Čergo moja, čergice.
Od čađava platna.
Ti si meni kućica
Srebrna i zlatna.
Gospodski su dvorovi
Nepomične stene,
A ti pratiš cigana,
Kuda god se krene. —
Gudi, gudi, gudalo,
Povrh tankih žica!
Usta su mi prepuna
Tananih pesmica.
Moja živa vatrica,
Što mi kuću krasi,
Svetlucari veselo,
Nit se kadgod gasi;
A plavčasti dimovi
U modrom prozraku
Motaju se, kupe se,
Ko avet po mraku.
Gudi, gudi, gudalo,
Povrh tankih žica!
Usta su mi prepuna
Tananih pesmica.
Venac slave ciganske —
Porodica čila,
Na najvećoj studeni
Kočoperna bila:
Kad zaveju smetovi.
Ja po snegu gacam,
A kad sijne proleće,
A ja se razbacam. —
Gudi, gudi, gudalo.
Povrh tankih žica!
Usta su mi prepuna
Tananih pesmica. . | Mila moja lulice,
Nigde tebe nema.
Ti mi ne daš, kad sam sâm,
Da duša zadrema;
Koturići maleni.
Različite boje,
S vama hitrim odleću
I sve brige moje. —
Gudi, gudi, gudalo.
Povrh tankih žica!
Usta su mi prepuna
Tananih pesmica.
Meni slava ne treba
Ni bogatstva velja,
Mi smo crni Cigani,
Siromašnih želja;
Naša torba duboka
Izvora je živa,
U njoj niču mirisna,
Bogata jestiva.
Gudi, gudi, gudalo.
Povrh tankih žica!
Usta su mi prepuna
Tananih pesmica.
Naša sreća šarena.
Naši zlatni dani
Razležu se živahno
Na naših ćemani;
Jer mi, deca prirode,
Pesnici smo stari:
Kome nisu pevali
Veseli čergari?
Gudi, gudi, gudalo,
Povrh tankih žica!
Neka lete pesmice
Kao jato ptica! |
