Karejski tipik sa pečatom sv. Save
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Karejski tipik sa pečatom sv. Save  (Pročitano 6707 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: April 06, 2011, 12:28:20 am »

**

KAREJSKI TIPIK SA PEČATOM SV. SAVE






Karejski tipik sa pečatom Sv. Save (detalj)
Carean Typicon with St. Sava's stamp


Fotografija preuzeta iz kataloga:
OSAM VEKOVA SRPSKE DUŠE
Priredio: Mišo Vujović
Fotografije: Slavomir Matejić
Izdavač: Manastir Hilandar
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: April 06, 2011, 12:28:30 am »

*

O KAREJSKOM TIPIKU SVETOGA SAVE


Karejski tipik najstariji je srpski dokument u Hilandaru. To je osnivački ili ktitorski dokument isposnice u Kareji i pisano pravilo života, nazvano po njoj, koju je sv. Sava podigao 1199. godine, odmah po osnivanju manastira Hilandara.

Po nekima, prvi ili rani prepis sa originala, ali po hilandarskom predanju i mišljenju drugih naučnika, original sa svojeručnim potpisom i pečatom sv. Save, svitak se čuvao u Karejskoj isposnici sve do druge polovine 19. veka, kada je prenet u Hilandar.

Karejski tipik se nalazi u arhivu manastira Hilandara pod signaturom AS 132/134.





Pisan je na svitku od pergamenta, samo na jednoj strani, njegova ukupna dužina je 74 cm. Karejski tipik je u ovom fototipskom izdanju reprodukovan u svojoj prirodnoj veličini.

Pečat je od tamnog, zelenkasto-mrkog voska, nepravilnoga kružnog oblika sa prečnikom 39mm, odnosno 43mm. Na početku je krstoliko utisnut žig s monogramom SAVA, tako da svako polje, površine približno 1 cm 2, predstavlja jedan krak krsta.

Transkripcija teksta priređena je diplomatičkim metodom, te su zadržana sva nadredna slova bez spuštanja u red, a skraćenice nisu razrešavane. Jedini nadredni znak u svitku, dve tačke iznad nekih samoglasnika, ovde nije pisan.

*

Jezik Karejskog tipika je staroslovenski, što odgovara prirodi i sadržaju tipika. Pisan je raškim pravopisom, svojstvenim njegovoj starijoj fazi s kraja 12. i iz prve polovine 13. veka. Izvesni retki tragovi srpskog narodnog jezika prepoznaju se u leksici, u dijalektizmu i u arhaičnom instr. jedn. ž. a -osnova.

Sv. Sava je prvi napravio oštar rez od staroslavenskoga jezika kao opšteslovenske koine prema srpskoslavenskoj jezičnoj normi, tj. staroslavenskom srpske recenzije. Izbacio je iz upotrebe slova koja su služila za obeležavanje nazalnih vokala, a koji su do tog vremena već dali svoje nenazalne reflekse. Kako su se poluglasnici dotad ujednačili, sv. Sava je izbacio znak za poluglasnik zadnjeg reda (debelo jer) i ostavio samo znak za poluglasnik prednjeg reda (tanko jer), koje je označavalo poluglasnik srednjeg reda. Ta je reforma rezultirala u raškom pravopisu, koji je odgovarao fonološkim značajkama srpskoga jezika onoga doba, a čiji su istaknuti spomenici, među ostalima, spisi sv. Save i Dušanov zakonik.

*

Karejski tipik ima veoma važno mesto u istoriji pravoslavne monaške duhovnosti i liturgijskog života u Srba. Uporedo sa učvršćivanjem tzv. "opštežiteljne" organizacije monaštva u Hilandaru, po uzoru na razvijene obrasce Palestine, Carigrada i same Svete Gore, Sava je posvetio punu pažnju tzv. "skitskim", pustinjačkim ili usamljeničkim vidovima monaškog podvižništva. Ovi su, pak, poznati još iz davnih vremena nastanka i širenja monaštva u zemljama Bliskog Istoka, pre svega u Egiptu, na Sinaju, u Palestini i Siriji. Između dve krajnosti — čvrstih zajednica sa strogom disciplinom (kinovija) i potpune isposničke usamljenosti (anahoreze), razvio se oblik umerenog osamljivanja dvojice ili trojice isposnika koji se udružuju radi ispunjavanja strožih pravila posta i molitve, obezbeđeni od opasnih duhovnih i psiholoških krajnosti potpune samoće.

Bitna pretpostavka za status Karejske ćelije, po Savinom "Ustavcu", jeste njena potpuna samostalnost, kako u odnosu na svetogorskog prota, tako i u odnosu na hilandarskog igumana. U statusnim odredbama ovog dokumenta treba zapaziti jednostranost obaveza što ih Hilandar kao manastir ima prema ovoj autonomnoj ćeliji.

Sa liturgičkog stanovišta, važne su odredbe o molitveno-bogoslužbenom pravilu, zasnovanom na uprošćavanju onog bogosluženja koje se smatra "sabornim", ali opet u duhu svetogorske liturgijske tradicije. S druge strane, podvučena je uloga psaltira, koji se, pored intenzivnog čitanja na bogosluženju po svetogorskoj tradiciji, imao po savinom tipiku pročitati ceo, do kraja, za "dan i noć". Propisi o postu su stroga varijanta svetogorske prakse, uzakonjene Tipikom sv. Atanasija Atonskog.

"A hoću vašoj ljubavi i ovo da izrečem, pa štaviše i zapovest da dodam.

Ja mnogogrešni i uvek trom na podvizavanja duhovna bih u manastiru našem svete Vladičice i Bogorodice Nastavnice naše, i da li poslužih, ili potrudih se, ili ne male tuge primih, govorim po apostolu Pavlu: "da li u telu ili osim tela — ne znam, Bog zna"; tako i ja o sebi govorim: ako što i primih od toga rečenoga — ne znam, Bog zna! Jer ostadoh u manastiru dokle ne sabrah vaše u Gospodu ljubljeno stado, pošto je mojoj nemoći ne malo pomogla Vladičica naša i Gospođa Bogorodica i Nastavnica. "Mir vam" govoreći, kao i Hristos svojim učenicima. I pomislih: kada sa vama u manastiru prebivah hoteći vas sabrati ili poslužiti vam, i iz ljubavi prema vama zaboravljah svoja premnoga pregrešenja što ih učinih prema Bogu, i porazmislih u sebi da već treba da razmislim i o svojim sagrešenjima. I izišavši načinih sebi stan, koji će biti dvojici ili trojici, i crkvicu podigoh posvećenu svetom i prepodobnom pustinožitelju ocu Savi, čije ime i ja nedostojni imam. I načinih ovaj ustavac, kako treba da se vladaju oni koji hoće da žive u ovoj ćelijici. Te ovu zapovest dajem igumanu i vama, da ne postavi onoga koji služi radi telesnoga odmora ili opet nepismenoga, ili onoga koji trguje u njoj, nego da se izabira onaj koji hoće i želi da ide tesnim putem i da uđe kroz uska vrata. Onoga koji ispunjava ovaj ustav, koji napisah, ovde u ovoj ćeliji, ako vidite da nije dostojan koga ostavih živeći u ovoj ćelijici učenika svoga, poslati treba na ovo mesto onoga koga vidite da želi i ljubi gornji spis, bio on star ili mlad; takav će se naći među vama. I ovo zapovedam posle moga odlaska Gospodu, da ne date u ono mesto ništa, niti pak dozvoljavam da uzmete od njega nešto. Ako li prekršite ovu zapovest, uvredićete mesto ono, i neka vam je suparnik na strašnom sudu prepodobni Sava i ja smerni!"


Deo teksta i fotografija preuzet sa: http://www.ff.uns.ac.rs/biblioteka/upoznaj_jednu_knjigu/karejskitipik/oktipiku.htm
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: