Tode Nikoletić (1959)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Tode Nikoletić (1959)  (Pročitano 22305 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: April 20, 2011, 08:22:14 pm »

*




TODE NIKOLETIĆ

Jedan od najpopularnijih stvaraoca za najmlađe rođen je 1959. godine u Ubaviću Brdu kod Mrkonjić Grada. Od ranog detinjstva živi u Crvenki. Objavio je dvadesetak knjiga za decu (poezija i pozorišni komadi).

Mališanima su posebno omiljene njegove šaljive pesme, pa ih rado izvode na smotrama recitatora. Takođe, inspirisao je mnoge kompozitore za najmlađe, tako da se na muzičkim festivalima pevaju i Nikoletićevi stihovi.

Podjednako je uspešan i u pisanju drama.

Gotovo da u zemlji nema pozorišta za decu koje nije izvodilo komad iz njegovog stvaralačkog opusa. Kao prijatelj i saradnik "Dečje strane", često i naše čitaoce obraduje nekim dramskim tekstom.

Pored divnih pesama i drama, Tode je prepoznatljiv i po scenskom nastupu. Šoumen kakav se retko sreće oduševljava najmlađe pri svakom susretu s njima. Organizator je kako književnih festivala, tako i poetskih konkursa za mlade, na kojima se trudi da afirmiše talentovane mališane.

Dobitnik je brojnih nagrada.
Pančevac online

* * *

...Nikoletićev književni opus sadržan je od velikog broja knjiga poezije za decu (20), mnoštva drama (40) i igrokaza za decu (400). Neka od njegovih dela uvrštena su u školske lektire i čitanke, a njegove komponovane pesme pevaju velike muzičke zvezde.

Zаstuplјеn je u 80 аntоlоgiја, mоnоgrаfiја, hrеstоmаtiја, zbоrnikа i аlmаnаhа. Prеvоđеn je nа frаncuski, mаđаrski, slоvаčki, turski, itаliјаnski i ruski јеzik.

Drаmе su mu izvоđеnе u Rusiјi, Frаncuskој, SAD-u, Slоvаčkој, Маđаrskој, Ukrајini, Аlbаniјi, Тurskој, Kаnаdi, Аustrаliјi, Bоsni i Hеrcеgоvini, Crnој Gоri i Hrvаtskој. Gоtоvо dа nе pоstојi pоzоrištе  nа prоstоrimа srpskоg gоvоrnоg pоdručја kоје niје izvеlо nеku оd njegovih drаmа.

Ovo su samo neke knjige za decu koje je objavio: "Neću da porastem", "Velika porodica", "Kraljevski festival", "Оde Nikoletić Тode", "Slatki nemir", "Ulica zanesenjaka", "Sunce na dlanu", "Prva ljubav", "Volim te kozo jedna", "Rastem da volim", "Оd bebe do sebe", "Nemoj ovo, nemoj ono", "Ljubavni bukvar", "Neko kao ja"...

Za sebe kaže da je "lovac na talente" jer organizuje konkurse za mlade na kojima se trudi da afirmiše sve one koji su talentovani. ...
[Objavljeno na sajtu: OŠ "Šamu Mihalj" Bako Petrovo selo]

Fotografija Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Januar 20, 2013, 06:51:02 pm »

**
Stihovi Tode Nikoletić


BABOMORAC

Ponekad tata ume da gnjavi
U vaspitanju moje persone
Ali baba gnjavi ali baba davi
Mereno na kile mereno na tone
 
Ta prastara cura mama mome tati
Nada mnom dežura i non stop me prati
Ganja me ko muva ko miša me lovi
Stalno nešto kuva i ko prase tovi

Hajde blagoš baki ko radio krči
Šerpicu oliži supicu posrči
Oglođi pilence de progutaj jaja
Bakino dupence još dva zalogaja
 
Onda pite voće i štrudle od maka
Pitam se šta hoće od mene ta baka
Zbog bakinih pita čorbi makarona
Duži sam od kita teži sam od slona
 
A možda me goji uplašena ratom
Moraću pod hitno popričati s tatom
Ovako ne vredi jao mome turu
Ma reći ću dedi da smiri tu curu


PRENEĆU TE PREKO PRAGA

Baš me briga što si buca
I što imaš ihaj kila
U tvom oku sjaj svetluca
Ti si moja dobra vila
 
Ne smeta mi zbog družine
Znam da ti je mana hrana
Kad pojedeš tri užine
Kad si stalno umazana
 
Vilo moja proždrljiva
Nisi kriva samo njopaj
Nemoj biti ko Oliva
Nisam ni ja onaj Popaj
 
Zgodna si mi kao bure
Crveniš se kao gica
Utovljeno moje ćure
Najlepša si devojčica
 
Tuci kifle hambugere
Razne pite torte kokte
Sve isprazni frižidere
Pa kad pređeš preko stotke
 
Bez obzira da l je greška
Oduvek si meni draga
Ma koliko da si teška
Preneću te preko praga


JEDVA ČEKAM DA SE LJUBIM

Sve me više klinci gnjave
U igranju vreme gubim
Porasto sam za dve glave
Jedva čekam da se ljubim
 
Jedva čekam neku cicu
Pun ljubavi pun zanosa
Imam jednu bubuljicu
I tri dlake ispod nosa
 
Iz srca mi vatra tinja
Hodao bih naglavačke
Nisam više onaj klinja
Obožavam zgodne mačke
 
Preko cele noći sanjam
Od Aprila do Avgusta
Da ih jurim da ih ganjam
Da ih ljubim po sred usta
 
Vežbao sam četiri sata
Trenirao kao zver
Grlio sam non stop vrata
I lizao šifonjer
 
Skrivao se u vitrini
Stiskao sa srcem golim
Šaputao veš mašini
Sviđaš mi se ja te volim
 
Pošiziću slatki svete
Od nervoze svu noć dubim
Nisam više malo dete
Jedva čekam da se ljubim


LAJANJE NA ZVEZDE

Ovih dana potpuno sam tropa
Nigde traga od onoga dase
Zbog Sanjinog glupog horoskopa
Osećam se ko trinaesto prase
 
Sanja riba ja sam dupli ovan
Tako znaci astrološki kažu
Zbog toga sam od nje izolovan
Ni planete naše se ne slažu
 
Sviđa mi se kao bebi zvečka
Ceo svemir trepti njenim likom
Sanja kaže ja već imam dečka
Zabavljam se odavno sa bikom
 
Dođavola karte i bajanja
Baba čare čitanje sa dlana
Valjda srca služe za spajanje
I nektari sa slatkih usana

Šta da radim u raljama mraka
Amorovom strelicom pogođen
Zbog glupavog horoskopskog znaka
I meseca u kome sam rođen
 
Zar zbog toga srce tako boli
Ili zato što je cmače jači
Ne zna Sanja kako ovan voli
Ne zna Sanja koliko mi znači
 
Ovih dana potpuno sam tropa
Ni sam sebe više ne poznajem
Zbog Sanjinog glupog horoskopa
Gledam nebo i na zvezde lajem


PRVA SVAĐA

Nema se tu šta više reći
Sve je odjednom u vodu palo
Od sutra ćemo proći ćuteći
Ne volim te više budalo

Naši se mostovi ljubavi ruše
Stigli smo evo do kraja pruge
Izbaciću te iz srca iz duše
Pa makar posle crko od tuge

Zaboraviću na usne tvoje
Tople i slatke kao med
Drugi je stao među nas dvoje
Sa drugim ideš na sladoled

I tako dan za danom nižeš
Naša ljubav je zauvek umrla
I dok sa njim sladoled ližeš
Dabogda dobila upalu grla

Stihovi preuzeti iz književnog časopisa za decu "Riznica", Banja Luka | glavni urednik Nevena Stošić
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Januar 20, 2013, 06:58:54 pm »

**
Stihovi Tode Nikoletić


SKIJAŠ

Gledaj, tata, gledaj, mama,
kako jurim na skijama.
Brz sam kao miš Gonzales
stavio sam naočales.
 
Brz sam kao onaj Tomba
iznad snežnih katakomba.
Vaš sin juri, vaš sin leti
kao snežni čovek Jeti.
 
Savladavam k'o sa šalom
spust, biatlon, super slalom.
Nek odjekne snažno truba,
vaš sin skija, al' bez zuba


KUĆNI DERBI

Tata navija za Zvezdu
Za boje belo crvene
U kući našem gnezdu
Mama navija za mene
 
Tata se vraški dere
Kad Zvezda na gol krene
A mama posuđe pere
I uvek navija za mene
 
Tata ponekad psuje
Ua sudijo konju
Preti i protestuje
Da će mu razbiti njonju
 
Mama se samo smeši
Dok mrve čisti sa stola
I tatu besnog teši
Zbog primljenoga gola
 
A meni srce lupa
Prosto u telu migolji
Nek tata kosu čupa
Moj Partizan je bolji


SRCE NA TEREN

Jedanaest divova fudbalera,
Ispod srpske trobojke stroj,
U njima ljubav, nada i vera
I "Bože, pravde" na usni poj.
 
Ruka na ruci, ko Sunce zrače
Kamena lica, čelični spoj,
Za narod, zemlju i navijače
Proliće krv, suze i znoj.
 
Srce na teren svaki će dati
Jer zemlju srpsku iskreno ljube,
Srbija je njihova večita mati
I kada slave i kada gube.
 
Stadion peva: Napred u napad!!!
Orao beli klikće s tribina,
Sever i jug, istok i zapad,
Svima je Srbija otadžbina!


TRENIRAJ KARATE

Oko tebe ne cvetaju ruže,
bude dana kad te mrge skole,
baš na tebe nalete lopuže
na ulici, od kuće do škole.
 
Pa da ne bi bežao kod tate,
trk na trening i vežbaj karate!
 
Nema brata ni najboljeg druga
da te brane od čopora hulja,
nisi rođen da bi bio sluga
da te bije pobesnela rulja.
 
U tvom oku junačina cvate,
trk na trening i vežbaj karate!
 
Drugarici iz tvog odeljenja
otimaju sladoled i žvaku,
siledžije namaju poštenja,
opasnost je na svakom koraku.
 
Ne daj nikad da te jači mlate,
trk na trening i vežbaj karate!
 
Pa kad stekneš crni pojas, rode,
čuvaće te od raznih pošasti,
nema ništa lepše od slobode,
nema ništa vrednije od časti.
 
Tad će dase dobro da te shvate
trk na trening i vežbaj karate!


PETI MUSKETAR

Mač ne služi
Da se njime kitiš
Ni prašinu
Sa njime da šaraš
Mač ti treba
Da slabije štitiš
I za pravdu
Srcem da izgaraš

Mač ne služi
Da kradeš i pljačkaš
Niti biješ
Nekog ko kriv nije
Mač ne voli
Kada mečku čačkaš
Mač je sluga
Za časne delije
 
Još od doba
Kosovskoga boja
Kad je bilo
Biti il ne biti
Mač je bio
Zakletva heroja
Da se neće
Zemlja izgubiti
 
Od davnina
Tako stoje stvari
Mač ne služi
Zemlje da osvaja
Uvek stignu
Hrabri musketari
Kada bane
Odnekud aždaja
 
Zato dete
Kad te stignu brige
Kad upadneš
U nezgodno stanje
Mač su danas
Lektire i knjige
Mač je veruj
Učenje i znanje
 
A princeza
Što te tajno gleda
Ko viteza
Sa čeličnim mačem
Biće srećna
S kuglom sladoleda
Voleće te sa
Slatkim kolačem

Stihovi preuzeti iz književnog časopisa za decu "Riznica", Banja Luka | glavni urednik Nevena Stošić
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Januar 20, 2013, 07:16:09 pm »

*
Stihovi Tode Nikoletić


MI SMO SREĆNA PORODICA

Tata pije hladno pivce,
mama skida šminku s lica,
sestra škraba farmerice,
Mi smo srećna porodica.

Deda dimi ko furuna,
Baba gata iz šoljica,
soba nam je smeća puna,
mi smo srećna porodica.

Sudopera dan-noć puna,
kupatilo ko košnica,
iz jorgana viri vuna,
mi smo srećna porodica.

Nema ništa da se krka,
iz kaveza šmugnu ptica,
baš nas briga, nije frka,
mi smo srećna porodica.

Miš i mačka skupa predu,
stigle pare dobrog strica,
kupujemo sve na kredu,
mi smo srećna porodica.

Život teče kao reka,
uz čar TV sapunica,
biće hleba, biće mleka,
mi smo srećna porodica.


JUTARNJI SMEŠAK

Kasno u noći oko tri sata
Kad mrak okuje usnula žita
Ja čujem kako šapuće tata
I kako mamu za nešto pita

Mama mu kaže jasno i glasno
Spavaj i noćne duhove umiri
Zar ne vidiš da je kasno
I da mesec kroz prozor viri

Al tata neće ni da čuje
Tišina mraka ne da mu mira
Pa sa svih strana navaljuje
Premorenu mamu da dira

Ne znam šta se posle dogodilo
Ni kako su problem rešili
Ujutro je sve u redu bilo
Mama i tata su se smešili


J E L E N A,
LEPO TI STOJI IME
(Jeleni Savić)

Meni su rekli da ne postojiš
U pričama sa lepim krajem,
A ti se, srećo, u zvezde brojiš,
Sa posebnom lepotom i sjajem.

Meni su rekli da si od dima,
Da si od pene, magle i stakla,
A ja sam shvatio da te ima
Kad god si me prstom dotakla

Jelena, lepo ti stoji ime
kao na usni osmeh izatkan,
Jelena, poljupcem osvoji me,
I biću tvoj princ odabran.

Meni su rekli da ne usrećuješ
One koji ti usne požele,
A meni noću snove posećuješ
i golicaš srce osmehom anđele.

Meni su rekli da si od kamena
Kao sibirska stepa ledena,
A od tvog dodira i nežnog ramena
Otvaraju se vrata ljubavnog EDENA.

Jelena, lepo ti stoji ime
Kao u mladih trešanja zrenje,
Jelena, otopi iz duše mi zime,
I budi lepa kao priviđenje.


TAJNI SOBIČAK

U tvoje oko može da stane
Cveće u polju kad tiho pospe,
I mesec žuti kad noću plane
Pa zvezde sjajne po nebu prospe.

U toplom oku kad nežno trepneš
I pljusneš boju od mora plavlju,
Možeš pitomost ptica da metneš
I dobrotu beskrajnu, mravlju.

Tu ima mesta srne da skriješ
Od nekog ko ne zna život šta je,
Ljubav u oku možeš da sviješ
I pretvoriš u nežnost i zagrljaje.

Čim otvoriš oko beskraj bukne
I svaku ljutnju razoruža,
Iz njega toplina ko izvor sukne
Za bezbrižan san školjke i puža.

Za oblak beli i šaren dugu,
Plažu, prugu i pesmu odu...
U tom malom, velikom krugu
Pristanište je svakom brodu.

A u krugu postoji jedan kraičak
Stopljen u nežno-plavu boju,
E, tu je skriven tajni sobičak
Za moje snove i ljubav moju.


UZMI ME ZA RUKU

Uzmi me noćas za ruku
Malo mi nežnosti treba,
Tako je hladno, mila,
U sobičku bez tvoga lika.
Čuješ li kako kapi
Po mojoj duši tuku,
Gladan sam tvog dodira
K'o prosjak korice hleba.
 
Uzmi me noćas za ruku
I vodi iz ovog pakla,
Treba mi reč meka
Od koje ću da poletim,
Dahom ti slikam oči
I osmeh s' prozorskog stakla,
Tako si, šećeru, daleka,
Ne mogu da te se setim.
 
Uzmi me noćas za ruku
I drži u svome krilu,
Upleti prste k'o kike
i čvrsto ih stegni, lane,
Oseti dirke klavira
U vazduhu i zvuku,
Nek procveta soba
K'o u aprilu nek svane.
 
Uzmi me noćas za ruku
Treba mi tvoje pola,
Više nego jastuk
i ovo glupavo ćebe,
Neka me crne senke
Zauvek nebu odvuku,
Ti nisi ti bez mene,
A nit sam ja ja bez tebe.
 
Uzmi me noćas za ruku
I šapni tiho, tu sam,
A onda pretvori usnu
U saće pčelinjeg meda,
Ili ćeš saznati jednom,
Kad me časi dotuku,
Da su mi umesto srca
Pronašli grumen leda.


VOLIM TE

Kada te osetim strasnu
Sav sam od stakla i pene,
U meni vulkani gasnu,
I zveri neukroćene.

Volim svu od snova
I od sunčevog sjaja,
Uvek si lepša i nova
Uvek si od zagrljaja.

Kada si prepuna nade
Iz mene nestaje strah,
Tad rušimo barikade
Stopljeni u jedan dah.

Volim te svu od smeha
Kad si ko dete naga,
Između Vere i Greha,
Između Boga i Vraga.

Volim te što si Ana,
K'o Lara doktor Živaga,
I pesma čežnjom tkana
I što si moja draga.

Volim te i kada šteti,
Ma bio sakat i gubav,
A kad mi dođe mreti
Grob neka mi bude ljubav.


PESMA UBIJENOG

Zaspaću noćas sa suzom u oku
Gorkom.
U praznoj sobi nepoznatog grada
Pust.
Sam sa pesmom i mrtvim Lorkom,
Na straži.
O bar kiša dosadna da pada.
Da vlaži.

Neko se šunja po mome srcu
Tih.
Drhtuljim, gorim, proklinjem.
Siv.
Kako da pronađem reč pravu
Ko stih.
Bez tebe, bez sebe. Odavno mrtav.
A živ.

Oči me prate nemo sa zida
Ludim.
Hoću da vrištim da te pozovem
Nem.
Praznih ruku ti prazne cvetove
Nudim.
Rađam li se to u svom bolu
Il mrem.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Januar 20, 2013, 07:39:12 pm »

*

PESNICI SU DOHOVNI KOREN NARODA

Ako bismo tražili koren života, verovatno bismo došli do ljubavi. Ljubav je izvor svih izvora. A mi smo čestice tog izvora. Svaki čovek je izdanak nekog plemenitog semena. I verujem da se izdužuje kroz vreme i vekove zahvaljujući ljubavi.

Pesnici su posebno seme i onaj duhovni koren svoga naroda koji oslikavaju lepotu duše i mentalnog sklopa tog stabla. Verujem da i sam pripadam tom korenu, i da su pesme koje stvaram plodovi autentičnosti tog bića, i tog podneblja gde pevam i odrastam.

Ovo, u razgovoru za "Glas Srpske" kaže istaknuti srpski pjesnik za djecu Tode Nikoletić, koji kaže da je duboko ubijeđen da je ljubav jedina kosmička energija koja nas održava u životu. Ljubav je, ističe on, istovremeno i davanje i uzimanje.

GLAS: Nedavno ste objavili zajedničku knjigu sa Nedeljkom Popadićem koja je štampana u 100.000 primjeraka. Izgleda da je tiraž neke knjige napokon prešao tiraž najtiražnijih dnevnih novina. Pobjeđuje li to pjesma sumorno bitisanje?

Svaka moja pesma ima skrivenu i poruku i pouku. Naravno, ušuškanu u metaforu ili vedru i razigranu rimu. Pesma je živi izvor sa kojeg piju dobrodušne i plemenite osobe. Oni stiholjupci koji veruju u magičnu moć stihova. Oni koji veruju u lepotu življenja, humanije i pravednije društvo, toleranciju, milosrđe, nadu i slobodu kao konačan cilj. Poezija okrepljuje, snaži, nadahnjuje, ali i obavezuje. Zato i verujem u ono što pišem. Zato se i radujem dečjoj radosti, onoj radosti koja se dogodi kada osete čar mojih stihova. Zato se radujem njihovoj zapitanosti, iskrenosti, ljubavi koju nose u svom mentalnom preseku. Radujem se njihovoj energiji koja obećava čistiji topliji i vedriji svet. I samo tako ćemo, duboko verujem, pobediti mračnu stranu života.

GLAS: Humor i tiha sjeta, nostalgija, melanholija, prosijavaju u Vašoj poeziji. Gdje je njihov izvor?

Emocija je duhovno stanje svakog pesnika. Ona je regulator osećanja radosti, boli, istine, laži, pravde, nepravde, ljubavi ili mržnje. Ona određuje kroz književno delo pesnika i njegov emocionalni stav. U poeziji koju ja stvaram dominantan je humor. Smeh i vedrina su ta energija koje me pokreću. Ponekad, istina, nostalgija prema dragim ljudima koje volim, nepravda koju jači nanose slabijim učine da napišem setne i melanholične pesme. Ali, isto tako, istinske duhovne ličnosti, motivišu me da pišem o njihovom isposničkom i duhovnom životu.

GLAS: O čemu sanjate?

"San je davna i zaboravljena istina". Tako bi rekao veliki pesnik Miroslav Antić. I ubeđen sam da je to prava definicija sna. Međutim, san je vrlo važan u formiranju mladog bića. Uvek se setim sebe u ranom detinjstvu i svojih snova koji su mi bili onaj svetionik u krstarenju kroz život, i shvatio sam, doduše, mnogo kasnije, da sve moraš u životu odsanjati da bi ti se ostvarilo. Sve moraš prvo poželeti, a kasnije radom i snagom volje steći. Eto, moj dečački san je bio da budem pesnik. I, postao sam pesnik. Sada sanjam unuke, rumene, radoznale, darovite, nestašne. I nove pesme, drame, priče. Zato toplo preporučujem mojim "malim" drugarima: ako hoćete da uspete u životu - sanjajte! Sanjajte i rastite!

GLAS: Rođeni ste blizu Mrkonjić Grada, u planinama. Rasli ste i živjeli i Crvenki, u ravnici. Da li ste ikada pomirili krajišku i vojvođansku prirodu, narav, mentalitet?

Mesta u kojima smo rođeni nisu mesta u kojima ćemo se konačno usidriti. Ali, nedvosmisleno je da određuju mentalni presek bića, karakter i auru podneblja iz kojeg smo potekli. Uvek sam se ponosio tim što sam rođen u Republici Srpskoj, odnosno u njedrima planinskog sela Ubavića Brda kod Mrkonjić Grada. Snaga planine, vedrina neba, gostoprimstvo gorštaka, uvek su me podsećale na junake Šantićevih pesama. Sa nostalgijom čeznem za tim siromašnim vremenom kad su ljudi ljudima bili ljudi. Kad se živelo od parčeta kukuruze, pesme i prela. Kad je život imao jedan sasvim drukčiji, smisleniji tok. Ravnica u kojoj danas bitišem je depresivna. Urbanost otuđuje. Udaljava. Sve je dinamičnije i sve nepoznatije. Raduje jedino multietičnost ljudi koja oslikava onu staru Jugoslaviju koja mi, priznajem, nedostaje.



RAĐANJE                                                                                  
Čest motiv mojih pesama je rađanje. Nema većeg čina od rođenja. Taj fenomen me oduvek oduševljavao. Nisam mogao sakriti oduševljenje kada sam postao otac. To da ste nekom dali život daje smisao postojanju i životu uopšte. A svemu tome je prethodila iskra ljubavi. Tako da sam na taj način otkrio kako sam nastao i ja pre mene. Ljubav je pokretač svega. Zato o tome pevam. Ubeđen sam da će tu nit rođenja nastaviti svako dete. Jer na kraju krajeva, život mora pobediti.


Gr. Dakić | 28.04.2008. | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Maj 02, 2013, 10:31:41 pm »

*
TODE NIKOLETIĆ:


HUMANITARNI RAD DUHOVNA NADOGRADNJA

U detinjstvu nama su knjige bile najveći prozor u svet i jedino ogledalo u kojem smo se ogledali. Iz knjiga smo crpeli svaku informaciju i inspiraciju, jer je tada televizija bila u začetku.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" književnik za djecu Tode Nikoletić, koji je pored velikog broja knjiga poezije za djecu, napisao mnoštvo drama, oko 400 dramoleta i igrokaza za predškolske uzraste. Neka od njegovih djela uvršćena su u školske lektire, a njegove komponovane pjesme pjevale su danas velike muzičke zvijezde.

GLAS: Šta je to bilo presudno u Vašem životu da se počnete baviti pisanjem za djecu?

Za mene je bilo presudno moje detinjstvo, koje je bilo razdragano, puno mašte. Mislim da je to inače presudno kod svakoga, ko se odlučio da svoje pero posveti deci. Ako u sebi ponesete nešto što je u vašem detinjstvu uticalo na vaš kulturni dignitet, sasvim sigurno će to odrediti vaš umetnički put, ako ga naravno nastavite gajiti. Zato je jako bitno da roditelji od ranog detinjstva gaje kulturnu, sportsku, naučnu crtu kod svog deteta, kako bi se formiralo kao ličnost baš u tom smeru.

U vremenu naprednih tehnologija koliko djeca čitaju knjige?

U sveukupnoj ponudi detetu, roditelj koji nema vremena za svoje dete, ona su prepuštena sama sebi, ili čarobnoj kutiji zvanoj televizor, što nažalost znači da jako malo čitaju. Mnogo su zatrovani raznim rijaliti emisijama, a nažalost, danas televizija ne pruža mnogo edukativnog dečijeg programa. Po meni, sve to jako utiče na otupljenje svesti kod deteta, jer deca su kao sunđeri, upijaju sve što im se plasira. Zato je i te kako važno da se organizuje što više festivala za decu, druženja sa piscima, edukativnih emisija, časopisa i svega onoga što će ih na jedan pozitivan način usmeriti na pravi put. Takođe, i država bi trebalo da stimuliše one koji su svoj život posvetili deci i umetnosti, jer samo kroz zdravo odrastanje, oni će pronaći svoj pravi put i mesto u društvu.

GLAS: Pored pisanja poezije za djecu, bavite se i pisanjem za pozorište, a neke Vaše pjesme su pjevale danas velike muzičke zvijezde. Šta Vama to znači u ličnom i profesionalnom smislu?

Pre svega, celi život je jedno veliko pozorište. Družeći se sa decom, uvideo sam da vole da imitiraju i glume i tako se kod mene probudila želja da pišem za pozorište. A taj plamen u meni je razbuktao režiser Petar Vujović, koji je slušao moju poeziju. Svaka pesma je u stvari jedna mala drama. Napisao sam dramu "Kraljevski festival", koja je jedna od najizvođenijih na našim prostorima. Napisao sam i mnoge druge drame u kojima su glumili danas doajeni srpskog glumišta i naravno da sam ponosan na to. Ponosan sam i na moje pesme koje su komponovane, a pevali su ih naši mnogi poznati muzičari, a jedna od njih je i Ivana iz popularne grupe "Negativ".


KORIJENI
Poezija nikada ne može biti ograničena. Kada shvatiš odakle potičeš i znaš gde su ti bili preci i iz kakve nemaštine si izašao, onda sklopiš jednu pozitivnu priču za svakoga. Naročito sam ponosan na činjenicu da potičem iz kraja gdje je rođen jedan Kočić, da su s ove strane Drine potekli jedan Andrić, Šantić, Dučić, Ćopić i mnoge druge umetničke veličine ― rekao je Tode Nikoletić.


Mirna Pijetlović | 03.11.2010 | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: April 29, 2014, 01:44:03 am »

*
TODE NIKOLETIĆ:


PRVE BORE LJUBAVI

Nikoletić o zbirci pesama "Ne dirajte moje bube": Današnja tehnička dostignuća uništavaju kreativnost kod dece

Šeret i mangup dobrog srca, kako ga prijatelji po peru u javnosti često predstavljaju, Tode Nikoletić (55) je do sada objavio čak 22 zbirke pesama za decu, 60 drama i 40 igrokaza. Nova pesnička knjiga "Ne dirajte moje bube", u izdanju Narodne biblioteke Zrenjanin, sačinjena je od stihova za zaljubljene i zanesene, setne i sklone razmišljanju i mudrovanju.

Njegove pesme, kako je to lepo i tačno primetio Pero Zubac, moderne su, duhovite, maštovite, vrcave i vrckaste, radosne kad nasmeju i zagolicaju, kad pecnu.

U ljubavnim pesmama, kojih je najviše u ovoj knjizi, mališane u najdelikatnijem dobu odrastanja nastojite istovremeno i da ohrabrite i da nasmejete?

Ono što je najvažnije u periodu odrastanja kad dete dođe na raskrsnicu puteva gde se ukrštaju detinjstvo i mladost, zbilja i zapitanost, želje i snovi, i kad se prve ljubavne bore rađaju kao ljuska na mladoj voćki koja se oblikuje i formira u čoveka, jeste pozitivna energija. Otuda nije čudo što je svaka moja pesma ta energija koja kao svetleći žižak štiti telo od traume, negativnog naboja, pesimizma i tuge. Protkane umerenom dozom humora, većina pesama budi u svakom detetu malo sunce koje ga pokreće da svojom pojavom radosti onog koga voli.

Kroz vaše stihove mladi se često žale kako ih roditelji i rodbina mnogo gnjave i dave...

Nažalost, većina roditelja od svoje dece pravi replike i kroz sopstvenu decu leči svoje komplekse ili neostvarene ambicije. Svesni smo brzih društvenih promena, dinamike u kojoj obitavamo, materijalizma koji nas proždire i pretvara u robote. Samim tim je naglašen stres u kojem porodica kao primarna vaspitna jedinica živi. Otuda je dete predmet za kritiku. Pogrešni uzori, lažni idoli, uticaj šunda, kiča, uspeh po svaku cenu, oduzimaju roditeljima vreme za nežnost, pažnju, razgovor, razumevanje svog deteta.

Iza vas je izuzetno obiman opus. Znači li to da vam pisanje ide od ruke?

Sve izgleda jednostavno ako to posmatrate sa distance ostvarenog. Međutim, iza mojih objavljenih knjiga poezije i drama krije se predan rad, istraživanje, proučavanje, analiziranje pročitanog, ali isto tako i namera da se ovom malom velikom svetu koji raste ostavi poruka da je svaki tren života na ovoj planeti dragocenost koja se meri voljenjem, razumevanjem, prihvatanjem i udruživanjem. Pored toga, pesnik je izvor iz kojeg izvire nasušna voda koja napaja dušu i koja otvara razum. Pesnik je čarobnjak koji stvara retke reči i estetizuje jezik kojim komuniciramo. A kad je dete motiv u stvaralaštvu, onda je to u isto vreme zadovoljstvo i primanje dobre energije za novu knjigu.

Video-igrice i mobilni telefoni poslednjih godina su glavna zabava mališana. To ima svoje prednosti, ali, svakako i ozbiljnih mana?

 Ono što je najveća opasnost od inovatorija i tehničkih dostignuća koja su preplavila svaku kuću jeste uništavanje kreativnosti kod dece. Na njima su dominantni brutalnost, bestidnost, gramzivost, žeđ za slavom po svaku cenu. Opsednutost njima je bolest jednako opasna kao i drugi poroci, a svrha hermetizam u kojem današnje dete živi. Pa i nije čudo što je porast maloletničkog nasilja svakodnevica sa kojom se susrećemo sve češće, a pogotovo u školama. Mislim da to nije progres već doktrina vladara i moćnika koji svet pretvaraju u tržište zarad hedonizma. Dete spaseno od te vrste manipulacije je angažovano dete.


POLIGON ZA DOKAZIVANJE

Kako objašnjavate toliku popularnost vaših dramskih tekstova i igrokaza?

Jednostavno, moje drame su poligon za dokazivanje darovite dece sklone glumi i teatru. U svakoj drami koju sam umotvorio kroz fabulu i karakterne crte likova, kroz zaplet, replike, odnosno sukob dobra i zla, dete se poistovećuje sa junacima i antijunacima, i kroz moralnu skalu bira ono što nas svrstava u humanistička bića. Drama je simbioza muzike, pokreta, govora, svetla, scenografije, likovnih rešenja, i najbolji način da detetu dočarate sve vidove stvaralaštva.


D. Bt. | 27.04.2014. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: