Risto Tošović (1923—1986)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Risto Tošović (1923—1986)  (Pročitano 6970 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Jun 05, 2011, 08:16:49 pm »

*




RISTO TOŠOVIĆ
(Foča, 23.03.1923 — Beograd, 22.08.1986)

Poezija u prvim posleratnim godinama izravno se nastavlja na ratnu i predratnu naprednu poeziju. Ona je, budući neposrednije od proze zahvaćena zbivanjima na istorijskoj i političkoj sceni, ostala više pod uticajem trenutnih prilika i raspoloženja. Bila je to poezija borbenog zanosa, poezija "ratnika i prugaša", pragmatična, utilitarna, narodska, sva u težnji da bude na razini zahteva stvarnosti.

Razvoj naše posleratne poezije počinje suprotstavljanjem tom načinu pevanja. Prvi oblik suprotstavljanja bio je tradicionalan: pesnici se okreću ličnim emocijama, ispovedaju se, otkrivaju trenutku svoje intime. Poezija subjektivnog lirizma u početku je negovana gotovo skriveno, polulegalno, a zatim je postepeno preplavila listove i časopise. Nasuprot programiranome kolektivnom optimizmu javila se, često kod istih pesnika, kad pređu s kolektivnog na lično, elegičnost, melanholija, bolna rezignacija, potreba za alkoholičarskim zanosom, boemstvo. U tom rasponu sazrevala je prva generacija posleratnih pesnika, u koju spadaju: Risto Tošović (1923—1986), pesnik borac, u početku jedan od ideologa mladih, kasnije dao poeziju intimnih ispovesti, ustreptalu pred prirodom, melanholičnu i romantičnu...
1 [Jovan Deretić]


OBJAVLJENA DELA:
 
"Stihovi sa Košura", pesme, "Svjetlost", Sarajevo, 1948.
"Tenkist i devojka", pesme, "Nopok", Beograd, 1950.
"Cvijet na zgarištu", pesme, "Prosveta", Beograd, 1951.
"Nespokojni prozori", pesme, "Nopok", Beograd, 1952.
"Pohvala mirnom letu, pesme, "Prosveta", Beograd, 1961.
"Čovek i kamen", izabrane pesme, "Svjetlost", Sarajevo, 1965.
"Poezija mladih", antologaja (izbor R. T.), "Nopok", Beograd, 1948.
 Dušan Kostić: "Tiha žetva", pesme (izbor i predgovor R. T.), "Prosveta", Beograd, 1959.

1 Rastko
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: April 11, 2012, 03:27:54 pm »

*
Stihovi Risto Tošović


DVA PITANJA

1
Kad bih sve to
Što se postojano
Nataložilo u meni
Kao mulj u koritu rečnom
Kad bih sve to
Kao vetar plevu
Zaošijao
Još jednom
Šta bi ostalo?

Galebov krik nad rekom?
Ili senka njegova
Na licu koje tamni?

2
Ko li to govori
Kroz moje reči?
Ja
Koji odlazim?
Ili onaj drugi u meni
Koji ostaje
I otiskuje čamac
Ka drugoj obali?



KAD SI GOLA

Volim kad si gola
kad te odeva
samo
blaga rumen stida.

Dok napolju košava
nosi nečiji smeh
ili krik
kraj našeg balkona
a ti me gledaš užarenim očima
odsutnim
sa ovoga sveta
nas dodiruje nebo svojim svemirskim grudima
a mi ne znamo
i mi ne mislimo
na kome će se uporedniku
završiti
naš život
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: April 11, 2012, 04:20:32 pm »

**
Stihovi Risto Tošović


NI TEBE, DJEVOJKO, NEMA

PJESMA PETA
 
Sve tvoje je bilo kud trčiš
kraj kovačnice, kraj bagrema,
ali kovačnice više nema,
ni tebe, djevojko, nema.
 
Znam stazice kojim si brala
jagode dozrele u šumi.
Ali šume više nema,
ni tebe, djevojko, nema.
 
Znam lipe, tri druga stara,
sa dječacima gdje si se igrala.
Ali dječaka više nema,
ni tebe, djevojko, nema.

Znam čamac kojim si brodila
Drinom uzduž i poprijeko.
Ali čamca više nema,
ni tebe, djevojko, nema.



DOLINA NADE

I
Još jednom niz ovu dolinu
Još jednom niz ovu dolinu
 
Iako već davno zvezdani mrak
Nastanjuje oči
Iako već davno u ovoj dolini
 
Ovde oštar vazduh i žubor reke
Blizina neba i blizina zemlje
Vetar i jeka šume
Ovde omamljuju
 
II
Još jednom niz ovu dolinu
Još jednom niz ovu dolinu
 
Kraj otvorenih prozora i pred licem šume
Bez glasa a glasova puni
Kako ćemo razbuđeni

U ovoj dolini kad obasja
Iako vazduh iako reka
Iako vetrovi omamljuju
 
Kad bane mesec a senke krenu
Iako vazduh omamljuje
Kad senke krenu kako ćemo
 
O kako ćemo kad viđene tako blizu
U očima kad im nebo
Avetinjski razgoreva mesec
 
III
Još jednom niz ovu dolinu
Još jednom niz ovu dolinu
 
Makar nedozvani
Makar zavejani strahom
Makar ulovljeni
 
Nepodmićeni
A podmićeni
Moramo još jednom ovom čistilištu
 
Ne dotičući ni zemlju ni zvezdu
Kao ptica za tim glasom
Još jednom niz ovu dolinu
Još jednom niz ovu dolinu
 
IV
U ovoj dolini nade
Ne možemo bez ljubavi
Svet mi se vraća i ja se svetu vraćam

Zvezdana šuma u očnim dupljama
Zvezdano sve u zvezdan čas
Daljina u blizinu
U cvet se kost pretvara

Iz mrtvog stabla crv pomalja glavu
I ljiljan mlad se ko dlan otvara
Slatka trulež u plavet se diže
 
Za koga ste umirali vi lovci zvezda
Prijatelji munja i samotnih litica
Pod mahovinom dan još okleva
 
O reci mi ptico
Što nadlećeš reku
Sa vlatom u kljunu
Reci ptico
U ovom hladnom veku
 
U plodu ugašeno sunce
Reči osakaćene
Harfa bez duše
Gde srce ne obasjava put
O reci mi ptico
 
U ovoj dolini budnih očiju
Kad svetlost u korenu zri
U ovoj dolini buđenja
 
Kako bez nežnosti
Kad mahovina umesto kože
Hladan dan pod levim rebrom
 
O reci mi ptico
U ovoj dolini nade


Posleratni srpski pesnici | Priredili Sveta Lukić i Vuk Krnjević | Nolit | Beograd, 1970
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: April 11, 2012, 04:51:47 pm »

*
Stihovi Risto Tošović


MORE NEUTEŠNO I SAMO
 
Siđi niz ovo obamrlo kamenje.
Siđi, pritajenog daha, do ovog slučajnog borja.
Siđi neutešna,
neka te samo mrtvi šum tvog tela prati.
Siđi po mome tragu,
otkriće ti ga spokojna tišina
i lepet noćnih ptica
odbeglih sa dalekih nekih potonulih lađa.

Siđi,
i ne stoj nežnim svojim stopalima na oštre litice
jer će te krik moj odati,
i ne naginji se nad tim mračnim ponorima
jer će te pogled moj pokolebati.

O, siđi, tiša od moje tišine,
s jednim bolom čuđenja
na zapanjenoj pučini tvojih očiju,
sa prepelištem uspomena u srcu
siđi
i položi ruku na neuslišeni pepeo
vetrovi pomamni da ga ne razveju.

O, siđi niz ovo obamrlo kamenje
hodom tišim od tog uzaludnog paukovog tkanja
po čempresovom lišću,
siđi do ovih lepota zaboravljenih vekova
što su se pred umorom mojih nogu
skamenili u pitanja.

Siđi,
i prospi svoj poslednji osmeh
k'o seme blagotvornih suza
po ovom sivom kamenju
za odbeglim uplašenim čiopama.
Siđi po mome tragu,
otkriće ti ga nenadni talas
i glas
probuđene večnosti
pod tvojim stopama.

Siđi niz ovo obamrlo kamenje.
Siđi kao senka,
kao pritajena veverica niz krhke grane noći.
Siđi najtiša i najglasnija
kao nestvarni zov tvoga smeha
u mojoj samoći,
siđi kao uteha mesečine na ovo lišće umrlo,
na ovaj san, na ovaj šapat suhih usana.
Siđi do ove zaboravljene luke
jer ovde je sve prividno mirno,
prividno mirno kao i ja,
kao i ova noć satkana od svih noći,
kao i ovo more pritajeno u sve glasove i zvuke,
kao i ova mesečina od sna i tebe nestvarnija.

Siđi, i ne boj se da će ti moje ruke,
ta dva uvek zagonetna pitanja,
zadrhtati u nemiru tvoje kose,
i ne boj se da će ti moj osmeh pasti
pred začuđene noge
kao smrznuti golub bez poruke.

Siđi, jer u ovim trenucima je večnost,
baš u ovim
što sad ističu iz mog krvotoka
tiho i jednostavno
kao da će se ponovo vratiti u mene
i tebi
kao izvori iz utrobe zemlje
što se ponovo u nju vraćaju.

Siđi niz ovo obamrlo kamenje.
Mene ćeš naći
u senci divnih osamljenih borova,
sa osmehom tužne mesečine u očima.
Siđi, moje će te ruke dočekati
u ovom kamenju večnosti,
u ovim čempresima suza,
u ovim maslinama priviđenja
s mirisom mladog bosioka
i prastarih naših dunja.

Siđi,
more je neutešno i samo.


POETA I POEZIJA
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Novembar 19, 2012, 11:56:20 pm »

**
Stihovi Risto Tošović


BEŠE LEP DAN

Ko je onaj čovek
Što korakom laganim
Silazi niz breg
 
Prosed je
Pogrbljen malo
 
Lice mu ne vidim
 
S koje god strane gledam
Okrenut mi je leđima
A približava se
 
Gde li sam ga sreo
 
Beše lep dan
Kad se uz planinu peo
 
Na izvoru se odmarao


Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sremski Karlovci, 2012
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: