Luka Milovanov Georgijević (1784—1828)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « POEZIJA « Srpski pesnici XIX veka — biografsko-bibliografski podaci i prilozi « Luka Milovanov Georgijević (1784—1828)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Luka Milovanov Georgijević (1784—1828)  (Pročitano 15230 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Mart 17, 2012, 03:27:00 am »

*

LUKA MILOVANOV GEORGIJEVIĆ
(Osat, 1784 — Budim, 23.11.1828)  

Luka Milovanov Georgijević, srpski književnik i filolog


Srpskoj literaturi Georgijević je poznat po svojoj raspravi "Opit nastavljenja k srbskoj sličnorečnosti ..." koju objavljuje Vuk Karadžić. On je preteča moderne srpske ćirilice u kojoj je dokraja ispoštovano Adelungovo pravilo: piši kao što govoriš. Milovanov je bio prvi estetički majstor za pravljenje stihova. U srpskoj književnosti zauzima mesto kao prvi dečji pesnik. Njegove originalne pesme "Na knjižicu za novoljetni dar" i  "Mojoj deci na majales", ispevane 1810. godine, označavaju rađanje srpske književnosti za decu. Tema prve je očeva radost darovanja malima najboljeg poklona za novo leto: knjigu kao vrelo novih saznanja i igračku duha. Iz pesme zrači roditeljska ljubav i želja da mališane nagradom ozari. Druga je u znaku ljubavi prema detinjstvu kao lepoti života. Stih je jednostavan, naivan, slobodan i prilagodljiv deci. Siromaštvo leksike i metafore nadoknađuje lakoća izraza i ritmičnost. Izborom teme, postupkom, osećanjem za stih i ritam, ovaj vid književnosti usmeren je u pravcu od kojeg se bitno ne odstupa ni danas.

Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Mart 19, 2012, 11:50:43 pm »

*

LUKA MILOVANOV GEORGIJEVIĆ


Rođen je u Bosni, u nahiji srebrničkoj a u knežini Osatu oko 1784. ili iduće godine. Na dve godine njegov otac Milovan je prešao c porodicom u Srem, gde se nastanio najpre u Čereviću a potom u Vinkovcima. Ovde je Luka izučio gimnaziju, u Segedinu filozofiju a u Pešti prava. Još znamo da je 1810. kad je pisao svoje važno delo, bio učitelj srpske škole u Pešti. U jedno ga doba zadesi velika nesreća. Odlazeći često Rusima u Irmu, gde je podignuta kapela nad grobom velike ruske kneginje koja je bila udata za Palatina Kraljevine Ugarske, Luka jedne studene zimske noći naglo ogluvi, sa čim izgubi ne samo honorare za davanje lekcija Rusima nego padne u očajanje pa se, naskoro, sa svim zapusti i propije. S Vukom Karadžićem se upoznao u Budimu 1814, i Vuk je nastojao da Luka ponovo sredi svoj rukopis koji je držao u vrlo bednom stanju. U velikoj nevolji Luka je pisao aktove advokatima i prevodio je knjige za slavoljubiva i tašta čoveka, budimskog pravoslavnog vladiku Dionisija Popovića. Najzad oslabi i telesno, stane gubiti vid i u strašnoj sirotinji premine 23. novembra 1828. U poslednje doba i na smrti su mu se našle tri Srpkinje, od kojih se jedna kasnije udala za pesnika Simu Milutinovića. Njoj je Luka i ostavio svoj spis da ga preda Vuku. Luku Vuk opisuje da je bio "rasta srednjega, više riđ nego crnomanjast, vrlo šaljiv, i do smrti pošten čovek". U jedno je doba pozivan u Rusiju, ali je on više voleo preći u Srbiju. Ipak nije išao ni u jednu ni u drugu zemlju.


NAUČNI I KNJIŽEVNI RAD

Spis Luke Milovanova Georgijevića — Opit nastavljenja k Srbskoj Sličnorečnosti i Slogomjerju ili Prosodii — beše 1810. gotov i cenzoru u Budimu podnesen. Cenzor odluči da novi pravopis valja zameniti uobičajenim; Luka ne htede to učiniti, i spis, imajući čudnu sudbinu, prežive u rukopisu pisca, i iziđe tek 1833. u Beču izdanjem Vuka Karadžića. Koban je bio znak što je tako delo moralo imati taku sudbinu. Luka nije ispitivao glasove fiziološki, ali je čitao Dobrovskoga i madžarske radove Revaija.

Izrađujući spis, on je prvo stao kod pismena kao kod prve prepreke. On je u pravopisu želeo lakost i jednakost. Po tome je i postupao, radujući se unapred ispravkama i dopunama. Ako se — govoraše Luka — među književnicima utvrdi "jednakost" u pitanju o pismenima, lakše će se poći k pitanju o gramatici koja je onda bila osobito potrebna. Kad bi bilo gramatike, bilo bi reda i doslednosti, te bi se znalo kako ko piše: ili srpski ili slovenski. "Jednim slovom, jedan spisatelj ne bi se usudio inače, nego po pravilima one Pismenice, koju imamo, to jest za sad čisto slovenski pisati." Luka nalazi, među tim, da se ni to ne radi tačno. On, pak, hoće da piše "prostim mojim materinim jezikom", te zato i "u pismena dira", verujući da će se tako pitanje, koje je već postavljeno, brže raspraviti, a može biti da će ko, izazvan time, i Gramatiku Srpskoga Jezika napisati. On, dakle, traži odlučnost i doslednost. Posle toga dolazi na red pitanje o pismenima. Pošto je dotadašnji pravopis nepravilan, to je Luka "dugovetnim razmislivanjem i mnogim s učenim ljudima o tom razgovaranjem za pravilo našao" načela koja odmah i izlaže. Utvrdivši da su pismena samo "najprostiji znaci glasova", Luki nije bilo teško, po tom načelu, izbaciti iz azbuke sva ona pismena čiji se glasovi ne čuju. Na taj način Luka dolazi do zaključka da za srpski jezik treba trideset pismena za toliko zvukova. "Prekrasno i znamenito čislo", veli on. Samo je kod zvukova i i j bio u nedoumici, jer mu se činilo da je j polovina od k te ga, zato, treba i pisati polovinom znaka: i. Malo docnije je i u tom pogledu izišao na pravi put, i u njegovim rukopisima nalazimo j kao potpun i zaseban zvuk i znak, pozajmljen iz latinice. Time je potpuno stao na najnaprednije gledište pravopisno, kao što je i inače u svemu bio od najnaprednijih Srba svoga doba.[/color]

_______________

Literatura
Andra Gavrilović: Luka Milovan Georgijević


Wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Mart 20, 2012, 12:16:39 am »

**

LUKA MILOVANOV
 

Luka Milovanov, jezikoslovac i pesnik, duhovni srodnik Save Mrkalja, prijatelj i saradnik Vuka Karadžića, rođen je u Osatu u istočnoj Bosni, 1784. godine. Mrkalj je studirao filosofiju i matematiku, Milovanov je u Segedinu završio filosofiju a u Pešti prava.
 
Zajedno sa Mrkaljem, podstakao je i uticao na Vuka Karadžića da završi i sprovede ono što su njih dvojica započeli: srpsku azbuku od trideset slova, zasnovanu na fonološkom principu "Piši kao što govoriš", i reformu jezika i književnosti. Godine 1810. napisao je knjižicu Opit nastavlenja k srbskoj sličnorečnosti i slogomerju ili prosodii, čije je štampanje novim pravopisom cenzura zabranila (1811), a koji će Vuk objaviti nekoliko godina posle smrti Milovanova, tek 1833. godine. U Beču, u vreme pisanja ove knjižice, Milovanov je bio srpski učitelj u Pešti.
 
Luka Milovanov, Sava Mrkalj i Jovan Došenović čine onu veliku trojku koja se smatra vesnikom moderne srpske književnosti i lingvistike s početka XIX veka. Vreme njihovog delovanja pada između "poznog prosvetiteljstva Dositeja Obradovića i višestruke skupljačke i reformatorske delatnosti Vuka Karadžića" (Andra Gavrilović, 1927).
 
Zalaganjem za narodni jezik i fonetsko pismo Mrkalj i Milovanov su snažno podstakli i uticali na Vuka Karadžića da istraje u svojoj borbi za srpski jezik i pravopis, ali su stvorili i svoje ljute protivnike. Sva trojica bili su saradnici na istom poslu i lični prijatelji, a Vuk i Milovanov pobratimi.
 
Vukova pobeda, koju njegovi prijatelji Mrkalj i Milovanov nisu dočekali, bila je i njihova pobeda, što je bar neka uteha, kad se ima u vidu njihov tragični kraj: Sava je završio u duševnoj bolnici u Beču, a Milovanov je oslepeo, zapustio se i rano umro.
 
Kao prilog svojoj raspravi o stihu i prozodiji, Milovanov sklapa knjigu stihova, u kojoj se pored prevoda nemačkih klasika nalaze i njegove originalne pesme, napisane čistim narodnim jezikom sa svedenom i prijemčivom lirskom melodijom. ("Mojoj djeci na majales", "Na knjižicu za novoljetni dar" i "O pogrebu Mitra Popovića, kalfe trgovačkog, rodom iz Mohača"). U njima je došlo do izražaja versifikatorsko majstorstvo Luke Milovanova, koji se smatra i prvim dečjim pesnikom u srpskoj književnosti. Pored književne vrednosti i to je jedan od razloga što smo dve njegove pesme za decu uvrstili u Antologiju.
 
Milovanov je čitav svoj život proživeo u Budimu, gde je i umro, 1828. godine.


Slobodan Rakitić "Antologija poezije srpskog romantizma"
Beograd, 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Oktobar 13, 2016, 03:57:50 am »

**
Stihovi Luka Milovanov


MOJOJ DJECI NA MAJALES
 
J'jepo ti je pogledati
U proljeće Božji dar,
Kada zemlja naša mati
Plodonosni prima žar!
Onda raste, onda cvjeta,
Zelen krasi sva drveta,
Veseli se svaka tvar!
 
Gdi god vidiš pticu koju,
Bogodani čuješ glas,
Kojim pjeva pjesmu svoju,
Uslađuje njome nas:
Slušajućeg slasti ove
Svakog tajno nješto zove:
Daj! uživaj koji čas!
 
Sad sva mladež dan svetčani
Jedva čeka, zove haj!
Krasni vozduh bogodani
Lepo vreme mjesec Maj!
Pak na koli ili pješke,
Ako nejma smetnje teške
Ide u vrt il' u gaj.
 
I mi, druzi, sada gdi smo,
Kakvi ovo ovde raj?
Učilište ostavismo,
Pak smo došli svi u gaj:
Da se skupa veselimo,
Danas ovde počastimo,
Prazdnik nama dade Maj!
 
Tu zakona jest Nastavnik,
S Učiteljem vodi nas:
Danas s nama slave prazdnik,
I veselja djele čas:
Svi veseli dakle stojmo,
Pjesmu novu sad svi pojmo,
Svi veselja dajmo glas!
 
Mnogoljetnost Inšpektoru
Milostivi Bože daj!
Mjestnom našem Direktoru
Sreću davat ne prestaj!
Milom našem Učitelju
Njemu daruj, u veselju
Mnogoljetno vidit Maj!

 
1810.
 

NA KNJIŽICU
ZA NOVOLJETNI DAR
 
Dječici mladoj
Igrat se radoj
Rad sam da znadem
Kakvu da dadem
Lutčicu

Djetence mlado
Znam da sve rado
Malo što prima,
Time da ima
Igricu.
 
Ptičar ja nisam
Djeci da bih sam
Lovom u polju
Dobio koju
Ptičicu.
 
Vodu ne gacam,
Mreže ne bacam,
Da im ja ovim
Malu ulovim
Ribicu.
 
Vrt ja ne gradim,
Cv'jeće ne sadim,
Nit' je proljeća,
Da im dam cv'jeća
Kiticu.
 
Ha! Znam sad što ću:
Pisati hoću
Djeci malenu
L'jepu, šarenu
Knjižicu.

 
1810.

"Antologija poezije srpskog romantizma"
Slobodan Rakitić
Beograd, 2011.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: