sledeća tema »

[Angelina]

**

PETAR SUNDEČIĆ

 
Petar Sundečić, sin sveštenika i pesnika Jovana Sundečića, rodio se 13. maja 1863. godine u Zadru. Gotovo cela porodica Sundečić bila je pesnički obdarena. Nikola Sundečić, drugi sin Jovana Sundečića, u Kijevu je završio farmaciju i otvorio prvu apoteku u Podgorici 1897. godine. Bio je takođe pesnik i urednik lista Grlica. Treći sin Dušan živeo je sa porodicom u Petrogradu, gde je radio kao inženjer tehnolog kod vojne ruske flote.
 
Petar je gimnaziju završio u Kotoru, medicinu studirao u Moskvi. Prvu godinu završio je s najboljim uspehom, ali teško obolevši, vraća se iz Rusije u Kotor 1882. godine, s namerom da, kad mu bude bolje, ode u Italiju, u Napulj, da nastavi studije. Nadao se da će mu blaga mediteranska klima više prijati nego studene ruske zime. U Napulju se njegovo zdravlje pogoršalo, bez nade na oporavak. Umro je 1884. godine.
 
Još kao učenik Petar je u časopisima objavljivao pesme, najviše u Slovincu, Srpskom listu i Glasu Crnogorca. Posthumno, njegove pesme, pod naslovom Srce i ljubav, zajedno sa svojima, Jovan Sundečić je objavio u Tužnoj knjizi (Zagreb, 1885).
 
Pesme Petra Sundečića preuzete su iz Čudesnog kladenca Zdravka Krstanovića.

Slobodan Rakitić "Antologija poezije srpskog romantizma"
Beograd, 2011.

[Angelina]

**





Predrag Dragović
Portret pesnika, 2011.

Portret Petra Sundečića preuzet iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića

[Angelina]

**
Stihovi Petar Sundečić


SONET
 
Sini zoro, pjevni ševo bajna,
Stresi krila s rosnih livadica;
Skoči sunce s planinskih litica,
Ogrij okno njena dvora sjajna!
 
Preni mi je, o prirodo čarna,
Da joj gledam anđeoska lica;
Na usnama svitim od ružica
Da joj čitam osmijeha tajna!
 
Al' eto je! Oh, eto je, cv'jete,
Leprši joj odorica b'jela;
Smjerno stupa u svom rajskom čaru.
 
Oh, kak' odmah k onom cv'jetu lete
Sve mi želje, ka roj žednih pčela
Med da sasnu u zanosnu žaru!
 

MARKU
 
Kako si mi, zmaju od sjevera,
Kako si mi, Ivaniću Marko?
Ne pitam te, s'jeva li ti sablja,
Ne pitam te, rže li ti konjic,
Ne pitam te, ljubi li te ljuba,
Bio adet, pa i bitisao —
Za junačko pitati se zdravlje.
Sad su drugi dani zaigrali,
Sad su drugi p'jevci zapjevali,
Pa te pitam, pobratime dragi:
Kako ti je kesici ćorici,
Duva li ti bura u džepove,
Jesu li se džepi probušili,
Pusti prsti kroz njih izvirili?
Kako ti je po tijem cr'jevima?
Plaču li ih čaja sapurine,
Bi li malo mesa govedine,
Bi li malo rujne lozovine?
Počuj, Marko, što pričaju ljudi
Da uz gladna usta i želudac
Bistr'je čovjek misli i umuje.
Pa mi onda, more Marko, pričaj,
Kad noć tiha na Moskov'ju pane,
I upališ trbušastu lampu,
Šta ti onda, pobratime, maštaš,
Uz dimove topla samovara?

Iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića
Beograd, 2011.