Ranko Mladenović (1892—1943)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ranko Mladenović (1892—1943)  (Pročitano 10672 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 18, 2010, 04:01:47 am »

*




RANKO MLADENOVIĆ
(Klisura kod Bele Palanke, 28.06.1892 — Beograd, 06.01.1943)

Ranko Mladenović je bio srpski avangardni pesnik, dramski pisac, književni i pozorišni kritičar i novinar.


BIOGRAFIJA

Osnovnu školu učio je u rodnom selu i Pirotu, gimnaziju u Pirotu, Nišu i Beogradu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1912. upisuje se na Grupi za istoriju opšte, uporedne književnosti i istoriju umetnosti, gde završava pet semestara. U Prvom svetskom ratu učestvuje u Đačkom bataljonu, poznatom kao 1300 kaplara. U bici na Suvoboru biva zarobljen, tako da Prvi svetski rat preživljava u austrijskim zarobljeničkim logorima. Iz zarobljeništva se vraća februara 1919. godine. Prve dve posleratne godine provodi na studijama u Švajcarskoj. U Bernu polaže diplomski ispit sa doktoratom iz istorije, odbranom teze "Druga vladavina kneza Mihajla Obrenovića 1860—1868".
 
Prve pesme je objavio 1908. godine u časopisu Momčilovac, a potom objavljuje i u mnogim drugim časopisima: Bosna, Delo, Srpski književni glasnik, Misao, Zvezda, Putevi, Almanah Branka Radičevića, Život i rad, Letopis Matice srpske, Vreme i dr.
 
Za međuratnu modernu srpsku književnost od ključnog značaja je njegovo uređivanje časopisa Misao (1922—1923) u kome je okupio većinu tadašnjih srpskih avangardnih stvaralaca. Bio je sekretar Narodnog pozorišta u Beogradu (1925—1929), nastavnik u beogradskim školama, činovnik u Univerzitetskoj biblioteci, upravnik Narodnog pozorišta u Osijeku, pa direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i urednik časopisa "XX". Za vreme Drugog svetskog rata bio je u zarobljeničkom logoru u Nirnbergu, da bi, kao težak bolesnik, 1942. bio otpušten iz logora i na Badnji dan 1943. godine umro u četrdeset petoj godini života.
 
Objavio je nekoliko manifesta: Vizionarska lirika (1919), Kosmička lirika (1920), Intuitivna režija (1922) i Arhiktetura nove zajednice (1923).
 
Objavio je i zbirku pesama Zvučne elipse (Beograd, 1928), monografiju o Joakimu Vujiću, "Dramske gatke", drame "Strah od vernosti" (1931) i Čovek ponosan što nema sreće" (1933).


Literatura
 
  • Radomir Konstantinović: Hajduk na govedu, Biće i jezik, Treći program Radio Beograda, 1975.
  • Radovan Vučković: Moderna drama, Sarajevo, 1982.
  • Gojko Tešić, Antologija pesništva srpske avangarde (1902—1934), Svetovi, Novi Sad, 1993.
  • Ivko Jovanović: Ranko Mladenović, pesnik, dramski pisac, esejista (monografija), Književne novine komerc, Beograd, 1994.

Tekst: Wikipedia
Fotografija: Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 18, 2010, 04:02:16 am »

*

RANKO MLADENOVIĆ,
Dramske gatke




Ranko Mladenović,
Dramske gatke,
Narodna biblioteka Srbije,
Dečje novine, Beograd,
Gornji Milanovac 1989.



o knjizi

"Mesto Ranka Mladenovića (1892—1943) u istoriji srpske književnosti, posebno pesništva i drame, je sa više ili manje pronicljivosti određeno, ali to ne znači da je delo ovog višestruko obrazovanog i darovitog pesnika, dramatičara, esejiste, teoretičara drame, urednika, pozorišnog i književnog kritičara, dramaturga, upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i — ne na poslednjem mestu — profesionalnog istoričara protumačeno, s obzirom na ono što predstavlja njegov etimon (L. Špicer), njegovo suštinsko duhovno jezgro."

Bojana Stojanović | Narodna biblioteka Srbije
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 18, 2010, 04:02:39 am »

**
Stihovi Ranko Mladenović


ZVUČNE ELIPSE


I*

Kroz šapat lišća sam te zvao.
Al' sve je tiho
i mrak je pao;
i tišina je
tužna kao
poljubac koji ti nisam dao...

A mesečina svu noć vene,
i dahom spira
mrtve sene,
i svira, svira
tu nad njima —
a noć se prene,
i struji tiho u zvucima...

O, ko se noćas to u njima
setio mene!



II*

Izdišu žice meke
Sa violine tio —
U zvucima se skrio
Slatki kraj tajne neke —
U zvuk sam noćas slio
Sve molitve daleke...

Izdišu žice meke
I tiho me pohode,
Ko šum večernje vode,
Nad kojom ponoć kleči,
I sluša kuda ode
Poslednji zvuk bez reči...

I dok noć širi ruke
I tone još u meni
Poslednji dah bez huke:

O, snovi moji sneni,
O, gresi skupoceni,
Pretvaram vas u zvuke!...



XXVII

U manastiru
mojih snova,
ko molitva je noć duboka.
U čudnom miru
osame tmurne,
kandila vise
kao dve urne
svete i lepe od poroka.

Unutra niko ne uđe za mnom.
Samo u noći
u uglu tamnom,
kad još zasvetle moja dva oka,
dok na njih senke muklo slaze:

S ikone sveci jezike plaze...



* * *

... U njegovim pesmama srpski kosmički ekspresionizam pretvara se u bizarnu grotesknu igru u kojoj vasiona dobija folklorno antropomorfne crte a pesnikovo biće narasta prekomerno, gigantski, do stepena groteskne dezintegracije (Zvučne elipse, 1928). Oslanjao se na iskustvo našega folklornog romantizma, posebno na poeziju S. Milutinovića, i na metričke mogućnosti naše narodne lirike. Stih je pravio razlamanjem deseterca i njegovim preplitanjem s drugim vrstama stiha.
Jovan Deretić: "Kratka istorija srpske književnosti"

* Stihovi obljavljeni u časopisu "Misao" 1920.

[postavljeno 16.05.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Jun 02, 2012, 03:59:20 am »

*
Stihovi Ranko Mladenović


O, DUŠO
 
O dušo da l' se sećaš kako
U ponoć lako
Tebe sam tako
Kao krinom
Mesečinom....
I kako sam pao umoran i rovit
U ponor strahovit
I pio crn i lekovit
Medok...
O dušo, dušo, Bog mi je svedok!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Novembar 04, 2012, 07:52:37 pm »

*
Stihovi Ranko Mladenović


VELMOŠKA MOLITVA1
 
Zemljo moja,
zemljo strasnih i bolnih heroja!
 
U tebi nam stezali surovo
strasti naše
sa sedam kolana!
U tebi nam rasli svati mladi
da ih damo
smrti na venčanje!
U tebi nam od kopalja dugih
sedam leta
gradili nosila!
 
O, ti naša ognjena urvino!
Sakri pretke
u grobu duboko,
da kroz kosti trava ne pronikne;
da ti nikad,
majko, nikad više,
ne propada jezik kroz vilice;
niti da ti,
majko, ikad više
vise zmije o belim dojkama!
 
Zemljo moja,
Zemljo strasnih i bolnih heroja!
 
Kulo naša od devet tavana,
I razboju
Sa zlatnim čekrkom:
Rastočimo gvozdene verige
I ubijmo
zmije osedlane,
da ne raste u visinu trnje,
da se više
sastat ne možemo!…
 
Rastavimo brave od zvekira
s tvojih sedam
ovenčanih dveri!
Pronesimo kroz njih glave neme,
što još vise
na kobnome kolju,
kao kobne brojanice crne
u rukama bezočnoga boga!
 
Presecimo na dve i tri pole
nad dverima
dva crna anđela,
što litije naše kletvom krope,
da ne znamo
na kome je carstvo!…
Od kostiju sadeljimo koplja,
strašna koplja
uljem namazana,
da grobove s njima probodemo!
 
O, a tad će na nebu bez boja:
Mesec tri put od straha da skoči!
Zemljo moja,
zemljo strasnih i bolnih heroja!…



LIRSKI KAPRIS2

Opio me je slatki blud žica,
I kikot ptica
Što mesečinu krilima draže.
Melodije me bezumne traže
Da kroz noć tamnu
Opet obnaže
Svu svoju lepu večnost besramnu!

O, u bujici bunovne sreće
Ja svoje vene
Pretvaram u cveće!
I cele noći san svoj jedan trubim
Kroz prostor i vreme,
I svest gubim
Na usnicama vizije neme...

Gle: mesec visi vrh mojih snova
Kao lobanja
Sviju zvukova.
I dok on lebdi iznad vidika
Ja u zanosu, punome krika,
Poklanjam tajno vazduhu uši,
I vetru čelo...
A zatim smelo,
Dok se u meni sav svemir ruši,
I kroz noć tamnu
Dok još osećam večnost besramnu —
Ja opkoračavam
Mesec ko vazu:

I rasecam svoju ekstazu!


1 Antologija Opalo lišće
2 Iz knjige Odabrana dela, Prosveta, Niš.

Mada je u istoriji srpske književnosti zapamćen kao urednik herojskog doba časopisa
Misao i pisac nekoliko važnih programskih tekstova, ekspresionizam je u srpskoj
poeziji imao u Mladenoviću jednog od svojih najznačajnijih predstavnika. KCB
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Oktobar 12, 2016, 11:43:22 pm »

*
Stihovi Ranko Mladenović


LIRSKI KAPRIS
 
Opio me je slatki blud žica,
I kikot ptica
Što mesečinu krilima draže.
Melodije me bezumne traže
Da kroz noć tamnu
Opet obnaže
Svu svoju lepu večnost besramnu!
O, u bujici bunovne sreće
Ja svoje vene
Pretvaram u cveće!
I cele noći san svoj jedan trubim
Kroz prostor i vreme,
I svest gubim
Na usnicama vizije neme...
Gle: mesec visi vrh mojih snova
Kao lobanja
Sviju zvukova.
I dok on lebdi iznad vidika
Ja u zanosu, punome krika,
Poklanjam tajno vazduhu uši,
I vetru čelo...
A zatim smelo,
Dok se u meni sav svemir ruši,
I kroz noć tamnu
Dok još osećam večnost besramnu —
Ja opkoračavam
Mesec ko vazu: I rasecam svoju ekstazu!


Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sremski Karlovci, 2012.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: