sledeća tema »

[Angelina]

*




VASILIJE ŽIVKOVIĆ
(1845—1891)

Pesnik Vasa Živković rođen je 31. januara 1819. godine. Postao je đakon 1845., paroh 1846. a prota pančevački 1868. godine. Napisao je mnogo rodoljubivih, ali i puno nežnih, ljubavnih pesama. Kritičari su ga nazvali "pretečom srpsko pesničkog romantizma".

"Prota Vasa Živković pisao je spontano i skromno. Bio je sveštenik i 'obraćen veri'. 'Taj posao pesništva, tražio je od mene drukčiji vilinski žar...' — pisao je Vasa Živković. Ali, ljubav se obratila i svešteniku. I to ona najopasnija, čežnjiva i zabranjena. Tako su stvorene čuvene ljubavne pesme koje su odmah i komponovane: 'Ti plaviš, zoro zlatna' i 'Niči, niči, krine beli'.
Pisao je prota i svatovske pesme — 'Odbi se biser grana' i 'Raduj se nevo', ali čestitog Srbina, protu pančevačkog Vasu Živkovića, nije moglo da mimoiđe ni osećanje rodoljublja i ratništva. Njegove pesme 'Već iz gustog luga' i 'Rado ide Srbin u vojnike', često su na usnama svih srpskih rodoljuba, pevane i raspevane u svim ratovima Srbije, a evo i danas rado se pevaju."
Vasa Živković umro 25. juna 1891. u rodnom Pančevu.

• Graničarska pesma (muzika: Kornelije Stanković, Nikola Đurković/Antonije Jahimek, J. Paču)
  Rado ide Srbin u vojnike
  Izvođači: Sekstet "Skadarlija", Muški hor uz pratnju Velikog duvačkog orkestra "Beograd", Braća Bajić

• Miletićeva pesma (muzika: )
  Or'o klikće sa visine
  Izvođači: Predrag Gojković, Vlada Mikić i Radomir Perčević

• Moji jadi (muzika: Mita Topalović)
  Ah, kad tebe ljubit' ne smem
  Izvođači: Danica Obrenić, Živan Milić, Ružica Protić, Zvonko Bogdan, Mira Mrđa, Miodrag Bogdanović, Ljiljana Šljapić

• Ljubopevac (muzika: Nikola Đurković)
  Ti plaviš zoro krasna (zlatna)
  Izvođači: Miodrag Bogdanović, Anđelija Milić, Ružica Protić, Milka Stojanović, Zvonko Bogdan, Mirjana Peić

• Cvet
  Niči, niči, krine beli
  Izvođači: Merima Njegomir

• Mladoj nevesti (muzika: )
  Odbi se biser grana / Raduj se, nevo
  Izvođači:

• Već iz gustog luga (muzika: )
  Izvođači:

• Lepa Maca (muzika: )
  Izvođači:

[Angelina]

**
Stihovi — Vasilije Živković


GRANIČARSKA PESMA¹
              (Rado ide Srbin u vojnike)

Rado ide Srbin u vojnike,
Gde zelene bere lovorike
Borba njemu zabava je draga,
Još milije: sakrušiti vraga.
     Jer puščani prah,
     Ne zadaje njemu strah.
          Njega na boj mati,
          I nevesta prati,
          Otac želi sedi,
          Da vraga pobjedi.
Napred ide s' oružanom Srbin rukom,
A zimzelen vije mu se za klobukom,
     Peva, kliče srpskij sin;
     Pred njim strepi dušmanin.

Puška puca a topovi riču,
A junaci oružani viču;
"'Ajte, Srblji, 'ajte u vojnike,
Već se kupe otadžbine dike.
     Kivni gazi vrag,
     Našeg doma mirni prag."
          Na bojnome polju,
          Gdie s vitezi kolju,
          Slave ber'te cveće,
         To uvenut neće.
Dok se naša snažna miče desna ruka,
Dopadnuće ljuti dušman trista muka.
     Kad zaželi svetli car,
     U smrt skače graničar.

Na početku 1844

¹ Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.

Melodija za "Graničarsku pesmu", kako je originalni naziv pesme "Rado ide Srbin u vojnike", nastala je 1849. godine iz narodnih napeva, stavljenih u "Barona Jovića marš". Ovaj splet narodnih pesama uradio je kapelnik Graničarske muzike u Pančevu — Antonije Jahimek. Iz ovog spleta, Nikola Đurković izvukao je melodiju "Rado ide Srbin u vojnike" i harmonizovao je za muški hor. Prvi put je izvedena u Pančevačkom pozorištu 1844. gde je Đurković radio kao upravnik, reditelj, glumac, pevač, prevodilac i kompozitor.
Ovu melodiju obradio je za klavir Kornelije Stanković i, zahvaljujući toj obradi, stigla je "Graničarska pesma" na pultove raznih horova, orkestara i pevača.
"Graničarsku pesmu", sa velikim oduševljenjem, radili su za razne horske stavove, od okteta do muškog i mešovitog hora, mnogi poznati muzički stvaraoci prošlog veka, a i kasnije, u naše vreme.
Očigledno je da je glavni "Muzički krivac" za pesmu "Rado ide Srbin u vojnike" — Nikola Đurković (1812.—1875.). Nastavnik muzike na dvoru kneza Mihaila Obrenovića, upravnik Pančevačkog pozorišta, činovnik Dunavskog parobrodskog društva, kompozitor Nikola Ćurković, čovek nesrećnog i emotivnog života, seli se u Osijek i tu, 1875. godine, izvršava samoubistvo.
Dakle, od Jahimeka, preko Đurkovića i Stankovića, kretala se muzička istorija ove, verovatno izvorne narodne melodije.
Žarko Petrović
 
YouTube Tamburaški zbor "Banat" — Rado ide Srbin u vojnike
YouTube Sekstet "Skadarlija" — Rado ide Srbin u vojnike
Braća Bajić — Rado ide Srbin u vojnike

[Angelina]

**
Stihovi — Vasilije Živković


MILETIĆEVA PESMA¹

Or'o klikće sa visine,
Na nj' ozdole kevću psine,
Ni brige te, sivi tiću,
Mi smo s tobom, Miletiću,
     Kad izvesni kucne čas,
     Zovi samo, evo nas!

1870


OR'O KLIKĆE SA VISINE²
(MI SMO S TOBOM KARAĐORĐE PETROVIĆU)

Or'o klikće sa visine,
glas se čuje iz dubine —
ni brige te, sivi tiću,
mi smo s tobom,
Karađorđe Petroviću!
Kad izvesni, šalaj, kucne čas,
zovi samo, evo nas!

Dugo već smo mi robovi
a sada smo slobodni.
Ni brige te, sivi tiću,
mi smo s tobom,
Karađorđe Petroviću.

Karađorđe, srpski sine,
ti si dika sviju nas.
Ni brige te, sivi tiću,
mi smo s tobom,
Karađorđe Petroviću.

¹ Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.
² Jedna od verzija, u izvođenju Vlade Mikića i Radomira Perčevića gde se umesto Miletića pominje Đorđe Petrović

Napomena: Pesma je posvećena Svetozaru Miletiću

YouTube Predrag Gojković Cune — Or'o klikće sa visine

[Angelina]

**
Stihovi — Vasilije Živković


MOJI JADI¹
AH, KAD TEBE LJUBIT NE SMEM

Ah, kad tebe ljubit ne smem
     Drugu ljubit ne ću ja,
Mada krasom i divotom
     Ko Danica zvezda sja.
  
Ti jedina moja jesi,
     Ti mi tuge vedriš noć,
Mutnog oka pogled bistriš,
     Bolnoj duši daješ moć.
  
Pa i ti me izneveri —
     Nevera me tvoja tre,
A ti gledaš 'ladnokrvno,
     Gde nadežda moja mre.
  
S golubom se golub pari,
     Slavuj ima druga svog,
A ja tužan bez ljubovce
     Za života čeznem mog.

Nigde stanka ni radosti,
     Moja radost nađe grob,
Dovek biću i ostaću
     Crne sudbe sinji rob.

Zašto si me opčarala,
     Pokoj srca ubila?
Zašto si mi mrežu plela,
     Kad me nisi ljubila?

Ja sam negda miran bio,
     Niti znado' šta je jad,
Zamalo sam srećan bio —
     Slatki danci, gde ste sad?

Prazno mi je jadno srce,
     Pustoš mi je ceo svet;
Kud god pođem, samac stojim,
     Ko u pesku klonut cvet.

Aj dokle ću ev' ovako
     Robovati sudbi zloj?
Zar za mene nikog nema,
     Da osladi život moj?

1857

¹ Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.

Originalni naziv pesme je "Moji jadi". Ovi čuveni stihovi su napisani sedam godina pre izlaska Brankovih pesama.
"Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja' uvodni su stihovi jedne od najlepših i najpoznatijih pesama Vase Živkovića."
"U to vreme imao je 38 godina i za sobom školovanje u Pančevu, Sremskim Karlovcima, Segedinu, Pešti, Požunu i Vršcu. Sjajno obrazovan, bogat duhom, naprednih stavova i pogleda, talentovan i svestran..."
D. M. i J. T.

YouTube Ružica Protić — Ah, kad tebe ljubit' ne smem
YouTube Miodrag Bogdanović — Ah, kad tebe ljubit' ne smem

[Angelina]

**
Stihovi — Vasilije Živković


LJUBOPEVAC¹

Ti plaviš, zoro zlatna,
     Tvoj sjajni blista zrak;
Svi srećni tebe slave,
     Ja ljubim groba mrak.

Ti plaviš. "Eto krasne"!
     Čuje se sveta klik;
Ja pevac suze lijuć
     Tvoj rujni kunem lik.

I bežim — kuda? ne znam!
     Usamljen tražim lug;
Pokoja nigde nemam,
     Plač mi je verni drug.

Od prvoga ogranka
     Tih boraviću san,
Dok tamna noć ne sagna
     U more kivni dan.

Čim Vlašići zatrepte,
     Ponoći grune čas,
Moja će prenut duša
     I harfe jeknut glas.

Pojav' se, bled meseče,
     Sa pratnjom zvezdica,
U suzi oka moga
     Ogledajte lica,

Pevati mlađan neću
     Prijatnu loze slast,
Varljivo zlato neka
     Sujetnima na čast.

Prijatelj svagda veran
     Rebra Adamova,
Tom' pevat i služiti
     Biće mi radost sva.

1839.


TI PLAVIŠ ZORO ZLATNA²

Ti plaviš zoro zlatna;
tvoj sjajni blista zrak.
Svi srecći tebe slave,
ja ljubim groba mrak.

Ti plaviš nebo krasno;
čuje se, sveta klik.
Ja mlađan suze lijuć'
tvoj rujni kunem lik.

I bežim, kuda — ne znam;
usamljen tražim put.
Pokoja nigde nemam,
plač mi je veran drug.


¹ Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.
² Skraćena verzija koja se danas peva

YouTube Mirjana Peić — Ti plaviš zoro zlatna

[Angelina]

**
Stihovi — Vasilije Živković


CVET¹

Niči, niči, krine beli,
     Divni cvete moj,
Nad tobom se suza blista
     Ljubavnika, oj!

Niči, cvete, čelo glave
     'Ladnog groba, ah,
Gde počiva drage moje
     Svet i nevin prah!

Čista ljubav nek' te snaži
     I sunašca zrak,
Zora nek'te rosom poji,
     Noćce krepi mrak.

Ti si zalog od ljubavi,
     Moje drage dar,
Ah, u tebi tužno gledim
     Njenog lika čar.

Niči, niči, rad utehe,
Beli krine moj,
Razlivaj mi ljupkost rajsku
I večito stoj!

Oktobra 1842.


NIČI, NIČI KRINE BELI²

Niči, niči, krine beli,
i razvijaj divni cvet,
ja ću tebe tužna plesti
u zeleni venca splet.
  
Niči, cvete, čelo glave
zapuštenog groba tog,
gde počiva mili dragi,
sveti spomen srca mog.
  
Čista ljubav nek' te snaži
i sunašca topli zrak,
zora nek' te rosom poji,
noćca prede tihi mrak.
  
Ti si zalog od ljubavi
i poslednji dragog dar.

¹ Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.
² Skraćena i nešto izmenjena verzija koja se danas peva

Merima Njegomir — Niči, niči, krine beli

[Angelina]

*
Stihovi — Vasilije Živković


MLADOJ NEVESTI
ODBI SE BISER GRANA / RADUJ SE, NEVO

Raduj se, mlada nevo!
Već čarne tvoje vlasi
Od mirte venac krasi,
Zelene mirte splet.

Kićeni svati viču:
Odbi se vita grana
Od plavog jorgovana,
Odbi se s granom cvet.

O, vrag' se, nevo, vrat' se!
Zar nisu seje mile
Dosta ti nežne bile?
Kuda ćeš? Vrat' se, oj!

Iz sveta zar je momče
Od majke slađe stare,
Što suze s vriskom tare
I život kune svoj?

Zar tamo, kud si pošla,
Zar sunce lepše sija?
Il’ cveće lepše klija?
O vrat se, snahice!

Gle, druge dar ti nose:
Od ruža gnezdo krasno,
U gnezdu guču jasno
Dve sive grlice!

Ne sluša lepa Femka,
Već belom rukom maše,
Za njome ves'o jaše
Taj ženik nevera.

O, idi, divna nevo,
Gde sreća za te cvati,
I pesma nek' te prati
Tvog ručnog devera.

U nove ideš dvore,
Gde zaova cveće bere,
I nova majka stere
Od sadi-platna put.

Oj zbogom, krasna dušo,
Pa srećna dovek budi,
I odjek srodnih grudi
Jošt primi: Srećan put!

1845.

"Pesnik lakih, melodioznih i zbog toga vrlo popularnih pesama ljubavne i rodoljubive sadržine..."