Branimir Živojinović (1930—2007)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Branimir Živojinović (1930—2007)  (Pročitano 4881 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6314



« poslato: Mart 19, 2012, 12:50:19 am »

*

BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ
(Beograd, 10.06.1930 — Beograd, 20.08.2007)


Branimir Živojinović је srpski prevodilac i pesnik. Rođen je u Beogradu 10. juna 1930. godine u porodici intelektualaca. Otac mu je Velimir Živojinović, Masuka, književnik, prevodilac i pozorišni reditelj, dok mu je majka Danica radila kao profesor francuskog jezika. Porodično okruženje i njegovo zanimanje za jezike uslovili su da je postao poliglota. Završio je germanistiku na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije i predavao.
 
Bio je urednik u Srpskoj književnoj zadruzi i jedan od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Prevodio je sa njemačkog, francuskog, engleskog i ruskog jezika.
 
Umro je u Beogradu 20. avgusta 2007. godine.


NAGRADE I PRIZNANJA

Dobitnik je brojnih priznanja za svoj prevodilački rad, a najviše se ističu Oktobarska nagrada za prijevod Geteovog Fausta i nagrada "Miloš N. Đurić" koju je primio 1968. godine za prijevod poezije njemačkog liričara Rilkea. Odlikovan je Krstom Savezne republike Njemačke za zasluge.

PESME

Dobitnik je brojnih priznanja za svoj prevodilački rad, a najviše se ističu Oktobarska nagrada za prijevod Geteovog Fausta i nagrada "Miloš N. Đurić" koju je primio 1968. godine za prijevod poezije njemačkog liričara Rilkea. Odlikovan je Krstom Savezne republike Njemačke za zasluge.


Srpsko književno društvo


* * *

BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ — AUTOR
ZBIRKE POEZIJE

1. Dopiranja : pesme / Branimir Živojinović. — Beograd : Nolit, 1972. — 68 str. ; 21 cm.
2. Označavanja / Branimir Živojinović. — Novi Sad : Matica srpska, 1972. — 108 str. ; 21 cm.
3. Godine krug: pesme / Branimir Živojinović. — Niš : Gradina, 1986. — 68 str. ; 17 cm. — (Savremena jugoslovenska književnost).
4. Presudni trenuci / Branimir Živojinović. — Beograd : Srpska književna zadruga, 1994. — 68 str. ; 21 cm. — (Savremenik. Nova serija ; 90).
    Beleška o piscu: str 65. — ISBN 86-379-0508-0.

Živojinovićeva bibliografija je ranije objavljivana u Analima Filološkog fakulteta 1961. i 1979. u okviru priloga o objavljenim radovima nastavnika i saradnika, a obuhvaćen je period od 1955—1979. godine. Kraći pregled njegovih radova dao je Mirko Krivokapić uz čalnak "The Translaror Branimir Živojinović" u Serbian Literary Quarterly (Autumn 1993). Bibliografija Branimira Živojinovića
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6314



« Odgovor #1 poslato: Mart 30, 2012, 02:34:17 am »

*

PREMINUO PREVODILAC I LIRIČAR BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ

Kao čuvar najviših književnih vrednosti zadužio je srpsku kulturu prevodima najznačajnijih svetskih pisaca

Veliki srpski prevodilac i liričar Branimir Živojinović, jedan od najznačajnijih poslenika srpske kulture, preminuo je prekjuče, 20. avgusta, u Beogradu posle kratke i teške bolesti, saopštilo je juče Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Branimir Živojinović rođen je 10. juna 1930. u Beogradu (otac Velimir Živojinović Masuka, književnik, prevodilac i pozorišni reditelj, majka Danica, profesor francuskog jezika). Radio je kao profesor na Filološkom fakultetu (Odsek za germanistiku) i kao urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnik najuglednije prevodilačke nagrade "Miloš N. Đurić" za 1968. godinu.

Umetnički opus Branimira Živojinovića izuzetno je bogat. Prve pesme objavljuje u časopisu "Mladost", 1947. godine. Autor je četiri pesničke zbirke: "Dopiranja", "Označavanja", "Godine krug" i "Presudni trenuci". Sastavljač je šest antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog preveo je najveće pesnike i prozaiste svetske književnosti: Getea, Šekspira, Šilera, Klajsta, Novalisa, Vilanda, Helderlina, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Georga Trakla, Paula Celana, Anu Ahmatovu, Osipa Mandeljštama, Kafku, Roberta Muzila, Hermana Broha, Hermana Hesea, Tomasa Mana, Roberta Valzera, Maksa Friša, Bota Štrausa, Elijasa Kanetija... Zadužio je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorije prava, psihologije, teorije književnosti - Ingardena, Burgharta, Vajningera, Junga... Pisao je, između ostalog, o Kafki, Crnjanskom, Andriću, kao i o Miroslavu Josiću Višnjiću. Priređivač je I toma kritičkog izdanja dela Laze K. Lazarevića.

Za svoje stvaralaštvo Branimir Živojinović odlikovan je najvišim državnim i stručnim nagradama: Oktobarskom, nagradom "Miloš N. Đurić", Sedmojulskom, Ordenom rada sa zlatnim vencem, dvostrukom nagradom za životno delo: Udruženja književnih prevodilaca i Srpske književne zadruge, Krstom Savezne Republike Nemačke za zasluge, a ove godine i Nagradom grada Beograda za književnost i prevodilaštvo za prevod dela Roberta Muzila "Čovek bez osobina".

Branimir Živojinović bio je čovek velike plemenitosti i izuzetne etike i tvorac i čuvar najviših književnih i kulturnih vrednosti. Takav ostaje zauvek u pamćenju i u srcima članova Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Sahrana Branimira Živojinovića biće u petak, 24. avgusta u 14 časova na Novom groblju u Beogradu.


Politika | 22.08.2007.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6314



« Odgovor #2 poslato: Mart 31, 2012, 02:41:22 pm »

*
SEĆANJE: BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ (1930—2007)


VRHUNSKI ZNALAC JEZIKA

Prošle nedelje ugasio se život našeg najboljeg prevodioca sa nemačkog jezika u poslednjih pet decenija i, slobodno se može reći, jednog od najumnijih i istovremeno najskromnijih ljudi koje je naša kultura imala. Branimir Bane Živojinović poštovaocima dobre literature darivao je, međutim, izvanredne prevode proznih, poetskih, esejističkih i teorijskih dela ne samo velikana nemačke književnosti, već i slavnih pisaca engleskog, francuskog, ruskog, italijanskog jezika. Naše biblioteke prepune su knjiga koje je kao tanani prevodilac potpisao Branimir Živojinović: tu su Broh, Man, Gete, Šekspir, Kafka, Novalis, Rilke, Ingarden, Bodler, Kaneti, Friš, Ljermontov, Ahmatova, Niče, Trakl, Helderlin, Milton, Burkhart, Šiler, Valzer, Celan, Jung, Viland, Muzil… Sve vrhunski pisci, sve kapitalna dela.

Posredno, sa drugih jezika, prevodio je poeziju i pesnika stare Kine, Japana, Egipta, Indije, Koreje; njihove je stihove, uz one izabranih pesničkih velikana Evrope, stavio u poznatu antologiju svojih prepeva "Sa vrhova svetske poezije", objavljenu prošle godine u izdanju Srpske književne zadruge. I to nije sve… priredio je još knjiga izabrane poezije sveta: Antologiju novije nemačke lirike (sa I. Ivanjijem, 1956), Antologiju nemačke lirike XX veka (sa I. V. Lalićem, 1976), Antologiju ljubavne lirike "Svih vremena dar" (1984), Antologiju savremene austrijske lirike "Naseljeni u međucarstvu" (1988), Antologiju nemačke ljubavne poezije (2001). I to nije sve… I sam je pisao poeziju, objavio je dve knjige stihova, pokazujući istančano poznavanje jezika i dokazujući da — baš kako je govorio o svom radu — prevodilac mora da savršeno poznaje maternji jezik da bi mogao da se upusti u tuđe umetničke svetove i duhovne vrtova.

U svetu prevođenja suvereno je vladao zahvaljujući tom vrhunskom znanju i erudiciji kakvom se retko ko u našoj kulturi može pohvaliti. Ipak, skromno je govorio da original najboljih pisaca i pesnika prevodilac ne može dosegnuti; u mnogim slučajevima, upravo je svojim prevodima dokazao suprotno. Prevodio je iz strasti i ljubavi prema književnosti: mnoge pisce, pa čak i velikana kakav je Gete, bezuspešno je, ponekad godinama, nudio izdavačima. Nailazio je ili na nerazumevanje ili na osiromašenu kasu: tako bi prevodi "spavali" u fiokama radnog stola, da bi se — kada bi ih izdavač konačno objavio njima dičila cela srpska kultura.

Kroz retke intervjue koje je davao novinarima, i u javnim nastupima, kolegama prevodiocima je preporučivao čitanje, čitanje, čitanje i "velikih (pa i malih) pisaca svog jezika", ne samo modernih već i starih. Govorio je to iz sopstvenog iskustva, i sa pozicije vrhunskog znalca jezika; a svejedno, svestan da se uvek može znati više, skromno je, potpisniku ovih redova, u intervjuu "Politici" pre jedva više od 6 godina, na pitanje koji mu je strani pisac najviše "izmicao", rekao:

"'Unutrašnji razgovor' se vodi sa svim piscima koje čovek prevodi, a, što se mene tiče, svaki mi je pisac 'izmicao'. Prevođenje je uvek samo nepotpuno približavanje onom fluidu koji zrači iz dela velikih književnika i predstavlja njihov suštinski i estetski kvalitet. Svuda, naročito kad je reč o pesmama, morate ponešto žrtvovati, ponečeg se odreći, da biste spasli dušu, i pesnikovu i svoju."

Na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga u oktobru pojaviće se nekoliko knjiga na čijim je prevodima Branimir Živojinović radio: pre svega, tu je prepiska Šilera i Getea koja će se prvi put objaviti na srpskom jeziku u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića. Za istog izdavača i Geteovo društvo u Beogradu, podsetimo, Branimir Živojinović je, zajedno sa Mirkom Krivokapićem, bio urednik Izabranih dela J. V. Getea. Tu su i zbirka poezije Paula Celana koju će vrlo brzo objaviti Nolit, i tu su i "Geteove misli (kroz dela, pisma, razgovore)" koje je Branimir Živojinović skupljao više od 30 godina i uobličio u knjigu sa preko 350 odrednica. Knjigu će do Sajma knjiga objaviti "Artist".

Ako, na kraju, spomenemo da je dobitnik najviših nagrada za prevođenje, onih koje mu je dodelilo Udruženje književnih prevodilaca Srbije u čijem je radu aktivno učestvovao, do onih najviših koje društvo daje zaslužnima, samo po sebi se nameće: Branimir Živojinović je zaslužio da bude ustanovljena nagrada za prevodilaštvo koja će nositi njegovo ime. Njegove kolege prevodioci nose se tom mišlju: Branimir Živojinović bio je na listi Udruženja književnih prevodilaca prvi za dobijanje nacionalne penzije. Nije je dočekao, ali budući sjajni prevodioci koji tek treba da stasaju sigurno bi se dičili ako bi njihovo Udruženje dodeljivalo nagradu za prevod koja bi nosila ime Branimira Baneta Živojinovića. Bilo bi dobro kada bi Ministarstvo kulture Srbije podržalo ovu ideju.


A. Cvijić | 01.09.2007. | Politika
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: