Milorad Panić Surep (1912—1968)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: « 1 2 3 »   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milorad Panić Surep (1912—1968)  (Pročitano 47920 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #20 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:02 am »

**



Naslovna strana zbirke Panićevih pesama
za koju je dobio nagradu
Akademije sedam umetnosti 1937. godine.



"Panićeva mala zbirka, iako prvenac, lišena je početničkih kolebanja. Gotovo od prvog stiha on je pošao određenim putem. "Počvenik" po temama, slobodar po duhu, g. Panić nam daje poeziju rodne zemlje, siromašnog puka i njegove duše... Možda vam se neće svideti koja reč, možda ceo stih, možda i cela strofa, ali ono što vam se bude dopalo biće iskreno, proživljeno, dobro pogođeno, jer ovaj pesnik pošten je pesnik..."
Božidar Kovačević: "Ti dolaziš. — Pesma M. Panića", iz članka objavljenog u Srpskom književnom glasniku 1937. godine




Vladimir Žedrinski, M. Panić Surep, 1973. godine


~




Manastir Tronoša (rad Gorana Vukovića)
http://www.dirigent-group.at/Kultura2.html


Ovo je godina Vukova. Srpski je narod podigao spomenik svome velikom sinu i obnovio mu dom i ognjište u Tršiću, na dogledu Drine, gde je prvi put čuo narodnu pesmu onaj koji će je kao buktinju proneti; tu se on napojio za sav život i onog govora čistog i tečnog kao Drnia "međa plemenita", koja se šumna sliva s krševa dinarskih rušeći zahuktala sve prepreke ne da razdvoji već da sjedini i zapoji istim govorom i istom ljubavlju jedan narod carevinama deljen. Tu se rodio Vuk i delo njegovo.
Zato danas treba narodu dati pravi spomenik njegov, celokupna dela Vukova.

Milorad Panić: "Pravi spomenik Vuka Karacića", iz članka objavljenog u listu "Politika" 1937. godine
NBS 2484/p



"Žito", poema, Beograd 1939. godine


~


Kad bela šuma, topola, jov, jošika, uhvati korena na sprudovima i zadrži plodni mulj koji ispuni reku s jeseni i proleća, sprud se prevuče zemljom peskuljom i pretvori se u adu... A ujutro, kad se izmaglica vodene pare podigne iznad ada i sprudova, bezbrojna jata ptica, probijajući se kroz vlagu, strelovito poleću put sunca".
M. Panić: "Splavom niz Drinu — Lepota koja se ne može ni opevati ni naslikati već samo sa divljenjem gledati" iz članka objavljenog u "Poliitci", 1939. godine
NBS 2484/p



~




Stojan Novaković, (1842—1915),
naučnik i državnik, profesor,
bibliotekar Narodne biblioteke,
ministar prosvete, poslanik u
Carigradu, Parizu i Petrogradu.
Bavio se književnošću,
filozofijom i izdavaštvom.



"Pitanje potpunog i savremenog rečnika srpskog jezika staro je i vrlo bolno. Utoliko je bolnije što ga iščekujemo već pedeset godina i što su na njegovo pripremanje utrošene mnoge snage naših najboljih naučnika, a ni do danas ne videsmo nikakvog rezultata. Na tome rečniku radili su ljudi čija su dela danas opšta vrednost. Za takvim delom oseća se potreba na svim poljima našeg javnog živoga, kulturnom, književnom, prosvetnom, političkom: zbog nemanja rečnika štetni uticaji su na mnogim stranama napravili prosto pustoš... "
Ponovimo reči Stojana Novakovića, koji je rekao, po pitanju ovoga rečnika, još 1893. godine: "Na Akademiji danas leži celokupna odgovornost za sve njene dužnosti prema jeziku i nauci o narodnosti srpskoj".

Milorad Panić: "Jedan greh Srpske kraljevske akademije" iz članka objavljenog u "Politici" 21. maja 1940. godine.


~


"Buntovna me Mačva rodi
i odnjiha uz oluje, te vam velim:
Nigde tako ne peva se o slobodi,
nit o pravdi lepše snuje..."



MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #21 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:10 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





Fotografija princa Đorđa
sa posvetom —
dragom Paniću, Đorđe,
Beograd, 1941. godine



"Juna meseca 1941. godine Jaša Prodanović mi je ponudio da budem sekretar kod princa Đorđa Karađorđevića..."


20. maja 1942. godine, Specijalna policija Uprave grada Beograda donosi rešenje "da se Milorad Panić, novinar iz Beograda stavi u koncentracion logor na Banjici, kao opasan po javnu bezbednost i mir u zemlji, s tim da u logoru ostane do jula 1942. godine", kada sam pušten na veliku inicijativu princa Đorđa i pismenu garanciju nekoliko građana.

(M. Panić Surep o sebi — iz biografije)


"Sećanje zastaje na 1942. godini. Mesec juli. Oko 6 časova po podne, svakog dana, dok sunce zalazi za nedaleke razbuktale planine, mi se — soba po soba — lepimo za rešetke, prorastamo ih rukama i upijamo u rumenilo na ivici vidika. Tada obično reči nije bilo, ni međusobnih pogleda, samo je poneki put, i uvek s iste strane, iz nečijih dubokih grudi romorio prigušen poziv: "Ustajte, svi bedni na svetu! Ustajte, koje mori jad!" ... Iako se za pevače niko nije raspitivao, pesmu su svi slušali očekujući ono što nas je bacilo na rešetke. A to je dolazilo uvek iznenađujući, usred reči, između dva treptaja: Krik i plotun. Krik oštar, prkosan i prodoran, plotun neujednačen. Posle njih - pojedinačni pucnji iz revolvera.
To su nam streljali samo pre nekoliko trenutaka od nas otrgnute drugove.
Milorad Panić Surep: "Poruka rudničkog čobanina", iz Zbornika pripovedaka — Kroz borbu i stradanja", Beograd, 1947. godine


~


Dragi moj kneže,
prvo Vas molim za izvinjenje što sam napustio Beograd ne oprostivši se s Vama, ... ali nije bilo vremena ... Dragi kneže, ovlašćen sam od Vrhovnog štaba Narodnog oslobođenja da i Vas pozovem u redove narodno-oslobodilačkog pokreta, u svetu borbu. Našem vođstvu je poznato da ste Vi stari zatočenik slobode i žrtva jedne neljudske tvorevine. Štab zna za vaša ubeđenja — i poštuje ih, jer su Vaši principi i principi svih slobodnih i hrabrih ljudi. Ali za principe se valja boriti!
Odlučna i završna ofanziva je na pragu. Dvanaesti čas izbija. Niste još zadocnili, i nemojte misliti da dolazite na gotovo. Ja znam daste Vi osetljivi i skromni, i da ne želite ništa s tuđom mukom. Ali to Vam niko i ne nudi. Vi ste vojnik i znate šta znači poslednji udar...
Kneže, borba Vas zove! Ona zove snagu, temperament i karakter jednog Karađorđevića, prvog slobodara i revolucionara našeg oslobođenja. Zar će njegov istinski praunuk od te borbe izostati?
Narodno-oslobodilački pokret Vas očekuje i u njemu Vaš
Pan
Slobodna teritorija, 15. V 1943.
Iz pisma M. Panića Surepa Đ. Karađorđeviću


~


O voljene oči mrtvog druga,
Našu borbu ni smrt ne stišava.
Sjajte jače! Jeziva ste duga
Što cilj oku živom ocrtava."


(Oči palog druga)


~

Spomenica Milorada Panića Surepa, dobijena 10. X 1944. godine od Glavnog štaba NOB i PO Srbije.


Novinarska karta Milorada Panića, saradnika "Politike" izdata u Beogradu 26. X 1944. godine.




Legitimacija Milorada Panića, urednika TANJUG-a,
izdata 10. V 1945. godine u Beogradu.



M. Panić Surep 27. oktobra 1944. godine sa Vladimirom Ribnikarom i Prvoslavom Vasiljevićem pokreće prvi poratni broj "Politike", koji postavljaju temelje poratnom novinarstvu u Srbiji.


Potvrda da je Milorad Panić stupio u "Politiku", 1. X 1936. i bio zaposlen do prestanka izlaženja lista 6. IV 1941. godine
"Politika", br. 6866, Beograd, 30. VIII 1951.
ANB 666[/color]



M. Panić Surep: "Priče o gimnazisti Aci, selji Mići i deda Vlasti"
Beograd 1945. godine.


Potvrda da je Milorad Panić Surep, radio kao urednik u izdavačkom preduzeću NFS "GLAS", od 1. IX 1945. do
31. VII 1947.

"Glas", Beograd, 18. IX 1951.
ANB 666



~




Konak Kneginje Ljubice, Beograd.


"Naši srednjovekovni spomenici — manastiri, gradovi, tvrđave, živopis, drvorez, kamenorez, povelje i rukopisne knjige — živi su svedoci visokog kulturnog nivoa srpskog naroda toga vremena...
Stanje u kojem se sada nalaze ti naši spomenici nije nimalo zadovoljavajuće; šta više, ono je veoma često kritično...
Zavod za zaštitu i naučno proučavanje spomenika Narodne republike Srbije, formiran jula ove godine, morao je da preduzme hitne i opsežne radove na terenu, u unutrašnjosti, radi spasavanja najugroženijih spomenika, koji bi, možda, sledeće zime nepovratno propali... Celokupno delovanje Zavoda, što se tiče srednjovekovnih spomenika, usmereno je na to da se sačuva i budućim naraštajima preda i najmanji deo kulturnog nasleđa koji je do nas dopro..."

M. Panić Surep: Radovi na zaštiti naših srednjevekovnih spomenika kulture", "Politika", 5. septembar 1947.
NBS 2484/p



Rešenje o postavljenju Milorada Panića za direktora Zavoda za zaštitu kulturno istorijskih spomenika u Beogradu, izdato 25. jula 1947. godine.
ANB 666
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #22 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:18 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





Naslovna strana zbirke Panićevih pesama


~




Mihailo Petrov, M. Panić Surep, portret, 1948


"ZENICA MOG OKA TEBI JE GNEZDO"


~




Manastir Đurđevi Stubovi,
Zadužbina Stevana Nemanje,
sagrađena oko 1168. godine





Manastir Đurđevi Stubovi,
posle renovacije



"Nedavno su stručnjaci Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture NR Srbije otkrili jedan srednjevekovni crtež, koji predstavlja ratnika na konju, s kopljem i lepršavim ogrtačem: rad je u razmeri 32 x 32 santimetra. Ovaj crtež otkriven je u ruševinama manastira Đurđevi Stubovi prilikom restaurisanja fresaka koje je vršio slikar Jaroslav Kratina...Ovaj crtež slikar je radio na prvom sloju maltera, jer mu je to bilo zgodno da u nekoliko poteza skicira svoju slikarsku zamisao, koju će docnije na drugom mestu građevine ostvariti... Prema toj skici izrađena je velika freska sv. Đorđe na konju, koja se i sada nalazi na ulazu u manastir...
M. Panić Surep: "Otkrivena skica za fesku iz XII veka" iz članka objavljenog u "Književnim novinama" 1948. godine.
NBS 2180/p





Milorad Panić Surep i Veljko Petrović u kancelariji Zavoda, 1948.godine


Rešenje dr Aleksandra Belića, predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti o postavljanju Milorada Panića, direktora Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture NR Srbije iz Beograda, za saradnika Arheološkog instituta SANU, izdato 30. X 1947. Br. 1432.
ANB 666



Odobrenje ministra Prosvete NR Srbije Miloradu Paniću Surepu, zameniku upravnika Arheološkog instituta SAN-a za otsustvo radi putovanja na VI Internacionalni vizantološki kongres u Pariz kao delegat SAN-a, 7. VII 1948 godine


~




"Gravura koju donosim predstavlja iskrcavanje Turaka pod zidine beogradskog grada 1521.
Poreklom sa zapada, najverovatnije iz Austrije, ova gravura imala je verovatno cilj da prikaže narodima kojima je pretila opasnost od Turaka jedan značajan istorijski događaj toga vremena - pad Beograda. Kako je pismenost u to vreme bila slabo rasprostranjena, drvorez je mogao mnogo neposrednije da posluži kao neka vrsta letka, mobilizaciju naroda za otpor protiv Turaka."

Milorad Panić Surep: "Gravura koja je služila u šesnaestom veku kao letak", iz članka objavljenog u "Književnim novinama", 1948.godine
NBS 2180/p



~


DOŠLI SU NEKI NEOBIČNI LJUDI. Iz Beograda. Da brinu o Studenici. Da čiste i kopiraju freske. Priprema se izložba kopija fresaka u Parizu. MILORAD PANIĆ-SUREP. Pesnik, ratnik, zaljubljenik. Direktor zavoda za zaštitu spomenika kulture. U Studenicu je došao đipom. Stigao je do Vrha i Paleža. Mnogo se o njemu govorilo. Pridobijao je ljude. Sa političarima - politički, sa crkvenim ljudima — crkveno, sa narodom — narodski. Lutajući po manastirima i ruševinama, zavirivao je u stare knjige. Iščitavao zapise urezane u zidove. Na skrivenim mestima ispod olova. Sakupio je tragove o mučnom življenju između 1371. i drugog srpskog ustanka i složio ih u knjigu "Kad su živi zavideli mrtvima".
Nebojša Mitrić: "Ispod planine Radočelo", iz zapisa objavljenog u listu "Politika", 1968. godine.
NBS2484/p



"Prekjuče je u Parizu, u palati Šajo, otvorena izložba srednjovekovne umetnosti jugoslovenskih naroda... Organizatori pariske izložbe odlučili su se, pravilno, za najpouzdaiji put da svetskoj javnosti pokažu ne samo pojedinačna dela znanih i neznanih jugoslovenskih majstora, već s njima i pored njih i nešto više, daleko važnije: najznačajnijim stvaranjima iz oblasti najmasovnije umetničke delatnosti prikazati visinu kulture našeg srednjvekovnog društva! Pokazati u jednom evropskom, bolje reći svetskom umetničkom centru kao što je Pariz, ono je što je malobrojnim poznavaocima naše istorije tako jasno, a što je na žalost širokim naučnim i kulturnim krugovima u svetu skoro ili sasvim nepoznato..."
M. Panić Surep: "Izložba naše srednjevekovne umetnosti u Parizu", iz članka objavljenog u "Politici", 19. marta 1950. godine.
2482/p



"... Neposredni rezultat naše izložbe biće taj, da će se u svetskoj istoriji umetnosti popuniti jedno poglavlje koje je sve dosad stajalo prazno. A to je poglavlje srednjovekovne umetnosti naših naroda onaj tom koji dolazi između Vizantije i Renesanse".
M. Panić Surep: "Izložba naše srednjevekovne umetnosti u Parziu", iz članka objavljenim u "Književnim novinama" 14. marta 1950.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #23 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:26 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





Naslovna strana knjige

NBS II 56799


"Najstariji rukopis srpskog jezika, rukopis đaka Gligorija, 'Miroslavljevo jevanđelje' pisan je krajem XII veka. Rukopis je na pergamentu i ukrašen je mnogobrojnim inicijalima i minijaturama izvanredne umetničke vrednosti... Ovo delo čuva se danas u Umetničkom muzeju u Beogradu, kao nesumnjivo najdragoceniji istorijski i umetnički spomenik prošlosti srpskog naroda. Ali rukopis đaka Gligorija, pisan za Nemanjinog brata Miroslava, nije ceo u Beogradu. U njemu nema jednog lista sa jednom od najlepših minijatura. Taj list je iz kompletnog originala istrgnuo, sedamdesetih godina prošlog veka, kijevski vladika Porfirije, dok je knjiga čuvana u srpskom manastiru Hilandaru, u Svetoj Gori. Preosvećeni Porfirije, ne smatrajući to nikakvim grehom prisvojeni list Miroslavljevog jevanđelja bio je izložio, kao svoje vlasništvo, na Trećem arheološkom kongresu održanom u Kijevu od 2. do 21. avgusta 1874. Danas se ovaj otrgnuti deo našeg prvog književnog spomenika nalazi zatvoren u Publičkoj biblioteci u Lenjingradu, ne uznemiravajući ni savremene 'preosvećene' savesti".
M. Panić Surep: iz članka "Stranica Miroslavljevog jevanđelja"...


~


Nek kaže ko šta misli
a ja znam
na svetu čovek je sam,  
uvek sam.

Nek kaže ko šta misli,
a ja znam: ma bio kam,
cvet,
ili plam —
i živećeš, i cvasti, i splamsati
sam.

Pa neka kaže ko šta hoće,
ja znam:
ako i zavoliš koga,
zavolećeš ga zato što si sam.


(Zapis)


~




Zuko Đumhur, karikatura, tuš 1951. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #24 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:33 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





Naslovna strana Panićevih pesama


~




Surep sa ćerkom Jasnom i sinom Ivanom,
Fruška Gora, 1952. godine



Pokatkad prođe neko i spusti usne na srce
ostane samo obris tih:
na ravnoj belini snega ptičijeg krila trag.

Pokatkad prođe neko
i trepavicama ti mine njegova sen -
a tebi već umro drug, prisan i drag.


(Susreti)
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #25 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:41 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.



M. Panić Surep: "Lirika", Zagreb, 1953. godine.
NBS I 3083/156



~


           

Spomenik Kosovskim junacima podignut 1953. godine


"Inspirator podizanja Spomen-kule junacima kneza Lazara na mestu Kosovske bitke, Milorad Panić-Surep, tadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije odabrao je i stihove iz narodnih pesama koji su izliveni u bronzi i postavljeni iznad ulaza i po zidovima u unutrašnjosti kule. Ta spomen-kula je dostojna zadužbini današnjih generacija srpskog naroda, posvećena njihovim srednjovekovnim precima izginulim u borbi za odbranu slobode.
Iz članka Svetislava Mandića: "Umro je jedan od projektanata hrama Svetog Save Aleksandar Deroko", objavljenog u Pravoslavlju 1. februara 1989. godine.
NBS 2334/p



KO JE SRBIN I SRPSKOGA RODA
I OD SRPSKE KRVI I KOLENA
A NE DOŠO NA BOJ NA KOSOVO
NE IMAO OD SRCA PORODA
NI MUŠKOGA NI DEVOJAČKOGA
OD RUKE MU NIŠTA NE RODILO



~


Godine 1954. održana je izložba "Prvi srpski ustanak" 1804—1954".
Katalog izložbe "Prvi srpski ustanak 1804—1954", uredio M. Panić-Surep.
AS — zbirka varija



"... Ako bismo danas, posle toliko godina, hteli da konkretizujemo umetničke vrednosti 'Hajduk Stanka', onda bismo ga morali dovesti u srodstvo sa onim delima kulturnog nasleđa koja su ulegla u osnove naše psihe i koja su mogla da povuku one crte u našem karakteru što se nazivaju izrazito nacionalnim. Zar se predstava zidnog slikarstva da odvojiti od nemanjićke freske, pojam mudrosti od narodne poslovice? Od svih tih vrednosti nosi ponešto u sebi i ovaj roman, kroz koji već šest decenija sagledavamo prvi srpski ustanak."
M. Panić Surep: "Hajduk Stanko" Janka Veselinovića, iz predgovora — Novi Sad, Beograd, 1970. godine
NBS II 153244/33



~




"Krst nad kojim je, po tradiciji, bukovički prota Atanasije Antonijević zakleo ustanike u Orašcu 1804. godine. Krst se vremenski može smestiti u kraj XVII i prve decenije XVIII veka".
Milorad Panić Surep



Od žarišta nekog otkinuti zrak,
široka pregršt razasutog smeha
il nečijeg pada još blistavi trag?
A možda miso što traži svoj krik,
nit što nas za snove veže?

Sve pre no reka,
samo ne brza planinska reka!
Naš raskovani, razliveni lik
što nikad u telo naše ne uleže?


(Reka)

Milorad Panić Surep: "Reka", poema, Beograd, 1954. godine.
NBS III 3698



"Pesnik pokušava da bar u trenutnoj viziji probudi i restaurira nekadašnju sliku života koja je na obalama Bistrice, u dubokoj prošlosti bila realna pa surovo zbrisana da od nje ne ostane ništa, sem nekoliko škrtih zapisa srednjevekovnih pisaca..."
Stevan Raičković: "M. Panić Surep," Reka", iz prikaza objavljenog u listu "Oslobođenje", aprila 1954. godine.
NBS 2275/p


 
~




Bogorodica Ljeviška preobrađena u tzv. — Džuma džamiju u XVIII veku.




Bogorodica Ljeviška posle rekonstrukcije
Foto preuzet sa http://www.kosovo.net/ljeviska.html


"Osmanlije su pustošile Balkanom. Zapamtili smo ih samo po besu pobednika i doslednosti fanatika. "Uvi, uvi, živi zavide mrtvima" — jecao je letopisac nad zločiiima agarjanskim.
A u toj vojsci pustahijskoj, koja je i imovinu i živote pobeđenih smatrala darom Alahovim, ko zna koliko je i kakvih sve izuzetnih duhova bilo zagledanih u lepote sveta, daleki od krvi po kojoj su gazili, slepi za požare koji su ih pravili.
Jedan takav, pesnik il ljubitelj poezije, umetnik bar po duši, ušao je u Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu, zastao pred njenim freskama dok se na trgovima i po domovima vršila reč Prorokova. Njegovo prisustvo otkrili smo tek danas, posle toliko vekova. Stajao je on tu zagledan u čudesno divne likove, uzbuđen dubokom igrom boja i linija, napijajući se zapanjujućim ritmovima scena i kompozicija.
I, valjda, kad je morao otići, pesnik među pustahijama izvukao je orijentalno stilo, svoje najmilije oružje, i napisao preko zida, podnu fresaka, pazeći dobro da ih ne ošteti:


"ZENICA MOG OKA TEBI JE GNEZDO"



M. Panić Surep: "Zenica mog oka tebi je gnezdo — Jedan orijentalni zapis u Bogorodici Ljeviškoj", iz članka objavljenog u "Književnim novinama", 1954. godine


~


Kradu mi pamćenje,
skraćuju mi prošlost,
otimaju vekove,
džamijaju Crkve,
araju azbuku,
čekićaju grobove,
izdiru temelj,
razmeću kolevku.

Kud da čergam s Visokim Dečanima?
Gde da predignem Pećaršiju?

Uzimaju mi ono
što nikome nisam uzeo,
moje lavre i prestonice.
Ne znam šta je moje,
ni gde mi je granica,
narod mi je u najmu i rasejanju,
pale mi tapije
i zatiru postojanstvo.

Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?
Da mi pomunare ponovo Ljevišku?


Matija Bećković: "Kosovo polje", 1987. godine


~


"Zgrada koju smo gledali 1950. malo je čim potsećala na srednjevekovnu katedralu. Bio je to kameni šator s mnogim prozorčićima s mihrabom ka Meki i minaretom s kojeg je bio tek pao polumesec a popeo se krst, s debelim slojem grubog maltera i spolja i iznutra. Konzervator se ipak odlučio na intervenciju, izložen sumnjičavosti i potsmehu okoline. Danas pak, pet godina posle te odluke, briljantne freske Ljeviške postale su svojina cele evropske kulture, kao jedan od njenih adiđara. U kopiji one su već obišle svet. A građevina oslobođena naslaga, ponovo je dozvala u Prizren vreme od pre šest i po vekova; ona sada nema ničega zajedničkoga sa onom od pre pet godina. Što je pak najvažnije, i što želim naročito istaći, pri ovoj metamorfozi, nije učinjeno ništa proizvoljno; ni jedan detalj. Koristili smo se samo onim što su nam zidovi sačuvali. Samo smo oslobodili jednog zatočenika i pomogli mu da se oporavi..."
Milorad Panić Surep: "Čar konzervacije", iz članka objavljenog u časopisu "Jugoslavija-Srbija", Beograd, 1955.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #26 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:49 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





Naslovna strana pesama


"Ne veruj u brave i ćutanja
ni opomenu koraka
najmanje širini ljudskog srca
izvikivanoj na sva četiri vetra,
ne veruj
— kažem ti iz iskustva
i u času nesvakidašnje iskrenosti."


(Od sene i opomene)


Dragi Paniću—Surepiću,
Tvoje sam pjesme (lijepe) dao A. Stipčeviću, sekretaru "Zore", pisao lično, ne odlazim bez velike nužde u to poduzeće, iz koga sam izletio kao kofer. Krajem meseca dolazim u Beograd (savezne nagrade!), pa ću Te pozdraviti, a dotle zdrav mi budi rode moj i druže po srcu!
Tvoj stari Gustav



Rešenje o postavljenju Panić Milorada, za Sekretara Sekretarijata saveta za kulturu NRS.
I. B. Br. 330, Beograd, 5. VI 1956. godine. ANB 666



~




M. Panić Surep na grobu Filipa Višnjića u selu Grku (sada Višnjićevo),
1953. godine



Po idejnoj Zmajevoj skici u Grku je podignut nadgrobni spomenik Višnjiću, sa Zmajevim stihovima:

"Blago grobu i u tami što se sjaji,
gde kandilo potpaljuju naraštaji."



~




Filip Višnjić


M. Panić Surep: "Filip Višnjić - pesnik bune", Beograd, 1956. godine
NBS II 40281/13



Za ovu studiju M. Panić Surep dobija nagradu Udruženja književnika Srbije 1959. godine


"Svojom studijom Surep je razbio staru zabludu da je Višnjić samo i isključivo guslar i slepac. Argumeitovano je obelodanio Filipa Višnjića kao pevača učesnika u bojevima i, što je mnogo više i značajnije od toga, pesnika ustanika i pesnika ustanka. Što u njegovim rukama nisu bile šišana i uzda, već gudalo i gusle — to je samo dokaz više jedinstva slobode i pesme sa kojom se išlo u podvig i smrt..."
Vladimir Jovičić: "Pesnik njiva i davnina — srpski Homer", iz knjige "Zemljaci" Šabac, 1965. godine
NBS I 29383
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #27 poslato: Decembar 28, 2010, 02:10:59 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





"Golubica" u kojoj je štampan prvi prevod Slova o polku Igorovu
Miloša Svetića na srpskom jeziku,
Beograd 1842. godine
S 180



"Slavnijeg dela od Slova o polku Igorovu teško da se može naći u celoj svetskoj srednjevekovnoj književnosti, a pogotovo slovenskoj. Ni dela oko kojega se više lomilo pera pesnika, filologa, istoričara, prirodnjaka... Sve je tako lepo i uverljivo da se i najdobronamerniji proučavalac teško miri s mišlju da je ovako kompleksno delo i ovakvog umetničkog nivoa moglo nastati pre 776. godine..."
Milorad Panić Surep: "Istina i legenda o Slovu o polku Igorovu" za emisiju I programa radio Beograda, 28. IX 1963.godine


~




Boris s družinom polazi protiv Pečenega. Minijatura iz "Žtija Borisa i Gljeba", rad XIV po prototipu XII veka


Igor k Donu vojsku, vodi.
Nesreću mu slukte ktice
sa dubova,
grozu vuci zavijaju
jarugama:
klikom orli zveri zovu na leševe,
štekću lije na štitove na crvene.






"Slovo o polku Igorovu — junački spev XII veka", sa staroruskog preveo M. Panić Surep, Beograd, 1957. godine
NBS P 11726


~


Jaroslavna zorom plače
u Putivlju na bedemu, tužeći se:
"Vetre, vetre!
Zašto, vetre gospodine, suprot veješ?
Što nanosiš hinske strele
krilma lakim
na mog milog vojna vojsku?
Zar ti malo beše, vetre, vejat gore, oblacima
i ljuljati lađe morem?
Zašto, vetre gospodine, radost moju
po kovilju ti razveja?"


Stihovi iz knjige


"Život u današnjici i neke Panićeve nade iz prošlosti proširile su, stepenovale poeziju u Paniću. Orodio se sa utihnutošću kulturne prošlosti, sa ruševinama, sa starim manastirima i stradalnim freskama, sa još starijim drvenim crkvicama... Počeo je Panić da nekako poetski, restauratorski misli kojim načinima te kulturne prošlosti da se zaklone od sunca, vetra, mraza, od ljudskog nemara i razora. Tu je uhvatila klicu u Paniću jedna i antička i srednjovekovna inspiracija da stvari traju da nas pretraju. Rascvetala se poetska i patriotska duša u Paniću. On je danas jedna lepa naša tendencija, jedan kulturni izvidnik. Hoće li se namnožiti istomišljenika, saradnika, sapesnika?...
Staroruska poema 'Slovo o polku Igorovu' iz XII veka ležala je u zaturenosti, u mraku, u nebiću, neverovatno ali punih šest vekova. Krajem XVIII stoleća je pronađena i sinula kao zvezda nad Vitlejemom...
Čovek čita Panićev prevod skačući jednako s leva na desno, pa od desno na levo, dok mu u ušima bruji precizna muzika, a u duši po antički puše se tamnjan i so. Moć poezije i u poemi a i u Panićevoj varijaciji, to je kao jezgro u atomu. Nema ni staro ni moderio, nego jezgro, iskonska moć poezije..."

Isidora Sekulić: "Vreme drevno, pesnik neznan, pesma divna", iz članka objavljenog u "NIN-u", 27. IV 1958. godine.
NBS 2701/p



Cvili cveće od žalosti,
a od tuge drveće se zemlji svija...



"Prepev 'Slova o polku Igorovu', pokojnog Surepa je pesnički podvig prvog reda, još jedan dokaz o izdržljivosti našeg jezika, njegove sposobnosti prilagođavanja najrazličitijim ritmičkim obrascima. Da izvornik nije štampan uporedo, čitalac 'Slova' bi mogao pomisliti da je 'Plač Jaroslavne' na našem jeziku napisan: 'Zašto vetre gospodine, radost moju po kovilju ti razveja?'"
Milovan Mića Danojlić: "Čudna je sudbina prevedenih knjiga", iz članka objavljenog u listu "Politika," 1979. godine.
NBS 2484/p
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #28 poslato: Decembar 28, 2010, 02:11:06 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.



"Lutam, još, vitak, sa šapatom strasnim
i otresam članke, smehom prelivene,
ali, polako, tragom svojim, slutim,
tišina će stići, kad sve ovo svene, i mene, i mene."


Miloš Crnjanski: "Stražilovo", odlomak


Miloš Crnjanski: "Itaka i komentari", Beograd 1959. godine
NBS II 40488/19



"Ova knjiga u rukopisu M. Crnjanskog vredna je pune pažnje. Ona je sastavljena od poznatih pesama zbirke 'Lirika Itake', nekoliko pesama objavljenih posle te knjižice, ali takvih koje čine njen prirodni produžetak, a zatim od proznog teksta između pesama koji iznosi najmanje dve trećine cele knjige i koji Crnjanski naziva komentarima. To nisu komentari u običajenom smislu reči. To je nešto daleko više, daleko značajnije. To je na originalan način dat autoportret pisca 'Itake', sažeta, veoma zanimljiva i veoma sadržajna autobiografija, ali takva kroz koju se mestimično snažno ocrtava sredina i vreme u kojima je M. Crnjanski živeo..."
Iz teksta recenzije M. Panića Surepa za "Itaku i Komentare" od 12 avgusta 1958. godine, koju je sačuvao Miloš Crnjanski i nalazi su u njegovom legatu u Narodnoj biblioteci Srbije.
P 702/II






"Životni je put M. Đ. Milićevića od mladosti vodio, kroz krčevine i preko utrina, pravo ka stvaranju jednog nacionalnog Panteona... Njegova česta i duga putovanja po zemlji Srbiji, preduzimana iz ličnih pobuda ili po službenoj potrebi, omogućila su mu da vidi ne mali broj onih običnih boraca, redova, preko kojih je prešla jedna 1813. ili Hadži-Prodanova buna, i da oslušne bilo onog organizma koji se obično zove narod, u ime kog se kretalo toliko uzvišenih pregnuća i vršilo tako mnogo zločina. Sve je to stavila sudbina našem piscu na raspoloženje...
'Pomenik znamenitih ljudi u srpskom narodu', najznačajniji je naš monument podignut zatočenicima i mučenicima jedne velike revolucije. To je istinski nacionalni Panteon građen u potpunosti od domaćeg materijala. Ako se ponešto od ukrasa na njemu više ne drži, zidovi i građevina u celini trajaće još dugo, sve dok bude one žive stene od koje su se i heroji u njemu odvaljivali".

M. Panić Surep: "U spomen 'Pomenika' M. Đ. Milićevića", iz predgovora knjige "Pomenik", Beograd, 1959.godine


~


Poštovani druže Paniću,

"... Vi ste možda i zaboravili moje ime i golemu uslugu kojom ste me zauvek zadužili: kad ste u maju 1957. učinili da zbog slučajno neoverenog semestra ne izgubim prvu godinu mog vanrednog studiranja... Često sa jezom pomislim: kako bih bio nenadoknadivo oštećen da u onom teškom času 1957. nije bilo Vaše 'intervencije'!

Ali, nažalost, istorija se ponavlja. Ovog puta moj mlađi brat nalazi se u slično neugodnom položaju: 30. septembra diplomirao je na Višoj pedagoškoj školi i, pošto se zaposlio, odlučio je da se upiše vanredno na germanistiku. Ali, upis na Filozofskom fakultetu tek što je bio završen i niko nije hteo da 'čuje'...

Da li biste Vi tu opet mogli (i hteli) pomoći svojom čarobnom telefonskom slušalicom? Jer drugog izlaza ne vidim... A verujem da bi to, kao i u mom slučaju, donelo bogate plodove.

Tada, kad ste me Vi zadužili i ja zatim položio svoj prvi studentski ispit, prvi put u svom bolesničkom sivilu osetio sam nešto nalik na sreću. I pomislio kako malo treba za to: malo manje krutih i mrtvih formula, malo više tihog ljudskog razumevanja, i ljudi će biti daleko srećniji! Uostalom, Vi ste pesnik... i puno od ovog što sam rekao svakako je — suvišno. Oprostite, još jednom i konačno. Slutim da, ako Vas kad lično upoznam razgovaraćemo o daleko lepšim predmetima..."

3. XI 1959. Bare

Sa srdačnim poštovanjem
Vaš zauvek odani prijatelj Dragiša Vitošević
student

P.S. Moj brat se zove Dragutin Vitošević. Napominjem da nemam više ni braće ni sestara, pa bi Vaša eventualna usluga ovog puta zaista bila zadnja...

Iz pisma Dragiše Vitoševića M. Paniću Surepu.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #29 poslato: Decembar 28, 2010, 02:11:13 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.



Rešenje sekretarijata saveznog izvršnog veća za prosvetu i kulturu o imenovannju Milorada Panića Surepa za člana stručne komisije koja treba da obavi pripremne poslove za izvođenje najhitnijih radova u manastiru Hilandaru (Grčka) u toku 1959. godine.
FNRJ Sekretarijat za prosvetu i kulturu SIV-a



Putovanje za Kareju — Grčka, 1959. godine.


"Posle napornog puta autobusom, barkom i mazgama stigli smo u Kareju 9. avgusta, u kojoj smo proveli jedan dan uzimajući potrebna odobrenja za ulazak u Sv. Goru i obilazak Hilandara. U Hilandar smo prispeli 10. t.m. Treba napomenuti da smo svuda nailazili na punu predusretljivost, a naročito na srdačan prijem naših ljudi u Kareji i samom Hilandaru... Manastir Hilandar sa svim svojim pokretnim i nepokretiim spomenicima i objektima predstavlja, kao što smo dosad više puta naglasili jedan veoma krupan kompleksan problem. Skoro da se ništa u njemu ne bi moglo posebno raditi, niti jedan deo njegovih vrednosti izuzeti i podvrći zaštitnim radovima bez veze sa ambijentom u kome se nalazi i svim ostalim vrednostima u njemu. Ovo se odnosi koliko na arhitekturu toliko i na predmete riznica i bibliteka... Potrebno je sačiniti što čvršći i konkretniji plan rada u Hilandaru, koji bi potom, bez obzira na promenu ljudi, jedinstveno bio sprovođen. A ovo se može sprovesti samo putem jedne stalne i Stručne komisije".
Milorad Panić Surep: "Iz zapisnika Stručne komisije za pripremu najhitnijih radova u Hilandaru", 2. IX 1959. godine




M. Panić Surep sa bratstvom manastira Hilandara i konzervatorima, Hilandar, 1959. godine


Poštovani, uvaženi i dragi mi g. Paniću-Surep,
"Koristim priliku da Vam se po g. Lazaru javim da sam zdravo i dobro, kao što će Vam i on reći. Istodobno da Vam se zahvalim što ste Hilandar i njegovo pitanje, kao njegov najbolji tumač i glasnik u pravom smislu reči shvatili. Zato sam ponosan sa Vašim rodoljubljem, što svesno i sa velikim požrtvovanjem čuvate tekovine naše stare slave ...
Čitam u novinama. Slušam preko radija. Razgovaram sa ljudima ne samo iz naše zemlje, već i drugih narodnosti, koji su posetili našu zemlju, da ste je u svim pravcima unapredili. No i Hilandar niste zaboravili... Pravljenje nove biblioteke, sve to skupa svedoči da ste ono što se pretstavljate zaslužni svake pohvale. Hilandar te blagodeti nije video od Karađorđa do danas. Skidam Vam kapu..."

Proig. Mojsej Đorović


Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #30 poslato: Decembar 28, 2010, 02:11:21 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.



Rešenje SIV-a o postavljanju Milorada Panića Surepa, dosadašnjeg sekretara odbora za pripremannje predloga o osnivannju "Muzeja revolucije", za direktora Muzeja revolucije naroda Jugoslavije.
SIV. Br. 83, Beograd, 16. XII 1960.
ANB 666





Milorad Panić Surep
"Kad su živi zavideli mrtvima"
Beograd, 1960. godine



"...Istorije vladara imamo. I letopise događaja, i monografije velikih ljudi, i studije znamenitih pokreta. A da li se može reći da imamo i istoriju naroda, onog njegovog dela što ga sačinjavaju mali svakidašnji ljudi - orači i čobani, zidari, zanatlije, goroseče, kiricije, najamni rabotnici, nemoćni starci i nedoučena mladež? Takvu u nas, a i drugde na strani, ja ne vidim!"
Milorad Panić Surep iz knjige "Kad su živi zavideli mrtvima"


Jevanđelje duhovnika Visariona, jevanđelista Luka.
XV vek.



ŠTA VIDIŠ U TMINU ZAGLEDAN, RECI!


~


"Srpski narod u svoj svojoj rasprostranjenosti... kroz mnoga stoleća Srednjeg veka ima jednu vrstu književnosti kakvu ne nalazimo u drugih naroda Evrope — književnost zapisa i natpisa. Valja odmah reći da to nije nikakav proizvod neke originalnosti našeg nacionalnog duha, već da je to posledica sasvim određene istorijske nužnosti. Dok su ostale zemlje polako ulazile u Renesansu i kroz nju dosledno razvijale svoje materijalne i duhovne snage, mi smo naglo upali i sve više tonuli u mrak jednog ropstva... U takvim okolnostima u nas se retko i malo gde moglo pojaviti i izrasti književnik, ili slikar, ili mislilac sasvim određenog, individualnog lika, jer takvom fenomenu baš ništa nije pogodovalo, a sve ga je sputavalo... Ali je zato — da iskru sačuva, nagonu cvetanja da udovolji, iskustvo da prenese sledećim pokolenjima — pisao takoreći ceo narod, mnogi ljudi. Pisali su gde su stigli: na belinama starih knjiga, zidovima crkava, nadgrobnim spomenicima, limenim krovovima, pa i na živim stenama planinskim: i čime su god mogli: barutnim crnilom, oštrim šilom, biljnim sokovima, dletom: i kako su umeli: staroslovenski, govornim jezikom, u dijlektu, pismeno, polupismeno, nepismeno... Gde sve pisaše ovi naši blagočastivi i okajani preci... A iza njih ostajaše zapisi — sva dramatičnost i poezija ove zemlje kroz nekoliko vekova. Čitava jedna književnost osobite vrednosti i sasvim originala".
M. Panić Surep: "Književnost zapisa i natpisa", iz članka objavljenog u Književnim novinama, 15. januara 1960. godine
NBS 2180/p



"Plovi plovče, piši grešni pope Petre"





~


POGINU SLNCE JUNA 16 DAN!


"I ne tražite od mene da vam rečem kojeg je doba godišnjeg ta tamna noć ležala nad Balkanom. Znati se samo može da je bila nekoga leta gospodnjeg u dubokome Srednjem veku, Trinaestom ili Četrnaestom. Izvesno je međutim to, da je za nas u njoj jedan jedini čovek bio budan... A bdeo je zato što je durao pod bremenom zaveta. Valjalo mu je u roku, koji nije uvažavao ni dneve ni noći, ispuniti čitav svežanj čistih listova zametnim i krasnopisnim slovima dostojnim svetih tekstova, isčrtati ih guščijim perom ili zarezanom trskom..."


"Da znaš jere dođe car na Sitnicu i baša Ibrahim
s carem Dohatović steg noseći"





Zapis diaka Božidara

"ZEMLJAMA JUŽNOSLOVENSKIM zaigra dug i krvav tanac preskačući preko vatara koje se nisu gasile. Crnilo inspiracije zapadnog umetnika za Danse Macabre — Todtentanz bilo je daleko od dubine ovoga, u kojem se, kao na tački mržnjenja, kočio svaki pokret duše i pera. Ostajao je samo trzaj raskomadana a još topla mesa... jer čovek je uistinu tada bio zverle i najunosnija lovina..."

(Kad su živi zavideli mrtvima)


~




Oktobarska nagrada grada Beograda dodeljena
Miloradu Paniću Surepu, književniku za delo
"Kad su živi zavideli mrtvima",
20. oktobar 1961. godine



"...Osećanja koja danas nazivamo ljudskim toliko su tad bila utrnula ili izumrla, da ih nisu mogla izazvati ni zapomaganja na istom maternjem jeziku."





Faksimil Karađorđevog poziva
na svenarodnu odbranu od Turaka,
primerak je upućen Milošu Obrenoviću,
21. juna 1813. godine



"Jedan je narod zakoračio s krvavom mukom, ali odlučno, ka oblastima u kojima živi neće zavideti mrtvima".
Milorad Panić Surep


~


Knjiga "Kad su živi zavideli mrtvima" M. P. Surepa kao psihološka istorija naše prošlosti, ona s pravom nosi naslov koji joj je dat i koji je ustvari citat iz jednog onovremenog zapisa. Ratovi, haranja, paljevine, pljačke, silovanja, pomori, gladi, poplave, sve vrste pošasti koje se mogu zamisliti, sve vrste pustošenja prirodnih i ljudskih rukom izazvanih, iskrsavaju pred začuđenim čitaocem koji prisustvuje procesu sopstvenog nastajanja, nrisustvuje jednom jezivom petovekovnom monologu, koji prihvataju između XIV i XIX stoleća jedan od drugog njegovi nspoznati preci — bezbroj njih koji nam govore rečitije od istorije i muzeja ko smo i po koju cenu nastajali..."
Milorad Pavić: "Kad su živi zavideli mrtvima", iz članka objavljenog u "Politici", 24. VII 1960. godine
NBS 2484/p



"Sa stranica ove knjige navire vizija jednog minulog doba, vremena gladi, ropstva, bolesti i umiranja, vremena patnji, stradanja i boli "kad su živi zavideli mrtvima". Sa požutelih zapisa, hronika i beležaka, pisanih nesigurnom rukom na belinama crkvenih knjiga, sa slučajnih natpisa, ugrebanih u zidove manastira, iz pisma, poruka i ispovesti, Milorad Panić Surep prepisao je nevolje i uzdahe vekova i stvorio delo izrazite vrednosti i nesvakidašnje draži ... Kroz te zapise se prodire do ljudske duše..., do srca neznanog hroničara, koji su kao svoju patnju obeležili patnju svojih bližnjih..."
Predrag Palavestra; "M. Panić Surep — "Kad su živi zavideli mrtvima", iz članka objavljenog u časopisu "Savremenik", januar 1961. godine
NBS 3439/p
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #31 poslato: Decembar 28, 2010, 02:11:29 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.






S krčagom, da li se s izvora vraćaš mlada,
lepotice!
Nad Rugovom zapada sunce,
kobalt stena prekriva staze dana,
a tvoja haljina laka mreška se od iščekivanja.

Pred čijim očima zasta za časak,
samo za trenut neki snolako drag?
Ne palite, o ne palite ni luč ni sijalice,
šest sto godina tek je —
bojim se da ne nastavi put.


(Freska)


"Pođimo braćo i sinovi,
Pođimo u predstojeći podvig.
Poslužimo neminovnoj smrti,
prolijmo svoju krv,
smrću život iskupimo
i udove svojih tela
dajmo neštedemice na seču, —
za čast i otadžbinu našu,
a Bog će se svakako smilovati na naše potomke
i neće satrti naš rod i zemlju našu do kraja".


(Lazareva reč)


RAT RATOVIMA, GLADNIMA I POMORIMA, I SVEMU DOSAD REČENOM.


~




Pismo proig. Đorovića. Mićića i Savića Miloradu Paniću Surepu, Hilandar na Dan Bogojavljenja 1961. godine


Milorad Panić Surep: "Mesec i pruće", Beograd, 1961. godine


"Ptico, ja s tobom, znam, ne zalutah
ma koliko daleko da me odvedeš.
Ako i ne bude manastira kada se vratim
ni ruševina čak,
ostaće priča..."


(Mesec i pruće III)


"...Svežina jezika, lepota dikcije, uzdržane i ozbiljne, koja podseća na tekstove srpske srednjovekovne književnosti, a da pritom ne deluje ni malo arhaično, to su neke od vrednih osobina Surepove poeme "Mesec i pruće". On je umeo i znao da spoji starinski sjaj naših starih zapisa sa modernom metaforikom i senzibilitetom i da tako napiše jednu lepu poemu o dobu u kome živimo".
Pavle Zorić, iz članka "Pesnik u žiži današnjice"  
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #32 poslato: Decembar 28, 2010, 02:11:38 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





M. Panić Surep sa Ivom Andrićem na Akropolju, Atina, 1962. godine.


5. marta 1962. godine atinska Akademija nauka održala je svečanu sednicu povodom dolaska u Grčku prvog nobelovca na Balkanu. Ivo Andrić zajedno sa Miloradom Panićem Surepom, stiže u Atinu 7. marta 1962.


"Zvižduk vlaka koji odlazi nosi u sebi mnoštvo uspomena... On svaki put rani dušu sjećanjem i otruje me čežnjom, taj crni voz, u ravnici ispod mene, sa bijelom zastavicom dima nad sobom i otegnutim zviždukom".
Ivo Andrić: "Ex ponto"


~


"...Na izvesnoj deonici istorijskog hoda naših naroda živeo je i delovao čovek koji je u svom pokoljenju smatran za najumnijeg, a odmah posle smrti prozvan svetim. Reč je o Rastku-Savi sinu Nemanjinu (1174-1235), čija je tridesetogodišnja aktivnost projecirala viševekovni put čitavog naroda iz kojeg je potekao. Danas ga slavi službeno samo Srpska pravoslavna crkva, kao svog osnivača i patrona. Međutim, da li delo njegovo ne zaslužuje jednu mnogo širu, svestraniju, pažnju i pietet? Uveren u ovo drugo, uzimam Slobodu da ukažem na mnogostrane zasluge ove izuzetne ličnosti. Istorijsko delo Save Nemanjića sklapaju nekolike njegove životne delatnosti: — Sava kao a) diplomat — političar, b) crkveno-državni organizator, v) kulturno-prosvetni radnik, i d) književnik...
Ovaj umni čovek bio je načisto s još jednom neminovnošću: da je srpskom narodu potrebna i jedna druga emancipacija pored političke i crkvene, a to je kulturna. I to ona kao društvena komponenta koja povezuje sva druga nastojanja obezbeđujući im kontinuitet i trajnost...
Od Save Nemanjića ostalo nam je nekoliko autentičnih pisanih dela: 'Hilandarska povelja', 'Karejski tipik', 'Hilandarski i Studenički tipik', 'Život Simeona Nemanje', 'Služba sv. Simeona', 'Pismo Spiridonu', 'Uputstvo onome koji hoće da čita ovaj psaltir', i 'Krmčija' (krmilo, upravljanje). Ova Savina dela su višestruko značajna. Na prvom mestu po tome što su pisana narodnim govorom, i to u vreme kad se ceo Zapad u javnom saobraćaju služio skoro isključivo mrtvim jezikom, latinskom vulgatom. Na drugom mestu je kvalitet samih sastava: ogromna erudicija njihova pisca, jasnost misli koje izlaže, veština kompozicije... Od Savine 'Krmčije' počinju pismeno da se utvrđuju pravne norme, da bi se celo to nastojanje završilo Dušanovim Zakonikom 1349. i 1354. godine".

Milorad Panić Surep: "Delo Svetog Save" — iz članka objavljenog u NIN-u 7.01.1962. godiie
NBS 2701/p






"Pisah o Rastku Nemanjiću s istim pobudama kao nekad, za ovih 17 godina od pobede revolucije, što pisah o Filipu Višnjiću, Vuku Karadžiću, proti Matiji Nenadoviću (auh ovaj beše pop!), o Dositeju (on bi kaluđer!), o Njegošu (jao, ovaj je bio čak i vladika!), St. Novakoviću, M. Đ. Milićeviću, jer nađoh da ni po čemu nije manje zaslužan od navedenih, a više zaboravljen vaistinu jest..."
Milorad Panić Surep: "Dijalektičko oko lista Danas — nad istorijskim delom Save Nemanjića", iz odgovora objavljenog u listu "Danas" — godine 1962.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #33 poslato: Decembar 28, 2010, 02:11:46 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.



             

Naslovna strana zbirke poetskih medaljona
SII 3270


"Zbirka poetskih medaljona Milorada Panića Surepa, namenjena ljubiteljima lepe knjige i štampana samo u 36 primeraka, predstavlja prijatno iznenađenje i po opremi i po svom poetskom jezgru... Ovo je, istovremeno, i knjiga grafika Miloša Ćirića i knjiga poezije Panića - Surepa, a udruženo predstavljanje umetnika javnosti dovodi do kompleksnijeg doživljaja njihovih umetničkih dela. Svakako da oprema i ilustracija ne mogu presudnije uticati na saživljavanje s poezijom i poniranje u nju, kao što ni poetska reč ne bi trebalo da otkriva nove dimenzije i prostore umetničke slike, ali čini mi se da Panićev stih, u ovoj knjizi, prosto iziskuje da bude napisan rukom i urezan u metal, kamen, na pergament, svejedno. Ovakva umetnička oprema knjige, gde je svaki triptihon otisnut na posebnom tabaku hartije velikog formata, likovno predstavljen u dve boje (crveno i crno), odgovara u potpunosti dubokim intencijama same ove poezije.
U ovim kratkim, sažetim pesmama, u stihovima neobično jednostavnim i prozirnim, ima nešto što podseća na usmena kazivanja, kada se u nekoliko reči, u jednoj poetskoj slici, stiču mukotrpna mudrost, proverena i doživljena, i osećanja koja nisu plod jednog trenutka i svetlećeg nadahnuća. U manje od 100 stihova Panić-Surep je dovoljno celovito utisnuo viđenja svoje zemlje, upleo u njih legendu o životu i smrti, pronašavši odgovarajući izraz i reč..."

Aleksandar Petrov: "Na pragu legende", iz članka objavljenog u "Književnim novinama" 22. II 1963. godine
NBS 218/p



~


Grad sudbine feniksa", Beograd, 1962.godine
NBS III 13124




               

M. Panić Surep pred kapijom
Beogradske tvrđave,
9. II 1963. godine



~




Pivo Karamatijević, crtež


"... Ono što bih želeo posebno da naglasim kada stojim pred radovima Pive Karamatijevića, jeste glavni, a moglo bi se reći i isključivi predmet njegovog posmatranja. Njemu je čovek — savremenik, bio sve, izvor i utoka; bez reminiscencija na prošlost, bez priželjkivanja za budućnost. On je disao njegovim dahom i pulsirao njegovim radostima i pregnućima".
Milorad Panić Surep: "Umetnik ne umire" izložba radova Piva Karamatijevića u Beogradu iz članka objavljenog u listu "Polimlje" 1. januara 1965. godine
NBS 4599/p



"Na valu brega čovek sam;
do grudi spuštena glava.
Da l vetru veli: tiše, tiše!
Kosovo pod nama spava..."


(Triptihon VIII ili: Memento jedne zemlje)


~




Spomen plaketa grada Beograda
dodeljena u znak priznanja za rad
i zalaganje na izgradnji Beograda
u periodu od 1944—1964. godine.




"O Beogradu su njegovi ljudi oduvek i često maštali ... A maštati znači voleti. Ovaj je Grad voljen, toplo i široko, kao biće. — A kad se zapitamo; zbog čega?, teško da bismo našli pouzdan odgovor. Njegova prošlost, njegova žrtva, prkos, njegov položaj, središte iz kojeg kreću impulsi i u kojem se, svode zbirovi — sve to mogu biti delovi odgovora, ali ne i potpun odgovor..."
Milorad Panić Surep: "Kakav bih želeo Beograd kroz 50 godina", Radio Beograd na dan 20. oktobra 1964. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #34 poslato: Decembar 28, 2010, 02:11:55 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





M. Panić Surep: "Trideset leta",
izbor iz poezije.
Beograd, 1965. godine



~




Sopoćani do 1926.




Sopoćani danas, posle restauracije 1926. i konzervatorskih radova od 1948—1955. godine.
foto preuzet sa: http://www.skyscrapercity.com


"Ove godine proslavljamo 700. godina Sopoćana. Zašto baš Sopoćana? Velikih umetničkih spomenika imali smo i pre njih ... Svaki od njih zaslužuje svoj jubilej. Sopoćani su, međutim, ipak izuzetak i nezamenljivi simbol. Na prvom mestu oni su to po kvalitetu svog slikarstva, njihovoj jedinstvenosti i neponovljivosti. A zatim što sobom ispunjavaju u potpunosti pojam srpske freske ... viziju jednog sasvim određenog kvaliteta i jedne epohe koja je dostigla u slikarstvu taj kvalitet ... Mi godišnjicu Sopoćana određujemo prema ličnostima tamo naslikanim, prema njihovom uzrastu, prema scenama koje se nisu mogle dogoditi pre i posle određenoga datuma i kada sve to zaokružimo, onda dobijemo godinu oko 1260—1265.
Kako ćemo proslaviti Sopoćane? Onako kako dolikuje jednom istinskom velikom događaju. Bez pompe, bez krupnih reči, na prvom mestu svojom pažnjom i svojim poštovanjem. Pustićemo njihove freske da govore o onome, što proslavljamo, a te reči, biće sigurno, te neme reči, biće daleko sadržajnije od svake naše odanosti."

M. Panić Surep: "Sedam vekova Sopoćana", iz članka objavljenog u "Vesniku", organu Glavnog saveza udruženog pravoslavnog sveštenstva SFR Jugoslavije - Beograd, 15. IX 1965.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #35 poslato: Decembar 28, 2010, 02:12:02 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.



 


Muzika: Maja Dimitrijević
"Ko list", 1968. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #36 poslato: Decembar 28, 2010, 02:12:09 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





Radnički savet Narodne biblioteke u proširenom sastavu u vreme dolaska
Milorada Panića Surepa za upravnika Biblioteke, 1965. godine.



"... Oprostite mi, drugarice i drugovi, što se po drugi put javljam za reč, al me goni na to prelomni čas u životu Narodne biblioteke. Reč je o rešavanju sudbine jedne od najstarijih naših ustanova...
Dozvolite mi da konstatujem jednu činjenicu, koja nas često prati, da konstatujem, rekao bih, jednu kob u životu naše zemlje. To je: da u nas posle velikih značajnih odluka nastupaju vrlo često raskoraci između njih i njihovih izvršenja ... Odlučujući danas o izgradnji Narodne biblioteke, čini mi se da kajemo i okajavamo nasleđene grehove, a istovremeno se usmeravamo na svoju budućnost i potrebe — radimo ono što je ne samo opravdano nego i neizbežno i neophodno".

Milorad Panić Surep: "Reč na sednici kulturno-prosvetnog već skupštine Srbije 24. oktobra 1965. godine.


Rešelje o postavljanju Milorada Panića Surepa, dosadašnjeg direktora Muzeja Revolucije naroda Jugoslavije i vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke SRS, za upravnika Narodne biblioteke SRS.
ANB 010 Br. 533 — 14. II 1966. Beograd



Prilikom otvaranja Narodne biblioteke Srbije 1973. godine, porodica M. Panića Surepa je, ispunjavajući njegovu želju poklonila Biblioteci veoma značajnu rukopisnu knjigu iz XIV veka registrovanu u NBS kao Surepovo jevanđelje.
RS 665



~


"... I šuma jest
i uvek će je biti
i oko tebe i oko mene
i toga psa izgubljena rođenja
ovde i tamo
šuma —
Al pticu imati treba
i ići za njenim glasom..."


(Žar-ptica velegrada)


~


"Sećaš li se našeg razgovora od pre godinu dana na Jastrepcu, a zatim ponovljenog u Beogradu... Povoda mu je dao objekat koji se projektovao, a potka mu je bila — spomenik neumornom i neumorivom duhu jednog naroda. Spomenik spaljenoj Narodnoj biblioteci u Beogradu! Šta je vandal želeo postići 6. aprila 1941. potpaljujući zgradu na Kosančićevom vencu? Uništenje vekovnog iskustva ove zemlje, umorstvo stvaralačkog duha njenih ljudi koji se znao toliko puta podići i isprečiti pred navalom osvajača, da bi na kraju, uvek, plamsao u plemenitom trijumfu. Da brutalnog li i istovremeno perfidnog zločina!"
M. Panić Surep: "Otvoreno pismo Bogdanu Bogdanoviću", iz članka objavljenog u "Politici" 30. IV 1966.
NBS 2484/p



Nova zgrada Narodne biblioteke će dominirati nad Beogradom sa njegova najviša platoa, iz središta grada, stojeći na mestu u čijoj se neposrednj blizini sustižu svi beogradski putevi. Ona treba da obezbedi i obezbediće dovoljnim savremenim prostorom čuvanje nasleđa naše kulturne prošlost i omogućiće nesmetan dalji razvoj.
M. Panić Surep: "Praznik naše kulture", iz razgovora sa upravnikom Narodne biblioteke Srbije Miloradom Panićem Surepom", objavljenog u "NIN-u".




Panorama svetosavskog trga: Hram svetog Save, spomenik Karađorđu i Narodna biblioteka.
fotografija preuzeta sa: http://sr.wikipedia.org


"OD STARE BIBLIOTEKE OSTALA JE SAMO ŠAKA PEPELA — DOVOLJNO DA BI IZ NJEGA IZLETEO JEDAN FENIKS..."


~


Milorad Panić Surep daje intervju novinaru NIN-a na dan polaganja kamena temeljca Narodne biblioteke, 20. X 1966. godine.


"...Želeći saznati, kao upravnik Narodne biblioteke SR Srbije, šta se još u Krupi sačuvalo od naših srednjevekovnih rukopisa i starih štampanih knjiga, posetih je prvih dana novembra 1965. godine. Kako se tom prilikom u manastiru zatekao i episkop dalmatinski g. Stefan, to njemu i nastojatelju Krupe g. Pavlu Kozlici, izrazih pretpostavku da je manastirski hram morao biti nekada živopisan. Na ovu pretpostavku me je navelo iskustvo iz Srbije, a najjače razloge davali su mi ktitori i vreme podizanja spomenika. Ponudih se da odmah izvršimo probno ispitivanje. Štete od takvog rada nije moglo biti, jer je sva crkva iznutra čisto okrečena, bez ikakvih zidnih dekoracija. Dobivši dopuštenje i obodren i njihovim nadama, tokom tročasovnog rada našao sam i učinio vidljivim delove živopisa: a) ispod i oko prozora južnog zida, ispred ikonostasa; b) na severozapadnom stupcu potkupolnog prostora; i v) na jugozapadnom stupcu istog prostora. To su bila i jedina mesta na kojima sam radio, te ta okolnost daje nade da živopisa može biti još, po celoj crkvi. Objekat je, inače, veliki — dug je oko 25 m., širok 7m., a visok do 17 m. S obzirom na alat kojim sam raspolagao, nisam se usuđivao ići do kraja s čišćenjem, u otkrivanju celina nađenih fresaka, nego sam se zaustavljao na njihovom očiglednom konstatovanju. Na drugima je da dalji posao organizuju i obave ga kako valja.
M. Panić Surep: "Otkriće fresaka u manastiru Krupi", iz članka objavljenog u "Zografu", Beograd, 1966, br. 1.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #37 poslato: Decembar 28, 2010, 02:12:19 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.




Mihajlo Paunović, Predaja ključeva, Kalemegdan 1967. godine.


Milorad Panić Surep otkriva spomen obeležje "Predaja ključeva" Kalemegdan, 1967. godine


Na ovom mestu je 6/19 aprila 1867. g. pročitan ferman sultana Abdul Azisa kojim su beogradska, kladovska, smederevska i šabačka tvrđava predati na upravu i čuvanju knezu Mihailu Obrenoviću i srpskoj vojsci.
Povodom stogodišnjice,
u Beogradu 1967. godine



~




Milorad Panić Surep sa suprugom Dragom na oporavku u Dubrovniku, 1967. godine.




Faksimil razglednice M. Panića Surepa i supruge Drage, upućene Ivi Andriću iz Dubrovnika, 30. IV 1967. godine.        
IAb — 936
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #38 poslato: Decembar 28, 2010, 02:12:27 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.




Naslovna strana Panićeve knjige,
NBC II 1602





Putovanja Filipa Višnjića


Ukleti, lutalački život Filipa Višnjića smirila je tek smrt... Jedno omirsko grlo prestalo je da peva; ali njegov glas, kao jeka otrgnuta od zvona, nastavio je da odzvanja zemljom opevanom. Višnjić je već kao mladić znao da napipka put od Međaša do Trnove, do svog i očevog ognjišta... Slepom mladiću bio je potreban širok, snažan oslonac, da duša ne bi zamrla u čamotinji i da bi se usne mogle ponosno i zagonetno osmehnuti međ momcima i devojkama. Toga sanjarenja on se nikada neće lišiti; ni kada spadne na prosjački štap. Zato je put od Međaša do Trnove za njega bio hađiluk, pun hodočasnog preživljavanja...
M. Panić Surep. "Filip Višnjić — život i delo", iz monografije


~


"Svako je činio svoje,
a on svoje: Odmicao je poput zvezde padalice
otrgnut iz kruženja
i rastapao se ko dim u noći niskih oblaka,
onostran svemu što ostade.
Čak mu to ne bi ni teško da izvede
u svetu omeđenom tolikim provalijama,
s vidikom tek jedne osrednje vatre.
Čudno je bilo nešto drugo.
Misao o njemu, odjednom upaljena,
učinila je da ga svi gledaju tek sada
prvi put
i samo za časak
malo kasno
uodlasku,
pa se i ona, malaksala, kršila u paraboli
za gorama
ne mogavši ga sustizati,
ili se razlagala u pramenje odmah iznad
ognjišta.

A koliko je dugo bio tu,
međ nama!..."


(Mesec i pruće IX)


~





~


Uručivanje Vukove nagrade, 21. XII Beograd, 1967. godine


"Žljega sjeli, tri srpske vojvode,
Žlje ga sjeli i vino popili!...
Tko je vama konje nabavio?
Tko je vama čohu porezao?
Tko li vam je pokovo oružje?
Razma jadna sirotinja raja?!
Šta činite da vas bog ubije!..."


"Boj na Salašu"


"U evropskoj književnosti, prelazeći okvire nacionalne, Filip Višnjić stoji kao njen poslednji aed. Aed peva svoje pesme i opeva događaje u kojima je i sam bio učesnik ili neposredni svedok i peva ih svojim junacima. O Čupiću pred Čupićem... Aed peva nešto što će se tek imati da nametne i iza čega neposredno, i tog trenutka, sav stoji..."
Milorad Panić Surep: "U spomen jednog genija", povodom 200-godišnjice Filipa Višnjića. — Iz članka objavljenog u "Politici", Beograd, 6. VIII 1967. godine
NBS2484/p
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #39 poslato: Decembar 28, 2010, 02:12:34 am »

**

MILORAD PANIĆ SUREP
KATALOG IZLOŽBE
ZAJEDNICA MATIČNIH BIBLIOTEKA SRBIJE
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Beograd, 13.12.1991.





Hilandarsko raspeće, prva četvrtina XVI veka,
ploča se čuva u manastiru Hilandaru, u Svetoj Gori.



"Naše najstarije drvorezne ploče, koje su služile isključivo kao klišea za štampanu knjigu, nisu sačuvane; nestale su zajedno sa slogovima u koje su se uklapale. Njihovi otisci po danas tako retkim knjigama svedoče o velikoj grafičkoj umešnosti majstora i njihovom neposrednom oslanjanju na likovnu obrazovanost svetlog doba monumentalnog zidnog slikarstva i raskošno ukrašenih rukopisa... O primercima starog srpskog drvoreza doskora se govorilo samo sporadično, onda kada su proučavaoci naše prošlosti nailazili na njih slučajno, vođeni drugim temama... U svim tim radnjama naišlo se na svega tridesetak originala — što se drvoreza tiče. Dovoljno kao signal da ni ta vrsta stvaralaštva nije ostala izvan interesovanja i ozbiljnih mogućnosti naših blagočastivih otaca. To i jest bio podsticaj da se, za potrebe Narodne biblioteke i Crkvenog muzeja, naprave otisci sa autentičnih originalnih ploča, i da se sačini njihov potpun popis... Rezultati se saopštavaju u prilogu koji je pred čitaocem. Pored od ranije poznatih, evo i petnaest do sada neobjavljenih, ali sasvim nepoznatih..."
M. Panić Surep: "Sačuvane ploče starog srpskog drvoreza", iz priloga objavljenog u časopisu "Zograf" br. 2, Beograd, 1967. godine
NBS 9134/p



Pošto Surep nije stigao da dopuni svoj popis (u toku štampanja drugog broja Zografa, dobio je obaveštelje da se u Skoplju nalaze tri sačuvane drvorezne ploče), ja u njegovo ime objavljujem ovu dopunu (28+15+3 ukupno 46)..."


Sv. Mandić: "Još tri ploče starog drvoreza", iz priloga objavljenog u časopisu "Zograf", br. 3. Beograd, 1969. godine
NBS 913/p



~




Milorad Panić Surep sa unukom Milošem u Glogovcu, 1967. godine.


"... Dobro je, sasvim dobro
imati ma jednu od čarobnih stvari
sa snagom sidra za bure iznenadne
i povremenom lepotom jedra
pred prostorima beskraju dobačenim".


(Sezam)


"...Poseban kvalitet Surepovog književpog dela — i poetskog i proznog i esejističkog - jeste jezik, koji je osvežio posleratnu srpsku književnost spajajući u sebi leksičko i sintaksičko bogatstvo narodnog predanja, hroničarskog zapisa, svakidašnjeg mačvanskog i beogradskog govora i novog modernog, normativnog književnog jezika..."
Aleksandar Pejović: "Književno delo Milorada Paiića Surepa", iz članka objavljenog u časopisu "Provincija", februara. 1972, godine.
NBS 12274/p
Sačuvana
Stranice: « 1 2 3 »   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: