D — Riznica mudrosti
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI « Riznica mudrosti « D — Riznica mudrosti
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: D — Riznica mudrosti  (Pročitano 3265 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 16, 2010, 03:19:48 pm »

**

DOSITEJ OBRADOVIĆ (1739—1811)

"Lepota bez razuma cvet je u blatu."

~

DEJAN MEDAKOVIĆ (1922—2008)

"Jezik za koji smo se mi opredelili, jeste jezik nauke i on, za razliku od jezika kojim se služi dnevna politika, ne deli naš narod, ne razdvaja i ne sukobljava, već spaja i ukazuje na sigurne i proverene puteve napretka i čvrstog duhovnog objedinjavanja. Mi ni jednog trenutka ne treba da zaboravimo da je srpski narod danas voljom svetskih moćnika politički raspolućen, da je naše nacionalno biće teško ranjeno i da je ozbiljno narušen stari san o našem konačnom ujedinjenju. Zar nije onda, poštovani članovi SANU, naš zadatak da izbegnemo svako delovanje koje povećava razlike medju nama, a našu zajednicu cepa, zavadja i medjusobno udaljava, umesto da svi zajedno shvatimo ugroženost našeg opstanka i potražimo zaklone u nevremenu koje nas je već odavno snašlo..."

"Meni su američke diplomate otvoreno govorile: 'Zaboravite istoriju!'. Odgovorio sam: 'Vama je lako da zaboravite, vi nemate istoriju'".

"Uvek sam zastupao mišljenje da prošlost nije nešto što vuče nazad, jer bi to bio retrogradni pogled na život. Tradicija znači stepen civilizacije, a vekovi koji prolaze raščišćavaju tu ogromnu količinu nasleđa i iz njega vade ono što je stvaralačko, što podstiče i daje unutrašnju snagu. Jedan narod trebalo bi da bude ponosan na to što su njegovi preci stvarali dela trajne vrednosti. Nemanjićka država imala je tu stvaralačku dimenziju: Stefan Nemanja je ujedinio Rašku i Zetu, dve istorijskim zbivanjima razdvojene celine srpskog naroda. Javno sam rekao, na raspravi o odvajanju Crne Gore, da je tragično da crnogorski separatisti poništavaju vekove koje je po državnoj ideji stvorio Stefan Nemanja. Pri tom, niko ne negira dukljansku tradiciju, niti činjenicu da je to faza razvitka Crne Gore. Međutim, oni u tom bezumlju poništavaju tokove sopstvene istorije i vraćaju je na polazne tačke."

"... I danas pamtim sav užas mojih prvih posleratnih otkrića, a posebno one moralne poremećaje koji su, kao neka duboka tektonska pomeranja, doveli i do nezaustavljive nacionalne nizbrdice. Svakako da je moje najteže otkriće koje sam poneo iz Muzeja bilo da smo kao narod pristali da zatremo svoje istorijsko pamćenje i da smo čvrsto rešeni da iskopamo i vlastiti grob."

"...Zastupam kritičku istoriju ili kritičku misao. Ako hoćemo da dođemo do jedne istine, moramo prvo doći do istine o sebi. Sebe moramo očistiti od zabluda i prevara. U periodu koji je za nama dobrovoljno smo pristajali na laž, čak smo je pretvorili u istinu. Takva 'istina' dobila je svoje vernike. Ne retko obračunavali smo se s ljudima koji su razumno govorili ali suprotno važećim 'istinama'."

~

DUŠAN RADOVIĆ (1922—1984)

"Svi pesnici za decu imaju slabih pesama, ali loši — nemaju dobrih...
Teško je poverovati da neko razume i voli poeziju a da ga pesme koje voli ne uče šta je poezija...
Pesnik mora biti mudar da bi deci imao šta da kaže. On otkriva deci da znaju i ono što ne znaju da znaju."

~

DRAGOMIR MATIĆ

O pogubnosti ćutanja: "Naše ćutanje je ono đubrivo koje je omogućilo da kepeci izrastu u razgoropađene jednooke titane, da crveni Pantagrueli i Gargantue u gotovo jednom zalogaju skrckaju našu kulturnu i istorijsku prošlost, da bi, pošto su pobili i osakatili sve što se usudilo uspraviti u njihovom prisustvu, nekažnjeno nastavili da nam se satanski cere u lice, neki iz zemlje (Moša Pijade), neki sa naslovnih strana žalosnih naših novina (Đilas, Tempo, Koča i dr.), crveni i zadrigli, vampirski naduti od krvi srpske sirotinje."

~

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ (1930)

"Nije se sve zavšilo, i kada se nešto gubi, ako se gubi, važno je kako se gubi. Mi, možda Kosovo jesmo izgubili, a možda i nismo, ali važno je da ga ne gubimo kao gubitnici. Oni koji se unapred predaju, uvek sve gube."
Novine Beogradskog čitališta | Broj 32 | April—Maj 2008.

~

DANICA PETROVIĆ

"...Iako pripadamo kulturi koja je stvorena na rubnom području između Istoka i Zapada, kulturi u čijoj su osnovi hrišćanska pravoslavna vera i umetnost kroz tu veru nastala, mi ili se otuđeno okrećemo Zapadu potpuno ignorišući svoje korene, ili sasvim nekritički suprotstavljamo ova dva sveta, zanemarujući davno osvedočene kulturne i umetničke uspone zapadnoevropske civilizacije. Previđamo na žalost činjenicu, da su i naši najumniji preci u svojim delima upravo uspeli da pronađu sklad između ova dva sveta, koja već blizu dva milenijuma određuju evropsku civilizaciju."
Srpsko crkveno pojanje kao predmet muzikoloških istraživanja


~

DOBRILO NENADIĆ (1940)

"Umetnost je ćudljiva, namćorasta, ne možeš joj odrediti smer ni kuda će šta krenuti, ni gde će se zaustaviti, jašeš divljeg paripa a ne krotko sipljivo kljuse koje poslušno i strpljivo prepliće i zapliće nogama. Od predvidljivoga i krotkoga nema neke vajde a ni štete, daleko nećeš stići ali ni vrat nećeš slomiti ako se propne."


~

DRAGOŠ KALAJIĆ (1943—2005)

"Inače, ja ne delim gnušanje koje Srbi osećaju pred delovanjem takvih izroda u službi neprijateljskih "nevladinih organizacija". Naprotiv, kad ih kojim slučajem vidim i čujem, ja se u srcu veselim te se osećam ponosnim što pripadam srpskom narodu jer jasno opažam da je u njemu neprijatelj uspeo da potkupi samo moralne nakaze i intelektualne ništarije."[Iz intervjua za Geopolitiku, 2002]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: