Dejan Ajdačić (1959)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dejan Ajdačić (1959)  (Pročitano 2878 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: April 23, 2011, 01:07:07 pm »

*




DEJAN AJDAČIĆ

Dejan Ajdačić (rođen 22. januara 1959. u Beogradu) je srpski filolog, folklorista, etnolingvista, teoretičar književnosti, prevodilac i urednik.

Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu (Grupa za jugoslovenske i opštu književnost) radom Boje u narodnoj poeziji. Magistarsku tezu Poimanje ljubavi i lepote u pesništvu dubrovačke renesanse odbranio je 1986. godine, a doktorsku disertaciju Svet demona u književnosti srpskog romantizma 2000.

Radio je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, a sada predaje srpsku književnost i jezik na Institutu filologije kijevskog Nacionalnog univerziteta "Taras Ševčenko". Kao gost držao je predavanja u Velikom Trnovu, Peskari, Lođu, Varšavi, Gdanjsku, Lublinu...

Objavio je stotinak radova o folkloru balkanskih Slovena, srpskoj i slovenskim književnostima (na srpskom, engleskom, italijanskom, bugarskom, poljskom, ukrajinskom i ruskom jeziku).

Objavljivao je prevode sa ruskog, ukrajinskog, bugarskog i italijanskog jezika.

Osnivač je i glavni urednik časopisa Kodovi slovenskih kultura (od 1996) koji objavljuje priloge iz folkloristike i etnolingvistike, i ukrajinsko-srpskog zbornika Ukras (od 2006). Bio je urednik lista Književna reč (1995).

Upravnik je kulturne mreže Projekta Rastko, osnivač sajta Slovenska kapija.

Član je Komisije za etnolingvistiku pri Međunarodnom komitetu slavista.



AUTORSKE KNJIGE

  • Izabrana dela, koautorski sa Ivanom Srdanovićem, Beograd, 1988.
  • Novak Kilibarda ― naučnik, književnik, Bar, 2000, 437 str
  • Prilozi proučavanju folklora balkanskih Slovena, Beograd, 2004, 311 str.
  • Korotkij ukraјinsko-serbskij slovnik spolučuvanostі slіv. Navčal'nij slovnik, Kijiv, 2005, 126 str. [koautor: Julіja Bіlonog]
  • Slavistička istraživanja, Beograd, 2007, 298 str
  • Futuroslavija. Studije o slovenskoj naučnoj fantastici, Beograd, 2008, 104 str.


PRIREĐENI ZBORNICI

  • The Magical and Aesthetic in the Folklore of Balkan Slavs (1994)
  • Fotografije Vojislava M. Jovanovića (1997, sa Milankom Todić)
  • Kilibarda, Novak. Epska mjera istorije (1998)
  • Kilibarda, Novak. Usmena književnost pred čitaocem (1998)
  • Kilibarda, Novak. Usmena književnost u službi pisane (1998)
  • Antiutopije u slovenskim književnostima (1999)
  • Erotsko u folkloru Slovena (2000)
  • Čudo u slovenskim kulturama (2000)
  • Jovanović, Vojislav M. Zbornik radova o narodnoj književnosti (2001, sa Ilijom Nikolićem)
  • Rjabčuk, Mikola. Od Malorusije do Ukrajine (2003)
  • Novіtnja serbs'ka dramaturgіja (2006)
  • Apokryfy i legendy starotestamentowe Słowian południowych (2006, sa Georgijem Minčevim i Malgožatom Skovronek)
  • Slovenska naučna fantastika (2007, sa Bojanom Jovićem). Wikipedia



* * *


Projekat Rastko ― Elektronska biblioteka srpske kulture je naziv za neprofitni i nevladini izdavački, kulturni i obrazovni projekt posvećen srpskoj kulturi i umjetnosti. Ime je dobio po Rastku Nemanjiću.

Njegov najpoznatiji je segment digitalna biblioteka, prva na srpskom jeziku.

Neki od učesnika projekta Rastko : Milinko Stefanović, Slobodan Škerović, Dejan Ajdačić, Dušan-Vladislav Pažđerski, Spomenka Stefanović-Pululu, Srbislav Bukumirović, Milorad Simić
Wikipedia

Fotografija D. Ajdačića preuzeta sa interneta
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Jun 04, 2012, 01:37:24 am »

*

RIZNICA SRPSKE KULTURE NA INTERNETU

Pored razvoja međunacionalnih kulturnih veza, želeli bismo da na sajt postavimo sabrana dela Ive Andrića i Miloša Crnjanskog ― kaže Dejan Ajdačić





Najveća biblioteka srpske kulture na internetu, "Projekat Rastko", proslavila je nedavno 10 godina od prvog pojavljivanja na svetskoj mreži. Ideju o stvaranju riznice srpskog kulturnog blaga na internetu, osmislili su 1997. godine profesor Dejan Ajdačić i Zoran Stefanović, dramaturg, kada su umreženi kompjuteri još bili novotarija u našim krajevima.

Prema rečima Dejana Ajdačića, profesora srpske književnosti na univerzitetu u Kijevu, on je sa svojim kolegom na vreme shvatio važnost prisustva srpske kulture na internetu.

Okupio sam grupu ljudi koji su bili zainteresovani i na samom početku smo osmislili strukturu sajta. Namera nam je bila da na jednom mestu okupimo našu kulturu u mnogim oblastima a, pre svega, u istoriji, kulturi i umetnosti ― kaže Ajdačić.

Biblioteka je polako i uspešno rasla, a jedna od prvih objavljenih "onlajn" knjiga bila je "Kratka istorija srpske književnosti" Jovana Deretića. Uz nju je stigla istorija srpskog folklora, a zatim je riznica počela da se ubrzano popunjava.

Činjenica je, mi smo prvi formirali takav koncept i vremenom smo stekli poštovanje i u zemlji i u inostranstvu. U daljem razvoju pokrenuli smo regionalna sedišta ― veli Ajdačić.

Time je, kaže naš sagovornik, "Projekat Rastko" dobio još jedan cilj: povezivanje srpske kulture sa drugim kulturama. Počelo je od suseda, pa su osnovani "projekti Rastko" na Cetinju, a veze su proširene i na Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Makedoniju i Albaniju.

Pre mesec dana pokrenut je i "Projekat Rastko" ― Italija, a u planu nam je i nemački odeljak sajta i saradnja sa Danskom ― najavljuje Ajdačić.

Osim toga, Ajdačićeva želja je da se ubuduće stvaraju kolekcije koje će biti tematske i, kaže Ajdačić, od velike pomoći učenicima i u Srbiji i u inostranstvu. On bez lažne skromnosti ističe da je stručnjacima koji se bave srbistikom "Projekat Rastko" nezaobilazan u prikupljanju materijala.

Jasno nam je da internet sajt kao forma ne može, i ne treba da bude uskostručan. Deo smo posvetili pozorištu, fotografiji i stripu u Srbiji. Čitaocima je dostupno kapitalno delo Petra Volka "Istorija srpskog pozorišta" ― kaže Ajdačić.

Zainteresovani čitaoci mogu da nađu srpske narodne pripovetke i pesme, kompletna dela Petra Kočića, izabrana dela Branislava Nušića i, veoma čitanu, "Istoriju srpskog naroda" Vladimira Ćorovića. Tu su i dela Dragoslava Srejovića i izuzetno posećen podsajt Vladete Jerotića, što predstavlja samo delić biblioteke.

Tvorci projekta trude se da tekstovi koji nastaju u saradnji sa drugim nacijama budu dvojezični. Niko od njih, kaže Ajdačić, ne zarađuje od rada na sajtu, a trenutno ga stvara šestoro ljudi, uz nesebičnu pomoć povremenih saradnika koji, i pored mnogih dnevnih obaveza, uspevaju da održe kvalitet srpske internet-biblioteke.

Jasno, odavno je prošlo vreme kada smo morali da vučemo ljude za rukav objašnjavajući im šta je internet i koliko je on važan i za autore. Pored razvoja međunacionalnih kulturnih veza, želeli bismo da na sajt postavimo sabrana dela Ive Andrića i Miloša Crnjanskog ― kaže Ajdačić.

On najavljuje i da će uskoro uvesti bolju pretragu sajta po autorima i očekuje bolju saradnju sa Zadužbinom Ive Andrića, sa kojima planira da ugovori prenos knjiga srpskog nobelovca u elektronsku formu.

Dejan Ajdačić rođen je 1959. godine u Beogradu. Bavi se filologijom, etnolingvistikom, teorijom književnosti i prevođenjem. Objavio je stotinak dela o folkloru balkanskih Slovena, srpskoj i slovenskim književnostima na srpskom, engleskom, italijanskom, bugarskom, poljskom, ukrajinskom i ruskom jeziku.


Stanko Stamenković | 17.03.2008. | Politika
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: