Književno-naučne vrste & Naučne vrste
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « PROZA « Prozno književno delo  « Književno-naučne vrste & Naučne vrste
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Književno-naučne vrste & Naučne vrste  (Pročitano 52637 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Novembar 22, 2011, 11:37:41 pm »

*

PODELA KNJIŽEVNOSTI


PODELA PREMA PRIRODI KNJIŽEVNOG DELA:

— na književne rodove
— književne vrste


Književno-naučne vrste:

  • biografija
  • memoari
  • dnevnik
  • putopis
  • esej
  • reportaža


Naučne vrste:

  • kritika
  • ogledi
  • monografije
  • studije
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Novembar 24, 2013, 04:21:59 am »

**

KNJIŽEVNO-NAUČNE VRSTE


U književnosti postoje dela koja čine prelaz od književnosti ka nauci. To su biografije, autobiografije, memoari, reportaže, dnevnici, putopisi, vesti, izveštaji, članci itd.

Predmet prikazivanja u nekoj od pomenutih književnih vrsta jeste kakav istorijski događaj, život značajnih ljudi, uopšte stvarni život, događaji i ljudi koje je pisac video. Izlaganje događaja i doživljaja, u delima ove vrste, prožeto je osećanjem i u pripovednoj je formi. Upravo delo mora imati i književno-umetničkih osobina i naučnih. Ponekad su književno-naučne vrste bliže književnosti, ponekad bliže nauci. Da zaključimo: prema načinu prikazivanja, publikovanja književo-naučne vrste imaju osobine književnosti, a prema predmetu prikazivanja pripadaju nauci.—


BIOGRAFIJA

Biografija je književno-naučna vrsta u kojoj je predmet pokazivanja život neke veoma značajne ličnosti: državnika, političara, umetnika, naučnika itd. Ukoliko je značajnija ličnost za društvo, utoliko biografija ima veću društvenu i istorijsku vrednost.

Pisac biografije može opisivati ceo život značajne ličnosti ili samo jedan period iz života ličnosti. Svoje delo piše na osnovu pisanih dokumenata ili pričanja živih ljudi, stvarnih svedoka, očevidaca. Pisac biografije ne sme ništa da izmišlja.

U biografiji opisuje se rad ličnosti, njen fizički izgled i osobine, kako bi ličnost bila oživljena pred čitaocem. Biografija mora biti pisana vrlo zanimljivo. Ako pisac nađe kakav pisani podatak, mora da ga snažno oživi, ali nikako ne sme menjati istinu.

Pisci biografija ukazuju na ličnosti visoke ljudske vrednosti, uzore na koje se treba ugledati.

Kod nas su poznate biografije o... Đuri Jakšiću, Stevanu Mokranjcu, Nikoli Tesli i drugima.


AUTOBIOGRAFIJA

Autobiografija je književno-naučna vrsta u kojoj autor opisuje svoj život, obično od rođenja pa do smrti, ili samo neke delove svog života. Autobiografija se piše po sećanju. S obzirom da pisac piše o sebi i na osnovu sećanja uvek postoji mogućnost da nešto preuveliča ili umanji, odnosno da zbog ljubavi, a dakako i zbog mržnje prema nečemu ili nekome, daje veći značaj nekim pojedinostima, a drugim ne.

Autobiografija može imati veliku vrednost ako su pojedinosti raznih događaja ili doživljaja odabirane i stvarne, ako je stil živopisan i zanimljiv i ako se u autobiografiji nalaze ličnosti s kojima je pisac dolazio u dodir, pogotovo, ako u njoj ima slika o ličnim duševnim proživljavanjima, radostima i uzbuđenjima, snovima i čežnjama.

Autobiografije napisali su: Dositej Obradović, Čarls Darvin i drugi.


MEMOARI

Memoari su književno-naučne vrste u kojima je predmet opisivanja istorijski događaj u kojem je pisac i sam učestvovao. Pisac memoara mora da pazi na istorijsku tačnost. Njima se može verovati, ali se moraju poznavati istorijske činjenice. Memoari su vrlo važni izvori za proučavanje jednog vremena.

Najpoznatiji pisac memoara u našoj književnosti je — Prota Mateja Nenadović. Njegovi memoari predstavljaju dragoceni istorijski materijal o događajima iz prvog srpskog ustanka i života našeg naroda u to doba. Kod nas su još poznati: Simo Matavulj (Bilješke jednog pisca), Rodoljub Čolaković (Kuća oplakana), a od stranih Čerčilovi Memoari, De Golovi Memoari itd.


DNEVNIK

Dnevnik je književno-naučna vrsta u kojoj pisac redom verno prikazuje ljude i događaje, a uz to opisuje i svoja osećanja i razmišljanja. Dnevnik je pun istorijskih podataka o kraljevima, ljudima i događajima i kao takav ima neocenjivu vrednost za istoričare. Dobar dnevnik odlikuje se iskrenošću i neposrednošću. U dnevnik se unose datum i mesto odvijanja događaja ili doživljaja. Dnevnik piše lice koje želi da sačuva svoja osećanja i misli povodom raznih događaja u sopstvenom životu i o društvu u kojem je živeo. Oblici saopštavanja mogu biti različiti, u vidu pesama, priča, dijaloga i sl., pa je dnevnik najslobodnija forma pisanja.—


PUTOPISI

Putopisi su dela u kojima pisci saopštavaju ono što su videli prilikom svojih putovanja. Putopis može da sadrži geografske, etnološke, istorijsko-kulturne podatke i razne zanimjivosti u vezi s ljudima raznih krajeva. U putopisima obično
se beleži datum i mesto proputovanja.

Putopisi su obično namenjeni drugima — čitaocima. Zato putopisi treba da budu pisani zanimljivo i živopisno, da u njima bude što više tačnih, istinitih podataka. Ukoliko su u putopisu opisi konkretniji, stil osećajniji, utoliko putopis ima veću vrednost.

U našoj književnosti najpoznatiji su putopisi Ljubomira Nenadovića (Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke), Jovana Dučića (Gradovi i himere), Isidore Sekulić (Pisma iz Norveške), Mihajla Petrovića (Kroz polarnu oblast) i drugi.


REPORTAŽA

Reportaža je književno-naučna vrsta u kojoj je naslikan sadašnji život i ljudi. Ova književno-naučna vrsta vezana je za razvitak dnevne štampe. To je spis kojim se na živ, osećajan i zanimljiv način predstavljaju ljudi i događaji. Predmet prikazivanja, znači mora biti istinit i savremen, onaj koji mi svakodnevno vidimo i susrećemo.

Reportaža može biti novinarska reportaža i umetnička reportaža.—

N o v i n a r s k a  r e p o r t a ž a  je po obimu kratka, živa, ubedljiva slika o savremenom svakodnevnom životu i ljudima. U novinarskoj reportaži pisac ne piše o sebi. Jedino je dopušteno da pisac iznese stav o ljudima ili pojavama, ali veoma kratko, jasno i konkretno.  

U m e t n i č k a  r e p o r t a ž a  ima sve elemente kao i novinarska reportaža, ali je bliža pravoj pripoveci.

Reportaža ima širok krug čitalaca jer se redovno nalazi u dnevnoj štampi.


NAPISI ILI SPISI U DNEVNOJ ŠTAMPI

Članak, vest, izveštaj jesu spisi u dnevnoj štampi od povremenog značaja i vrednosti. Ovim spisima obaveštavaju se čitaoci o političkim, društvenim, kulturnim, ekonomskim, sportskim ili porodičnim događajima u zemlji i u svetu.

Novosti, vesti, izveštaji moraju biti jasni, kratki spisi, veoma precizni i jednostavni. Reči i rečenica moraju da se vide jednim pogledom, tj. da se lako i brzo sazna ono što se kao novo javlja. Takav stil pisanja nosi naziv novinarski stil, a jezik novinarski jezik.

Članci se objavljuju u dnevnim listovima, časopisima i raznim ilustracijama. To su napisi u kojima se na pristupačan način izlaže poznato mišljenje o nečemu, a od opšteg značaja i interesa. Tema je poznata, i od trenutnog je značaja, ali se člankom još jednom obrazlaže i potvrđuje.

Članak se obično prilagođava nivou prosečnog čitaoca i zato u njemu ne sme biti onoga što bi bilo nerazumljivo, nepristupačno ili nedorečeno.


Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: