIN br. 2718)

Zadivljen sam poučnim člankom g. Milosava Slavka Pešića o Svetosavskoj himni! Odista, trebalo je imati hrabrosti pa ovih dana, kada su učestali napadi na SPC i njene velikodostojnike, udariti im jednu packu više. Jednu više Crkva i priređivači himne će podneti, ali će zato porasti ugled onome ko je "otkrio silovanje himne" i ustao u njenu odbranu. Danas Crkvu "brane" od nje same i raspopi, kojima mediji daju prostora. Lakše je rušiti nego graditi!
      
Gospodin Pešić se kasno rodio, a rano je počeo da ukazuje prstom na pogreške onamo gde ih nema. Da podsetimo: niti je srpska nacionalna istorija počela sa sedam ofanziva, niti je originalna himna Svetom Savi počela osnivanjem Udruženja pravoslavnog sveštenstva SFRJ. Svetosavska himna, koja se pojala i pre Prvog i Drugog svetskog rata, starija je od njih!
      
Ako je neko "silovao" tu himnu, onda je to bilo pomenuto prokomunističko Udruženje sveštenika prote Smiljanića, kada je iz nje izbacilo neke strofe ili njihove delove, u kojima su pomenute srpske zemlje od starine, a ubacilo svoju popevku shodno "bratstvu i jedinstvu". Pitanje je, da li su drugovi iz pomenutog Udruženja preinačili tekst himne samoinicijativno, ili su im "stručnim savetima" pripomogli.
      
Originalnu Svetosavsku himnu pisali su Srbi patriote, kojima nije bila potrebna pomoć omiljenog lirskog pesnika Branka Radičevića, niti homoljskih baba, za ono što su naumili da zauvek zaveštaju potomstvu. U toj himni, odmah iza prve strofe (Uskliknimo s ljubavlju), nalaze se sledeće tri, o kojima g. Pešić dojako nije čuo, te mu se čini da su odskora "piratski" ušle u himnu:
      
Blagodarna Srbijo/Puna si ljubavi/Prema tvome pastiru/Svetitelju Savi.
      
Bosna i Hercegovina/Svetog Save dedovina/S tobom slave slavu/Svetitelja Savu/Oj Srbijo premila/Sestro Svete Gore/Baci pogled zahvalan/Na Savine dvore/Tam' početak srpskoj slavi/Srpske Crkve mudroj glavi/Savi Srbi pojte/Pesmu i utrojte/Zdravo Sreme, Banate/I Srbijo Stara/Fruška Goro čuvaj nam/Telo knez Lazara/Crna Goro, sestro mila/Zdravo i ti s nama bila/Da slavimo Slavu/Svetog oca Savu.
      
Danas, nakon prenosa moštiju kneza Lazara u njegovu zadužbinu Ravanicu, nema smisla da u himni Fruška gora bude "čuvar" Lazarevog tela, te su savremeni priređivači umesto nje dodali "Ravanice čuvaj nam..."
      
Kao što smo videli, u Svetosavskoj himni nabrajaju se "srpske zemlje", a ne eparhije ("dioceze", kako ih dobro verzirani pravoslavac g. Pešić naziva), te je deplasirano izmotavanje autora "Silovanja himne", koji bi da u himnu "udene" i Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju itd.
      
Te, u himni davno nabrojane srpske zemlje, čiju je većinu nedavno NSP teslimio nesrbima, treba u budućnosti da podsećaju potomke današnjih generacija na to šta smo imali, a šta su njihovi dedovi i očevi svojom glupošću izgubili.
      
A po čemu je članak g. Pešića poučan? Po tome, što se iz njega jasno vidi da autor nije proučio ono, po čemu je onako smelo opaučio.
      
Ako već on tera šegu sa himnom i njenim priređivačima, neka nam dopusti da se i mi obratimo često pominjanom našem Svetitelju:
      
Sveti Savo ti pomozi/Da pišemo onda samo/kad to stvarno dobro znamo!!
      
Svetomir R. Paunović, Beograd | NIN | 13.02.2003.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: