V — Riznica mudrosti
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI « Riznica mudrosti « V — Riznica mudrosti
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: V — Riznica mudrosti  (Pročitano 1974 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Jun 21, 2011, 10:01:36 pm »

**

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ  (1787—1864)

"To je najveća razlika između čovjeka pametna i između prostaka, što pametan čovjek jednako želi i trudi se da što bolje nauči ili izmisli, i da on bude pametniji od svojije stari, a njegova đeca od njega; prostak pak sve je rad da ostane kao što su mu i stari bili, a njegova đeca kao i on što je. Kakav bi jadan i žalostan rod ljudski i ovaj svijet bio da su svi ljudi ostajali onaki kao što su i njiovi stari bili!"

~

VELJKO PETROVIĆ (1884—1967)

Ne žive pesnici ni zbirke, već pesme: one su kao ptice — svaka svojim krilima uzleće.

~

VLADIMIR VELMAR JANKOVIĆ  (1895—1976)

Pod kosim osvetljenjem koje baca na današnje društvo i na našeg čoveka ova duboka kriza u kojoj je on zarobljen, on se oseća bez sigurnog i pouzdanog vođstva jedne velike istorijske ideje; on se oseća na raskrsnici, na prekretnici, ali je na njoj bez prave orijentacije i, zamoren, on se rado okreće zaboravu i beži od napora. Zbog toga nam se sadašnjica može učiniti kao postojano produženo bekstvo od nas samih. /.../
Jedni se odaju bekstvu od sadašnjice da je ne bi videli i osetili, drugi beže od nje što je vide i osećaju i suviše dobro. A želja zaborava razdeljena je na toliko različitih maski straha, umora i nemoći, da se svakom čini kao da od nečeg drugog pati njegov sabrat; od nečeg drugog, samo ne od njegove bolesti. Čovek se ne zaustavlja pri čoveku, čovek se ne zaustavlja na samom sebi.
/.../
Možda je dosadanja naša borba protivu raznih ugnjetača bila teža, ali smo bar znali ko nam je neprijatelj; sad moramo i na to da pazimo jer zapadna kultura ma i onda nasmejano i prijazno lice, kad je ona sama laž i mamonska podvala. Ko zna, možda će ovo što sad dolazi, biti još teže, jer sad predstoji borba za održanje našeg duha... Podleći u toj borbi znači postati kolonija. I onda je sav smisao naše dosadanje povesti izvrnut, potrven, uništen... ["Duhovna kriza današnjice", odabrani delovi eseja, napisanog daleke 1928.]


~
VJEKOSLAV VUKADIN (1952)

Iza nas je dug put, nova milenijska nepoznanica je pred nama. Svega se skupilo u našem pamćenju, brojni su ožiljci u našoj svijesti. Da spoznato i doživljeno ne bi izgubili značaj i usahli u zaboravu, treba pisati, svijedočiti, bilježiti. Kad su zapisana, ta iskustva stiču vrijednost svetinje. Sve što je vidio i iskusio u svom životnom optoku čovjek zavjetuje nasljednicima. I ta iskustva pojedinaca i generacija čine zlatnu riznicu pouka i mudrosti.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: