Ismet Rebronja (1942—2006)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ismet Rebronja (1942—2006)  (Pročitano 5200 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« poslato: Mart 15, 2012, 11:56:32 pm »

*




ISMET REBRONJA
(Goduša, 26.06.1942 — Novi Pazar, 01.05.2006)

Ismet Rebronja, pesnik, pripovedač, romanopisac i esejista, rođen je  26. juna 1942. godine u Goduši kod Bijelog Polja. Bio urednik i osnivač nekoliko listova i kulturnih manifestcija. Bio je član Udruženja književnika Srbije od 1974. godine. Dobitnik je književnih priznanja, među kojima i nagrade Risto Ratković. Zastupljen je u nizu pesničkih antologija a njegove knjige prevođene su na više stranih jezika. Živeo je i radio u Novom Pazaru.

Objavljene knjige: Knjiga rabja, poezija (1972), Izložba, poezija (1976), Gazilar, poezija (1978), Sreda i Sreda kći, poezija (1983), Paganska krv, poezija (1986), Beli unuci, proza (1986), Keronika, poezija (1991), Sto i jedna priča, proza (1994), Jesen praznih oraha, poezija (1994), Kad forminga ne dosvira, poezija (2002)".



Ismet Rebronja o tzv. bosаnskom jeziku: tripod.com

Fotografija: Balkanski književni glasnik
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #1 poslato: Mart 15, 2012, 11:57:28 pm »

*
Stihovi Ismet Rebronja


REČI ČOVEKA KOJI PLAČE

dva sina ranjena puna jada
dva sina i njihova bela bespuća
crnu dvorkinju crno jato piju
njenu svečanu haljinu u cvetnjak odneše
sitna deca golim trbusima osvetljavaju
putove što vode u zagledan krah
i pepeo kome je dan sprženih krunica
još uvek majke viču na sirotišta
samoubici nema mesta u našem groblju
sasvim bela noćišta oplakuju zvezde
jure me utvare kao leto nepotrebno
na veliko drvo penje se pastir i pesnik


PROPAST

ništa nema u svetu proleća
ovde ovo nepostojeće mesto
dok moje telo završava loše
obešen od mutnih voda nošen
moju usnu pokušava pseto
jer glava je moja puna smeća
sva uništena i nestaće bestelesna
dolivam otrov na svoj zatrovani deo
i bludnice koje umiru preteći
i taj pogreb pored puta od prašine beo
još se krećem crnom svom potopu
u životu neću više ni za stopu


GNJIDA

Dajte supe, dajte paste,
Hoće Gnjida da poraste.

Sad je stigla ta prilika,
Budi Gnjido povelika.

Idi, Gnjido, na nebesa,
Sunce budi, svemir plesa.

Dogodi se nama Gnjida,
Neko gore steg to skida.

Kakav otrov šar u zmije,
Uzmi teku kademije.

Što je bilo više nije,
Uzmi malo s tiranije.

Iz učkura te iz gaća,
Sad je Gnjida med iz saća.

Jedi Gnjido, damo naška,
Rasti Gnjido, bićeš vaška.


ŽIVOT
  Sergeju Jesenjinu
 
 
Je li život panj iz šume,
Il izvaljen prag sa dveri,
Il zgarište stare gume,
Il je samo vrat za zveri.
 
Je li život sklon razumu,
Zna l se možda neka svrha
Kao kad je u podrumu
Kupus plesniv s dna do vrha.
 
Je li život samo lament,
Propištalo s majke mleko,
Il položen tvrdi kamen
Preko grudi napopreko.
 
Je li život što smo bili
Popljuvani od skupina,
Il je život kad docvili
Neko pseto s olupina.
 
Je li život list sa blitve,
Il okruglo kao lopta,
Il neshvatljiv ko s molitve
Drevni jezik kleru Kopta.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #2 poslato: Januar 28, 2015, 03:46:29 am »

*
Stihovi Ismet Rebronja


PREĆI PREKO LIMA


I

Lim ima boju ukvarenog testa. Lim je
opštost vode. Besciljna količina. Postoje
i takvi ljudi koji u vodi limskoj vide
svadbe riblje, glave ludačke, šoferske.
Drugi pak ne mogu Lim da premoste, jer su
lađe uklonjene, lađari zaspali. Ima lađara
koji su zaboravili da su lađari i lađara
koji su nestali.
Ja nikako da pređem na drugu obalu Lima.
Ne dozvoljavaju mi krečari, predmeti, sedi
profesori, konjokradice, mutavci, krda, vikači,
hajkači koji izgone zveri,
a one beže iznad lipa, iznad njiva.
Pokušavam da preplivam, ometaju me
belouške,
čak i otrovnice
Molim lađare, lađara nema,
neki su otišli na more.


II

Kako preći Lim, pitam goniče,
pitam kiridžije,
prodavce duhana, prodavce soli pitam,
proizvođače brezovih metli
sa trgova gospodskih,
svirače, kradljivce zvona, čuvare stada pitam.
Kako preći Lim.
I niko ništa neće da mi kaže.
Neće da kažu konjanici, trkači, kočijaši,
drvoseče.
Neće da kažu skupljači fotografija
za uveličavanje.
Neće karavlasi, niti njihove igle, brdila, sita,
vretena, njihov majmun.
Neće da kažu zadružni čobani,
neće merino ovce, neće.
Neće sveštenici, neće upravnik pošte,
sef neće,
kancelarije neće.
Vodeničari neće. Lim ne mogu da pređem.


III

Neće.
Neće
svadbari,
Nemci,
neće
kumovi s Rudeša, neće,
iznose so i krevete iza baraka,
iznose olovo, žicu, otpad,
nose kućama,
grade avliju.
Neće rođaci s Taluma, smiruju žene
što psuju mustaće bajraktarske,
oficire stare stajaće vojske.
Neće
prosilje devojačke,
zavrzlame.
Niko ništa
neće.


IV

A Lim je opštost. Kako da pređem
na drugu obalu.
Da uhvatim kobilu za rep, pa da pređem,
al vlasnici kobila besni, viču:
Ista je ista... kao u carice kao u magarice!
A Lim je opštost, potajna filosofija,
čaša vode
Aleksandra Makedonskog,
rakija svadbarska,
farmersko mleko.
Lim je
Lim. Izgore Lim!
Ali kako da pređem Lim. To more morsko.
To čudo svetsko.
Taj Lim.
Ako pređem Lim, mogu da postanem moler,
bagerista, skretničar,
da imam kapu državnu, kapu kapsku,
ako pređem.
Mogu da budem činovnik, pisar, limar,
mogu da budem pisac,
mogu da idem u Nikšić na festival,
mogu berač da budem grožđa, pamuka,
al ne da neko čudo,
ne da Lim da prođem.


V

Preko Lima ima srna,
svile, prekrivača.
Preko Lima su bile seče šuma, akcije,
zajedničke livade.
Otuda su dolazile ekipe zaprašivača
diditijem,
uništavači vašaka,
viška, gamadi,
otuda su dolazili dobrotvori,
vakcine, grip i boljke.
Otuda su se raspitivali za koze,
brojali stoku.
Lim je opštost.
Majke uvek plaču kad se preko Lima ide.


VI

Jer može da te neko udavi, zakolje,
napravi sapun od tebe, i to rade u gradovima.
Odseku kosu, prodaju, kao kod nas repove
konjske,
mogu od tebe da naprave četku,
od kostiju tvojih češalj,
od kože kačket,
jer po varošima svašta rade,
naročito ljudima koji prvi put Lim prolaze.


VII

Može svašta da bude čoveku,
ako pređe preko Lima.
Može da se postane čovek,
al meni se ne da.
Od mene nikad čoveka:
Kus pijetao pile dovijeka!
A preko Lima ne daju,
il ja ne smem. Ne znam šta je,
koja tuga,
koja bruka.
Preko Lima imam kapu,
imam baklju.
Preko Lima mnogo guščijih pera,
sve u slavu toponima.
Preko Lima ne može se!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #3 poslato: Decembar 06, 2017, 12:21:34 pm »

**


KUĆA

U našu kuću zimi
Nisu dolazila stravila
Po tragu bismo ih pronašli

Našu kuću leti
Izbegavala su stravila
Puškom bismo ih stigli

U našu kuću stravila
Nisu smela u proleće
Klicama bismo ih podavili

Stravila su skrivale mačke
U svom mleku i krave u vimenima
Žene u hlebu i starci u plodovima

I ništa nismo mogli protiv jeseni


KUĆA U SRPSKOJ POEZIJI • priredio Radiša Dragićević • Biblioteka Nasleđa • Beograd, 2010
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: