Aforizam — srpski brend
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Aforizam — srpski brend  (Pročitano 18973 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6279



« poslato: Mart 30, 2011, 12:55:16 pm »

*

SMEH DO BOLA


Pisati o aforizmu moglo bi se naširoko i nadugačko, a da se nikada ne stane, jer ni autori, koji čvrsto stoje u odbrani čiste i kritičke misli, ne staju i ne posustaju. Pošto se aforizam najčešće bazira na paradoksu, onda smo opet suočeni sa svojevrsnim paradoksom — kako u nekoliko reči reći sve ono što čini duh našeg satiričnog neba, kako poći primerom aforističara i izraziti se jezgrovitom virtuoznošću, a pritom ne ostati nedorečen?

Prvo pitanje koje se nameće jeste: šta je aforizam — kritika svega postojećeg ili kritika ljudske gluposti, bezumlja, beščašća...? Ako se pozovemo na rečnike, nigde nećemo naići na odrednicu koja kaže da je to "kritika", nego, da je to, između ostalog: "kratka, jezgrovita, značenjem bogata izreka".

Možda bi uputnije bilo pozvati se na Dekartovsku sumnju svega postojećeg? Ali, onda bi se naš zadatak proširio na polje traženja istine, a traženje istine je, ne samo Sizifovski posao, nego je i krajnje neproduktivno, naročito zbog toga što bismo tada morali da se suočimo sa nečim tako subjektivnim, sa nečim što je individualno (ili čak i kolektivno) osećanje — zbog čega se neko kao jedinka oseća sputanim ili ugroženim.

Evoluciju čoveka pratila je i evolucija duha. Svaka nova generacija granala je drvo duhovnosti, prenoseći sa kolena na koleno, bilo usmenim, bilo pismenim putem, vrednosti koje su bivale od vitalnog značaja za opstanak svake date zajednice. I bez obzira na teška vremena i prilike kroz koje su narodi tokom svoje istorije prolazili, i šta su preživljavali i proživljavali, upravo te vrednosti su svedočanstvo o njihovom postojanju i borbi za opstanak. Duh jednog naroda, i pored represija i tortura činjenih od strane države ili crkve tokom vekova, pa i milenijuma, bilo je teško staviti u okove, jer ma koliko da je trpelo telo, duh je bilo, gotovo, nemoguće ukrotiti. Shodno tome, u duhu svakog naroda je da — na teškoće odgovara, uslovno rečeno, smehom. Smehom koji može značiti sprdnju i podsmeh, a sa druge strane, podsmeh se može okarakterisati i kao svojevrstan vid kritike.

Duh koji je provejavao kroz narodne poslovice, anegdote, šale, parodije, grafite i viceve, neosporno je imao za cilj da nešto naglasi, izdvoji, obeleži, bez obzira na to kakvu je reakciju izazivao ili mogao da izazove. Nekada je to mogao biti smeh do suza, a nekada — smeh do bola.


Vesna Denčić
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6279



« Odgovor #1 poslato: April 02, 2011, 04:15:36 pm »

*

AFORIZAM — SRPSKI BREND


Na počektku beše reč. I onda je neko sakupio nekoliko reči i sastavio prvu rečenicu.

To je bio trenutak kada su se stekli uslovi za pisanje aforizama. Reč "aforizam" je grčkog porekla, i znači — definicija. To će reći, u što sažetijem, što jednostavnijem, skoro epiigrmskom obliku koji je istovremeno i najlepši i najlakši za pamćenje kazati sve što je potrebno o nekoj životnoj istini. Da bi neko u tako sažetom, tako jednostavnom, tako najlepšem i za pamćenje najlakšem obliku rekao to što je rekao i usto ostao živ, potrebne su mu svega tri stvari: dar zapažanja, oštroumnost i stilska sposobnost! ...

Prvi aforizam napisao je čuveni grčki lekar Hipokrat u petom veku pre nove ere. On je u 400 zapažanja sažeo svoja lekarska iskustva. Toliko prosečan aforističar objavi samo u jednoj od svojih pedesetak knjiga. U nizu od četiri stotine Hipokratovih aforizama, najpoznatiji su prvi i poslednji aforizam. Prvi glasi: "Život je kratak, umetnost duga, prilika prolazna, iskustvo varljivo, rasuđivanje teško!". A četiristoti: "Ono što se ne može izlečiti lekovima, leči se nožem, ono što se ne može izlečiti nožem, leči se vatrom, ono što se ne može izlečiti vatrom, smatra se neizlečivim!" Posle Hipokrata, aforizme su pisali mnogi veliki umovi naših civilizacija. Tako aforizama ima i u kineskoj, i u indijskoj, u južnoameričkoj, a i u afričkoj kulturi.
 
Prve srpske aforizme nalazimo u tekstovima Sveti Sava. U njegovim delima ima aforizama za nekoliko knjiga. Treba ih samo "uhvatiti" i na njima se zadržati. Nešto tako sažeto, tako jednostavno, tako najlepše i za pamćenje najlakše retko se gde može naći. Naravno, kad je rodonačelnik srpskog aforizma jedan svetac, onda je to obavezivalo i njegove naslednike, pa su se ovog posla prihvatali samo oni koji imaju dar zapažanja, oštroumnost i stilsku sposobnost! A što među našim čovekom ima toliko broj osoba sa ovakvim talentom, govori ne samo o našem čoveku, nego i narodu uopšte.

Kako ćeš prepoznati aforističara u Srbina, čoveka i brata nam. Kad vidiš nekog kako piše aforizme, a tu su još i brendovi: jelek, anterija i opanci... Po tome ćeš prepoznati srpske majstore sažetosti, jednostavnosti i talenta da za najlepši i za pamćenje najlakši način kazati sve što je potrebno o nekoj životnoj istini. Ali, dok jelek, anterija i opanci ostaju ono po čemu nas najčešće prepoznaju ovde, aforizam je nešto po čemu nas sve češće prepoznaju i u inostranstvu. U poslednjih nekoliko decenija, od svih književnih vrsta, na razne jezike sveta najčešće su prevođeni srpski aforizmi. O ovom fenomenu, pisale su ozbiljne novine. Kada se nešto odavde hoće objasniti svetskoj javnosti, najčešće se citirao srpski aforizam. Prevodioci iz raznih zemalja pitaju, ima li i za njih aforizama koje bi preveli. Jednoga dana, moraćemo da učimo strane jezike, kako bismo na njima čitali naše aforizme. Dakle, da vidimo odakle dolazimo, gde smo i kuda idemo.

    

SVETI SAVA
Kao što smo već rekli, osim što je otac naše crkve, naše države, naše prosvete, našeg prava, medicine, a možda i sporta, Sveti Sava je u svojim spisima merio svaku reč. Zato i nije čudo, što su mnoge rečenice Svetog Save klasični aforizmi.

  • Ako im i služimo, ne dozvoljavamo da izvoljevaju!
  • Oni koji mnogo govore neće pobeći od greha!
  • Da se prepisuju, izdaci — kada i kamo, a prihodi — kada i otkuda.
  • Neka niko ne ropće i ne mete se, niti da smućuje onu korist svetskim razgovorima i praznoslovljem!
  • Pomešah se sa stokom nerazumnom i izjednačih se s njom, bivajući ubog dobrim delima, a bogat strastima, lišen Božje slobode, osuđen od Boga, oplakan od anđela, bivajući na smeh besovima, obličavan svojom savešću, posramljen zlim svojim delima


MIHAILO MAKSIMOVIĆ
Prvi srpski aforističar u današnjem smislu te reči je Mihailo Maksimović. Mihailo Maksimović svoj mali bukvar nije pisao samo za veliku decu. On kao da je "Mali bukvar za veliku decu" pisao i za sve buduće aforističare početnike. Ako hoćeš da znaš kako se piše aforizam uzmi Maksimovićev bukvar. Ako ne naučiš, piši nešto drugo.

  • Zaljubljeni žive od ljubavi. Zašto ne bi mogla i sirotinja od vozduha živeti.
  • Ako su crvene usne znak zdravlja, to naše gospe — najzdravije jesu.
  • Stare haljine i novi domovi svagda se krpu.
  • Hristos nam je svima carstvo nebesno u testamentu svojemu ostavio.
  • Pak se opet neki ljudi o testamentu njegovom inate.
  • Koji svoju ženu zauzdava, taj sebi vrat lomi.
  • Koji umereno živi, ne treba mu kupovati umerenost u apoteki.
  • Car Avgust s učenim ljudma pri jednoj trapezi jedaše. A sad učeni kod velike gospode na doksatu jedu.
  • Cenzri su babice svakog pismenog sočinjenija. Ali, mnogo puti dete sakato kroz njih ostane.
  • Iz deset rifi crne čoje — celi karluđer iziđe


DOSITEJ OBRADOVIĆ
Dositej Obradović, prvi popečitelj prosvete i reformator vospitanija narodnog u svojim knjigama, kad god bi hteo da bude jasan, u pomoć bi pozvao aforizam.

  • K sebi se vrati, u sebe dođi i razmisli otkud si na ovaj svet došao, šta si u njemu činio, i kud misliš poći.
  • Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati!
  • Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena.
  • Zlatni sovjet: "Poznaj sebe!" — vrlo se kasno prima!
  • Iz neznanstva i nerazumija proishodi po višoj časti naše zlopolučije
  • Vreme je života našega jedan minut jedno trenuće oka i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost!
  • Kakva je bedna stvar kad mlad čovek obikne samovoljstvu!
  • Ljudi su sami počeli u manastire davati, preporučujući se monahom na njihove molitve, dok su se i oni obikli uzimati i molitve svoje prodavati — što ko ima, ono i prodaje.
  • Svemoguć je jedan vladjetelj u svom narodu kad narod savršeno pozna dobro namjerenije svoga vladjetelja.


VUK KARADŽIĆ
I Vuk Stefanović Karadžić, reformator našeg jezika i sakupljač narodne intelektualne svojine, znao je i sam da se izražava u aforizmima onako kako je to činio narod u poslovicama.

  • Ko na silu pritisne i prisvoji, on mora jednako u strau živeti, jer sila do veka ne može trajati, i što se god na silu uzme i drži, ono svak ima pravo na silu i preuzeti.
  • Koji nema šta izgubiti, onaj se u svakoj promeni i buni nada za celo što dobiti, a koji što ima, bez velike nevolje nije rad imanje svoje na kocku metnuti.
  • Sila puta čovek rekne što ili u šali, ili u ljutini ili u kakvim drugim opstajećeljstvima uz reč, a ne misleći niti mogući učiniti ikakva zla.
  • Srbi su po stanju političkome još različniji nego po zakonu. Što je koji bogatiji i od naroda po gospostvu svome različniji, onaj je i u ostalome svemu od naroda dalje.
  • Većina naučnika i diplomata bolje znaju šta se događa na Nilu i na Eufratu, kako narodi tamo žive i kako se zovu, nego npr. u Hercegovini i u Crnoj Gori.
  • Ako svako uradi onoliko koliko je sposoban, neće narod propasti.
  • Dokle živi jezik, dotle ga ljubimo počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod.


SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA
I Sima Milutinović Sarajlija, koji je pisao opširna Pisma iz Italije, umeo je lakonski da se izražava. Tako nešto i ne čudi, kad se zna da je veliki deo života proveo u Cetinju, Srpskoj Sparti, u kojoj je podsticao i jednog Njegoša da se osim verskog delovanja, državničkog angažovanja i vojničkog posla, bavi i književnim zanatom.

  • Još svog Boga Srb imade mrvu.
  • Život je sličan dugmetu jer visi o koncu.
  • Čovek, kao i svako drugo živinče, dođe na ovaj sveb bez svoje volje, a razlikuje se od druge životinje samo time što mže sa ovoga sveta poći kad god hoće.
  • Nije ni jednog mudraca bilo koji se nije na svoju pamet žalio, a nije ni jednog ludaka bilo koji se nije svojom pameću hvalio


JOVAN STERIJA POPOVIĆ
Da nije bio onako moćan komediograf, Jovan Sterija Popović bi u istoriju srpske književnosti ušao kao veliki aforističar. Njegove "Zapiske" i danas mogu da posluže mladom aforističaru kao učilo, učilo, i samo učilo ...

  • Knjiga je cvet što k vencu narodnog izobraženija prinadleži. Od kopriva nema venca.
  • Ko se zaljubi u lepotu devojke i želi je uzeti, neka pogleda na metar, takva će i devojka biti za petnaest godina.
  • U Popečiteljstvu ja sam samo stvo: Popečitelj-stvo. Jednom mrtvacu koji je ružno izgledao, metnuli u Beogradu lorfu.
  • Čovek zaboravi zlo što mu ko učini, pa što ne bi zaboravio i dobro?
  • Kad se čulo da će car u Vršac doći, publicirata je dobošem ova vest, kao u Lakovu bal!
  • Čelo moga kreveta stoje knjige na rafu. Kad bi se kakvo zemljotresenje dogodilo, mogle bi me knjige ubiti i tako bi se moglo kazati da sam od knjiga umro.
  • Čovek obično kad dobre zube ima nema leba, a kad lebac dobije onda nema zuba.
  • Zašto je i sreća i nesreća ženskog roda?


JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ
Naslonjenom na svog velikog prethodnika i zemljaka, Jovanu Jovanoviću Zmaju je već bilo mnogo lakše da se seti aforizama koji će i danas ostati upamćeni. Koliko je Zmaj bio zaljubljenik u satiru, aforizam i karikaturu, svedoči i to što je u svoje vreme pokrenuo više humorističko-satiričnih časopisa, pa su u pravu oni koji kažu da je više Čika Jova pokrenuo humorističkog lišća sam, nego svi današnji aforističari zajedno.

  • I u carstvu ideja nalazi se mrtvorođenih i — živo zakopanih.
  • Pečatnja je slobodna, samo se spisatelji apse.
  • Iz velike ljubavi ne može se roditi mala mržnja.
  • Srećna je država gde mnogi umni i pošteni patriote sa mirnom savešću mogu kazati: neć se mešati u politiku!
  • Biti ili ne biti, to je na posletku svejedno — samo na posletku.
  • Sigurnije slepac ide sam, nego kad ga slep vodi.
  • Ko svakome veruje, zaslužuje da bude prevaren.
  • Prirodno se pravo u školi uči, a prirodna nepravda u životu.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6279



« Odgovor #2 poslato: Jun 24, 2013, 01:19:02 am »

*

POSLE ZMAJA, IDU I OSTALI ZMAJEVI SRPSKE SATIRE


Pre svega tu je ILIJA OGNJANOVIĆ ABUKAZEM, koji da je samo napisao aforizam koji objavljujemo, pametnom bi bilo dosta.

  • Dakle, pod blagoslovenom erom Nikole Hristića osuđeno je Srbiji 800 ljudi na robiju. No ovo neće biti siguran broj, jer u Srbiji ima mnogo više stanovnika.


BOŽIDAR KNEŽEVIĆ
Sledi Božidar Knežević, kojeg istorija srpske književnosti ne mora da se seća ni po čemu drugom, do po aforizmima koje je napisao.

  • Čovekovo je da radi i misli — da li će uraditi, smisliti , uspeti, to nije njegovo.
  • Što su niži život i duša, to su život i smrt bliži jedno drugom, lakše je i živeti i umreti.
  • Ne grešiti, to je vrlina životinja. Prava čovekova vrlina jeste moći grešiti, ali ne hteti grešiti. Otud samo razum može donositi pravu vrlinu.
  • Današnje lažno društvo liči na biblioteku u kojoj su knjige raspoređene ne po unutarnjoj vrednoti nego po formatu i povezu.


STEVAN BEŠEVIĆ
Ono što je rečeno za Kneževića, može se primeniti i na Stevana P. Beševića Na po nekom spomeniku trebalo bi i ovako napisati:

  • Putniče! Njegovo srce bilo je od mene mnogo — tvrđe!
  • Zla žena je slična oblaku: ili prođe s grmljavinom, ili biva — tuče!


MILAN VUKASOVIĆ
Svaki ozbiljniji istoričar srpskog aforizma ne može a da ne istakne ulogu Milana Vukasovića.

  • Mudrost velikog broja ljudi je u neprekidnoj težnji da stalno budu u zaklonu od iznenađenja. Oni naliče stvorenjima koja pošto-poto hoće da provedu ceo život u vodi kako ne bi nikad pokisli.


BRANISLAV NUŠIĆ
A onda dolazi možda najveći stvaralac humora i satire među Srbima. To je Branislav Nušić, koji je na prvom mestu komediograf. Zatim je tu i Ben Akiba, kao autor brojnih kozerija. A među njima uvek se može naći Alkibijad Nuša, kao aforističar.

  • Pravda je ljudima, često, teža od nepravde.
  • Prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje se prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.
  • Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže "Da" i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.
  • Brak je pismo koje je interesantno samo dok je zatvoreno.
  • Znanje ima granice, dok neznanje nema.
  • Otadžbina nije predmet ograničen, oivičen, utelovljen. Otadžbina je misao, otadžbina je vera, a misao i vera ne umiru.


STANISLAV VINAVER
Jedan od najrazigranijih duhova u srpskoj književnosti jeste onaj koji je živeo u telu Stanislava Vinavera. Dugačak je spisak spisa koje je srpskom humoru i satiri podario veliki Stanislav. Između ostalog, tu su i aforizmi.

  • Naša umetnost nije umetnost. Ona je naša umetnost.
  • Poezija je postala zbir avantura reči. Reči vrše podvige za koje njihovi gospodari nemaju mogućnosti.
  • I o tim ljudima razmišljaju filozofi. Eto, današnji dan ima za mene samo zato vrednost što tek posle njega moće doći sutra!
  • Duhovitost: Male se istine izdaju za velike


LJUBIŠA MANOJLOVIĆ
Kada se završila jedna epoha, na polju srpskog humora i satire pojavila se nova generacija stvaralaca. Nju predvodi dugogodišnji urednik "Ježa" i čovek koji je zbog svojih aforizama imao više glavobolje, nego što je nekog pijanog pesnika bolela glava posle neumerene upotrebe jeftinog metil-alkohola.

  • Ove novine su bolje, može u njih više da se uvije.
  • Ručali smo juče. Ima, međutim, filozofa koji misle da to treba činiti svakog dana.
  • Ja sam, kao što znate, za to zaslužan. Sad da vidimo ko je za to kriv.
  • Ko dosta gradi mora nešto i da razvali. Obično prvo — usta.
  • Omladinu mnogo čemu uče. Prvo je nauče pameti.
  • Čvoruga na glavi — spomenik izdvojenom mišljenju.
  • Za svoje postupke čovek mora odgovarati sve dok ne postane odgovorna ličnost.


DUŠKO RADOVIĆ
Jedan od retkih aforističara dvadesetog veka koji je za života postao klasik, i koga ni danas ne ostavljaju na miru, nego malo-malo pa ga se sete i citiraju, jeste Duško Radović. Niko Beogradu nije umeo da nazove dobro jutro, kao što je to godinama činio Duško Radović.

  • Ako želite da budete bolji od drugih ljudi, ne smete raditi ono što oni rade i ne možete živeti onako kako oni žive.
  • Mladi moraju da žive noću, beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.
  • Ne govorite ono što mislite ako živite od toga šta govorite.
  • Stida se treba oslobađati na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo.
  • Na roditeljske sastanke dolaze očevi dobrih đaka, a majke loših.
  • Ako ne živite od onoga što govorite, nemate razloga da ne govorite ono što mislite.
  • Muškarci su krivi za sve, oni prave probleme a žene ih samo rađaju.
  • Drugarice, nemojte plakati, nemate razloga. Neka žena je pre vas plakala radi njega.
  • Poštenije je biti kukavica na svoju štetu, nego hrabar na štetu drugih.


BORISLAV PEKIĆ
Naravno, veliki majstori pera imali su retku sposobnost da i duže forme pišu kao niz aforizama. Svaka rečenica — aforizam. Jedan tekst, knjiga aforizama. Takav pisac je bio Borislav Pekić. Ništa tako dobro ne govori o lošoj državi, kao što to govore aforizmi Borislava Pekića u tekstu posvećenom Lešeku Kolakovskom.

Nije dobra država u kojoj ste najbezbedniji ako ste u zatvoru. Nije dobra država čije se vođe prenose na rukama, a njihova vlast ispod ruke. Nije dobra država čija je budućnost večita, a prošlost traje samo koliko i ona. Nije dobra država u kojoj ste prinuđeni danas da kopate jame da sutra u njih ne biste upali. Nije dobra država u kojoj određivanje slobode počinje njenim ograničenjem. Nije dobra država u koju ulaziš da se nikad ne vratiš, ali iz koje i izlaziš da se vratiš nikad. Nije dobra država u kojoj se jednakost sastoji u bedi, a sloboda u nejednakosti. Nije dobra država u kojoj ste srećni ako ste živi. Nije dobra država u kojoj svako zna šta treba da radi, ali ne zna zašto. Nije dobra država u kojoj zakoni ne prethode prestupima već im slede. Nije dobra država koja se poziva na nebo kada joj ne ide dobro, a na sebe kada joj pođe bolje. Nije dobra država koja nije zadovoljna time što je podnosite već zahteva da to činite sa oduševljenjem. Nije dobra država u kojoj je sve što se čini neizbežno. Nije dobra država čije državnike raspoznajete samo po boji glasa. Nije dobra država u kojoj umesto očevine nasleđujete strah. Nije dobra država u kojoj je u štampi jedino pouzdana rubrika — čitulja. Nije dobra država u kojoj se o vašem zdravlju brinu vojni lekari. Nije dobra država čiji su svi građani u inostranoj službi, osim onih koji su u domaćoj, sve dotle dok se ne ispostavi da se na čelu obeju službi nalazi jedan isti čovek. Nije dobra država u kojoj zemlja pripada onima koji na njoj gladuju. Nije dobra država u kojoj međine srećom zamenjuju radnika, ali radnici nesrećom ništa ne zamenjuju. Nije dobra država u kojoj vas vojnici uče geografiji suseda. Nije dobra država koja osvaja Mesec da bi pokorila Zemlju. Nije dobra država u kojoj lakše možete promenti pol nego dosije. Nije dobra država u kojoj se vi i onaj koji vas progoni borite za iste ideale, samo je pitanje ko će prvi opaliti. Nije dobra "država u kojoj je građanin odgovoran za svoje pretke" (Kolakovski), ali ne odgovara za svoje potomke. Nije dobra država u kojoj je ćutanje najpriznatiji oblik održavanja jeavnog mišljenja, a obožavanje najpriznatiji oblik javnog delovanja. Nije dobra država u kojoj se ljudi ne sahranjuju samo na grobljima. Nije dobra država čiju himnu slušate kao sopstveno opelo. Ovakio bi se moglo nastaviti bez kraja kad kraj ne bi morao da postoji za sve osim za ovakvu državu.
 

MATIJA BEĆKOVIĆ
Rame uz rame sa Borislavom Pekićem stoji Matija Bećković. I njemu je svaki aforizam na mestu. A mesto — to je proza na određenu temu. Nema boljeg opisa našeg naroda, nego što su to aforizmi u tekstu Matije Bećkovića.

Da li su za postojanje jednog naroda, potrebna najmanje dva? Da li se od više problematičnih naroda može napraviti jedan dobar? Da li je za postojanje dva naroda dovoljna jedna reka? Da li je groblje granica između dva naroda? Da li su za bratstvo i jedinstvo potrebna dva naroda? Postoje li dva ista naroda? Postoji li nenarodni narod? Da li je naš narod poznatiji u inostranstvu nego ovde? Da li svako može biti sin svoga naroda? Postoji li najgori narod na svetu? Ima li dovoljno vremena da svaki narod pobedi? Ima li malog naroda čija istorija nije velika? Da li je narod koji stalno menja režime, karakteran? Ima li penzionisanih naroda? Ima li većih briga od narodnih? Može li se biti odsutan iz naroda? Može li se narod izmisliti? Ima li idealnih naroda? Može li se prirodnom smrću umreti za svoj narod? Da li je rulja narod? Kome narod plaća članarinu? Da li je u monarhijama bilo naroda? Kada se dvojica tuku, koji od njih predstavlja narod? Da nije bilo porobljivača, da li bi bilo slavne istorije mnogih naroda? Kako ostati veran narodu koji te je napustio? Da li je jedino malim narodima stalo do ravnopravnosti? Postoji li narod veći od broja stanovnika? Ima li nešto jače od nepobedivog naroda? Ima li naroda sitih svoje misije? Da li je bilo plebiscita bez naroda? Koji deo naroda ne predstavlja narod? Ima li naroda koji nije uvek u pravu? Ima li naroda bez narodnih neprijatelja? Gde su toliki narodi bili za vreme rata? Zašto su najbolji narodi izumrli.
 

VLADA BULATOVIĆ VIB
Jedan od najpopularnijih srpskih aforističara je Vlada Bulatović Vib. Da li je i najbolji, to je trebalo sam da utvrdi poredeći se sa ravnima sebi. U svakom slučaju za Viba mora da se kaže: vrh, brate!

U šumi vila, u vili mercedes, u mercedesu čovek, u čoveku srce, a u srcu ljubav za radničku klasu. Svet se deli na ljude koji misle i na ljude koji imaju mišljenje. Obala našeg mora sva je u trobojkama: plavo more, bele vile, crveni drugovi. Prodajem vilu s pogledom na radničku klasu. Nazad u stare pobede. Kad me već prisluškujete, recite kakvo mi je srce. Rat je završen, nije sramota napustiti položaj. Taksi te odveze, pa otkuca, cinkaroš te otkuca, pa te odvezu. Ako pod hitno ne osnujemo školu za narodne heroje, i sledeći rat dočekaćemo nepismeni. Probudite me kad stignemo u Evropu!

 
ALEK MARJANO
Ako je neko bio totalni satiričar, onda je to bio Alek Marjano. Svojim životom, bojom svoje misli, smislom za humor, Alek Marjano je neponovljivi primer kako se piže satira. Pa, i aforizam.

Ni gomila lakih zadataka nije laka. Neki otvaraju sajam knjiga, a da pre toga nisu otvorili knjigu. Šta vredi pametnijem što je popustio, ako ga onaj drugi i dalje drži za reč. Dok putuju, neki stalno spavaju, pa tako mogu samo da sanjaju predele kroz koje prolaze. Ako su neki narodni poslanici glupi, to je samo znak da i glupi građani imaju svoje predstavnike. Čovek visi, a oni misle da izvodi skok sa zadrškom. Tokom vremena osuđeno je mnogo nevinih ljudi. Da bi se to kompenzovalo, mnogo krivih nije osuđeno.
 

SLOBODAN DOBRIĆ
Među srpskim aforističarima mnogo je onih koji su prepušteni zaboravu. Jedan od njih je i Slobodan Dobrić, koga ni za života nisu smatrali važnim. To je zato što su čitali njega, a ne njegove aforizme.

Pošto ih je pročitao, pocepali su ga. I pravljenje luposti spada u produžetak svoje vrste. U kritici međuljudskih odnosa pošao je od sebe i više se nije vratio. Kradu Bogu dane, nekađnjeno, jer su ateisti. Kako ići u korak s vremenom kad put vodi u drugom smeru. Napredni su u svakom slučaju, čak i u nesrećnom. Promašeni ljudi su odlični strelci u lovu na čoveka. Bolje je da ti stoje na glavi, nego na grobu. Da bi potkrepio svoje očinske namere, opsovao mi je majku.
 

MILOVAN ILIĆ MINIMAKS
Da se aforizmom može baviti usput, svedoči slučaj Milovana Ilića Minimaksa. Putujući sa estradnim karavanom, po ondašnjoj Srbiji, ondašnjoj Jugoslaviji, ondašnjoj Evropi i ondašnjem ovome svetu, Milovan Ilić Minimaks nikad nije zaboravio na svoje osnovno poslanje. Da se bavi pisanjem satire. Tako su uz brojne radio i televizijske emisije, estradne priredbe i noćobdenja, nastali i mnogi neponovljivi aforizmi.

Prilikom obdukcije jedne istine, nađene su dve velike laži. U toj zemlji i golu istinu bili su proglasili za pornografiju. Da li je čovek koji ukrade zastavu lopov ili rodoljub? Čovek — kako to neuverljivo zvuči bez potvrde. Iz svake borbe mišljenja njegovi protivnici izlazili su na nosilima. Nekoliko puta je uspeo da da život za otadžbinu, ali mu molba ni jednom nije pozitivno rešena. Šta će besmrtnima telohranitelji? Napisao je istoriju čovečanstva — po sećanju. Da li prilikom ulaska u Evropu, dame imaju prednost?
 

BRANA CRNČEVIĆ
Da je satiričar neuspeli satiričar, ne vidi se iz slučaja Brane Crnčevića. Ali, da satiričar ume da bude neuspeli političar, to se iz slučaja Brane Crnčevića može jasno sagledati. Nije Crnčević neuspeo političar, zato što su drugi političari bolji od njega. On je neuspeo zato što je svoj talenat nesebično trošio tamo gde je svoj dar mogao samo da raspe. Gde bi bio kraj Brani Crnčeviću da je ostao samo pisac. To ne znamo. Znamo samo da bi u Akademiji nauka i umetnosti bio na sredini svog puta.

Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima.. Moja otadžbina je mala, volim je jer mi je žao. Telo svakog tiranina potopljeno u narod istiskuje onoliko naroda koliko je tiranin težak. Veterinar sam četrdeset godina, a još nisam video ovakvu stoku. Teško je biti Srbin, ali kasno. Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine. Doći će dan kada će jedan razbojnik biti razapet između dva Hrista. Mogao bih da živim i bolje, ali me je sramota. Radio je učinio da se glupost čuje, a televizija je omogućila da se i vidi. Otišao sam u bolji život, vraćam se za pola sata. Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve. Sposoban čovek odlazi u četnike, a vraća se iz partizana. Da sam slep živeo bih u svome mraku. Ovako, ko zna u čijem mraku živim. Kako da budem srećan? Gde god pogledam sve moj do mojega.
 

MILOVAN VITEZOVIĆ
Kada se snima neki holivudski film, u scenariu se obično predvidi određeni procenat nasilja, dosta seksa, malo jurnjave, nešto suza, pa ako ostane prostora ubaci se i izvesna količina humora. Kada bi se sa nekim strancem kladio da je moguće napisati scenario za film, koji je sastavljen od 90 odsto aforizama, opkladu bi dobio čim bi tog gubitnika odveo na projekciju "Lajanja na zvezde" scemaroste Milovana V. U svom ogromnom opusu, aforizam kao film Milovana Vitezovića još je jedno čudo prirode ovog pisca.

Doživotne vođe dovode svoja ubeđenja do skleroze. Kovači lažnoga novca danas su ministri finansija. Pravdi su odrešene ruke, ali vezane oči. Robovi su podizali trgove slobode. Lako je podržati govor, teško je održati reč. Narodu koji se probudio ne mogu se pevati uspavanke! Istorija nam je bila učiteljica života, a onda su došli neki manijaci i silovali našu učiteljicu. Gde vlada nije ni u kakvoj krizi, narod je u očajanju. Pustili su stomake za otadžbinu! Policajci su dobri sagovornici — uvek da do kraja saslušaju. U basnama su životinje ljudi. U životu je obratno! Kad vidim neka dela, dođe mi da se vratim na reči. Idiote imamo! Nedostaje nam Dostojevski! Ko peva, zlo ne misli. Ko misli, nije mu do pesme. Kada je iz rova ušao u kabinet, odmah se ukopao! Ko visoko leti — nisko spušta! "I ja sit i ovce na broju!" — reče vuk jedući čobanina. U laži su kratke noge, ali se ne vide iz govornice.


ZORAN RANKIĆ
Nema glumca koji ne sanja da jednoga dana režira. Ali da jednoga dana postane pisac, sanjao je samo Zoran Rankić. I drugi glumci su pokušali da pišu: neki pesmu, neki priču, neki, bogami i roman. Ali, Zoran Rankić je jedan od retkih Srba koji je i ovde uspeo da ostvari svoje snove.

Da ti je, prijatelju, da budeš neko pa makar bio niko. Sloboda nikada ne dolazi dok je ne donesu. Ne moli bitangu da bude čovek, već čoveka da ne bude bitanga. Ko se preglasno smeje, taj na nešto drugo misli. Je l bogati, a je l živ taj pokojnik? Ko do vlasti puzi, sa nje se skotrljava. Sloboda nema ogradu ali je ne preskači! Sutra će, kažu biti letnji dan do podne. Da nema ostalih, ni ja ne bih možda bio Srbin. Prema Hrvatu se ponašaj kao Srbin, prema Šiptaru i Crnogorcu kao Srbin, a prema Srbinu ipak nemoj. Svaki uvređeni narod je veliki. Nek u Evropu ide ko svoje zemlje nema.
 

DEJAN PATAKOVIĆ
Ima satiričara kojima je cilj da se njihovi čitaoci rasplaču nad porukama koje im oni šalju. Dejan Pataković piše aforizme, s nadom da će mu se čitaoci nasmejati.

Mislim, dakle nemam šta da tražim u Srbiji. Podelili smo se. Siromašni gladuju, a bogati drže dijetu. Zašto li telohranitelje zovu gorilama? Šimpanze su nekako simptatičnije. Parafraza engleske poslovice: Nisam toliko bogat da uzimam kredit iz banke. Tesla je izmislio struju, a mi smo kasnije izmislili mrak. Baš me smlatila depresija. Ni kredit mi se više ne diže. Najlepše nam je u krevetu. Ona sluša radio, a ja čitam novine. Jeste da je bio nepismen, ali umeo je da oplajvazi.
 

RAŠA PAPEŠ
Ako postoji čovek kome se crno piše, onda je to Raša Papeš. Ako postoji čovek kome bi sa svih strana trebalo da bude podržan u crnom pisanju, onda taj čovek ne samo da misli, dakle, postoji, nego i postoji, dakle, da bi mislio.

Društvo bi nam bilo dobro, ali ga narod kvari. Naš narod je mali, ali ga u masi uvek ima. Uzalud nam političari obećavaju da ćemo ževeti bolje. Od nas se to ne može očekivati. U obračunu sa mafijom, vlada je prošla dobro uz neku pretnju i opomenu. Djavo nam je pomiogao da okajemo grehe. Oprostio nam je sve vrline. Poslanici pravo iz skupštinskog restorana odlaze za govornicu gde nastavljaju da nabadaju. Predizborna obećanja opet pominju bolju budućnost, pto je jedna od zabluda prethodne vlasti. Masovni pohod naših građana na kontejnere prevazilazi granice dobrog ukusa. Privatizacijom smo naše dugove sravnili sa zemljom. Mi zaista umemo da slavimo demokratiju. Kao da nikada neće doći. Naiva je samo predizborna orijentacija. Kao pravac razvija se posle izbora.
 

MILENKO PAJOVIĆ
Kada se osvrnemo na Pajovićev aforistični opus, jedno ne možemo a da ne primetimo. Kako mi idemo unazad, tako Pajović napreduje. Ovo je samo mali uvid u ono dokle je Milenko stigao.

Pametniji popušta — živčano. Narodu je od sreće udario suzavac na oči. Drugovi, kucnuo je policijski čas. Ponekad je hrabrost ostati kukavica. Pada sneg, ali nismo s njim saglasni, jer neravnomerno pada po republikama i pokrajinama. Bolje je da država štiti medvede nego obrnuto. Lako je paviti se Englez, probaj da se praviš Srbin. Časna reč je uvek pionirska. Mi stojim postojano kano klisurine i tako stojimo, stojimo, stojimo... Himna nije kriva što mi loše stojimo. Ako kažeš da voliš svoju zemlju, ori! Kleknite, ako hoćete da startujete! Dunav je naš najsiturniji priliv iz inostranstva. Pesniče, dug svoj znaš, reče kelner. Ovce uvek misle da su na broju. Ljubav prema otadžbini je svaki put prva. Narod koji je uvek na ispitu, ili je neuk, ili previše zna. Otadžbina nam je svakako majka, sporno je očinstvo. Od kolevke pa do groba, najlepše je u kolevci. Dozvolite mi da održim svoj maternji govor. Gledam Jugoslaviju. Voleo bih da me izgled vara. Eh, da mi je sadašnja pamet, ala bih bio glup!
 

JASMINA BUKVA
Dugo se pisanje aforizama smatralo za muški posao. A onda su dame izoštrile svoja ženska pera. I u pisanju aforizama često umele da budu lepše od jačeg pola. Među ženama, ovde svoje mesto imaju Vaska Jukić Marjanović, Radmila Grbović, Mira Jurčić, Vesna Denčić, Danica Mašić, Ivana Srećković, Ljiljana Stjepanović, Jelena Kanački... Ali, za prvu damu srpske satire proglašena je Jasmina Bukva.

Kad se, u Parlamentu, pomene reč "ĐUBRE", svi se jave za repliku. Naši ministri se trude da narod ne pati mnogo, ali da pati kvalitetno. Evropska unija hoće sa Srbijom, a da joj ne uđe. Mogu da se kladim da će u Srbiji da se živi bolje, reče Premijer, i ode u kladionicu. Potrošačka korpa nam je takva da iz nje možemo da jedemo svi k'o jedan. Ne znamo da li nam je kriv Predsednik ili Premijer... Ali neki đavo sigurno jeste! Situacija u Parlamentu je teška. A i predsedavajuća je sve teža i teža. Da li će Tači da dođe na pregovore, ili će naši organi da idu tamo? Toliko se išlo đonom, da to više ni Ahilova peta nije mogla da podnese. "Tata, ja bih da ručam." "I tata bi, sine!" Profesor me je dva puta zapisao. Treći put ima da me zapamti! Uhvatili smo korak sa svetom. Tamo rade roboti, a kod nas će da rade motke. Muž me je zaprosio pre sedam godina. I već zajedno prosimo! PERA JE BIO NA VLASTI, SVE DOK NIJE NAIŠAO VLASTIN MUŽ. Kriminal nam je čas vladina, čas nevladina organizacija.
 

MILAN MIHAJLOVIĆ
Ima naših aforističara koji su rođeni tamo gde nije sramota biti Srbin, a da se njihov rodni kraj ne nalazi u Srbiji. To su oni koji nam ovamo, vamo, za brada ova dolaze iz Republike Srpske. Jedan od njih je i Milan Mihajlović.

Ministri glume ludilo. Taj film je i najviše para dobio iz budžeta. Gledam kako nas sunce obasjava. Hoću da budem svedok i ovog fenomena. Kakvi su nam izdanci, ne bi me čudilo da nam još nešto ne nakaleme. Ne bi bilo strašno što su nas prešli da nismo zgaženi. Ustavom je zabranjeno kloniranje, ali političari liče kao jaje jajetu. Najopasnija hajka je ako te potera maler.
 

DRAGOSLAV MITROVIĆ
Da naš aforističar može da piše gde god da je, svedoči Dragoslav Mitrović. On i u dijaspori ume da se našali na račun Srbina koji u njemu živi, gde god da je.

U Srbiji ne možeš ništa da završiš ako nemaš vezu. Ne možeš čak ni da telefoniraš! Čim oni izjave da će nas ogrejati sunce, ja odmah počnem da montiram zimske gume. Pustite duha iz boce. Ja ću platiti kauciju za flašu! Na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja, pa pokojnik neće dugo čekati na ulazak u zemlju! Imam posla preko glave — reče crna čarapa. Na koje mesto najčešće izlazim? Na biračko mesto! Nastavlja se odliv mozgova iz Srbije. Juče je prodat fudbaler koji odlično igra glavom! Dobio samo tri meseca robije! Kakav je ološ, ni to nije zaslužio.
 

ALEKSANDAR STOJADINOVIĆ
Nismo sigurni da će svet ostati na mlađima. Ali da aforizam na mlađima ostaje, trudi se Aleksandar Stojadinović. Pisanje aforizama jeste veliko opterećenje, ali zar nisu opterećeni i političari, stranački lideri ili tajkuni. Pa se i dalje bave politikom, strančarenjem i tajkunisanjem. Ako mogu oni, mogu i mladi aforističari. A, opet, dokle će, bre, oni da nam budu mladi. Zar ne bi mogli i to da prepuste matorantima.

Država je odlučila da spreči nasilje na ulicama kako zna i ume, pa huligani nemaju nikakav razlog za strah. Problem nasilja najbolje se rešava edukacijom. Siledžije treba naučiti pameti. Borio bih se protiv nasilja u porodici, kada bih smeo da se vratim kući. Mladima su potonule sve lađe. Zato vise po splavovima. Droga je pojeftinila, pa đacima ostane neki dinar i za užinu. Dogovor kuću gradi samo ako ne postoji građevinska dozvola. Ukinuli bismo birokratiju, ali je procedura složena. Po našim klinikama prvo hirurzi vrše operacije na pacijentima, a zatim policija vrši operacije nad hirurzima. Iskorenili smo korupciju, pa je mito sada jedini način da se dogovorite sa lekarom. S obzirom na brzinu kojom se kreću naši vozovi, svaka kafana pored pruge može da bude vagon restoran. Čim se Srbin rodi, čitav mu život prođe kroz glavu! Iver ne pada daleko od kladionice! Himna srpskih đaka informatičke generacije: "Kliknimo s ljubavlju svetitelju Savi..." Za razliku od britanske u kojoj sunce nikada ne zalazi, srpska imperija obuhvata prostor u kome nikako da svane. Ako prestolonaskednik postane kralj, biće to kruna njegove karijere.
 

RADIVOJE BOJIČIĆ
I, naravno, ja, pa, ja, pa nema, nema, nema, i opet nema, još nema, pa opet nema, nema, nema ona nikoga, ona voli samo mene jednoga. Tako se zove besmrtna ljubav, u kojoj smo na jednoj strani — ja, a na drugoj, ko bi to mogao biti,nego opet ja. Posle onolike satanizacije Srba, najbolje bi bilo da za prestonicu proglasimo Đavolju varoš. Ime Kain! To bi odgovaralo našem Bratoljubu. Naš šovinista je čovek koji mrzi sebe zato što je Srbin. Trla baba lan i sve do dok nije umrla mislila da konkuriše Kinezima. Osim što doručkuju, ručaju i večeraju, moji sinovi traže i užinu. Šta mogu kad imam decu sa posebnim potrebama. Kad god slikam pejzaž, dobijem mrtvu prirodu. Tvrdnjom da se sve događalo u potpunom mraku, svedok je na zločin bacio novo svetlo. Zemljotres je jedini način da se neki provincijski grad u Srbiji, nađe u epicentru. Sazreo je u opoziciji. Istrulio na vlasti. Ako hoće da postigne neki rezulotat, vlast mora da radi u tri smene: smena premijera, smena ministara i smena skupštinske većine. Aforističar je čovek čija brbljivost staje u jednu rečenicu. Ovo bi bio moj izbor. Da je neko drugi birao autore koji će predstavljati srpski aforizam, možda bi se opredelio za neki drugi tim. Važno je da i u ovom pogledu možemo da računamo na dva tima. Tim bolje. I tim gore. Na selektorima je da odluče.


R. Bojičić
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: