sledeća tema »

[Angelina]

*




JOVAN ĐORĐEVIĆ
(1826—1900)

"Jovan Đorđević (13.11. 1826, Senta — 09.04. 1900, Beograd) bio je književnik, osnivač Srpskog Narodnog Pozorišta, autor teksta himne Kraljevine Srbije 'Bože pravde'. Učio je gimnaziju u Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru, filozofiju u Pešti, a 1845. upisao se na peštanski medicinski fakultet. 1848 definitivno je prekinuo studije.
Đorđević je počeo da piše stihove 1842. godine ('Spomen sestri Milici'). I kasnije je radio na poeziji, spevavši popularnu pozorištnu alegoriju 'Markova sablja', srpsku himnu (Bože pravde)..."
"Stihovi 'Bože spasi, Bože hrani' napisani su kao oda za krunisanje kralja Milana, onda su 'popravljeni' za kralja Petra, da bi 'šaranje po tekstu' bilo završeno preporukom 'našeg kralja', Bogu da ga brani i hrani, ma kako se kralj zvao...
Ta Đorđevićeva pesma je prilično dugačka, što je neprimereno himni, tako da će u njenom daljem putešestviju kroz srpski narod doživeti prilagođenje potrebi i biti uglavnom korišćen njen početak i kraj."

• Bože pravde (muzika: Davorin Jenko)        
  Izvođači: Nikola Urošević Geđa, Hor i Simfonijski orkestar RTB

[Angelina]

*
Stihovi — Jovan Đorđević  


BOŽE PRAVDE *

Bože pravde, Ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i od sad naše glase
I od sad nam budi spas!

Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
Na svak, dičan, slavan rad:
Sloga biće poraz vragu,
A najjači srpstvu grad!

Nek na srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Bože, spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
Tvog ne padne gnjeva grom,
Blagoslovi Srbu selo,
Polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
K pobedi mu vodi hod,
Bože, spasi, Bože, hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba,
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba,
Novu sreću, Bože, daj!

Kraljevinu srpsku brani,
Petvekovne borbe plod,
Srpskog Kralja, Bože, hrani,
Moli Ti se srpski rod!

Nikola Urošević Geđa — Bože pravde

"Leta 1872. godine Milan Obrenović, sinovac ubijenog Mihaila, rešio je da se oslobodi namesništva (Ristić, Blaznavac, Gavrilović) i preuzme vlast u Srbiji. Za tu priliku od Jovana Đorđevića poručena je drama sa istorijskom rodoljubivom sadržinom i dinastičkim duhom.
Iskusan u stvarima pozorišta, a slavoljubiv Đorđević je prionuo na posao i sačinio komad iz dva dela "Markova sablja"...
Srpsko nasleđe

"Te lepe večeri, avgusta desetog, leta 1872, verovatno niko nije znao da je Srbija dobila svoju prvu himnu. Uspeh komada 'Markova sablja' obezbedio je i veliku popularnost svečano intoniranoj pesmi 'Bože pravde', što joj pomaže da se sa pozorišnih dasaka vine u sazvežđe državnih simbola. Muziku je komponovao Slovenac Davorin Jenko.
Preživela je mnoge krizne periode smena dinastija...
Stvaranje Kraljevine SHS bio je kraj himne srpskog naroda kao što je to bio kraj mnogo toga srpskog. Stvorena je nakaradna trostruka himna u kojoj je početak i završetak preuzet iz 'Bože pravde'. To nije bilo sve: Rešenjem broj 21611 od 12 decembra 1919, Minstra prosvete kraljevine SHS, pesma 'Bože pravde' još jedanput je preuređena tako što se iz nje izbacuje pridev 'srpski' i zamenjuje pridevom 'naš'.
Tako je Srbija proterana' iz sopstvene himne a sve što je bilo srpsko postalo je 'naše'. Srbija je još tada i ne znajući ostala ispred zatvorenih vrata vremena koje je dolazilo."
Žika Ranković