Jovan Dragašević (1836—1915)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jovan Dragašević (1836—1915)  (Pročitano 6071 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Mart 19, 2012, 02:19:02 am »

**

JOVAN DRAGAŠEVIĆ
 

Vojni pisac, istoričar, geograf i filolog, Jovan Dragašević rođen je 4. februara 1836. godine u trgovačkoj porodici. U Beogradu je završio gimnaziju (1855) i Artiljerijsku školu III klase (1860). U mladosti pesnik, bio je veoma popularan u omladinskim krugovima. U njegovim prvim pesmama, punim turobnih raspoloženja i melanholičnih meditacija, primetan je uticaj Sterije. Dragašević ubrzo prevazilazi tu tamnu fazu, jer ga obuzima borbeni patriotizam. Naročito je bila omiljena u ono vreme njegova popularna patriotska pesma "Jeka od gusala".
 
Bio je profesor Artiljerijske škole — Vojne akademije od 1861. do 1885, s kratkim povremenim prekidima. Komandovao je đačkom legijom za vreme bombardovanja Beograda 1862. i bio organizator i komandir bugarske legije 1867. godine. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876—1878. i u srpsko-bugarskom ratu 1885. godine.
 
Imao je blistavu vojničku karijeru. Napredovao je od potporučnika do počasnog generala. Kao vojni ekspert učestvovao je u delegaciji Srbije na Berlinskom kongresu. Bio je načelnik istorijskog odeljenja Glavnog generalštaba, redovni član Društva srpske slovesnosti (1862) i Srpskog učenog društva, a potom član Srpske kraljevske akademije, osnovane 1887. godine.
 
Umro je 1. jula 1915. godine. Iste godine umro je i Stojan Novaković — poslednji iz generacije velikih srpskih romantičara.
 
Dragašević je prvu pesmu "Molitva" objavio 1854. godine. Pisao je uglavnom rodoljubivu poeziju, kao i brojne knjige i studije iz vojne struke. Objavio je sledeća dela: Pesne (Beograd, 1860), Pesne (Beograd, 1869), Carica Jelena, istorijska pripovetka (Beograd, 1890). Boj na Negotinu ili smrt Ajduk-Veljka Petrovića bila je najpopularnija drama srpskog pozorišta u XIX veku i u prvim decenijama XX veka.
 
Dragaševićeva poezija nema danas ni značaj ni odjek koji je imala u njegovo vreme. Najbolji su njegovi biografski zapisi Istinske priče i Autobiografija objavljeni 1888. i 1891. godine u Beogradu.
 
U antologiji Milivoja Pavlovića (Beograd, 1927) nahodi se njegova pesma "Carić", odakle je i preuzeta za naše izdanje, a u Antologiji srpskog rodoljubivog pesništva Zorana Gavrilovića zastupljen je odlomkom iz poeme "Jeka od gusala".


Slobodan Rakitić "Antologija poezije srpskog romantizma"
Beograd, 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Mart 19, 2012, 02:20:18 am »

**





Predrag Dragović
Portret pesnika, 2011.

Portret Jovana Dragaševića preuzet iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Mart 19, 2012, 02:20:52 am »

**
Stihovi Jovan Dragašević


CARIĆ
 
Tice svakojake: kosovi i čavke,
Jastrebovi, vrapci, sove, kukumavke,
Golubovi, čvorci, detlići, slavuji,
Bregunice, rode, ždralovi, kraguji,
Gavranovi, žune, svrake i pupavci,
Strnadice, pliske, ševe i puzavci,
Sokolovi, sojke, zebe i senice,
Prepelice, laste, vivci, jarebice,
Još i jato vrana, jato kukavica,
I sijaset drugih različitih tica —
Sve se sakupilo s gora i pustara:
Da biraju sebi cara i glavara!
Kuda s' god obazreš, svuda vidiš reda,
Svaka zverka vrši što lav zapoveda,
I ljudi slušaju svojega glavara —
Stog i tice hoće da imaju cara!
Gavran gače: mene; kukumavka: mene;
A svraka krekeće: izberite mene;
Pupavac roguši s', da se preporuči,
A buljina opet za sebeka buči.
Tako želi vrabac, tako kukavica, —
Nije šala carem nazvati se tica!
Jedna drugu neće, svaka ima mane,
Ne mož' da se slože glave usijane. —
Taj je kongres trajô dugo i zadugo,
E svak jedno misli, a govori drugo.
Tad skoče slavuji, te im progovore,
I tice se slože, pa se dogovore:
Gložiti se ovde nikako ne treba,
No da lete skupa put visoka neba,
Pa koja od tica najviše odleti,
Tu hoće tek sebi za cara uzeti. —
Zalupaše krila, tice se poneše.
I sa zemlje gnjile uvis se odneše.
Leti oblak crni, u nebo bi hteo
— Prestola se carskog jako zaželeo!
Sirotica sova najpre posustala,
Te s' vratila natrag i na zemlju pala.
Za njom druge redom sletale su dole,
E ne mogu snagom sili da odole.
Nije mnogo prošlo — sve na zemlji biše,
Te košiju sjajnu tako izgubiše.
Samo orô ostô i on jošte leti
— Eto, ko će tičij' presto zauzeti!
Najzad i on klikne: "E više ne mogu!"
I pohiti dole, gde skupština bila;
Kad slavić tek pisne; ,"Al' ja jošte mogu!"
Izletevši ispod orlovoga krila!
E hulja se bio pod krilo sakrio,
Da bi tim lukavstvom tice prevario,
Pa na presto carski on da se posadi:
— Ma svakom je milo da se vladom sladi.
Carem postô nije, orli mu ne dali,
Al' su ga od tada svi carićem zvali...


Iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića
Beograd, 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Mart 19, 2012, 02:21:45 am »

*

ODRŽAN SKUP U ČAST PUKOVNIKA I ĐENERALA JOVANA DRAGAŠEVIĆA
 
U svečanim salonima gradskog zdanja održan je skup posvećen životu i delu Jovana Dragaševića, pukovnika i đenerala Srpske Vojske, rođenog Požarevljanina, koji je ostavio dubok trag u istoriji Srbije.

Prisutne na skupu je pozdarvio pukovnik Milivoje Pajović komadant garnizona kopnene Vojske u Požarevcu, istakavši značajnost ovog događaja. Gradonačelnik grada Požarevca Miodrag Milosavljević rekao je ovom prilikom otvarajući ovaj važan dogadjaj da je đeneral Dragašević ličnost kojom se grad ponosi i da je nekada ulica u kojoj je Jovan rođen nosila njegovo ime. U nadi da će ta ulica u bliskoj budućnosti ponovo nositi ime Jovana Dragaševića Milosavljević je govorio o njegovoj ličnosti i zaslugama.

O životu i radu Dragaševića ovom prilikom govorio je i naš istoričar Miroljub Manojlović istakavši da je kao mladi oficir 1860 godine u vojsci bio se do penzionisanja 1880 kada je i zauzimao istaknuta mesta u vojnim organizacijama. Dragašević je kaže Manojlović bio nosilac nekoliko odlikovanja i ordena, a njegov opus broji preko 20 knjiga iz različitih oblasti. Veliša Joksimović ispred ministarstva prosvete govorio je o poetskom i proznom stvaralaštvu Jovana Dragaševića i kako je postao jedan od prvih poštovaoca u društvu. Ono što je jako značajno a što govore i njegova dela jeste to da je bio jako privržen svom Požarevcu. O dramskom stvaralaštvu govorio je Dragi Ivić organozator u Centru za kulturu Požarevac rekavši da je delo Dragaševića pretočeno u dramsku predstavu.

Jovan Dragašević bio je prvi urednik u vojnim časopisima "Vojin" i "Ratnik", kaže potpukovnik Ivan Mijatović iz vojnog muzeja u Beogradu. Mijatović je rekao da je Dragašević rođen na današnji dan 1836. godine u Požarevcu. O etnološkoj i antropološkoj raspravi o delu Jovana Dragaševića govorila je Jasmina Nikolić direktor Istorijskog arhiva u Požarevcu. O njegovom vojnom životu ovog puta govorio je pukovnik Pajović.
Duga TV


*

ISTORIJAT

Zasluge za formiranje posebnog odeljenja Glavnog đeneralštaba za prikupljanje i čuvanje arhivske građe pripadaju Jovanu Dragaševiću, profesoru istorije i geografije u Artiljerijskoj školi. Svoj predlog iz 1866. godine da se pri Ministarstvu vojnom uvede odeljenje za istoriju, obrazložio je sledećim:

"Svaki je narod slavan, koji imade slavnih dela. Ali i pored sviju slavnih dela, narod može biti bez slave, ako mu dela ostanu neznana. Stoga je uvek nužno, da se ta slavna dela iskupe i pobeleže, da se metnu u istoriju, kao čuvarku narodnog života, pa da ih potomstvo zna, znajući uvažava i poštuje, uvažavajući i poštujući podržava..."
 
"Ustrojstvo đeneralštaba" je prvi propis o stvaranju institucije kojoj je zadatak bavljenje istraživačkim radom na polju vojne istorije. Nakon predloga Jovana Dragaševića, napisan je propis deset godina kasnije, 24. januara (po starom kalendaru), odnosno 5. februara (po novom) 1876. godine, po naredbi kneza Milana Obrenovića, na predlog ministra vojnog, a na osnovu Zakona o ustrojstvu vojske. Trećem odeljenju tog đeneralštaba dati su zadaci da ih "pribira za ratnu istoriju, piše ih, uređuje i čuva", te da "rukovodi bibliotekom i celom đeneralštabnom arhivom". Istorijsko odeljenje Glavnog đeneralštaba bio je preteča današnjeg Vojnog arhiva koji od 1994. godine (naredbom načelnika Generalštaba VJ), 5. februar obeležava kao svoj praznik.
Vojni arhiv mod
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: