Srpska đevojka / U Milice duge trepavice
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Srpska đevojka / U Milice duge trepavice  (Pročitano 37014 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5680



« poslato: Mart 29, 2011, 01:08:59 am »

*

SRPSKA ĐEVOJKA
U MILICE DUGE TREPAVICE

U Milice duge trepavice,
prekrile joj rumen' jagodice,
jagodice i bijelo lice;
ja je gledah tri godine dana,
ne mogah joj oči sagledati,
crne oči na bijelo lice,
već sakupih kolo đevojaka,
i u kolu  Milicu đevojku,
ne bih li joj oči sagledao.
Kada kolo na travi igraše,
bješe vedro, pa se naoblači,
po oblaku zasjevše munje,
sve djevojke k nebu pogledaše,
al ne gleda Milica đevojka,
već preda se u zelenu travu.
Djevojke joj tiho govoriše:
"Oj Milice, naša drugarice!
Il' si luda, il' odveć mudra?
Te sve gledaš u zelenu travu,
a ne gledaš s nama u oblake,
đe se munje viju po oblaku."
Al govori Milica đevojka:
"Nit' sam luda, nit' odviše mudra,
nit' sam vila, da zbijam oblake,
već đevojka da gledam preda se."


Pesma iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824.
str. 223 i 224. / pesma br. 323.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5680



« Odgovor #1 poslato: Mart 29, 2011, 01:09:22 am »

**

SRPSKA DEVOJKA


SADRŽINA I ZNAČENJE

Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narodnoj lirskoj poeziji. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah, već u prvoj strofi. Međutim, telesna lepota samo je povod da se skrene pažnja na duševne osobine, koje se izuzetno cene, više od telesnih.

Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica, devojke, mladić), događaj (kolo, grmljavina, gledanje u nebo), dijalog, kazivanje. Ovde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici, nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima.

1. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će pokrenuti lirsku priču — trepavice: one su duge, toliko duge da su prekrile rumen jagodice i belo lice. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile rumene jagodice, crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagledati. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati, kako može da zna da su jagodice rumene, oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna — sve je ovde logično. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo, a za oči crne, za jagodice crvene, za struk tanak, itd,

2. Druga strofa sadrži dve slike:

a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči, ni bijelo lice";
b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. Za mladića, dakle, nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju — on zna kakvi su. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled oboren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu, da li ga je primetila među momcima. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna, a da oči mnogo govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. Eto, to je lirski subjekt želeo da sazna, zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica, poslužio se lukavstvom — sakupio je kolo devojaka. Zašto je baš to učInio? Kad se igra, glava je podignuta, pogled je prav i otvoren, mogu se jasno sagledati i lice i oči.

3. Dok kolo igra, vreme se naoblači, iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađene, pogledaju u nebo

al'ne gleda Milica devojka,
već preda se u zelenu travu.


Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke, podižu pogled ka nebu i potpuno otkrivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). Ali Milica i dalje gleda "u zelenu travu". Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložena, iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno.

4. Ovakvo Miličino ponašanje ne može niko da shvati, pa ni devojke:

il' si luda, il' odviše mudra,
te sve gledaš u zelenu travu,
a ne gledpš s nama u oblake, —
đe se munje viju po oblaku.


Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. Kao da nije ljudsko biće, ili nije zdrava. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudrost.

5. Miličin odgovor je jednostavan:

nit' sam luda, nit' previše mudra,
nit' sam vila — da zbijam oblake,
već devojka — da gledam preda se.


Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj:

— nije osobenjak (nit' sam luda),
— nije uobražena (nit' odviše mudra),
— nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila).

Ona je samo devojka, a devojka mora da gleda preda se — da bude smerna i skromna. —


JEZIK

Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice:

DUGE + TREPAVICE  
RUMENE + JAGODICE
BIJELO + LICE
OČI + CRNE

U stihovima

Ne mogoh joj oči sagledati
crne oči ni bijelo lice


oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bijelo lice". Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek, kada peva o devojci ili ženi, reći da su jagodice rumene, lice belo, oči crne, belo grlo, tanak struk, itd. To su ustaljeni opisi, a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti, epiteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. Zato će se dogoditi da se za crnog Arapina kaže da "poviče iz bijela grla".



STIH

Pesma je ispevana u deseteračkom stihu, stih od deset glasova. Ovakav stih je karakterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima, ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima.—

Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane uz gusle, odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesama — po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca.


Staniša Veličković
Interpretacije I

[postavljeno 23.11.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 5680



« Odgovor #2 poslato: Septembar 11, 2012, 01:01:08 am »

*

SRPSKA DEVOJKA


"Motivi lepog lica srpske devojke, srdačnost i ljupkost uramljeni za uspomenu. Narodna pesma 'U Milice duge trepavice' jedna je od vodilja u stvaranju jedinstvenih slika."

* * *

Poznato je da je u narodnoj književnosti, posebno u lirici, čest motiv devojačka lepota. Narodni pevač posvetio je posebnu pažnju opisu ženske lepote. On nije svodio lepo samo na fizičku komponentu, već je znalački dao suštinsku lepotu — amalgam fizičkih i duhovnih svojstava.
 
U osnovi lepote devojke i žene, u narodnoj pesmi, leži životna vitalnost spojena sa određenim moralnim svojstvima, skromnošću, smernošću i trudoljubivošću:

U Milice duge trepavice,
Prekrile joj rumen jagodice,
Jagodice i bijelo lice.
Ja je gledah tri godine dana
Ne mogoh joj lice sagledati...

Devojka nikada nije otvrdlog ili grubog izraza. Iz nje redovno bije snaga i vitalnost, što ne remeti njenu ženstvenost. Ona je zdrava i kršna — puna zdravlja, života i poleta.

Rumeni obrazi ili rumene jagodice devojke su inkarnacija životne energije, što nas direktno upućuje na Sunce kao izvor života. Crvena boja, tj. rumenilo kao kondenzovana Sunčeva energija.

Inače, rumene jagodice predstavljaju garanciju snage i zdravlja mlade žene u patrijahalnoj zajednici, te je u poetskim narodnim umotvorinama ovaploćeno kao ideal ženske lepote.

Pesnik potencira belinu i rumenilo devojačkog lica, visinu i vitkost tela, tako što pokušava da objasni kako je takva lepota nastala:

U struku je tanka i visoka,
U obrazu bjela i rumena,
Kao da je podne uzrasla
Prema tihom Suncu proljetnome ...

Ostale odlike devojačke lepote:

— oči su joj dva draga kamena,
— obrvice s mora pijavice,
— trepavice dvije lastavice,
— zubi su joj dva niza bisera,
— medna usta kutija šećera,
— gusta i bujna devojačka kosa podseća narodnog pevača na kitu ibrišima,
— ruke su lepe, bele i snažne i iz njih zrači otmenost i gracioznost. Pevač ih poredi sa labudovim krilima.
— Visoka i tanka devojka ima DUGAČAK VRAT, što je takođe jedan od elemenata lepote:

Koliko je grlo u đevojke,
Stanula bi ruka u junaka...    

Grlo je takođe BELO (inače, belo grlo je stereotipna sintagma u narodnoj književnosti). Međutim, pevač se ne zadovoljava samo belinom puti devojačkog grla, ono je od beline čak prozračno:

Koliko je bjela đevojka,
Kada pije to crveno vince
Vidi joj se vince kroz groce...

U devojačkom govoru, narodni pevač je hteo da vidi nešto prefinjeno, meko, toplo, pomešano sa bezazlenošću. Stoga se upoređuje sa gukanjem goluba. Smeh je nešto življi od govora, ali nikako bučan — kao zveckanje prosutkog bisera:

Kad govori — ka' da golub guče,
Kad se smije — ka' da biser sije,
Kad pogleda — kako soko sivi,
Kad se šeće — kao paunica...

Upravo u belom grlu vidi se ona suštinska lepota devojke i žene — amalgam fizičkog i duhovnog.

Jer, pored lepote i gracioznosti dugačkog, belog vrata, tj. grla, pažnja se posvećuje i onom što devojka kazuje i kako kazuje — vidi se njeno vaspitanje, intelekt, mudrost, smernost, skromnost, snalažljivost, nežnost. Tako Milica odgovara svojim drugaricama:

Nit' sam luda, nit' odviše mudra,
Nit' sam vila — da zbijam oblake,
Već đevojka — da gledam preda se! ...


Autor teksta nepoznat | Poreklo reči
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: