Natalija Jakovljević (1960)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Natalija Jakovljević (1960)  (Pročitano 4115 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Novembar 13, 2011, 11:46:11 pm »

*




NATALIJA JAKOVLJEVIĆ

Natalija Jakovljević, rođena 1960. godine u Beogradu gde živi i radi. Književnim stvaralaštvom se bavi još od gimnazijskih dana. Bila je član Udruženja pisaca amatera Beograda gde je svoje poetske radove objavljivala u Godišnjacima i Alamnasima istih.

Učestvovala na mnogim pesničkim manifestacijama. Član Udruženja pesnika "Poeta" kao i Udruženja pisaca u domovini i rasejanju. Poeziju objavljuje u elektronskim medijima. 2008. godine objavila zbirku poezije "Antikvarnica duše". 2010. godine nagrađena trećom nagradom na konkursu Bejahad "Simha Kabiljo" / pod pokroviteljstvom Saveza jevrejskih opština bivše SFRJ / pričom "Mali Medina".
Konkursi regiona
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: April 16, 2012, 02:02:45 am »

 *
 Stihovi Natalija Jakovljević


 NEVINE ŽRTVE

 Hvala ti gospode
 što nismo one kosti
 što si nas zaklonio krilom
 što nam je koža tanka i žuta
 što nije mermer
 što nije kruta.
 Što ne ležimo ukraj puta
 prerezanog vrata
 iskopnilog glasa.
 Hvala ti.

 Da li je grešno
 radovati se
 ovim što nam ostade.
 Ne upadosmo u zasedu
 meta krvniku.
 Šta su oni krivi
 a šta mi
 Zar ja
 da budem Jovanova glava
 ja, što se Jovanom zovem.

 Namučena telesa
 muče me svojim bolom
 muči me nebo koje je gledalo
 drveće koje je šumelo.
 Noga je trčala u susret
 ruka je radila
 neumorno sadila
 kopala, šila
 umorna bila.
 Glava se smejala
 okretala Suncu
 pričala, snila
 ljubila.

 Nisu dobro čuli
 snalažljivi nisu bili u bekstvu
 jer bežali nisu.
 Đavolova strast ih nagrdi
 napi se njihove krvi.

 Neka mi oproste
 što ih gledam takve
 jadne i bedne u ljudovanju
 ljubim ih u srca stisnuta
 i preko sve krvi
 i preko sveg bola
 primi ih Bože u svoje grudi
 uteši ih
 neka i dalje budu ljudi...

 P.S.

 Pesma NEVINE ŽRTVE je napisana 1993. godine u toku rata u bivšoj nam domovini. Jedna kolona pobijenih i masakriranih ljudi
 pored puta ostala mi je zauvek u sećanju. Ako je uteha ovu pesmu posvećujem njima....

 Ako pesma može da promeni svet šaljem ovu pesmu kao opomenu i krik . . .  Poezija
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: