"Ljudi govore" — časopis za književnost i kulturu [urednik Radomir Baturan]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « ČITAONICA « Srpski književni časopisi  « "Ljudi govore" — časopis za književnost i kulturu [urednik Radomir Baturan]
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: "Ljudi govore" — časopis za književnost i kulturu [urednik Radomir Baturan]  (Pročitano 19019 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« poslato: Februar 01, 2012, 04:01:47 pm »

**

LJUDI GOVORE svojim čitaocima
 

Odlučili smo se da naziv ovog časopisa bude Ljudi govore jer smatramo da je u dubokoj konotaciji sa srpskom književnom tradicijom (i narodnom i umetničkom), ali i onom koja dolazi. Istovremeno, ovo je bio i naziv kulturnog kluba koji smo osnovali odmah po dolasku u Kanadu. Dela Rastka Petrovića zauzimala su značajno mesto u našem bavljenju srpskom književnošću (i u matici i u dijaspori). U anketi koju smo sproveli među srpskim piscima, od dvadesetak ponuđenih naslova, Ljudi govori je bio jedini sa kojim su se saglasili i mladi pisci. Konačno, na njima svet i ostaje pa neka im je srećan i ovaj novi časopis za srpsku književnost i kulturu.
 
U Kanadi postoje listovi i časopisi koji uspešno prate život srpske emigracije. Mnogi od njih, na ovaj ili onaj način, prate i kulturna zbivanja i srpsku književnost. Ali, nijedan od ovih listova nije posvećen isključivo književnosti i kulturi. Novopokrenuti časopis Ljudi govore biće pre svega časopis za srpsku književnost i kulturu. To, naravno, ne znači da ćemo ostati gluvi za pojave i dešavanja oko nas i u svetu, ali naš ugao neće biti dnevno politički ni stranački. Cilj nam je da osvetlimo značajne a nedovoljno uočene pojave u srpskoj kulturi, da ostvarimo veću povezanost pisaca srpskog jezika, bez obzira gde oni žive i stvaraju. Stoga je jasno da namera ovog časopisa neće biti promocija lokalnih tema i problema, lokalnih pisaca i njihovih političkih gledišta. Kriterijum će biti kvalitet tekstova, zanimljivost i provokativnost pojedinih mišljenja, a ne mesto boravka naših autora. To, naravno, ne znači da u jednom od narednih brojeva nećemo osvetliti i stvaralaštvo naših pisaca u Kanadi, ne gubeći iz vida da je centar izdavaštva i vrednovanja srpske književnosti ipak u Srbiji. Možemo imati razumevanja, pa i simpatije, za naše pisce u emigraciji, ali nemamo nameru da ih paternalistički promovišemo u "mučenike" koji stvaraju srpsku književnost u "tuđem svetu", niti da im na osnovu te činjenice dajemo u književnosti nekakav poseban status koji oni moraju da izbore kod kritičara i čitalaca.
 
Kao što se ne bismo zalagali za uništavanje tuđih nacija, njihove kulture, jezika i pisma, tako se nećemo zalagati ni za uništavanje već poprilično uništene srpske kulturne scene, jezika i pisma. Na Zapadu još niko nije uzeo samoubistvo za kulturni model, pa nećemo ni mi. Trudićemo se da kulturu osvetlimo kao posebnu oblast ljudskog duha, koja je po svojoj prirodi složena i u mnogo čemu kontradiktorna, i koja se samim tim ne može olako koristiti u praktične i pragmatične svrhe.
 
Da interes za ovakav časopis postoji govori i činjenica da smo u veoma kratkom roku našli sponzore koji su pomogli njegovo pokretanje. Zahvaljujemo se članovima Fonda časopisa Ljudi govore na njihovoj novčanoj pomoći, bez koje objavljivanje ovog časopisa ne bi bilo moguće. Posebno se zahvaljujemo našim saradnicima, piscima iz Beograda, Novog Sada, Banjaluke, Moskve, Bordoa, Meksiko Sitija, Oklanda i Pariza. Svi tekstovi u ovom broju dobijeni su direktno od autora. Od naših čitalaca ne očekujemo pasivnost, namera nam je da pokrenemo i rubriku u kojoj bismo objavljivali i vaša pisma, predloge i kritike. Naravno, ova rubrika, kao i sve druge, zavisiće ne samo od dobre volje urednika i njegovih saradnika, već i od vaše volje za saradnjom i razmenom mišljenja.
 
Časopis koji je pred Vama neće imati stalnu redakciju. Saradnici, iz svih krajeva sveta, smenjivaće se prema uređivačkom doprinosu.


Radomir Baturan, urednik
Toronto
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #1 poslato: Februar 01, 2012, 04:23:43 pm »

*

ČASOPIS "LJUDI GOVORE" — SVAKI NOVI BROJ BOLJI OD PRETHODNOG

 
Časopis za književnost i kulturu "Ljudi govore" objavljuje književne i kulturološke tekstove pisaca poreklom iz bivše Jugoslavije, i sadašnjih država Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, koji žive u rasejanju u svim krajevima sveta, i pisaca iz matičnih srpskih zemalja, kao i tekstove stranih pisaca koji se bave srpskim književnim i kulturološkim temama.
 
Časopis "Ljudi govore" pokrenut je u Torontu 2008. godine, gde se i sada izdaje. Početna ideja bila je da se pokrene časopis koji će se baviti književnošću i umetnošću, srpskim jezikom i pismom i svim problemima srpskog naroda i njegove kulture. U njemu će svaki dobronamerni čitalac naći rubriku za sebe koju će želeti da pročita i da u njoj da sarađuje. Pokretači ovog časopisa ne žele da prave još jedan upaučen književni časopis koji će čitati samo autori koji u njemu objavljuju. Odbili su pomoć bilo koje države, vlade, partije i fondacije. Želeli su da uređuju nezavisan, dinamičan časopis, koji će živeti od godišnjih pretplata i poklona zadužbinara i njegovih čitalaca. Ne želimo da ovaj časopis bude rame za plakanje piscima iz dijaspore, nego da ih motivišemo i damo im legimitet i dignitet pisaca koji imaju dara i koji stvaraju vredna književna dela. Mi ne jurimo za velikim piscima ili ikonama, koje je srpska kultura oduvek imala. Dajemo šansu svim piscima, ali smo i ugradili u svoju uređivačku politiku tri kriterijuma, koje štampamo na početku svakog broja i kojih se Uredništvo časopisa konstantno pridržava: estetski, etički i kriterijum srpskog duhovnog jedinstva.
 
Istovremeno smo dinamizovali stukturu časopisa rubrikama, od kojih se neke do sada nisu sretale u srpskim književnim i kulturološkim časopisima:
 
01. Poezija
02. Proza
03. Esej i kritika
04. Prećutana književnost
05. Sa doajenima srpske dijaspore
06. Oni koji dolaze
07. Zarezivanje u kamenu
08. Putopisi
09. Jezik i pismo
10. Priča o umetniku
11. Priča o zadužbinaru
12. Odjeci i polemike
 
U prvim brojevima časopisa "Ljudi govore" u Uredništvu je bio stalan samo glavni i odgovorni urednik, a ostali urednici su bili promenljivi, od broja do broja, i svi s različitih strana sveta, tako da se lično nisu ni poznavali, ali jesu po svojim književnim delima. Časopis su uređivali posredstvom interneta. Od 10. broja sastav Uredništva se ustalio i ono sada izgleda ovako:

Nikol Marković, sekretar (Toronto, Kanada)
Radmilo Višnjevac, tehnički urednik (Toronto, Kanada)
Antonije Baturan, dizajner (London, Engleska)
Dušica Ivanović, lektor (Toronto, Kanada)
Sanja Krstonošić, lektor (Toronto, Kanada)
Milana Suvačarov, lektor (Beograd, Srbija)
Predrag Dragić Kijuk, urednik (Beograd, Srbija)
Željko Prodanović, urednik (Okland, Novi Zeland)
Nebojša Radić, urednik (Kembridž, Engleska)
Radomir Baturan, glavni i odgovorni urednik (Toronto, Kanada)

Časopis "Ljudi govore" ima i svoje stalne saradnike i poverenike:

Boris Lazić, Pariz
Olivera Doklestić, Herceg Novi
Aleksandar Jovanović, Frankfurt
Maja Milanović, Beograd
Goran Kovačević, Roterdam
Milun Kostić, London
Miomir Niketić, Otava
Bojan Ratković, Nijagara
Željko Rodić, Okvil
Dragiša Spremo, Banjaluka

Čitaoci u svakom broju objavljuju svoje komentare, bez cenzure, u kojima i hvale i napadaju i časopis i urednike, ali i ističu da je "svaki naredni broj bolji od prethodnog" (Stojan Berber i Mile Medić), što se retko događa časopisima. Za kratko vdreme izlaženja časopis "Ljudi govore" uspeo je da objedini i autore, i pretplatnike i čitaoce i darodavce širom sveta.

PRETPLATITE SE I DARUJTE ČASOPIS "LJUDI GOVORE" DA BI MOGAO SLOBODNO I TRAJNO DA GOVORI!


LJUDI GOVORE Časopis za književnost i kulturu


Adresa časopisa
Nea Publishing
477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada
+1 647 728 2386
baturan@rogers.com
nikol_markovic@hotmail.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #2 poslato: Februar 06, 2012, 02:10:11 pm »

*

PROMOCIJA KNJIŽEVNOG ČASOPISA "LJUDI GOVORE"


Pre više od jedne decenije dr Radomir Baturan je sa lakoćom okupio oko sebe grupu istomišljenika sa kojima je osnovao Klub čitalaca pod nazivom "Ljudi govore". Danas je to već jedna od značajnih tradicionalnih aktivnosti knjižare "Srbika". Prošle godine je proslavljen mali jubilej — predstavljena je stota knjiga u okviru Kluba čitalaca.

Nedavnim pokretanjem časopisa (avgust 2008) za književnost i kulturu sa nazivom "Ljudi govore" u temelj srpske zagranične kulture ugrađen je jedan od najčvršćih stubova, čime dr Baturan, osnivač časopisa, osmišljava svoju viziju o Torontu kao srpskoj Sent Andreji 21. veka.

Desetog aprila održano je, u crkvi "Sveti Sava", na Riveru, donatorsko veče u okviru koga je predstavljen dvobroj, drugi i treši broj, časopisa "Ljudi govore". U okviru kulturnog programa učestvovali su:

pijanistkinja Jasmina Vučurević i klarinetista Goran Gojević, a dramsko-recitatorski program predstavili su Dimitrije i Amra Porobić.

Sudeći po dobroj poseti i po pokazivanju spremnosti prisutnih da daju svoj doprinos, na razne načine, pre svega u sferi finansija, ali i da obogate sadržaj izdanja svojim stvaralačkim prilozima, časopis je na dobrom putu da opstane.

Neće biti neobično ako čitaoci svoj časopis budu nazivali knjigom. Od dizajna korica, kvaliteta hartije, do znalački odabranih tekstova, izdanje ima izgled, dobro opremljene knjige. Aktuelnost i vrednost sadržaja takva je da će čitalac želeti da mu se vraća. Svoj komentar, pokretač, dr. Radomir Baturan sažeo je:

"Kao što se ne bismo zalagali za uništavanje tuđih nacija, njihove kulture, jezika i pisma, tako se nećemo zalagati ni za uništavanje već poprilično uništene srpske kulturne scene, jezika i pisma…

Trudićemo se da kulturu osvetlimo kao posebnu oblast ljudskog duha, koja je po svojoj prirodi složena i u mnogo čemu kontradiktorna, i koja se samim tim ne može olako koristiti u praktične i pragmatične svrhe…"

Časopis ima već tri zadužbinara: inž. Blagoja Savića, vlasnika građevinarske firme "Savic Homes", iz Kičinera; pesnikinju Jelenu Saulu, iz Hamiltona, jednu od osnivača Udruženja "Desanka Maksimović" i Gojka Kuzmanovića, biznismena iz Toronta. Do sada je registrovano 80 pretplatnika.

O postojanju snažne želje, u srpskoj zajednici Toronta, da se časopis "Ljudi govore" održi i sačuva, najbolje govori pokretanje ideje o osnivanju Srpskog kulturnog kluba "Ljudi govore", koja je saopštena na ovoj večeri.

Inicijatori ove ideje i osnivači Kluba su: sveštenici Vasilije Tomić i Ljuba Rajić, književnik Radovan Gajić, Vladimir Stjepanović i sam dr Baturan.

Iako je određeno da godišnja članarina za članove kluba bude $ 400 te iste večeri se prijavilo 12 članova. Od te članarine, kao i od pretplata i donacija, formiraće se fond za rad kluba, a najveći deo sredstava biće namenjen za izdavanje narednih brojeva.

Treba verovati da će se stalno rađati nove ideje, da će se povećavati broj pretplatnika, donatora i zadužbinara, obzirom da je časopis, čija je misija duhovno jedinstvo Srba, više nego neophodan kako kulturnom prostoru dijaspore tako i matice.

  
Katarina Kostić | Broj 1196, 24. april 2009. | Novine Toronto
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #3 poslato: Maj 27, 2012, 07:42:10 pm »

*
ČASOPIS "LJUDI GOVORE"


TORONTO: GODIŠNJICA SRPSKOG ČASOPISA

Obeležena druga godišnjica izdanja časopisa "Ljudi govore", jedinstvenog ne samo u Kanadi, već i u celoj srpskoj dijaspori

Godišnjom skupštinom kluba "Ljudi govore", u Torontu je u obeležena dvogodišnjica objavljivanja i jubilarni, deseti broj istoimenog časopisa za književnost i kulturu. Taj časopis jedinstven je u srpskoj dijaspori ne samo u Kanadi nego i u svetu, po koncepciji, načinu izdavanja, ali i kvalitetu.

Časopis "Ljudi govore" uređuju ljudi koji se ranije nikada nisu poznavali: profesor i književnik sa Kembridža u Engleskoj Nebojša Radić, njegov kolega iz Oklanda sa Novog Zelanda Željko Rodić, filozof i književnik iz Beograda Predrag Dragić Kijuk i profesor Radomir Baturan iz Toronta.

— Naš časopis ostvaruje misiju duhovnog jedinstva i kreativnog suprotstavljanja zlu koje razara narod, i državu, i jezik i kulturu i tradiciju kojima se bavi — izjavio je glavni i odgovorni urednik Radomir Baturan. — Trudimo se da pravimo dinamičan, aktuelan, likovno i književno savremen i živ časopis koji stvaraju autori i čitaju čitaoci širom sveta, od matice preko Novog Zelanda, Engleske, Moskve do Toronta, koji znaju srpski jezik i ćirilično pismo.

IZBORI

Na godišnjoj skupštini kluba "Ljudi govore" uz razmatranje izveštaja o radu u ovoj godini i usvajanje plana rada za iduću, izabran je i novi upravni odbor čiji je predsednik inženjer Žarko Brestovac, a zamenik profesor Milica Radišić.

U jubilarnom 10. broju među brojnim prilozima je i studija Bojana Pamučara iz Čačka o književnom delu decenijama prećutkivanog pisca Gavrila Stefanovića Venclovića. Profesor slavistike Švajcarac sa Novog Zelanda Hans Peter Štofel piše o srpskom jeziku "na kraju sveta". Objavljen je i razgovor sa kanadskim vladikom Georgijem, a aktuelnoj temi o vladici Artemiju posvećena je čitava rubrika "Trenutak istorije" u kojoj govore slobodni intelektualci iz Srbije i sveta.

Kao i prethodni pojedinačni brojevi ili dvobroji i novi broj časopisa "Ljudi govore" ilustrovan je umetničkim reprodukcijama, ovog puta sa 12 radova Bobana Bursaća iz SAD koji je, kao podršku izlazenju časopisa, poklonio svoju sliku "Druga strana rijeke".
Srpska dijaspora
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #4 poslato: Decembar 10, 2013, 11:28:38 pm »

*

PROMOVISANJE ČASOPISA "LJUDI GOVORE", SRPSKOG GLASA IZ KANADE


LJUDI GOVORE je srpski zagranični časopis za književnost i kulturu koji izlazi u Torontu od 2008. godine. Pored književnosti i umetnosti, bavi se svim oblastima koje čine kulturu srpskog naroda. U časopisu je petnaestak rubrika i svaka počinje sa po jednom reprodukcijom slika umetnika o kome se piše u tom broju. Izlazi 4 puta godišnje na 150 strana, a nekada i kao dvobroj na 300 strana. Cilj mu je da poveže srpske pisce i čitaoce ma gde oni živeli. Njegova osnovna uređivačka načela su: estetsko, etičko i Saradnici časopisa su pisci, likovni umetnici i profesori iz čitavog sveta, kao i pretplatnici i čitaoci časopisa Ljudi govore.

Na svojoj turneji po Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, Časopis Ljudi govore, promovisan je 23. septembra, u Matici srpskoj u Novom Sadu. Govorili su: prof. dr Dragan Stanić (alias Ivan Negrišorac), predsednik Matice, prof. dr Aleksandar Petrović, Petar Arbutina i glavni i odgovorni urednik časopisa, dr Radomir Baturan. 4. oktobra održana je promocija u Gradskoj biblioteci u Valjevu, u organizaciji stalnog saradnika časopisa, dr Božina Janevskog.

Planirane su promocije 10. oktobra u Kraljevu, u Kulturnom centru, u organizaciji saradnika časopisa profesora Aleksandra Marića; 11. oktobra u Čačku, u Narodnoj biblioteci, u organizaciji stalnog saradnika dr Vladimira Dimitrijevića; u Moskvi 29. oktobra, Domu nacionalnosti u Kremlju, u organizaciji dr Božidara Mitrovića, stalnog saradnika časopisa "Ljudi govore". O predstavljanju časopisa u Republici Srpskoj i Crnoj gori, kao i u Kragujevcu, Nišu i Somboru očekuje se objava tačnog datuma promocije.

U Beogradu, 7. oktobra, pred punom salom Udruženja književnika Srbije o knjizi su govorili: prof. dr Milo Lompar, Rajko Radojević ispred izdavača časopisa — Srpske nacionalne akademije u Kanadi, vajarka Ljiljana Otašević i dr Radomir Baturan glavni i odgovorni urednik časopisa.

Najnoviji dvobroj, osim poznatih, donosi čitaocima i dve nove rubrike: "Duh samoporicanja" i "Na izvorištu kulture: Lepenski Vir i Vinča". U rubrici "Duh samoporicanja" objavljjen je prikaz najznačajnije esejističko-polemičke srpske knjige koja je izašla u poslednjih 20 godina, po kojoj je i dato ime ovoj rubrici, i intervju sa njenim autorom, prof. dr Milom Lomparom. U rubrici "Na izvorištu kulture: Lepenski Vir i Vinča" prikaz izlaganja dr Božidara Mitrovića iz Moskve, akademika Dragoljuba P. Antića iz Beograda, sa naučnog skupa koji je nedavno održan u Bogradu, i intervju sa akademikom Anatolijem Kljusovim iz Moskve. Izuzetno je aktuelan intervju sa prof. dr Milom Lomparom koji se u Udruženju književnika, poštovaocima časopisa, obratio govoreći o samoporicanju Srba. U nastojanju da održi časopis "Ljudi govore" Skupština časopisa je na svojoj poslednjoj sednici, održanoj 19. maja 2013. godine, donela odluku da se klub i časopis pridruže Srpskoj nacionalnoj akademiji. O preuzimanju brige i staranja nad časopisom "Ljudi govore" i značaju i osnivanju Srpske nacionalne akademije u Kanadi, ispred izdavača govorio je Rajko Radojević, koji je i jedan od urednika časopisa.

Prisutnima se obratila i Ljiljana Otašević, akademski slikar koja je u Kanadi svoj umetnički domet iskazala gradeći uspešnu slikarsko — skulptorsku karijeru, a kojoj je ovaj dvobroj posvetio prikaz pod naslovom "Tkanje ciglom i metalom skulptorke Otašević".

Evo šta tačno donosi jubilarni letnji dvobroj 19—20/2013  književnog časopisa Ljudi govore Srba iz Kanade, objavljen u avgustu, na petogodišnjicu pokretanja časopisa:

POEZIJA: Ivan Negrišorac, Novi Sad: Triptih o ispovedanju vere; Đorđe Nešić, Dalj (prognan u Bijelo Brdo): Večernji koncert za veslo i drveni čamac, Obrezivanje voćaka, Prozor kroz koji Dunav teče i Spomen na putovanje Stefana Ravaničanina do manastira sv. Nikole u Orahovici u doba Velike seobe;  Nikola Aleksandar Marić, Kraljevo: Carigrad, Put, Tarkovski, Kraljevo, Hilandar, gitarista-ratnik, Niš, Konstantin, letopisac, Visoki Stefan, Manasija, isihasti;  Snežana S. Baščarević, Zubin Potok: Karavandžija, Preteča,

PROZA: Nebojša Radić, Kembridž: Braća somovi; Vladimir Konečni Solana Bič (Kalifornija): Atif;  Slaven Radovanović, Valjevo: Dolazi Ava Justin; Branko Bubalo, Toronto: Duša u pepelu.

ESEJ I KRITIKA: Svetozar Vlajković, Beograd:Nesveti a sveti Arhimandrit Tihon (Ševkunov); Aleksandar Marić, Kraljevo: Letopis, molitvenik, carostavnik (O knjizi "Svetilnik" Ivana Negrišorca, Orfeus, Novi Sad 2010); Jovana Andrejević, Beograd: Epske formule u pesmama starca Milije.

PETI ČIN: Mladen Obradović, Toronto: Trag u međuprostoru. Poređenje socijanih elemenata u komadima "Trag ljudskih zuba" Mirjane Ojdanić i "The Middle Place" Endrjua Kušnira.

PUTOPISI: Milun Kostić, London: Kroz Rusiju.

IZ INDIJSKE KNJIŽEVNOSTI (Izbor i prevod: Svetislav Kostić iz Praga): Džaj Sinh Nirad (1954): Ponavljanje, Oganj — još jedna mogućnost, Cilj i ograničenje, Svaki  dan, Nekad i sad; Premčad alijas Dhanpat Raja: Protestna povorka; Ramanika Gupta: Žigosana istina.

DUH SAMOPORICANJA: Radomir Baturan, Toronto: Bez srpskog stanovišta i srpske kulturne politike srljamo u samoporicanje i nestajanje. Milo Lompar, Duh samoporicanja (drugo izdanje), "Orfej", Novi Sad, 2012; Razgovor sa Milom Lomparom o samoporicanju Srba: Nestanak Srbije nije samo akademska zamisao.

NA IZVORIŠTU KULTURE: LEPENSKI VIR I VINČA: Božidar Trifunov Mitrović, Moskva: O nastanku reči "kultura", kulture Lepenskog Vira i Vinče, Začetnih znanja i neprekidnosti kulture i nauke; Dragoljub P. Antić, Beograd: Prirodno-fizički okvir za nastanak prve evropske civilizacije.

ONI KOJI DOLAZE (izbor Ilije Manasijevića iz Bujanovca): Aleksandra Kuburović, Toronto: Svjetlost Božija, I bih i padoh i Ispovijest; Sofija Lazarević, Beograd: Crni leptir; Tijana Lazarević, Beograd: Čisto srce; Miloš Petković, Niš: Perunov hroničar; Stefan Lančuški, Novi Sad: Između srca i ravnodušnosti;

JEZIK I PISMO: Željko Filipović, Niš: Latinizacija srpske dece; Božin Janevski, Valjevo: Ogled o vucima.

ZAREZIVANJE U KAMENU (Izbor misli velikih svetskih umova Mirka Palfija iz Toronta).

PRIČA O UMETNIKU: Radomir Baturan: Srpski slikar Momčilo Simić među Menonajtima u St. Džejkapu u Kanadi.

PREĆUTANA ISTINA: Vladimir Umeljić, Frankfurt: Nemačka revizija istorije Balkana na kraju 20. i  početku 21. veka;  Bela Tukadruz alias Miroslav Lukić: Tajna profesora Mladenovića.

POLEMIKE: Vladimir Umeljić, Frankfurt: Svi gresi Paula Mojzesa.

KALENDAR DOGAĐAJA U KLUBU ČASOPISA "LJUDI GOVORE I SRPSKOJ NACIONALNOJ AKADEMIJI U KANADI (svi kulturni događaji u ove dve ugledne srpske institucije koji su održani između dva broja).

U engleskoj sekciji: POETRY: Matija Beckovic, Belgrade, Any city anytime anywhere; Vladimir J. Konečni,  Solana Beach, California, Port-au-Prince; PROSE: Bojan Ratkovic,Niagara Falls, Battleflag; HISTORY: Radoje Radojević, When Serbia Sailed the High Seas; MUSIC: Kristina Bijelic, The Crooked Bow:
The Art of Gusle and the Oral Tradition among the Serbs; FINE ARTS: Lilly Otasevic, A Solo Exhibition By Lilly Otašević, Re-Construct, Canadian Sculpture Centre Toronto, July 17 — August 9, 2013.

Kako je roman Rastka Petrovića "Ljudi govore" nastao za vreme jednog njegovog putovanja, kada je pisac usredsredio svoju pažnju na ono što ljudi govore, tako i ovaj časopis već dugi niz godina, pod istoimenim naslovom, uspešno skreće pažnju na govor Srba sa različitih meridijana, što ga uvek čini aktuelnim i čitanim. Uz podršku novog izdavača, Srpske nacionalne akademije u Kanadi, koji je prepoznao značaj i domet časopisa, srpska kultura u zemlji i dijaspori dobija značajnu duhovnu i etičku zaleđinu.


Koreni Lela Marković


* * *





U ponedeljak, 23. septembra u 12 sati, u Svečanoj sali Matice srpske predstavljen je časopis "Ljudi govore" koji se objavljuje u Torontu i Srpska nacionalna akademija u Kanadi. Prisutne je pozdravio i uvodnu reč izgovorio predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić.

Više na sajtu: maticasrpska
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #5 poslato: April 24, 2016, 10:21:26 pm »

*

JUBILARNI BROJ SRPSKOG ČASOPISA U KANADI


Jubilarni broj časopisa "Ljudi govore", jedne od malobrojnih publikacija za književnost, umetnost i kulturu u srpskoj dijaspori, objavljen je u Torontu.

Dvobroj 25-26 ima više od 300 strana knjiškog formata i najveći deo štampan je na srpskom, ćirilicom, ali ima i sekciju na engleskom jeziku.

Taj časopis izlazi već osmu godinu, a objavljuje književne i kulturuloške tekstove pisaca poreklom iz bivše Jugoslavije i sadašnjih matičnih srpskih zemalja, kao i radove stranih pisaca.

Osnivač, izdavač i operativni urednik Radomir Baturan koji duže od dve decenije živi u Torontu, rekao je agenciji Beta da se od osnivanja časopisa do jubilarnog izdana nije odustalo osnovnih načela u uređivanju časopisa, estetskog, etničkog i duhovnog jedinstva.

"Nepokolebljivo verujemo da su u eri interneta časopisi i knjige prozori u svet koji rečju i slikom svekolikom čovečanstvu govore naročito o narodu i državi kojima su prevashodno, koncepcijski i sadržinski posvećeni", rekao je Baturan.

On, međutim, upozorava da ni Srbi u matici, ali ni u dijaspori ne haju mnogo za knjige i časopise koji entuzijazmom malobrojnih nastaju i izlaze do nekog od jubilarnih brojeva, a onda se gase.

"Opstajemo blagodareći volonterskom radu urednika od Londona do Oklanda na Novom Zelandu, od Beograda do Toronta, vernošću čitalaca, ali i zahvaljujući sponzorima kakvi su poslovno uspešni doseljenici poput Žarka Brestovca iz Toronta i Zorana Mladenovića iz Montreala", rekao je Baturan.

Prema njegovim rečima Ministarstvo kulture u Srbiji ne pokazuje interesovanje da podrži časopis, na koji su se pretplatile nacionalne biblioteke Kanade i Engleske, kao i neke univerzitetske u Kanadi. Nijedna biblioteka u Srbiji nije pretplatnik časopisa.

Na uvodnim stranicama jubilarnog dvobroja glavni i odgovorni urednik, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar piše o srpskoj kulturnoj politici.

"U nas je na delu politika potpunog kontinuitete sa prethodnom vlašću: posle idejnog, ekonomskog, antinacionalnog... osvedočavamo se u uspostavljanju personalnog kontinuiteta", piše Lompar.

Centralna istorijska tema, čija je autorka višedecenijska kulturna poslenica u srpskom iseljeništvu u Kanadi Draga Dragašević, naslovljena je kao "Golgota o internisanju u Kanadi za vreme Prvog svetskog rata".

Reč je o doskora malo poznatim tragičnim događajima o slanju hiljada doseljenika u 24 kampa u pustim i hladnim krajevima Kanade gde su teško radili. Većina su bili raniji stanovnici Austrougarske i Otomanske imperije.

Kako su Kanada i Srbija bile na istoj strani u Velikom ratu, Srbi iz Srbije i Crne Gore smatrani su saveznicima, a oni iz zapadnih krajeva neprijateljima. Nijedna druga doseljenička zajednica nije se našla u tom položaju.

Skoro ceo vek je prošao pre no što je kanadska vlada ustanovila Fond za komemorativne, kulturne i naučne projekte posvećen tom neslavnom delu istorije te zemlje.

Prošle godine u 59 kanadskih gradova otkriveno je 100 spomen ploča u znak pijeteta prema doseljenicima-žrtvama tadašnjeg kanadskog ratnog zakona od kojih su dva znamenja posvećena Srbima.

Kao u svakom izdanju časopisa "Ljudi govore" štampane su i foto-reprodukcije radova jednog umetnika. U jubilarnom broju predstavljen je vajar Mijo Mijušković (84), a priču-epistolu o njemu napisao je jedan od vodećih savremenih srpskih likovnih kritičara Sreto Bošnjak.

Mijušković samostalno izlaže punih pet decenija u Crnoj Gori, Srbiji, Italiji, Francuskoj, Mađarskoj i drugde.

Jubilarni dvobroj časopisa "Ljudi govore" donosi i redovne prozne, poetske, esejističke, kritičke i druge rubrike, uključujući i blok na engleskom jeziku posvećen kanadskim proznim piscima i pesnicima.


Izvor: Beta.rs | 16.12.2015. | Press online
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6310



« Odgovor #6 poslato: April 24, 2016, 10:37:26 pm »

*

Gorana Gligorević
Značajan jubilej časopisa "LJUDI GOVORE": 25-ti broj predstavljen na torontskom univerzitetu



Knjiga Srba iz celog sveta

U osmoj godini izlaženja časopis za književnost i kulturu "Ljudi govore" stigao je i do 25/26 dvobroja čiji je sadržaj predstavljen u Robarts biblioteci na torontskom univerzitetu. Ovaj put časopis je osim redovnih rubrika i radova srpskih pisaca, pesnika, esejista i istoričara objavio i pesme kanadskih pesnika, u skladu sa tradicijom uspostavljenom od prvog broja da se u časopisu progovori i o književnosti drugih naroda. Naravno, kada se kaže kanadska književnost ili pesništvo, zapravo se automatski može reći da je to i stvaralaštvo drugih naroda, koji su svoj izvorni identitet integrisali u kanadski. Tako su u ovom dvobroju objavljene pesme profesora Džonatana Loka Harta sa univerziteta Alberta iz Edmontona, E.D. Blodgeta iz Vankuvera, Kalin-Andrei Mihaileskua, iz Londona (Ontario), Naomi MakIlvraita iz Edmontona, Pušpa Rađ Ačarye i M. Čofen iz Toronta.

Profesor Lok Hart, sa iskrenim entuzijazmom, pozdravio je inicijativu objavljivanja stihova kanadskih pesnika u časopisu koji se bavi srpskom književnossću i kulturom, naglasivši da u kanadskom mulitikulturalnom miljeu svaka kulturna saradnja doprinosi boljem razumevanju i suživotu. On je sa posebnim pijetetom pomenuo i profesora Milana V. Dimića (preminuo 2007 godine) koji je na univerzitetu Alberta u Edmontonu bio priznat i poštovan i kao profesor i kao osnivač Instituta za uporednu književnost koji se bavio različitim aspektima literarnih istraživanja.

U uvodnom obraćanju osnivača časopisa, dr. Radomir Baturan, operativnog urednika za dijasporu, koji, uz glavnog i odgovornog urenika Mila Lompara i operativnog urednika za maticu Vladimira Dimitrijevića, ponajviše nosi teret pripreme i štampanja ovog časopisa, istakao je da su urednici rubrika iz čitavog sveta, odsvuda gde je srpska noga ikad kročila, te da se u pripremi ove jedinstvene "knjige" vode idejom estetskog, etičkog i duhovnog jedinstva.

Pregled časopisa je dala Olga Khometa, doktorski kandidat na Univerzitetu Toronto, koja je zajedno sa Nikolom Gligorevićem, studentom torontskog univerziteta, čitala poeziju kanadskih pesnika zastupljenih u ovom dvobroju časopisa "Ljudi govore".


Reč urednika

Uz jubilarni broj časopisa glavni i i odgovorni urednik Milo Lompar u svom tekstu "O srpskoj kulturnoj politici" između ostalog napisao je: "Premda je naša politička pozicija neurotična i šizofrena, ona bi svakako bila lakša ukoliko bi počela od razlikovanja državne i kulturne politike, ukoliko bi odvojila ono što se mora prihvatiti od onoga što je moguće spasiti, ukoliko bi posegnula za simboličkim, kulturnim i medijskim osnaživanjem nacionalne samosvesti. Naši političari nemaju nikakvu svest o tome. Naši kolonijalno-okupacioni protektori, međutim, znaju koliko je upravo tako nešto nepovoljno po njihove dalekosežne interese. Otud oni budno motre da se tako našto ne desi..."


Kako doći do čitalaca?

Uz poštovanje činjenice da jedan ovakav časopis ne mora, neminovno, da bude od interesa za široku čitalačku publiku, ipak ostaje upitanost zašto više ne dopre do onih slojeva naše zajednice koji, bar retorički, imaju interesovanja za književnost i istoriju, za lepu reč i pesnički stih, a takvih sigurno ima u povelikom broju. Da li je manjem broju pristunih doprinelo i to što je promocija održana u praznično vreme krajem decembra, ili što organizacija i promovisanje ovakvih značajnh događaja mora biti mnogo efikasnije i prisutnije i na socijalnim medijima? Odnosno, da li je zabava jedini motiv za izlazak iz kuće u ovo tmurno, sivo decembarsko vreme?


Bogat sadržaj

Uz kanadske pesnike u ovom dvobroju zastupljeno je još 39 autora: pesnika, proznih pisaca, esejista, kritičara, teoretičara i istoričara koji su pisali i o jeziku, globalizmu, kultrnoj politici, komunizmu kao novoj religiji, golgoti interniranja u Kanadi za vreme Prvog rata. Predstavljeno je i delo vajara Mija Mijuškovića, kao i fotografije njegovih radova (u sklopu tradicije da se u svakom broju časopisa prostor da i jednom likovnom, vizuelnom umetniku) kako bi se uz sliku i reč upotpunila umetnička celina stvaralaštva jednog naroda.


"Vesti", Frankfurt, 31. decembar 2015. — 2. januar 2016. | Ljudi govore
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: