Paun pase...
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Paun pase...  (Pročitano 17743 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 10, 2010, 01:15:31 am »

**

PAUN PASE...

Paun pase, trava raste,
gora zeleni;
i gora se s listom sasta,
a ja nemam s kim.
Imam dragog na daleko,
u tuđoj zemlji,
pa mu jadna poručujem:
"Dođi, dragane!
U bašti mi zumbul cvati,
ja ga ne berem;
na zumbulu bulbul pjeva,
ja ga ne čujem!"
"Ne mogu ti, draga, doći,
još za godinu!
Pusti puti zatvoreni
od Rumelije,
Skender-beg ih zatvorio,
hoće da robi!
Tuga mori, paša robi,
tuga golema!"


bulbul — slavuj
Rumelija — u tursko vreme južna Bugarska
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 10, 2010, 01:15:45 am »

**

PAUN PASE


Paun pase je ljubavna narodna pesma. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (ljubavi, čežnje, patnje), nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove osećajne sfere. Naime, skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sloja: socijalni i individualni. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao socijalni sloj (događaj i okolnosti), a potom je na njega nadograđen i individualni sloj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). Otuda potiče narativna osnova i intonacija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav, i rastanak, i čežnja javljaju se u izvesnim okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove.

Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga, lirskog subjekta — onoga koji kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. Lirski subjekat dominira pesmom pa ona dobija ispovedni ton. Kazivanje u prvom licu, kazivač kao lirski subjekt i ispovedni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitaoca. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslovili su dijalošku formu koja još više doprinosi neposrednosti lirskog kazivanja.


SADRŽINA I ZNAČENJE

Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije), iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. U stihovima

Paun pase, trava raste,
gora zeleni,


predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja, ostvaruje se, dobija svoj konačni smisao. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao — kretanje ka cilju, ostvarenju i ispunjenju. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja se jedan disonantan ton — osećanje neostvarenosti i usamljenosti:

i gora se slistom sasta,
a ja nemam s kim.


Ovi stihovi, na prvi prgled, govore o usamljenosti i patnji devojke. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispunjenja svrhe. Ovi stihovi, međutim, kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo — od jeseni, kad se gora s lietom rastaje, do proleća, kad se gora s listom sastaje.

Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzrok usamljenosti je u tome što je dragi daleko, u tuđoj zemlji. Iz usamljenosti se javlja ojađenost, ljubavna čežnja i želja za sastankom, što proizvodi poziv "Dođi, dragane!". Ovaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije (konteksta) i iz sadržine poziva. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napetosti i emotivnog naboja, smireni ton ispovesti:

U bašti mi zumbul cvati,
ja gane berem;
na zumbulu bulbul pjeva,
ja ga ne čujem.


Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja — značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog, život je nezanimljiv, prazan i besmislen; (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i ogluhnula za sve što se oko nje događa — niti vidi lepotu zumbula, niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida, ni sluha, ni mirisa.

Vapaj devojke "Dođi, dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor, očekivanjem, strepnjom. U odgovoru dragog nema utehe:

Ne mogu ti, draga, doći,
još, za godinu!


Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor; nije trpeo priču, objašnjenja, odugovlačenje. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog udara negativnog odgovora. Tek sada dolaze objašnjenja. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom, a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi.

Pusti puti zatvoreni    
od Rumelije,
Skender-beg ih zatvorio
hoće da robi!


Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. Preneseno: emocionalna napetost dragog, izazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem, u putevima vidi zlo: pusti puti = prokleti puti.

U završnom distihu bol je dostigao vrhunac;

Tuga mori, paša robi —
tuga golema!


Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost, ali i zgusnutost emocija, prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi, tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Koncentracija reči sa negativnim emotivnim predznakom (tuga, tuga, mori, robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridevom golema. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživljene situacije i iskazanih osećanja.

Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako velika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu, devojka, u pretpostavljenom odgovoru draganovom, prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih kao mladićeva. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da, mesto dragog, sama uobliči odgovor. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost, ali istovremeno izražava i nadu u povratak.


SADRŽINA I ZNAČENJE

Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1), na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3).

(1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta.  
     a) — Kontrast okvira pesme:
     1  Paun pase, trava raste,
     2  gora zeleni,
     19 Tuga mori, paša robi
     20 tuga golema!


Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi, završetak je obeležen tugom i bolom; dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje, završetak označava zatvaranje vidika, gubljenje nade i poraz ljubavi.  —

    b) Kontrast kompoziciono-smisaonih celina:
    —  prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren je kontrast:
    
     I—2 a ja nemam s kim
    II—1 imam dragog na daleko.

Ovo "nemam —  imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. Naglim obrtom izneverava emotivno-misonu inerciju, obrt prelama ritam kazivanja, ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene.

   —   drugi slučaj:
  
   1—2 Dođi, dragane!  
   II—1 Ne mogu ti, draga, doći.

Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja; draganov odgovor naglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. Ovaj odgovor, međutim, nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga".  

(2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini:

Paun pase, trava raste,
gora zeleni;    
i gora se s listom sasta
a ja nemam s kim.


Na jednoj strani je rast, bujanje, kretanje, život; na drugoj strani je usamljenost, melanholija, tuga, praznina. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta, stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. U ovoj kontrastnoj slici je emotivno i misaono središte pesme.

(3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvaren je kontrast u dva završna motiva druge celine:

U bašti mi zumbul cvati
a ja ga ne berem;
na zumbulu bulbul pjeva,
ja ga ne čujem.


To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge, ne bere cveće jer nema kome da ga da; to je i kontrast između bulbula (slavuja), koji je glasan, koji peva, i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego, zanesena tugom, i ne čuje slavujevu pesmu.

Antitetično postavljanje slika, motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje; ono istovremeno, baš osvetljavanjem suprotnosti, naglašava usamljenost, melanholiju i tugu.


OBLIKOVANJE PESME

Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična, bez podele na strofe. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. Ova pesma ima tri kompoziciono-smisaone celine:

od 1. do 4. stiha
od 5. do 12. stiha
od 13. do 20. stiha.

Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno labavo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi). Priroda ovih celina je različita:

I    lirska naracija
II   lirska naracija + dijaloška replika
III  dijaloška replika.

Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predstavljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. Obično su odvojene znakovima interpunkcije (. , ; ). (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine:

I 1 Paun pase, trava raste
I 1 gora zeleni;                        
I 2 i gora se s listom sasta        
I 2 a ja nemam s kim.          

Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (različitog broja slogova):

1 2 3 4 5 6 7 8
Paun pase, trava raste,  8 slogova
1-1
1 2 3 4 5
gora zeleni.  5 slogova

Cela pesma je ispevana u dva stiha - osmercu i petercu. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. Stih je, dakle, organizovano silabičkom (syllaba=slog) principu — ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure (= granice polustiha, ritmičke pauze). U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4; u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: ,4//6; u lirskom desetercu cezura je posle petog sloga: 5//5.


ZVUČANJE

Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. Ona se najčešće izvodi u horu u određenim radnim, običajnim ili verskim situacijama. Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava — obilje različitih jezičko-stilskih sredstava. U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmentima:

I   A = 12 / S = 8 / U = 1
II  A = 14 / U= 12 / B= 6
    A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9
III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3

Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA:
pAun pAse, trAvA rAste.

Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupova naziva se ALITERACIJA:
i gora Se S liStom SaSta
na zumBulu BulBul pjeva.


Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost, prijatan zvuk), ritmičku (dinamizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost, bujanje života; drugi stih gore: dinamizam; oglašavanje, pesma — nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta).

_____________

♦ ASINDETON (nepovezano, bez veznika) je nizanje izraza bez veznika.

Staniša Veličković
Interpretacije I

_________

U pesmi Paun pase nalazi se narativni uvod kao priprema za glavnu lirsku situaciju — poziv devojčin i odgovor mladićev. U Pesmi Molitva devojčina odmah se, prvim stihom, predočava lirska situacija... više » » »
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: