sledeća tema »

[Angelina]

*




PETAR MILOSAVLJEVIĆ

Petar Milosavljević (1937) dugogodišnji je ugledni profesor novosadskog Filozofskog fakulteta. Do sada je objavio preko dvadeset knjiga. Primarno područje njegovih naučnih interesovanja jeste metodologija proučavanja književnosti i teorija književnosti. Iz ovih oblasti potiču i dvije čuvene Milosavljevićeve knjige: Metodologija proučavanja književnosti i Teorija književnosti. Jedan krug njegovih knjiga bavi se interpretacijom književnih djela iz specifične teorijske perspektive koju je artikulisao sam Milosavljević. Međutim, nakon razbijanja Jugoslavije Petar Milosavljević se uglavnom bavi pitanjima i problemima srpske filologije, preciznije rečeno, identitetom srpskog jezika i korpusom srpske književnosti, srpskom vjerskom i etničkom posebnošću. Sa područja srbistike — čiji je Milosavljević najznačajniji obnovitelj u našem vremenu — ovaj autor je objavio sljedeće knjige: Srbi i njihov jezik, Sistem srpske književnosti, Srpski filološki program te Uvod u srbistiku. U ovim, po srpsku filologiju vanredno značajnim knjigama, Milosavljević eksplicitno ukazuje na stranputice aktuelne srpske filologije i na njenu oslonjenost na serbokroatističku filološku paradigmu, po Srbe iznimno štetnu. Bilans djelovanja te filološke paradigme Milosavljević ovako predstavlja: iz nekadašnjeg srpskog (vukovskog) jezika nastali su srpski, hrvatski, bošnjački i, po svemu sudeći, crnogorski jezik; srpska književnost je ostala bez svog srednjeg dijela (dubrovačke književnosti) iako je ona pisana na srpskom jeziku, srpska narodna književnost proglašena je srpskohrvatskom. Konačno, u svijetu važeći i u filologiji jedino legitimni princip identifikacije naroda po jezicima srušen je u srpskom slučaju, pa se Srbima određuju samo oni naši istojezičnici koji su pravoslavne vjere. Rušeći i obesmišljavajući ova, po Srbe veoma štetna rješenja, Milosavljević ubjedljivo pokazuje kako su na strani Srba i opšteprihvaćeni kriteriji i naučna istina. Polazišta za ovakva svoja shvatanja Milosavljević nalazi u stavovima Vuka Karadžića i vodećih slavista njegovog doba.

Petar Milosavljević rođen je 1937. u Donjoj Svarči (Toplica), u Srbiji. Gimnaziju je učio u Prokuplju i Novom Sadu. Studirao je filozofiju u Beogradu (1957—58). Dilomirao je na Katedri za jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1964). Boravio je 1969. na studijama u Parizu kao stipendista francuske vlade.

Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa tezom Poetika Momčila Nastasijevića (1974). Radio je kao novinar u novosadskom Dnevniku (1958—59) i Sremskim novinama (1960—62). Bio je jedan od urednika časopisa Polja (od 1958. do 1964, s prekidima) i glavni i odgovorni (1965—1968). Bio je jedan od urednika Letopisa Matice srpske (1969—1979). Od 1998. je glavni i odgovorni urednik časopisa Srbistika/Serbica koji je počeo da izlazi u Prištini. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je radio od 1971, kao asistent, docent (1975), vanredni profesor (1983) i redovni profesor (1988). Bio je direktor Instituta za jugoslovenske književnosti i šef Katedre za jugoslovenske književnosti i opštu književnost (1976—1979). Na istom fakultetu predavao je Metodologiju proučavanja književnosti od 1973. Predavao je i Teoriju književnosti (1986—1990). Održao je i više kurseva na postdiplomskim studijama. Držao je kurseve iz metodologije proučavanja književnosti na postdiplomskim studijama na Filološkom fakultetu u Prištini, Filozofskom fakultetu u Nikšiću i na Filozofskom fakultetu u Banja Luci. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Srpskom Sarajevu (Pale) držao je nastavu iz predmeta Istorija srpske kulture i Teorija književnosti. Od godine 2002. drži i nastavu na postdimplomskim studijama na istom fakultetu. Petar Milosavljević je priredio veći broj knjiga i zbornika posvećenih srpskoj književnosti, metodologiji i teoriji književnosti.

Objavio je veći broj knjiga posvećenih modernoj srpskoj književnosti, teoriji i tumačenju književnosti, a u novije vreme bavi se problematikom srpskog jezika, tj. srbistikom i njenim istorijskim, kulturnim i političkim konsekvencama. Između ostalih, objavio je sledeće knjige: Poetika Momčila Nastasijevića, Teorija književnosti, Dijalektika konkretnog totaliteta u proučavanju književnosti, Život pesme Laze Kostića Santa Marija della Salute, Triptih o Lazi Kostiću, Tradicija i avangardizam, Uvod u srbistiku, Reč i korelativ, Logos i paradigma, Metodologija proučavanja književnosti, Sistem srpske književnosti, Srbi i njihov jezik, Srpski filološki program, Uvod u srbistiku, Srpska pisma... Kovčeg tripod

[Angelina]

**
Stihovi Petar Milosavljević


GLASOVI

Sve je u meni. Oblak namršten na leto,
Telo munje što se zablistalo kao cvet,
Drvo nad predelom, ptičje gnezdo na drvetu.
 
I ja sam u svemu. U reci, u šumi,
U kamenu pred kućom, u kućnom pragu.
Obe obale ispunjavaju mi ruke.
 
Svet i ja smo jedno: stešnjeni smo, stapamo se.
Do dna sam pepela koji ostane iza oblaka.
Mesec mi se predaje kad uzdahnem, zvezde me zovu.
 
Letim ka prostorima za koje ne znam, za koje ne znate.
Duh mi se ispod kore stvari napaja vedrinom.
Svud sam i sve je u meni: svet i ja smo jedno.
 
Kad sklopim oči isto sam što i vatra.
Kad mi se oči otvore vatra mi prilazi ljubavnički.
U polusnu vidim da grlim Ništa i da mi je lepo.
 
Sve se pretvara u melodiju. I u njoj sam, svuda.
Ako vam se pričuje rodni glas — otud sam došao.
Ako vam se ništa ne pričuje — sakrio sam se, ali tu sam.
 
U sve sam ustrujao. Imam duh svega.
I nematerijalno u meni ima duh svega.
Zato me ima svuda. Svet i ja smo jedno.


EURIDIKA

Gde si sada ti, koju sam jedva bio našao!?
Dvadeset dve godine čekam te predveče na Dunavu.
 
Svud sam te po gradu tražio.
Nema te u stanu, nema na groblju.
Nema te na ulici, nema u bolnicama.
Na Tvrđavi te niko nije video.
U Centru od tebe ni traga.
Ronio sam po Savi i Dunavu. Prijateljevao s ribama.
Takvu nimfu, kažu, već 250 godina nisu videle.
Peo sam se na hrastove po Fruškoj Gori.
Ni ptice te nisu videle.
Pitao sam tramvajdžije. Vrteli su glavom.
Takva nam ne bi promakla, odgovaraju studenti.
 
Na moru, od Pule do Ulcinja nisi bila.
Na Kalemegdanu su ti samo stope ostale.
U Varšavi kažu: i nama je baš takva potrebna.
Sa Lenjinskih gora uzalud sam te dozivao.
Ni na Bul-Mišu za tebe nisu znali.
Išao sam čak i u Harlem: smeju se kad ih pitam.
 
Ponekad mi se učini da sam te izmislio.
Da mi ne bridi na ramenu jedan zasek,
Još bih u tu primisao poverovao.
Al evo, ova te je ruka doticala.
Na obrazima je još uvek izgoretina od usana.
 

U POMOĆ ZOVEM MRTVE
 
Kad mi je teško, kad me sa svih strana opkole,
Ja onda zovem u pomoć mrtve!
Da mi daju neka pomagala,
Da me snabdeju produžecima.
Mrtvi su poslušne poluge,
Jer dozvoljavaju da se upotrebe.
Tada se ponašaju kao živi.
Niko ne može da bude takav oslonac
Kao taj prah pretvoren u glasove i slova.
Kad me opkole sa svih strana,
Bežim u biblioteku;
Tamo su moji mrtvi:
Blagonakloniji prema meni od živih.
Kad si u savezništvu sa mrtvima,
Koristiš njihovu snagu.
Niko ti više ništa ne može.


***
 
O pesmo tiha polagana
Da l tvoja pređa išarana
Na pokrovu od jorgovana
Donosi pokoj i mir
 
Igro slepa nedopevana
Rađaš li se u groznicama
Izgubljena rastrzana
Opasan zelen vir
 
Iz tvoje noći obasjane
Uhodeć godine košmarne
Vezuju dane sne i rane
U velik divotni pir
 
Dok se u grudima dah slama
Duboko kao pod kamama
 

SAM
 
Brekni, paučino, iz mrtvoga mora,
iz oklopnih šina, davnina i mina,
darovnicom brekni, sablazni pomora,
odakle me čeka moja majčevina.
 
Iz postelje brekni, čudna zađevice,
otpočetka drevna, slana i posteljna,
da ti se pripijem uz riđe vitice
tvrdom rukom momka sa prela nedeljna.
 
Da ti zapovedim bezbojna opela,
da ti sve po spisku, dela i nedela,
izbijem iz glave i ispod šinjela,
kako bi te najzad Morava odnela.

Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sremski Karlovci, 2012

[Angelina]

*
PROF. DR PETAR MILOSAVLJEVIĆ:


ČUVAJMO SRBIJU POZNAVANJEM KULTURNIH VREDNOSTI


Teško je nešto naučiti iz pesama,
ali ljudi umiru svakoga dana, nesrećni,
od nedostatka onoga što tamo postoji.


"Srbi danas znaju da postoje snage u svetu koje hoće da im oduzmu Kosovo i Metohiju. Srbi, međutim, ne znaju da postoje i snage koje hoće da im oduzmu jezik i da ga pripišu drugima. A to znači da im unište identitet, da učine da Srbi nestanu ili da se ovaj narod višestruko smanji", pisao je 2007. godine Petar Milosavljević (1937.), jedan od vodećih srpskih teoretičara, metodologa i istoričara književnosti, filolog i filozof, pesnik, pripovedač, dramski pisac, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji.

Jezik jednog naroda se ne čuva zabranama usmerenim protiv upliva stranih reči i izraza u jezik jednog naroda, već čuvanjem i negovanjem svog jezika preko poznavanja nasleđa i kulturnih vrednosti tog naroda.

U tom pravcu razmišljao je i prof. dr Milosavljević, koji se prihvatio zahtevnog projekta i priredio Antologije srpske poezije (i narodne i umetničke), u osam knjiga (2004.).

Antologija Pesnički Srem (2011.) predstavlja sremački deo te sveobuhvatne Antologije, iz koje su "izvađeni" pesnici koji su se na neki način, svojim životima ili umetničkim radom, vezali za ovaj milje.

Gospodin Milosavljević je kao prvi urednik kulturne rubrike "Sremskih novina"(1961-62.), imao priliku, a pre svega sluha da se približi i shvati značaj velike kulturne baštine ovog prostora, koji je, za vreme sremskih Brankovića, bio duhovno i administrativno središte ostataka srpske države, od XVIII veka središte srpskog mitropolita, a u XIX patrijarha u Sremskim Karlovcima.

U kulturnoj prošlosti Srema, u Irigu delovala je "slepačka akademija" koja je obrazovala narodne guslare, a spomije se 1770. godine. U Sremu su živeli i pevali neki od najznačajnijih pevača narodnih junačkih pesama: Filip Višnjić, Tešan Podrugović, slepa Živana, slepica iz Grgurevaca i poslednji slepi guslar iz Iriga Pera Dimitrov, čije se gusle napravljene od orahovine, 1888. godine čuvaju u Iriškoj čitaonici. U Sremu su živeli i neki od zapisivača tih narodnih pesama: Lukijan Mušicki, Avram Panić i dr.

Do pojave Antologije srpskog pesništva od XIII do XX veka, akademika, pesnika, književnika, esejiste i lekara Miodraga Pavlovića (1964.), uglavnom se smatralo da srpska poezija počinje sa Brankom Radičevićem i Petrom Petrovićem Njegošem. Pavlovićeva Antologija produžila je trajanje srpske poezije na sedam vekova unazad i počinjala je stihovima Svetog Save.

Ono po čemu je Antologija Miodraga Pavlovića bila manjkava, gospodin Milosavljević je pokušao da nadomesti. U svoju Antologiju uvrstio je službe starim Nemanjićima, srpskim svecima za vreme osmanske vladavine nazvanu "Srbljak" (prvi poznati rukopis Srbljaka nastao je u manastiru Rakovac 1714. godine). Pesnički Srem je oplemenio sa "najvećim trezorom naše stare crkvene poezije", Službom sremskim despotima Brankovićima (Stefanu, Angelini, Jovanu i Maksimu) i despotu Stefanu Štiljanoviću, koje su pisali nepoznati autori iz Srema (Kupinova, Krušedola, Šišatovca). Ti i drugi poduhvati učinili su da je slika o srpskoj književnosti (ali i jeziku) danas mnogo bogatija, realnija nego što se smatralo do sredine XX veka.

Antologijom Pesnički Srem Petra Milosavljevića obuhvaćena je umetnička poezija, i sa po nekoliko pesama predstavljeni su: Gavril Stefanović Venclović, Zaharije Orfelin, Jovan Rajić, Lukijan Mušicki, Atanasije Stojković, Pavle Solarić, Vladislav Stojadinović Čikoš, Vladislav i Jovan Subotić, Dositej Obradović, Eustahija Arsić, Nikanor Grujić, Milica Stojadinović Srpkinja, Branko Radićević, Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Marković Koder, Laza Kostić, Jovan Grčić Milenko, Mileta Jakšić, Antun Gustav Matoš, Miloš Crnjanski, Jovan Popović, Boško Petrović te nekoliko pesama nepoznatih autora iz Krušedola, Kupinova i Šišatovca.

Iznedrena kao zajedenički projekat izdavačkih kuća "Miroslav" iz Beograda i "Logos" iz Gračanice, ova antologija je i "omaž prvim srpskim antologičarima: igumanu manastira Rakovac Teofanu, koji je sastavio Srbljak i kaluđeru Maksimu, koji je prepisao tekstove. Takođe, ona je omaž i Jovanu Subotiću, sastavljaču Cvetnika srpske slovesnosti I i II (Beč 1853), prve Antologije koja je srpsku poeziju predstavila u celosti".

Prelistavajući ovu Antologiju ne možemo a da ne uočimo da nije Srem slučajno postao centrom srpske pismenosti, da se u njemu pevalo i pisalo i pre osnivanja Karlovačke gimnazije i da je ona bila logičan sled, vekovima negovanog, kulturnog miljea. Raspevani Srem nije samo floskula, već suštinski i jasno izrečena istina o Sremu u kojem se vazda pevalo i pevano zapisivalo.

Top Srbija | 01.04.2013.