|
Angelina
|
 |
« Odgovor #2 poslato: Mart 31, 2012, 02:41:22 pm » |
|
* SEĆANJE: BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ (1930—2007)VRHUNSKI ZNALAC JEZIKAProšle nedelje ugasio se život našeg najboljeg prevodioca sa nemačkog jezika u poslednjih pet decenija i, slobodno se može reći, jednog od najumnijih i istovremeno najskromnijih ljudi koje je naša kultura imala. Branimir Bane Živojinović poštovaocima dobre literature darivao je, međutim, izvanredne prevode proznih, poetskih, esejističkih i teorijskih dela ne samo velikana nemačke književnosti, već i slavnih pisaca engleskog, francuskog, ruskog, italijanskog jezika. Naše biblioteke prepune su knjiga koje je kao tanani prevodilac potpisao Branimir Živojinović: tu su Broh, Man, Gete, Šekspir, Kafka, Novalis, Rilke, Ingarden, Bodler, Kaneti, Friš, Ljermontov, Ahmatova, Niče, Trakl, Helderlin, Milton, Burkhart, Šiler, Valzer, Celan, Jung, Viland, Muzil… Sve vrhunski pisci, sve kapitalna dela.
Posredno, sa drugih jezika, prevodio je poeziju i pesnika stare Kine, Japana, Egipta, Indije, Koreje; njihove je stihove, uz one izabranih pesničkih velikana Evrope, stavio u poznatu antologiju svojih prepeva "Sa vrhova svetske poezije", objavljenu prošle godine u izdanju Srpske književne zadruge. I to nije sve… priredio je još knjiga izabrane poezije sveta: Antologiju novije nemačke lirike (sa I. Ivanjijem, 1956), Antologiju nemačke lirike XX veka (sa I. V. Lalićem, 1976), Antologiju ljubavne lirike "Svih vremena dar" (1984), Antologiju savremene austrijske lirike "Naseljeni u međucarstvu" (1988), Antologiju nemačke ljubavne poezije (2001). I to nije sve… I sam je pisao poeziju, objavio je dve knjige stihova, pokazujući istančano poznavanje jezika i dokazujući da — baš kako je govorio o svom radu — prevodilac mora da savršeno poznaje maternji jezik da bi mogao da se upusti u tuđe umetničke svetove i duhovne vrtova.
U svetu prevođenja suvereno je vladao zahvaljujući tom vrhunskom znanju i erudiciji kakvom se retko ko u našoj kulturi može pohvaliti. Ipak, skromno je govorio da original najboljih pisaca i pesnika prevodilac ne može dosegnuti; u mnogim slučajevima, upravo je svojim prevodima dokazao suprotno. Prevodio je iz strasti i ljubavi prema književnosti: mnoge pisce, pa čak i velikana kakav je Gete, bezuspešno je, ponekad godinama, nudio izdavačima. Nailazio je ili na nerazumevanje ili na osiromašenu kasu: tako bi prevodi "spavali" u fiokama radnog stola, da bi se — kada bi ih izdavač konačno objavio njima dičila cela srpska kultura.
Kroz retke intervjue koje je davao novinarima, i u javnim nastupima, kolegama prevodiocima je preporučivao čitanje, čitanje, čitanje i "velikih (pa i malih) pisaca svog jezika", ne samo modernih već i starih. Govorio je to iz sopstvenog iskustva, i sa pozicije vrhunskog znalca jezika; a svejedno, svestan da se uvek može znati više, skromno je, potpisniku ovih redova, u intervjuu "Politici" pre jedva više od 6 godina, na pitanje koji mu je strani pisac najviše "izmicao", rekao:
"'Unutrašnji razgovor' se vodi sa svim piscima koje čovek prevodi, a, što se mene tiče, svaki mi je pisac 'izmicao'. Prevođenje je uvek samo nepotpuno približavanje onom fluidu koji zrači iz dela velikih književnika i predstavlja njihov suštinski i estetski kvalitet. Svuda, naročito kad je reč o pesmama, morate ponešto žrtvovati, ponečeg se odreći, da biste spasli dušu, i pesnikovu i svoju."
Na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga u oktobru pojaviće se nekoliko knjiga na čijim je prevodima Branimir Živojinović radio: pre svega, tu je prepiska Šilera i Getea koja će se prvi put objaviti na srpskom jeziku u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića. Za istog izdavača i Geteovo društvo u Beogradu, podsetimo, Branimir Živojinović je, zajedno sa Mirkom Krivokapićem, bio urednik Izabranih dela J. V. Getea. Tu su i zbirka poezije Paula Celana koju će vrlo brzo objaviti Nolit, i tu su i "Geteove misli (kroz dela, pisma, razgovore)" koje je Branimir Živojinović skupljao više od 30 godina i uobličio u knjigu sa preko 350 odrednica. Knjigu će do Sajma knjiga objaviti "Artist".
Ako, na kraju, spomenemo da je dobitnik najviših nagrada za prevođenje, onih koje mu je dodelilo Udruženje književnih prevodilaca Srbije u čijem je radu aktivno učestvovao, do onih najviših koje društvo daje zaslužnima, samo po sebi se nameće: Branimir Živojinović je zaslužio da bude ustanovljena nagrada za prevodilaštvo koja će nositi njegovo ime. Njegove kolege prevodioci nose se tom mišlju: Branimir Živojinović bio je na listi Udruženja književnih prevodilaca prvi za dobijanje nacionalne penzije. Nije je dočekao, ali budući sjajni prevodioci koji tek treba da stasaju sigurno bi se dičili ako bi njihovo Udruženje dodeljivalo nagradu za prevod koja bi nosila ime Branimira Baneta Živojinovića. Bilo bi dobro kada bi Ministarstvo kulture Srbije podržalo ovu ideju.A. Cvijić | 01.09.2007. | Politika |
