Vladimir Stojiljković (1938—2002)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vladimir Stojiljković (1938—2002)  (Pročitano 12280 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Oktobar 29, 2011, 11:59:19 pm »

*




VLADIMIR STOJILJKOVIĆ
(Zagreb, 04.09.1938 — Beograd, 08.10.2002)

"Vlada Stojiljković je bio srpski pesnik, prozni pisac, prevodilac, novinar i likovni umetnik. Rođen je 4. septembra 1938. godine u Zagrebu gdje mu je otac Milentije, sve do dolaska fašista na vlast, predavao francuski na Klasičnoj gimnaziji. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Nišu. Diplomirao je engleski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član Udruženja književnika Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Novinarsku karijeru započeo je u Radio Jugoslaviji, a najveći deo radnog veka proveo je u Redakciji dečijeg programa Radio Beograda, a neko vreme bio je i urednik Redakcije. Autor je brojnih dečjih i drugih radio-drama izvođenih na gotovo svim jugoslovenskim radio stanicama.
 
Ilustrovao mnoge svoje knjige i knjige domaćih i stranih autora za decu. Izlagao je na izložbama ULUPUS-a "Zlatno pero" i preveo sa engleskog više knjiga od kojih romane "Vrli novi svet" Oldusa Hakslija i "1984" Džordža Orvela, "Lesi se vraća kući" Erika Najta, "Guliverova putovanja" Džonatana Svifta i "Ibi ponovo jaše" Alfreda Žarija. Bio je član redakcije Internacionalne revije SIGNAL, a sedamdesetih godina aktivno je učestvovao u signalističkom pokretu."



OBJAVLJENE KNJIGE:

  • "Kišobran je rasprodan", 1972;
  • "Zamislite jedan datum", 1974;
  • "Sijalica od sto konjskih snaga", 1976;
  • "Da li da se ponašam", 1978;
  • "Odavde dovde", 1978;
  • "Blok 39", 1979;
  • "Pegava i Debeli", 1982;
  • "Pismopisac", 1995;
  • "Ipsilon: SF priče", 1998 i
  • "Polovina ponedeljka", 2008.


Zastupljen u antologijama:

  • Miroljub Todorović, "Signalistička poezija", 1971;
  • Miroljub Todorović, "Konkretna, vizuelna i signalistička poezija", 1975;
  • Dušan Radović, "Antologija srpske poezije za decu" 1984;
  • Dimitrije Milenković, "Sve što cveta" (antologija poezije za decu), 1996;
  • Milutin Lujo Danojlić, "Al se nebo osmehiva" (antologija srpske poezije za decu), 2002;
  • Milivoje R. Jovanović, "Antologija niških pesnika za decu", 2004;
  • Dejan Bogojević, "Moć čigre" (antologija srpske poezije za decu), 2004;
  • Tihomir Petrović "Antologija srpske poezije za decu", 2006.

Emitovano je desetak njegovih radio-drama za odrasle i 19 za decu, preko pedeset televizijskih scenarija za decu i omladinu i nekoliko sinopsisa za crtane filmove. Roman "Polovina ponedeljka", koji je započeo još 1985. i dovršavao devedesetih, objavljen je posthumno.

Vladimir Stojiljković umro je u Beogradu 8. oktobra 2002.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 30, 2011, 12:00:10 am »

**
Poezija za decu Vladimir Stojiljković


KAKO SE PIŠU PESME
 
Pesme se pišu desnom rukom, a može i levom,
ko voli,
pesme se pišu na papiru, a može i na
krečenom zidu,
pesme se pišu kad srce boli, a može i kad ne
boli,
pesme se pišu u Nišu, Bačkom Petrovom Selu,
a može i u Šidu.
 
Pesme se pišu s proleća, a može i usred zime,
pesme se pišu iscela, a može i u dva dela,
pesme se pišu s rimom, a može i bez rime,
pesme se pišu na prazan stomak, a može i posle jela.


SA MNOM IMA NEKA GREŠKA

Sa mnom ima neka greška
lice mi se stalno smeška
he-he

Bez razloga i bez veze
usta mi se sama keze
ho-ho

I kad nećem i kad hoćem
moram da se zakikoćem
hi-hi

Nestrpljiv sam, jedva čekam
da se malo zacerekam
hu-hu

Postalo je zbilja strašno:
smejem se ko lud na brašno
ha-ha.


KAD BIH ZNAO

Kad bih znao jezik lavlji
ili kravlji
ili mravlji
kad bih znao jezik mačji
ili račji
ili svračji
kad bih znao jezik ćukova
ili vukova
ili smukova
ala bih rikao cikao
pućpurikao
kukurikao
njištao
vrištao
pištao
šištao
cijukao
pijukao
maukao
arlaukao
ala bih lajao i gugutao
pa makar posle doveka ćutao.


PRIMER ZA UGLED
 
Gledam onoga Coku
što uvek sedi mirno
napred u prvoj klupi
ispred same katedre
 
iz matiša pet
iz geografije pet
iz fizičkog pet
odakle god ga pogledaš ono same petice
ukratko vukovac
od prvog razreda pa skroz
 
Ide u muzičku školu
odsek klavira
naravno i tamo je odličan
bio je prvi na gradskom takmičenju
i treći na republičkom
i svi za njega značajno govore
aaa ovaj dečko ima štofa
 
Kod kuće skuplja marke
i pravi modele jedrilica
 
Kako sve stiže ne znam
ali zaista stiže

i još mu bogami ostaje vremena
da igra s nama košarku
ili fudbal
ili šta već bude kad se skupimo
 
Ima bicikl strašan bicikl
i kad ga zamoliš daj jedan krug
daje bez reči
nema problema
 
Hoće i knjigu da ti pozajmi
i da pomogne kad radiš domaći
pa i da šapne kad ti zagusti
i nije cinkaroš ne otkucava nikog
 
Nosi farmerke džemper i jaknu
kao i ceo svet
nije od onih što se prenemažu
da ih je ćale vodio u Trst
i da su im košulje iz Engleske
ne

Ne psuje
ne laže
ne bije se
ne galami u bioskopu
ne spušta se niz gelender
ne viri kad se cure presvlače posle fizičkog
uzoran dečko sve u svemu
nemaš mu šta zameriti
on prosto nema mane
 
i upravo mi zato ide na bubrege
u neograničenim količinama


SVAKOGA JUTRA, DOK SE TUŠIRAM
 
Svakoga jutra, dok se tuširam,
ja pomalo i fantaziram,
svoj pravi život eskiviram
pa neki mnogo lepši biram:
život u kome lepo sviram
ili raketom pilotiram
ili u poslu profitiram
ili pametno meditiram
ili se strašno luksuziram
ili s desetkom diplomiram
ili armijom komandiram
ili filmove vešto režiram
ili tigrove hladno dresiram
ili boksere nokautiram
ili prvake u šahu matiram
ili po svetu svuda špaciram
ili sve cure žustro šarmiram. . .
I tako stalno sebe foliram
svakoga jutra, dok se tuširam.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 30, 2011, 12:20:13 am »

**
Poezija za decu Vladimir Stojiljković


PRGAV MOMAK
 
Na proplanku
(glavnom šumskom trgu)
zec lisici udario čvrgu.
 
Usred šume
u gustom šipragu
zec kurjaku
udario šljagu.
 
Kraj potoka
svoj šumi na oku
zec medvedu
zviznuo frljoku.

Zeče, zeče,
prgavštino divlja,
pomorićeš
pola šumskog življa!


NOSOROZI
 
Nosorozi, nosati, rogati,
što niste brzi kao đogati?
Nosorozi, debeli, repati,
kako se vama može tepati?
Nosorozi, truntavi, zdepasti,
da li vas išta može prepasti?
Nosorozi, glomazni, kljakavi,
zašto bar malo niste dlakavi?
Nosorozi, kvrgavi, hrapavi,
zašto ste tako strašno trapavi?
Nosorozi, rogati, nosati,
dokle ćete tako konjosati?
Nosorozi, mračni, problematični,
ipak ste mi zbog nečeg simpatični.


DUGAČKA PSEĆA PESMA

Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče.
Govorili su za mene
da sam, ah, slatko štene.

Da se razumemo:
danas je prošlo sve to;
leto pa zima pa leto
i eto
postadoh odraslo pseto.

Da se razumemo:
mama, nemoj me više maziti
tata, nemoj me više paziti
nemojte pasti u fras:
štene je posalo pas.

Da se razumemo:
sam ću goniti i sam bežati
sam ću ležati
i režati
sam se kroz život probijati
i sam na mesec zavijati.

Da se razumemo:
negde ću, pored nekog plota,
sresti kerušu svog života.

Iz našeg braka na svet će stići
prekrasni psići.

Da se razumemo:
njihov će život pseći
teći u sreći
a onda će mi neko od njih reći:

"Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče..."
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Januar 03, 2013, 01:42:10 pm »

**
Poezija za decu Vladimir Stojiljković


MNOGO ZVUKOVA

Kad skoči pas na tas
čuje se "tras".
Kad padne kum na drum
čuje se "bum".
Kad stigne džip u Štip
čuje se "škrip".
Kad padne zvrk na šmrk
čuje se "krk".
Kad lupi kup u ćup
čuje se "bup".
Kad padne brus u đus
čuje se "pljus".


DALEKO JE JOŠ DO JUNA
 
Sledila se reka Una,
sneg na putu do Soluna,
mraz od Like do Korduna,
daleko je još do juna.
 
Smrzli su se ris i kuna,
skočanjili kos i žuna,
hladno im je oko kljuna,
daleko je još do juna.

Ovcu greje gusta vuna,
miš cvokoće ispod žbuna,
na drveću snežna kruna,
daleko je još do juna.


ČUVAJTE SE SATOVA ŠTO KASNE
 
Čuvajte se satova što kasne,
namere im nikad nisu časne.
Sve tiho, po 'ladu, da ih ne poznadu,
od svakog minuta po sekund ukradu.
 
Čuvajte se satova što kasne,
jer to su vam lažovčine rasne.
Sve na isti kalup, sve na iste teme:
čas "imaš još fore", čas "još nije vreme".
 
Čuvajte se satova što kasne,
njima stvari nikad nisu jasne.
Uvek će im biti teško da dokuče
da li je već danas ili je još juče.


TAMA JE PADALA
 
Tama je prvo padala kap po kap,
onda je slavina mraka još jače procurila,
najzad je pljusnuo pomrčine slap
i sva su deca legla u krevet i zažmurila.
 
I evo, sad već sanjaju Mlečni put,
gusarsku lađu i slatke kuće od čokolade.
Noć ih je zavila u topli svoj skut
od Priboja na Limu do Rta dobre nade.
 
Spavaju već duboko zebra i lav,
semafor sklapa oči, spomenik spava stojeći,
nosi ih rekom san kao splav —
ljudi, mogu vam reći da ću i ja prileći.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: