Milisav Pavlović (1905—1998)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milisav Pavlović (1905—1998)  (Pročitano 8500 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Februar 19, 2016, 03:55:13 am »

*

MILISAV PAVLOVIĆ
(Crljenac, 15.05.1905 — Požarevac, 02.10.1998)

jedan od prvih međuratnih pesnika seljaka
pesnik sela i pesnik osame


Milisav Pavlović rođen je 15 maja 1905. godine u stiškom selu Crljenac. Živeo je i radio u Požarevcu. Počeo je da piše vrlo rano, još dok je u selu živeo. Sarađivao je u mnogim listovima i časopisima, uglavnom namenjenim čitaocima na selu. Kao veliki entuzijasta i ljubitelj sela sa grupom beogradskih umetnika, glumcima Zoranom Radmilovićem i Rastkom Tadićem, učestvovao je više puta u akciji  SELU U POHODE. Na tim umetničkim priredbama govorio je svoje stihove bliske ljudima u selu, koji su toplo pozdravljeni. Bavio se novinarstvom i književnim radom. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Kulturno-prosvetna zajednica opštine Požarevac, nagradila ga je Poveljom kulture za dugogodišnji misionarski rad na afirmaciji narodnog stvaralaštva i za ukupan književni rad.

Objavio je sledeće knjige:

• "Na samrtnom času"  — priče sa sela, 1926. godine;  
• "Brat — nebrat" —  drama u jednom činu, 1927. godine;
• "Zov daljina" — pesme, 1968. godine i
• "Himna njivi" — pesme, prvo izdanje 1975, drugo izdanje 1986. i treće prošireno  izdanje 1996. godine.

Narodne pesme "Znaš li draga onu šljivu ranku" i "Ništa lepše od naše seljanke" poznate su i rado pevane, ali malo ko zna da ih je napisao Milisav Pavlović.

Na večni počinak otišao je 2. oktobra 1998. godine. Sahranjen je na požarevačkom groblju. U amanet nam je ostavio selo oslikano stihovima.

Biblioteka Srboljub Mitić Malo Crniće
Objavljeno 7. oktobra 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Mart 03, 2016, 12:50:05 am »

**

PISCI SELJACI*


Prvi srpski pesnici seljaci javljaju se u vremenskom razdoblju između 1917. i 1923. godine, u pojedinim listovima i časopisima, ponekom pesmom, pričom, člankom. Bili su to prvi, stidljivi i nesigurni pokušaji prodora u prostore pesništva. Tada još niko nije ozbiljnije na njih obratio pažnju. Na njihovu poeziju gledalo se kao na deo guslarske tradicije, koja se neminovno gasila, kao neki njen pozni izdanak, ili kao izvestan izraz sentimentalnih "pjesmarica". To pesništvo je sadržalo neke crte ranijeg pevanja, što je uostalom prirodno prilikom smenjivanja književnih epoha i pravaca. U isto vreme, ono negira te odlike težeći da se otrgne od vladajućeg epskog predanja i deseterca i da se približi modernijim poetskim strujama i duhu novog vremena. Tražeći nove puteve ispoljavanja svog pesničkog bića, ti prvi naši pesnici seljaci su dosta lutali. Neki nisu uspeli da se usklade sa tokovima novog doba, i ostali su u granicama starih škola i starog načina pevanja. Takvi su i najčešći. Drugi su se zaustavili na nekoj sredini, neodlučni da li da se priklone starom, poznatom i isprobanom, ili novom, nepoznatom i neizvesnom. Stare obale uspeli su da napuste samo oni koji su bili najuporniji i snažne pesničke ličnosti. Upravo u tome se sastoji podvig najstarijeg pokoljenja pesnika seljaka, i njihova pionirska uloga u razvoju ovog pesništva. Trebalo je okrenuti leđa tradiciji, negovanoj vekovima, priznatoj i dignutoj na pijedestal, ali preživeloj, beživotnoj. Taj raskid, naravno, nije bio konačan i potpun. Takav nikada nije ni moguć. Zadržano je ono što se upilo u svest i što su vekovi nataložili u dubini bića. A zatim, trebalo je poći novim putevima, koji su se nametali neodoljivo, i prema kojima je pesničko biće u stvari već bilo otvoreno. To je ulivalo strepnju i strah. Nove putanje pesništva uvek su neizvesne, zamagljene.

Prvi pesnici seljaci stvarali su usamljeno, nemajući nikakvu svoju čvršću organizaciju, najčešće ne znajući jedni za druge. Međutim, 1923. godine počinje da ih zapaža književna javnost. [...] više » » »

Radmila Saratlić


*) Deo iz studije Knjlževni život u unutrašnjosti Srbije, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 1973 (daktilografisano).
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 09, 2016, 10:54:22 pm »

*
Pesme Milisava Pavlovića


ZNAŠ LI DRAGI ONU ŠLJIVU RANKU1

Znaš li, dragi, onu sljivu ranku,
gde smo nekad bili na sastanku?

Znadem, draga, kako ne bih znao,
šljive sam ti sa grane ubrao.

Da l' se sećaš šta je posle bilo,
kad sam šljive skupila u krilo?

Kako ne bih, draga, zapamtio,
onda sam te, dušo, poljubio.


NIŠTA LEPŠE OD NAŠE SELJANKE

Ništa lepše od naše seljanke
kad se sprema poći na igranke,
svilen jelek bela košuljica
rumen joj se prosipa sa lica
a ustašca zarudele trešnje.
Mila moja, što ne dođeš češće.

1 Srpska narodna PESMARICA | Priredio: Simeon Marinković | Kreativni centar, Beograd, 2004.

YouTube: Slobodanka Stojiljković i Milan Babić — Znaš li dragi onu šljivu ranku
YouTube: Lepa Lukić — Znaš li dragi onu šljivu ranku
YouTube: Bora Spužić Kvaka — Ništa lepše od naše seljanke
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: