Ljubavne pesme — izbor
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubavne pesme — izbor  (Pročitano 34258 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 09, 2010, 03:40:21 pm »

**
LJUBAVNE PESME
Priredio: Vojislav Đurić


JELEN I KOŠUTA

Jelenak mi goru lomi,
putak da mu je;
za njim ide košutica;
tek drug da mu je.


Str. 5


ANĐA KAPIĐIJA

Visoko se soko vije,
još su viša gradu vrata;
Anđa im je kapidžija:
suncem glavu povezala,
mesecom se opasala,
a zvezdama nakitila.


Str. 6


VILA SVE ZNA

Sinje more i dubine tvoje!
Niko tebe preplivat ne more,
veće vila na konju ljeljenu.
Konjic vili tio progovara:
"A ti, vilo, po bogu sestrice,
đe su moru najviše dubljine?
Đe li nebu najviše visine?
Đe li, vilo, najšire širine?
Na kom polju najviše bojište?
Đe su, vilo, najbolji junaci?"
Vila konju tio progovara:
"Konjic ljeljen, moj po bogu brate,
nasred mora najdublje dubine,
nasred neba najviše visine,
nasred polja najšire širine,
na Kosovu najviše bojište,
Ercegovci najbolji junaci,
Sarajevke najbolje djevojke."


Str. 6 i 7


VOZILA SE

Vozila se po moru galija,
u njoj sjedi okovan delija,
u ruci mu siv-zelen sokole,
u kljunu mu dva zrna bisera.
Gledala ga sa grada divojka,
al' govori okovan delija:
"Što me gledaš, sa grada divojko?
Okovan sam, ljubit te ne mogu;
oženjen sam, uzet te ne mogu."
Al' govori sa grada divojka:
"Ja ne gledam da ti mene ljubiš,
nit' te gledam da me mladu uzmeš,
već te gledam da te nešto pitam:
čim ti svoje sokolove hraniš,
čim li hraniš, čim li ih napajaš?"
Al' govori okovan delija:
"Ne pitaj me, sa grada divojko!
Biser trunim, sokolove hranim;
suze ronim, sokolove pojim."


Str. 7


KOLO I SOKO

Ibar voda nema broda,
samo kamen do kamena;
po kamenu bosilj raste,
po bosilju kolo igra.
Iz kola se magla digla,
u magli se soko vije.
Mamiše ga mlađi momci
na njihove britke nože;
što ga oni više mame,
to se soko više vije.
Mamiše ga nevjestice
na svilene maramice;
što ga one više mame,
to se soko više vije.
Mamiše ga udovice
na srebrne tkaničice;
što ga one više mame,
to se soko više vije.
Mamiše ga devojčiče
na zlaćene ogrlice;
što ga one više mame,
to se soko niže svija,
te im pada na ramena,
krilima im hlad činjaše.


Str. 7 i 8


IZGLEDANJE DRAGOGA

Vjetar piri, rožmarin miriše,
čini mi se da moj ide dragi!
Da ja znadem otkuda će doći,
putem bi mu bosiljak sijala,
stranputice rumene ružice,
nek mi dragi po mirisu dođe,
po mirisu više neg' po suncu.


Str. 8


ČIJA JE ONO ĐEVOJKA

Čija je ono đevojka
što rano rani na vodu,
te plete kosu široko,
a nosi fesak nad oko,
a brodi vodu duboko,
uzdiže skute visoko?


Str. 21


STIDNO MOMČE
I MILOSTIVO DEVOJČE

Višnjičica rod rodila,
od roda se podlomila;
nejaka niko da je bere,
nego momče i devojče.
Stidnje momče neg' devojče,
ispod stida progovara:
"Daj, devojko, jedno oko!"
Devojka mu odgovara:
"Stan, pričekaj, mlado momče,
dok mi majka za breg zađe:
biće tvoja oba oka,
oba oka i — devojka."


Str. 37


DJEVOJČINA KLETVA

Ljubilo se momče i đevojka
pod granama i perjem od borja;
gledala ih tica lastavica
savrh grane borja zelenoga,
poviđela boru zelenome,
bor zeleni onoj zemlji crnoj,
crna zemlja travi đeteljini,
đeteljina ovcam' bijelijem,
b'jele ovce svojim čobanicam',
čobanice konj'ma i volov'ma,
vrani konji turskoj đeci maloj,
turska đeca đevojčinoj majci,
stara majka svojoj ćeri dragoj.
Stade kleti lijepa đevojka:
"Lastavice, oro te izio!
Zelen bore, oganj t' izgorio!
Crna zemljo, voda t' odnijela!
Đeteljino, suša t' umorila!
B'jele ovce, zaklali vas vuci!
Čobanicu obljubili Turci!
Vrani konji da bi pocrkali!
Tursku đecu kuga umorila,
moju majku s njim' ne ostavila,
mene s mojim dragim sastavila!"


Str. 37


JOVAN I MAJKA MU

Budila majka Jovana:
"Ustaj se gore, Jovane!
Tvoje se drago udaje,
na tvome konju alatu,
na tvoju tešku sramotu."
A Jovan majci govori:
"Neka se, majko, udaje!
Duge su noći jesenje,
ne bilo njojzi veselje!
A dulji danci ljetosnji,
bili joj časi žalosni!"


Str. 37 i 38


KARLOVČANIN I KARLOVKINJA

A što su mi Karlovkinje bele, rumene?
Vino piju, papar zoblju, te su rumene.
Kad muž ide na oranje, žena u krčmu;
kad muž ide sa oranja, žena u krevet:
"Jao, mužu, lele, mužu, umreti oću!"
"Jao, ženo, živa željo, a što mi ti je?"
"Jao, mužu, lele, mužu, glava me boli!"
"Jao, ženo, živa željo, da što ću ti ja?"
"Jao, mužu, lele, mužu, traži mi leka:
dozovi mi nerotkinju, koja ne rodi,
da umesi pogačicu triput sejanu;
ispeci mi šarku koku, koja ne nosi,
i petlića bez repica, koji ne peva;
donesi mi kondir vina od tri godine!"


Str. 113


PJESMA UŽIČKA

O, Užice, mali Carigrade,
dok bijaše, dobro ti bijaše!
Kroza te se proći ne mogaše
od ćošaka i od ćepenaka,
od dućana i od bazerđana,
od momaka i od devo jaka,
od zumbula i od karanfila;
a otkad te beše osvojiše,
sve se pušiš — kan' da šljive sušiš.


Str. 118
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Septembar 24, 2012, 10:15:10 pm »

*
LIRSKE NARODNE PESME
LJUBAVNE PESME

Priredila: Nada Milošević - Đorđević


Vjetar ružu uz polje nosaše,
Na Jovov je šator nanosaše,
Gdjeno Jovo sa Marijom bješe:
Jovo piše, a Marija veze;
Nesta Jovu mrka murećepa
A Mariji zlata žeženoga,
Onda Jovo Mari govoraše:
"Oj Marija, draga dušo moja!
Jeli tebi mila moja duša?
Jel’ ti tvrda moja desna ruka?"
Mara njemu tiho odgovara:
"Vjeruj Jovo, i srce i dušo!
Draža mi je, dragi, tvoja duša,
Nego moja sva četiri brata;
Mekša mi je tvoja desna ruka,
Neg' četiri najmekša jastuka."


Oči moje, kud ste pogledale?
Srce moje, šta si požuđelo?
Da bi Bog d'o svakom, ko što hoće,
A i mene, što bi milo bilo!
Da mi s' hoće dragi smilovati,
Da se hoće sa mnom pomiriti,
To bi mene mnogo milo bilo;
E se na me rasrdio ljuto,
Da je za što, ne bih ni žalila,
Već za jednu granu ruzmarina;
Zašto sam je u subotu brala,
U neđelju drugom poviđela,
Pak se za to rasrdio na me.
A Boga mi, moje drugarice!
Nije blago ni srebro ni zlato,
Već je blago, što je kome drago.


Oj na ove duge noći
Ko ne ljubi crne oči,
Ne pada mu san na oči,
Već mu pada jad na srce.


Kol'ka je noćca noćašnja,
Svu noć ja zaspat' ne mogo
Slušajuć' lepe lepote
Gde lepo poju devojke,
Med njima moja devojka,
Ona im pesme izvodi,
U svakoj mene pripeva:
"Ne dođe dragi, ne dođe!
Ili mu konjic oronu,
Ili ga glava zabole,
Ili mu majka ne dade.
Ako mu konjic oronu,
Da Bog da, da mu prerone!
Ako ga glava zabole,
Da Bog da, da ga preboli!
Ako l' mu majka ne dade,
Duša joj raja ne vid'la!"


Tekla Sava na kamenu sama,
Na njoj Mara platno bijelila.
Majka Maru kroz tri gore zvala,
Mara joj se kroz devet odziva.
"Jesi l', Maro, platno
"Nisam, majko, ni do vode došla.
Jovo mi je vodu zamutio,
Kun' ga, majko, i ja ću ga kleti."
Majka kune: "Voda ga odnela!"
Majka kune: "Guja ga ujela!"
Majka kune, Mara blagosilja:
"Ovčice mu polje zaštitile,
A čelice sunce zasenile."


Dva Cvijeta u bostanu rasla:
Plavi zubul i zelena kada.
Plavi zumbul ode na Doljane,
Osta kada u bostanu sama.
Poručuje zumbul sa Doljana:
"Dušo moja, u bostanu kado,
Kako ti je u bostanu samoj?"
Odgovara iz bostana kada:
"Što je nebo — da li je list artije,
Što je gora — da su kalemovi,
Što je more — da je crn murećep,
Pak da pišem tri godine dana,
Ne bi moji ispisala jada!"


Smilj Smiljana pokraj vode brala,
Nabrala je nedra i rukave,
Izvila je tri zelena venca:
Jednoga je sebi ostavila,
Drugi svojoj drugarici dala,
A treći je niz vodu pustila,
Pa je njemu tijo besedila:
"Plovi, plovi, moj zeleni venče!
Te doplovi do Đurđeva dvora,
Pa zapitaj Đurđevu majčicu:
Oćeš, majko, oženiti Đurđa?
Ne ženi ga mladom udovicom,
Već ga ženi lepotom devojkom."


Tužna jadna, da sam voda ladna!
Ja bi znala, gdi bi izvirala:
Ukraj Save, ukraj vode ladne,
Kud prolaze žitarice lađe;
Da ja vidim moje milo drago,
Cvati li mu ruža na kormanu,
Vene li mu karanfil u ruci,
Što sam tužna u subotu brala,
U nedelju mome dragu dala.


Oj Devojko, selen velen —
Ne uzvijaj obrvama,
Ne zadaji jad momcima;
I meni si jad zadala:
Konja vodim, peške odim;
Čizme nosim, a bos odim;
Leba nosim, a gladan sam;
Vodu gazim, a žedan sam.


Devojče, devojče, ne stoj sprama mene,
Ne stoj sprama mene, izgoro za tebe,
Izgoro za tebe kao lan za vodu.


Oj javore, moj rođeni brate!
Puštaj grane do zelene trave,
Da se penjem tebi u vrhove,
Da ja gledam niz more galije;
Sjedi l' moje drago na galiji,
Vije l' mu se jagluk na ramenu,
Kojino sam tri godine vezla,
Uvezla sam tri dukata zlata,
I četiri svile đuvezlije.


Alipaša na Hercegovini,
L'jepa Mara na Bišću bijaše.

Aj, koliko su nadaleko bili,
jedno drugom jade zadavali.

Knjigu piše paša Alipaša:
"L'jepa Maro, bi li pošla za me?"

S Bišća Mara njemu poručuje:
"Da me prosiš, ne bi pošla za te,
Da s' oženiš, bih se otrovala!"


Srdo moja, ne srdi se na me!
Jer ako se ja rasrdim na te,
Sva nas Bosna pomirit' ne može,
Ni sva Bosna, ni Ercegovina!


Đul djevojka pod đulom zaspala,
Đul se kruni, te djevojku budi,
Djevojka je đulu govorila:
"A moj đule, ne kruni se na me,
Nije meni do štano je tebi,
Već je meni do moje nevolje:
Mlad me prosi, za stara me daju.
Star je vojno trula javorina,
Vjetar duva, javorinu ljulja,
Kiša ide, javorina trune;
Mlad je vojno ruža napupila,
Vjetar Duva, ruža se razvija,
A od kiše biva veselija,
Sunce sija ona rumenija".
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Septembar 24, 2012, 10:45:35 pm »

*
LIRSKE NARODNE PESME
LJUBAVNE PESME

Priredila: Nada Milošević - Đorđević


Slavuj čedo, ne poj rano!
Ne budi mi gospodara.
Sama sam ga uspavala,
Sama ću ga razbuditi.
Otići ću u đul baštu,
Otčenuću struk bosiljka,
Šibnuću ga po obrazu:
"Ustaj, dragi, ne ustao.
Konjic vrišti, da se jaši,
Soko pišti, da se nosi,
Ljuba plače, da se ljubi!"


Moj se dragi na put sprema i peva,
A draga mu konja sprema i plače:
"Ti odlaziš, kome mene ostavljaš?"
"Ostavljam te mojoj majci i tvojoj!"
"Šta će meni moja majka i tvoja,
Kad ja nemam tebe, dragi, kraj sebe?"


"Sele Jele, što se ne udaješ?"
"Brale Niko, kad me niko neće.
Koga hoću, a on mene neće,
Koga neću, a on mene hoće."


"Zora zori, petli poju;
Puštaj me, dušo, da idem!"
"Nije zora, već je mesec;
Pospavaj, jagnje, kod mene!"
"Krave riču oko kuće;
Puštaj me, dušo, da idem!"
"Nisu krave, već su ale;
Pospavaj, jagnje, kod mene!"
"Turci viču na džamiji;
Puštaj me, dušo, da idem!"
"Nisu Turci, već su vuci;
Pospavaj, jagnje, kod mene!"
"Deca viču ispred dvora;
Puštaj me, dušo, da idem!"
"Nema dece ispred dvora;
Pospavaj, jagnje, kod mene!"
"Majka više na vratima;
Puštaj me, dušo, da idem!"
"Nije majka na vratima;
Pospavaj, jagnje, kod mene!"


Devojka junaku prsten povraćala:
"Naj ti prsten, momče, moj te rod ne ljubi,
Ni otac, ni majka, ni brat, ni sestrica;
Al' me nemoj, momče, na glas iznositi,
Jer sam ja sirota nesretna devojka:
Ja bosiljak sijem, meni pelen niče.
Oj pelen, pelenče, moje gorko cveće!
Tobom će se moji svati nakititi,
Kad me stanu tužnu do groba nositi."


Bor sadila lijepa djevojka,
Bor sadila, boru govorila:
"Rasti, rasti, moj zeleni bore,
Da se uspnem ja na tvoje grane,
Pa da vidim na moru galije
Sve galije od suvoga zlata,
A mog dragog od zelene svile!"


Mila majko, podigni me malko,
Da ja vidim Jovine svatove;
Da ih vidim, da me želja mine —
Čini mi se, lakše bi mi bilo!


Vidjeh čudo prije neviđeno,
Gdje s' djevojka sa suncem inati:
"Žarko sunce, ljepša sam od tebe!"
"O djevojko, lijepa ljepoto,
Da vidimo tko j’ od koga ljepši!
Ti izađi u polje zeleno,
Ja ću izać na brdo visoko.
Ti ukaži svu svoju ljepotu,
A i ja ću svoju ukazati."
Cura sađe u polje zeleno,
Sunce skoči na brdo visoko —
Od sunca je gora usahnula,
A od cure srce u junaka.


"Oj devojko, dušo moja,
Čim mirišu njedra tvoja?
Ili dunjom, il' nerančom,
Ili smiljem, il’ bosiljem?"

"Oj Boga mi, mlad junače,
Moja nedra ne mirišu
Niti dunjom, ni nerančom,
Niti smiljem, ni bosiljem —
Veće dušom devojačkom."


Oj devojko, pitoma ružice!
Kad si rasla, na što si gledala?
Il' si rasla na bor gledajući,
Il' na jelu tanku ponositu,
Il' na moga brata najmlađega? —
Oj junače, moje jarko sunce!
Nit' sam rasla na bor gledajući,
Ni na jelu tanku ponositu,
Nit' na tvoga brata najmlađega;
Već sam mlada prema tebi rasla.


Bosioče, sitna tvoga lada,
Od nedelje ja ne vido draga,
U nedelju u zelenoj bašti
Svaku sam mu stopu prebrojala,
I u stopu neven zasadila.


Oj devojko, ne namiguj na me —
Jošte nisu tvoje oči za me.
Kada budu tvoje oči za me,
Onda nećeš ni gledati na me.


Aj, došla Drina od brega do brega,
Da l' od kiše il' od bela snega?
Ni od kiše, ni od bela snega,
No od suza mladi devojaka.


Pogledaj, momo, pogledaj,
Na onu goru visoku,
Štono su magle po njojzi:
To nisu magle od Boga,
Veće su magle od mene,
Sve moji jadi za tobom.


Savila se bela loza ninova,
Oko toga bela grada Budima;
To ne beše bela loza ninova,
Već to beše dvoje mili i dragi,
Koji su se iz malena voleli,
I iz jedne sitne knjige učili,
Dođe vreme da se mladi rastaju!


Angelina vodu lila,
Na vodu se naklonila,
Sama sebi govorila:
"Mili Bože, lepa li sam,
Lepa li sam, mlada li sam,
Još da imam crne oči
Sve bi momke prevarila,
Oženjene raženila,
Turčina bi rasturčila,
Kaluđere raspopila."


Ravno polje, žao mi je na te,
Đe moj dragi otiđe niza te.
Ostaše mi obe oči moje,
Gledajući niz ravnine tvoje!


Dika kaže: "Ljubi me, umreću!"
Nisam kamen da mu kažem: "Neću!"
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: