Dragomir Brzak (1851—1905)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragomir Brzak (1851—1905)  (Pročitano 6345 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 16, 2010, 03:28:09 pm »

*

DRAGOMIR BRZAK
(Beograd, 21.02.1851 — Beograd, 4.03.1905)


Porodica Brzak potiče iz mesta Opule, u Grčkoj. Rodonačelnik srpske grane ove porodice, Nikola Konstantinović Brzak, je tamo i rođen, a u Srbiju je došao za vreme Prvog srpskog ustanka, 1805. godine. Po oslobođenju Beograda tu se nastanio i otpočeo da se bavi trgovinom.

Posle propasti ustanka odlazi u Jerusalim na poklonjenje i tako stiče dodatak svoga imena — Hadži. Po dolasku na vlast kneza Miloša postaje bazrđanbaša (glavni trgovački posrednik sve robe koja je preko beogradske skele izvožena iz Srbije u Austriju, ili je iz Austrije, preko iste skele uvožena). Na tom radnom mestu smenjivao se sa Naumom Ičkom.

Ičko se, jednog dana, reši da u Glavnoj čaršiji, preko pute Saborne crkve, a pored svoje kafane, koju su po njegovom zetu zvali "Tomina kafana" (danas "?"), napravi još jednu kuću. Međutim, posle nekog vremena tu kuću prodade svom kolegi i pobratimu Nikoli Brzaku. Tako danas pomenuto zdanje ljudi zovu i Ičkova kuća i Brzakova kuća [...]

Treći sin Konstantinov, Dragomir Brzak, rođen je u Beogradu 21. februara 1851. godine. Osim osnovne škole i gimnazije, završio je poštansko-telegrafski kurs u Beču. Bio je poštanski činovnik, a za vreme Srpsko-turskih ratova telegrafista Vrhovne komande Srpske vojske. Kasnije je bio pisar Uprave fondova, inspektor Glavne kontrole i poštansko-telegrafski inspektor.

Pored redovnog posla bavio se književnim radom. Poznate su njegove rodoljubive pesme Sinđelićev grob, Tanasko Rajić, Hajduk Veljko i dr. Za života je objavio osamdesetak pesama u šezdesetak listova, časopisa i almanaha, ukupno u 118 izdanja.

Posle svojih početničkih pripovedaka Zulejka (1875), Grešnik (1875), Filozof (1881) i Kako sam se odmetnuo u ajduke (1883), Brzak otpočinje seriju pripovedaka o događajima sa njegovih poslovnih putovanja, kao PT inspektora, po Srbiji.

Bile su to priče: Strašna noć, Jedan žalostan randez-vous, Sirota boginja Talija!, Vlast sve može, U komisiji, Jedna idila, Na silu lekar, Prangija i Mezimče. Pripovetke su, u raznim časopisima, obično objavljivane sa nadnaslovima: Iz života jednog činovnika, ili U komisiji.

Posle boravka u Beču voleo je da se elegantno odeva, bio je pravi dendi, sa monoklom, širokom mašnama i mekanim Habig šeširima. Nušić mu se izrugivao, jer je voleo da "kolmuje" kosu (pravi kovrdže).

U isto vreme pevao je bariton u Prvom beogradskom pevačkom društvu, u kome je bio i sekretar. Za pevačko društvo je pisao svečane pesme i himne za različite prilike. Bio je poznat po takvim, prigodnim pesmama u čast velikih ljudi, povodom njihovih smrti ili godišnjica (Hajduk-Veljka, Tanaska Rajića, Branka Radičevića, Đure Daničića, Vuka Karadžića, Vuka Vrčevića, Đure Jakšića, Vojislava Ilića, Dragutina Ilića, Toše Jovanovića...) ali i povodom značajnih događaja iz novije srpske istorije. Neke od tih pesama su bile posvećene i članovima dinastije Obrenović. On je to činio profesionalno, sa velikim uspehom. Priredio je i prvu pesmu koja je pevana kao srpska himna, Oj Srbijo, mila mati.

Za Narodno pozorište je preveo nekoliko libreta opera i opereta (Gejša, Lutka, Karmen, Kad tvoju ljubav imam...) i napisao pozorišne komada: Mika praktikant (1883), Kolera (1883), Palanačke novine (1884), Milo za drago (1891), Đido (1894), Žrtva (1897, neizvedeno), Opklada (1898), Oluja (1899), i Kroz zid (1900). Dva dela je napisao u saradnji sa Jankom Veselinovićem, (Đido i Opklada). Za Đido kažu da je, do danas, naš najizvođeniji pozorišni komad sa pevanjem i pucanjem. Sa Čiča-Ilijom Stanojevićem je dramatizovao Ivkovu slavu Stevana Sremca. Preveo je i Šekspirov San letnje noći. Bio je član Književno-umetničkog odbora Narodnog pozorišta.

Baveći se pisanjem i pevanjem, bilo je neminovno da postane i saučesnik beogradske boemije u ondašnjem beogradskom kafanskom Bermudskom trouglu: Pozorišna kafana — Dardaneli — Kolarac. Svako ko je pisao o beogradskoj boemiji krajem 19. veka najpre je pominjao Dragomira Brzaka i anegdote o događajima u kojima je i on učestvovao. Njegovi najbliži prijatelji, kardaši, bili su pomenuti Janko Veselinović, Stevan Sremac, Milovan Glišić, Radoje Domanović i Branislav Nušić.

Porodica Brzak je imala bliske prijateljske odnose sa porodicom Obrenović. Dragomir Brzak je to iskoristio da, posle rigidne vladavine kralja Milana, umetnički svet približi kralju Aleksandru i kraljici Dragi. U tome je uspeo, ali je morao da učini i ustupak. Osnovao je list Sloga u kome je branio Dragu Mašin, praktično je lobirao za nju u vreme kada je ona trebalo da, udajom za kralja Aleksandra Obrenovića, postane srpska kraljica. Postoje dokazi da je uvodnike u ovom listu pisao sam kralj. Posle ubistva Aleksandra i Drage, odnosno posle promene dinastije, mnogi su Dragomiru Brzaku, kao dokazanom i prisnom prijatelju porodice Obrenović okrenuli leđa.

Kada se dinastija promenila, Skerlić počinje da ga pominje kao pisca poltronske poezije i izbacuje ga iz svoje Istorije srpske književnosti. Ali, postojali su i oni koji su mislili drugačije. Bogdan Popović ga je cenio i obećao je da napiše predgovor Brzakovim sabranim delima, koje je trebalo da objavi Mita Stajić.

Međutim, ovaj poduhvat nije okončan, Dragomir Brzak je umro u četvrtak, 4. marta 1904. godine, u četiri i po časa posle podne. Njegova sabrana dela nikad nisu objavljena, a mnogobrojna poetska i prozna dela i dalje su rasuta po raznim listovima i časopisima.

Karađorđevići mu prijateljstvo sa Obrenovićima nisu zaboravili. Osim par rodoljubivih pesama (Sinđelićev grob, Hajduk Veljko...) Brzak je nestao iz književnosti, do danas. Stalno ga je pratila Skerlićeva negativna ocena, pa se književni istoričari nisu ni trudili da ga vaskrsnu i stave u antologije.

Tekst u delovima preuzet sa: Politikin zabavnik
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 16, 2010, 03:28:27 pm »

**

DRAGOMIR BRZAK


Danas zaboravljeni pesnik, pripovedač i dramatičar Dragomir Brzak više je poznat po anegdotama iz boemskog druženja, kao nestala skadarlijska legenda, nego kao pisac. Iz oskudnih biografskih podataka saznajemo da je ovaj književnik rođen u Beogradu, a od školske spreme imao je samo u Beču završen poštansko-telegrafski kurs. Celog života bio je poštanski službenik, a kasnije dogurao do prvog sekretara Uprave fondova. Kao sekretar Beogradskog pevačkog društva sa ovim 1895. godine putuje u Sofiju i Carigrad da bi potom objavio zanimljiv putopis Sa Avale na Bosfor. Takođe, Brzak je objavio mnoge rodoljubive, ljubavne i prigodne pesme kao i četiri zbirke pripovedaka U komisiji. Napisao je i niz originalnih komedija, ali ga Skerlić unosi u Istoriju pominjući samo njegove zajedničke dramatizacije sa Jankom Veselinovićem (Đido) kao i Stevanom Sremcem (Ivkova slava).

Privržen beogradskoj boemiji, Brzak se često pominje pri kafanskim sedeljkama u društvu Đure Jakšića, Janka Veselinovića, Stevana Sremca, Branislava Nušića, Mileta Pavlovića Krpe i ostalih iz tog kruga.




Beogradski glumci
Stanko Jovanović (sedi levo), Marko Subašić (stoji levo)
i književnik Dragomir Brzak (sedi desno)


Deo teksta i fotografija preuzeti iz knjige
Život boemske Skadarlije
BRZAK, NESTALA SKADARLIJSKA LEGENDA

autor: Kosta Dimitrijević
Toplikus,
Beograd, 1990.



Neke pesme Dragomira Brzaka (uglavnom je pisao ljubavne, rodoljubive i vinske) su komponovane i pevane.

[postavljeno 17.03.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 16, 2010, 03:29:21 pm »

**
Stihovi Dragomir Brzak


USPOMENA NA MALU DOBRILU
Jedinče moga prijatelja Milorada Gavrilovića, člana
kr. srp. nar. pozorišta († 29. februara 1892. god).


Polete jedna malena zvezda,
Sa svetla neba u gusti mrak;
A jedno tiče iz topla gnezda,
Prnu sa zemlje gore u zrak!

"Kuda si nagla malena zvezdo,
"U mraku veje sileni let? —
"A ti, tičice, pričuvaj gnezdo,
Još si nejaka za širok svet".

Al' zvezde nesta sa mesta svoga,
Utrnu njezin blistavi sjaj; —
A tiče šanu: "Zove me Boga!
"Oh, al je divan nebeski raj!"

"Gle kako cveta mirnsno cveće!
"Čuj kako bruji anđelski poj!
"Gle puno dece po cveću šeće!
"Čekaj me, čekaj, oh Bogo moj!"

"Izmoliću se od majke moje,
"Jer ti ćeš meni cveća da daš!
"A ti me uzmi u krilo svoje;
"Oh, ti mi tako milosno sjaš!"

"Pusti me moja premila majko,
"Da mogu s Bogom u nebo poć';
"„Pusti me dobri, mili babajko!
"Ja ću vam opet u skoro doć';"

"Da se poigram po onom sjaju;
— jer takav nije ovaj naš svet
"Da vam naberem u cvetnom gaju,
"Šarenog cveća čitavi splet!"

"Tebi ću, majko, beloga krina,
"Da me se sećaš — tičeta svog!
"Tebi, babajko, kitu jasmina,
"Mirisnu dušu anđela tvog!"

"A kad se smrkne, majčice mila,
"Kad zađe sunce, kad padne noć;
"Onda će tvoja mala Dobrila,
"S anđelske igre umorna doć'!"...

I prnu tiče iz topla gnezda.
S cvrkutom ljupkim gore u zrak ;
I blesnu sjajem malena zvezda,
Sa svetla neba u gusti mrak!

A tamo gore u cvetnom gaju,
Gde vazda cveta mirisni cvet
Tamo pred Bogu, u punom sjaju,
Dolete jedan anđelak svet'!....


Objavljeno u Bosanskoj vili, 30.05.1892.

[postavljeno 14.10.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Jun 22, 2016, 12:27:28 am »

**
Stihovi Dragomir Brzak


NA GROBU VOJVODE AJDUK VELJKA PETROVIĆA.

                 Zar ovde. . . Ovde! . . .
Pod ovom pločom stene studene,
Nod ovom humkom zemlje mučene,
Što je kuiljena žrtvom divotnom,
Što je pojena suzom žalosnom,
Što je šibana bičem sudbine
Pa ipak majka svetle vrline!
               Zar ovde. . . ovde?! . .
Ljubeći žarko zlatnu slobodu.
Braneći obraz svome narodu.
Pletući venac slave večite,
— Al' i grozeć' se zlobe nesite!
Zar ovde . . . ovde Veljko je pao,
Božansku dušu gospodu dao! ? . . .
Na ovom mestu punom svetosti,
U divnoj luči rajske svetlosti,
Ozaren suncem boga večnosti —
Oh ! ovde . . . ovde . . . Veljko je pao,
Vitešku dušu za narod dao!
     A ti na stranu! . . .
     Kad si pred Bogom,
Ne skvrni oltar senkom ubogom,
Već kapu dole . . . pa na kolena!
Pred ovim mestom svetog spomena!

* * *

I grmnu tutanj — prosu gromove.
Na jadnu raju al' na — lavove!
Jeknuše polja, sure gudure,
Zviznuše besno turske kusture;
Groknuše puške strašnim grohotom;
Riknuše tőpi groznom strahotom;
Jurnuše trkom puste Delije
Po cvetnom polju lepe Srbije;
Zadrkta srce raje nesretne,
Sudbinom teškom silno mučene! . . .
I pljusnu rekom krvca rumena,
Plinuše krvlju polja zelena.
A bojni poklič: "Na noge rode!
U ime Boga, časti, slobode!"
Zatrešta hukom sa sviju strana
Po sredi groznog, ljutog mejdana! . . .
     I zviznu tane besnim fijukom,
Jeknuše polja smrtnim jaukom;
Jurnuše borci slavna imena
Po izbor tići srnskog kolena,
Jurnuše borci dični, divotni
Sokoli čili večno ponosni ! . . . .
     Al' među njima ....
               Među Srbima,
K'o orkan besni među vijori,
Kad se na žrtvu ozgo obori;
K'o ljuti arslan među lavovi;
K'o itra munja među gromovi;
K'o sivi soko dičan, ponosan,
Bujan junačan, mlađan, milosan,
Rušeći silu svojim grudima,
Hrabreći srca svojim ljudima,
Veljko je prvi među prvima!
Gdegod je proš'o, gde je jurnuo,
Gde je sa svojim Kušljom grunuo
Zjape otvori k'o grdne rane.
Leže trupine ispremetane! . . .
     Al' zviznu đule! . . .
                Avaj do Boga!
Obori zemlji lava dičnoga!
Pogibe Veljko k'o soko sivi,
Pogibe slavno da dovek živi!

* * *

     Ah! ovde . . . ovde! . . . .
Na ovom mestu punom svetosti,
U divnoj luči rajske svetlosti.
Ozaren suncem boga večnosti,
Ovde je Veljko za narod pao,
Vitešku dušu Gospodu dao! . . .
     A ti na stranu! . . .
                Kad si pred Bogom,
Ne skvrni oltar senkom ubogom,
Već kapu dole . . . . pa na kolena!
Pred ovim mestom svetog spomena,
Koji će trajat' dok su vekovi,
Nek Spomen vide silni svetovi! . . .

Negotin, Oktobra 1890.

Dragomir Brzak.

Objavljeno u časopisu Орао — велики илустровани календар za 1893.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: