sledeća tema »

[Angelina]

*




DRAGUTIN J. ILIĆ
(1858—1926)

Dragutin Ilić (1858—1926) potiče iz čuvene književne dinastije, sin pesnika Jovana Ilića i jedan od najplodnijih i najraznovrsnijih pisaca svog doba. Njegova braća takođe su bili aktivni u literaturi (Milutin, Vojislav, Žarko).
"Dragutin je bio najsvestraniji stvaralac od braće Ilića. Završio je prava a u književnosti ga smatraju rodonačelnikom gradskog romana. Sedamdesetih godina 19. veka bio je najznačajniji dramski pisac. Uređivao je više književnih časopisa, među njima i znamenito 'Brankovo kolo'...
Pisao je pesme, istorijske drame u stihu (Vukašin, Jakvinta, Saul i dr.), pripovetke, kritike, istorijsku i memoarsku prozu.  
"Kao plodan autor ostavio je dubok trag u srpskoj fantastici, ali je stekao mesto i u svetskoj, zahvaljujući komadu 'Posle milijon godina'. Skerlićeva škola književne kritike je iz ideoloških razloga potcenila Ilićev značaj i tek se u našem vremenu rehabilituje i revalorizuje značajno delo ovog stvaraoca kroz istraživanja i tumačenja Save Damjanova, Zorana Živkovića, Bojana Jovića i dr."

• Stojanke (muzika: Josif Marinković)
  Izvođači: Danica Obrenić, Živka Đurić, Staniša Stošić, Čeda Marković, Merima Njegomir

• Šano, dušo (muzika: Josif Marinković)
  Izvođači: Duško Kostić, Narakord

[Angelina]

*
Stihovi — Dragutin J. Ilić


STOJANKE, BELA VRANJANKE *

Stojanke, mori, Stojanke,
Stojanke bela Vranjanke!
Koga te majka rodila
na što je okom vodila:
da li na sunce sjajano
ili jablanče tanano?

Bre gidi, džanum, Stojanke,
Stojanke, bela Vranjanke!

Jas li te gledam kroz ma'le
u tija džanfez šalvare
gde tijo mineš u dvore,
kako 'elenče kroz gore.

Ne znajem ništa za sebe,
bre, lele, lele, momiče,
momiče, zumbul devojče,
pogiboh, dušo, za tebe!

Bre, gidi džanum, Stojanke,
Stojanke bela Vranjanke!

Koga ti vidim dve oči,
dve tavne oči, dve noći
kali sam mnogo na tebe,
jas da te vodim za sebe!

Bre gidi džanum, Stojanke,
Stojanke bela Vranjanke,
Stojanke, Stojanke,
bela Vranjanke!

[Angelina]

*
Stihovi — Dragutin J. Ilić


ŠANO, DUŠO *
 
Šano, dušo, Šano mori
otvori mi vrata.
Otvori mi, Šano, vrata
da ti dam dukata.

Of, lele, lele, pogibo' za tebe,
izgore mi, džanum Šano,
srce za tebe.

Tvoje lice belo, Šano,
sneg je sa planina,
tvoje čelo, gidi, Šano,
kako mesečina.

Ona usta tvoja, Šano,
kako rujne zore,
ono oko, dušo moja,
mene me izgore.

Noć mi hodi, tamna, Šano,
ja si tuga vijem.
Ubavinja tvoja, Šano,
ne da mi da spijem.

Šano, dušo, Šano mori,
otvori mi vrata,
će ti davam, džanum Šano,
đerdan od dukata.