Pevani pesnici — Jovan Hadžić / Miloš Svetić
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KOMPOZICIJE NA STIHOVE SRPSKIH PESNIKA « Pevani pesnici « Pevani pesnici — Jovan Hadžić / Miloš Svetić
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pevani pesnici — Jovan Hadžić / Miloš Svetić  (Pročitano 2358 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: April 17, 2011, 03:50:41 am »

*




JOVAN HADŽIĆ
(1799—1869)

"Jovan Hadžić (pseudonim Miloš Svetić; Sombor, 8/19. septembar 1799 — Novi Sad, 4. maj 1869) je srpski književnik iz XIX veka... Bio je osnivač i prvi predsednik Matice srpske, dopisni član Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva.
U Pešti upisuje filozofiju, ali nakon tri godine studiranja on odustaje i započinje studije prava. Još tokom studiranja filozofije interesovao se za antiku i starogrčki jezik, a na pravnom fakultetu se istakao kao jedan od najboljih studenata rimskog prava. ... U to vreme Hadžić počinje i sa pisanjem poezije pod pseudonimom Miloš Svetić.
... Bio je istaknuta ličnost javnog života, učesnik u političkim borbama i protivnik kneza Miloša. Bio je značajna ličnost i u kulturnom životu: osnivač Matice srpske, urednik Letopisa i u početku saradnik Vuka Karadžića. Međutim, sredinom 30-ih dolazi u sukob sa njim oko shavatanja književnog jezika.
Osim pravom, bavio se i poezijom, prevođenjem, istorijom, filologijom. Jovan Hadžić je bio učenik L. Mušickog i njegov nastavljač. Kao pesnik on je na prelazu starog klasicizma L. Mušickog ka novijim pesničkim stremljenjima čiji su podsticaji dopirali iz nemačke književnosti i naše narodne poezije. Po ugledu na svog učitelja, Hadžić je pisao ode u slavu istaknutih savremenika, rodoljubive, didaktičke pesme, pokazivao i veliko interesovanje za političku i epsku poeziju. U njegovim političkim pesmama javlja se osećaj za prigodno, javno, aktuelno, tako da pesme dobija izrazito lični ton. Pošto je bio aktivni učesnik političke scene, on o svemu govori otvoreno i angažovano. Njegova poznata epska pesma napisana u heksametru je Prvi prelazak Crnog Đorđa iz Srbije u Srem. Karađorđe je predmet i njegovog glavnog istoriografskog dela Ustanak srpski pod Karađorđem. Ono što je posebno interesantno jeste to da je Hadžić bio prethodnik J. J. Zmaja, jer neke njegove rodoljubive i didaktičke pesme podsećaju na Zmajeve (Zora je, Glas Srbina 1830 i dr). U svojoj poeziji se dosta ugledao i na narodnu poeziju, ali u isto vreme bio prethodnik kako J. J. Zmaja tako i B. Radičevića. Zato ga Jovan Deretić u svojoj Istoriji srpske književnosti smatra 'Zmajevim prvim pesničkim učiteljem'."

  • Od Bosne... (muzika: narodna melodija)
    Izvođači: muški zbor


Jovan Hadžić / Miloš Svetić (1799—1869) « Pesnici — biografsko-bibliografski podaci i prilozi «
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Januar 11, 2012, 09:23:14 pm »

*
Stihovi — Jovan Hadžić / Miloš Svetić


STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.

Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže,
Sablja seva, puška puca, četa četu stiže,
A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše.
Oblak se vije,
Sunce se krije
Serbiji.

S Deligrada, Negotina i Kladova tutnji,
A Morava predaje se gorke sudbe slutnji;
Već i Petki javljaju se silna groma glasi,
Beogradu udaraju grozna roka časi.
Suze, ah, lije
I prsi bije
Serbija.

Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva,
Diže glase do nebesa i Boga priziva;
Rusa viče i nariče, sinji puca kamen,
Ali Moskve više nema, svu proguta plamen.
Pomoći nije,
Žalost, ah, pije
Serbija.

Bolan Đorđe u Topoli u postelji leži,
Desna ruka klonula mu, Turčin većma s' ježi.
Već pogibe hrabri Veljko, desno pade krilo,
Ustava se provalila, burja prodre silno.
Jauk se čuje,
Vrag lance kuje
Serbiji.

Zalud Vila sa planina biljem Đorđe diže,
Pritisnuta sad Serbija veće slabo diše;
Nit' se grudma ustavljaju gromovni udarci:
Đorđe brodi preko Save, i deca i starci.
Glave kad nije,
Ni srca nije
Serbiji.

Ostavljena skorbna majka neutešna gledi,
Prekosavskim carskim Srbma plačevno besedi:
"Primite mi u zagrlje moju decu dragu,
Hlebom, vinom i ljubavlju dižite im snagu.
Brat vam se vije,
Nek' srce bije
Srbinu.

Ah, hoće li božje oko Srba ozariti,
Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi,
Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz belit,
I kroz silne ove muke večnom slavom svetlit?
Gde srce bije,
Tu s' svetlost vije
Serbiji.

1839.


* * *

OD BOSNE...1

Od Bosne se turska vojska silna, ljuta diže,
A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Puška puca, sablja seva, četa četu stiže,
Jadar sa njom i pocerje i Šabac uzdiše

Oblak se vije
Sunce se krije
Srbiji.

Ah! hoće li božje oko Srba ozariti,
Hoće li kadgod sunce opet nam roditi,
Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz bjelit.
I kroz silne ove muke večnom slavom svjetlit?

Gde sunce bije
Tu s' svetlost vije
Srbiji.


OD BOSNE . . .2

Od Bosne se turska vojska silna, ljuta diže,
Sablja seva, puška puca, četa četu stiže.
A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Jadar s' njome i Pocerje i Šabac uzdiše.

Oblak se vije,
Sunce se krije
Srbiji.

S' Deligrada, Negotina i Kladova tutnji,
A Morava predaje se, gorke sudbe slutnji;
Već i Petki javljaju se silna groma glasi,
Beogradu udaraju grozna roka časi.

Suze, ah lije
I prsi bije
Srbija.

Bolan Đorđe u Topoli na postelji leži,
Desna ruka klonula mu, Turčin s' većma ježi;
Već pogibe hrabri Veljko, pade desno krilo,
Ustava se provalila, bura prodre silno.

Jauk se čuje,
Vrag lance kuje
Srbiji!

1 GLAS I. i II. TENOR
IZ "I. KOLA PARTITURA"
sredio i izdao  I S I D O R  B A J I Ć
U NOVOM SADU
ŠTAMPARIJA  ĐORĐA IVKOVIĆA 1907.
| Digitalna NB
2 "Stihotvorenije Jovana Hadžića, u književnosti zvanoga Miloša Svetića, 1813. (Melodija verovatno turskog porekla) Sentandreja 1948. Zapamtio: Gavra Ljubojević (67 g.)" [Tihomir Vujičić: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: