Sima Pandurović (1883—1960)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: « 1 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Sima Pandurović (1883—1960)  (Pročitano 48034 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #20 poslato: Novembar 26, 2013, 01:07:00 am »

*

SIMA PANDUROVIĆ


Valjevo, sreska varoš, daleke 1907. godine. Kafane uvek pune elegantnih oficira. Svakog jutra pred "Srbijom" sreski načelnik pije kafu. Kolubara između kamenih bedema. Pokraj reke dućani iz turskih vremena. Među stare profesore Gimnazije koje đaci pozdravljaju sa "ljubim ruke", dođe mladi student Sima Pandurović, kasnije poznati pesnik.

Branislava, najmlađa kći uglednog advokata Miloševića, tek što se vratila iz pansiona "Notr Dam" u Temišvaru, prvi put ga je ugledala u crkvi u koju je doveo učenike na pričešće.

"Što je lep ovaj čovek", pomislila je u sebi, "A i što ima lepe oči!".

Nije pretpostavljala da on već zna za nju. U Beogradu, pred polazak za Valjevo drug mu je rekao "da je tamo jedna izvanredno lepa, pametna i otmena devojka", pa je on, nemajući hartiju pri sebi, njeno ime zabeležio na beloj, krutoj "manžetni" od košulje. Kroz nailazeće mesece sreli su se još na kermesu, kad ju je Sima zasuo konfetama, ali je do pravog upoznavanja došlo baš u njenom domu. Svojevremeno je pričala o tome:

"...Moj otac je bio liberal, a i Sima je bio. Jedne nedelje išli su zajedno u agitaciju pred izbore u neko daleko selo. Umorni i prašnjavi vratili su se kasno uveče i otac ga je doveo u našu kuću. Kad sam ušla u trpezariju sedeli su za stolom i pričali. Sima je ustao, a onda je otac ustao i rekao: "Brano, ovo je pesnik Sima Pandurović..."

I to je bio prvi početak. U svojim uspomenama "Sećanje koje vida", Sima Pandurović kaže:

"…Krajem te godine sam se verio sa devojkom koju sam tajno već voleo i koju sam često uplitao u svoje stihove. Bila je to najmlađa kći advokata Miloševića, ona devojka bisernih očiju, graciozna, ozbiljna i elegantna, koju sam primećivao kadkad na zabavama ili na ulici..."

Njoj je posvetio i ove stihove:


"...Njihov sjaj je bio plav, mutan i čedan,
Sjaj morem skrivene, skupocene školjke,
On je davao dubok neznan izraz jedan,
Čežnje nasih snova i minule boljke.
On je skrivao blago uspomena čednih,
Nežnost žutih ruža i krinova smernih,
Nada mnom i sada sija tuga jednih,
Očiju bisernih..."
/ scribd
Sačuvana
Stranice: « 1 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: