sledeća tema »

[Angelina]

*




DANICA DANA DODIĆ

Danica Dana Dodić je rođena 1954. u Milutovcu, pored Trstenika. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a živi i radi u Parizu od 1972. godine.

Aktivno učestvuje u različitim manifestacijama svojih sunarodnika u Parizu. Jedan je od organizatora Sabora pisaca  dijaspore i koordinator "Sedmice" u Parizu. Član je Udruženja književnika Srbije. Njen prvi rad Samo stih je objavljen 1998. u izdanju Vuka Karadžića iz Novog Beograda. Sarađuje u raznim srpskim revijama i u reviji Branko Ćopić. Njena druga zbirka pesama Platno vremena, objavljena 2001. u izdanju Gnososa za sada zaokružuje njen poetski rad.

Danica Dana Dodić Platno vremena | GNOSOS | Beograd, 2005

[Angelina]

**



Danica Dana Dodić
Platno vremena / La toile du temps
Gnosos
Beograd, 2005.


PARISKE SLIKE DANE DODIĆ

Od 1972. godine kada je napustila svoj zavičaj, Milatovce kod Trstenika, Danica Dodić živi i radi u Parizu. Gotovo sve pesme koje je do sada napisala nose to obeležje. Njen radna okupljanju srpskih pesnika rasejanih širom Zapadne Evrope značajan je za očuvanje srpskog nacionalnog i kulturnog bića.

Pored pesama u zajedničkim zbirkama i zbornicima srpskih pesnika u dijaspori, Dana Dodić je objavila i dve knjige pesama: Samo stih (na srpskom i francuskom jeziku), 1991. i Pariska svitanja (takode na srpskom i francuskom), 2001, godine. Njen novi pesnički rukopis Platno vremena, i tematsko-motivski i oblikovno predstavlja jedinstvenu celinu sa njenim prethodnim dvema zbirkama. Pesnikinju i ovog puta preokupiraju večne teme o ljubavi, životu i smrti, ali i brojne teme i motivi iz svakodnevnog života. I premda njenu novu pesničku zbirku odlikuje jedinstven lirski ton, mogućno je u njoj izdvojiti nekoliko karakterističnih celina: peme sa pariskim motivima, koje preovladuju, pesme za zavičajnim motivima i pesme inspirisane prošlošću, izggnanstvom, prijateljstvom, znamenitim istorijskim ličnostima (slovenski prosvetitelji Sv. Ćirilo i Metodije, car Dušan, Jefimija), srednjevekovnim manastirima (Sv. Naum kod Ohrida, Dečani, Ljubostinja), tradicionalnim kulturnim vrednostima (srednjovekovne freske, jefimijin vez) ali i teskobama savremenog sveta i turobne stvarnosti.

Pesnički jezik za Danu Dodić je živa i suštinska veza sa zavičajem i dalekim dragim bićima. Iako je poezija za svakog pesnika izrazito lična stvar, ona istovremeno sadrži i univerzalna značenja. U pravoj poeziji subjektivno i opšte su u istoj ravni. Pesme Dane Dodić to pokazuju na očigledan način. Ima u njima i sete i radosti, i tmine i svetlosti, i prošlosti i sadašnjosti, kao što svega toga ima i u životu. I u časovima pometnje, ona ne gubi nadu u smisao života, kako je to iskazano u pesmi "Biće bolje"

Biće bolje
Tamo gde nismo
lomili koplja neverice
............................
Sutra biće bolje
U nekirn tuđim očima

U pesmama Dane Dodić izražena je nostalgija za zavičajem i dragim licima, ali nema u njima patetike i lirske ispraznosti. Sa pomalo romantičkom uznesenošću, ali stišanom, ona peva o odlascima i povratcima, o pariskim svitanjima i noćima, o putovanjima i uspomenama, o darovima i gubicima. Osećanje bačenosti u svet, nomadsko stranstvovanje, ali i srođenost sa novom sredinom, novim ambijentom i novim ljuđima odlikuju pesme Dane Dodić. Jer gradove ne čine samo ulice, bulevari i fasade palata, nego i ljudi koji u njima žive, njihova lica i njihovi pogledi. O tim ljudima peva Dana Dodić, njima posvećuje svoje pesme.

Posebno mesto u knjizi Platno vremena i ovoga puta ima Pariz. Njegovi skverovi, kvartovi, bulevari, metro, mostovi na Seni i klošari, svetlosti velegrada ali i one tamnije i neveselije strane života u njemu, čine poetski svet Dane Dodić raznolikim, ali i prisnim. Pariske siike, kojima obiluje njena poezija, prepliću se sa slikama zavičaja, jer svet je jedan. Uspomene su čas rečite čas ćutljive ("Nema knjiga pamćenja"), kao u pesmi "Sušna godina"

Knjiga Platno vremena sadrži tihe i melanholične pesme, ali ne i sentimantalne, a ako u njima i ima rezignacije — a ima — ona je bez patetike i suvišnih ukrasa.

Ima u lirskom iskazu Dane Dodić nečega gotovo asketskog, svedenog, prigušenog, nedorečenog, ali nižta manje sugestivnog, što je sa pesničkog stanovišta i najvažnije. Prava pesma nikada ne iskazuje sve do kraja, ostaje u njoj ono što se tek naslućuje, a što je upravo čini pesmom.

Svi putevi i svi pejzaži o kojima peva Dana Dodić, kako pariski tako i oni ispod Avale ili kraj Morave, ogledaju se u njenoj pesmi, slivaju se u nju. Zato je ta pesma čas molitva, čas oda, pogotovo kada pesnikinja peva o ljubavi i prijateljstvu, ili o velikim temama, kao u pesmi "Molitva daljine"

Hoćeli proniknuti cvet
Za Hristovo vaskrsenje?

Gotovo svaka pesma u knjizi Platno vremena ima posvetu. Prošlost i sadašnjost ogledaju se jedna u drugoj, dopunjuju jedna drugu, čine celinu. Iz Pariza pesnikinja peva o Avali, oseća tihi povetarac na svom licu dok prstima dodiruje "Nemu knjigu pamćenja"

(pesma "Sušna godina"). Usred Pariza iznenada se ukaže slika dalekog rodnog kraja:

Tamo sneg veje, bele se grobovi

("Molitva daljine")

U pesmama Dane Dodić ima i izvesnih pripovednih elemenata, što doprinosi pesničkoj uverljivosti ali njenoj pesmi daje izvesnu strukturalnu celinu. Pesnikinja u okviru lirskog miljea gradi male "priče". Ali ta narativnost je nenametljiva i delotvorno je utkana u lirsko tkivo njenih pesama.

Sam naslov knjige Platno vremena, koji objedinjuje, po modelu pesničkog paradoksa, dva na prvi pogled oprečna osećanja stvarnosti, ukazuje da Dana Dodić veruje da sve što postoji ipak ima smisla. Da treba verovati i nadati se. Naslov knjige kako ga je pesnikinja formulisala, izraz je te duboke unutrašnje vere u bolji svet. Ako ne danas onda sutra. Ako ne nama onda "nekim tudim očima."

3. septembar 2005. god.
U Beogradu
Slobodan Rakitić

[Angelina]

**
Stihovi Danica Dana Dodić


ZAJEDNO

Za vas se molim
Sa rečima uzdignutim
Prema nebu
Da uhvatite misao
Saputnici ove planete
I meni bliski prijatelji
Inspirišu me, kao vetar
Dolete pa nestanu

Čekam povratak
Dok Seni menjam tok
Parizu u oči gledam
Mislim...
Kako je život mističan
A možda i tako prost


MEĐU NAMA
  
    Ljiljani Ćirović

Među nama si,
Spokoj u nespokoju
Rastrzane nostalgije,
Svojim đacima veru si ulivala,
Jezik da ne zaborave.
Ulicama Pariza
Zajedno smo trčale
Pred težinom tuđine
Verovale u snagu zbližavanja
Prožete vrednostima opstanka.

Među nama si,
Jutro u sumraku, šapat u razgovoru
Da ne potonemo u zaborav
Zagovarala si budućnost
Na uznemireriim ožiljcima.

Podsećala na poreklo
Zaboravljeno na izvoru tragova,
Tražeći sjaj u nemoći.

Među nama si,
Ljiljana, svetlosti u osami
Mudrac neumorne borbe
Pred pohabanim dobom.

Danica Dana Dodić Platno vremena | GNOSOS | Beograd, 2005

[Angelina]

**
Stihovi Danica Dana Dodić


METRO

Život pod zemljom
Linijama isprepletan,
Stepenice nas vode
U lavirinte tunela
Povezuju svodove,
Pariz u njima živi
Kao podzemni grad.

Celi dan tutnji
Pravci nas odnose
Bulevarima, kvartovima,
Osvetljen neonkama
Sa strelicama, natpisima.
Zaškripe gume, sevnu varnice,
Zahuči hodnicima
Zastaje i nestaje
Od stanice do stanice,
Metro pariski.

Pod zemljom život teče,
Poći stići i uteći
U dvadeset i prvi vek.
Nude vam jutarnje novine,
Na zidovima reklame,
Aparati sokova i poslastica,
Ispružene ruke za novčić mole.
Muzičari se smeškaju
Putnicima što žure
U vagone odredišta,
Poneka knjiga u rukama
Deca broje stanice,
Vrata zvone.

Nastaje gužva
Ljudi trče, a vreme beži,
Samo klošar na klupi spava
Grli flašu vina,
Pas mu kraj nogu drema.

Pariz se oblači u svetlost,
Čoveku pred očima mrak
Čekajući poslednji metro.
Rešetke se spuštaju,
Podzemna tišina,
Na ulici beskućnik
Potražiće kutak i san.


ZLATNO PEVANJE

Prolećna igra dolinom
Sunce maglu razbija
I jutro rosno,
Modrina ode niz Moravu
Preko zelenih staza
Manastira Ljubostinje,
Zatečena bliskost
Na izvoru utočišta.

Trstenik u talase zaronio
Pa se nad obalom uzdigao
Iz biblioteke niču zapisi
Na polici knjiga otvorena
Uhodi me nespokoj.

Tražim blagoslov
U zlatnom vezu
Jefimijinog pevanja
U oskudnom času
Zametnutih pod teretom,
Sa zida prate me preci
Iskonski se dotakošmo
Kroz tamu mučne tišine
Pred svecima ruke odvezujemo
Molitvom, opet se vraćamo.


POVRATAK

Vraćam se tamo, ja hoću
U kuću trošnu moje ulice
Parkovima nepoznata lica
Gledam svoj krah
I tuđe siromaštvo
Svoju praznu dušu

Tamo ću otići
Da ispružim lomnu ruku
Pred ikonom
Svoje mesto da sačuvam.
Bože, prepoznaćeš me
Na rubu daljine
Zatutnji putevima
Nad njima sudbina u letu
Gde li sam?

Vratiću se
Ne razume ovaj život
Ni hrabrost, ni slabost
Skupa bežimo
Nikada kao juče
Probudi me na granici
Da se pogledamo
Ogledalo, kaži!
Da li sam to ja
Ili maska nedovršena.

Danica Dana Dodić Platno vremena | GNOSOS | Beograd, 2005

[Angelina]

.

[Angelina]

*

GOST IZ PARIZA PESNIKINJA DANICA - DANA DODIĆ


Dana Dodić, gost Udruženja pesnika "Desanka Maksimović" iz Toronta, neumorni putnik na talasima poezije, poetesa koja je poezijom prokrstarila njenu Srbiju, Rusiju i Evropu, prvi put je pristigla u Kanadu, donoseći nam dah životnosti direktno iz Pariza. Ona je pesnikinja koja ostvaruje i održava kontakte sa velikim brojem pesnika iz raznih krajeva sveta.

Odkad je sveta pesnici na različite načine pevaju o njemu. Dosledna sebi i vlastitom poetičkom opredelenju, u njenom pesničkom izrazu često se prepliću najdublja osećanja istorijskih i religioznih motiva, bliže prošlosti i detinjstva, životnih stavova, ljudi i događaja, a ponajviše čežnje za rodnim krajem koji uvek nekako izvire iz njenih pariskih motiva kao osnova i uzrok postojanja. Njena poezija u mnogome se uklapa u njen životni okvir — on nam donosi slike Pariza, najšarmantnijeg grada na svetu, skladnog i šarolikog u isto vreme. To su slike Ajfelovog tornja, Trijumfalne kapije, reke Sene, krovova, kiše u gradu svetlosti, i posebnih momenata i unutrašnjih doživljaja, ovekovečenih u pesmama.

Poezija Danice Dodić je slika, ispovest, molitva. Ima isceliteljsku snagu, moć prizivanja, likova, predela, događaja.

Kako reče njen recenzent književnik i čuveni recitator Ratomir - Rale Damjanović, "poezija ove pjesnikinje mogla bi se uporediti sa treperavom svetlošću sveće u ljudskoj osami, poezija koja bljesti od impresivnih slika, emocionalnosti. Njena poetika je molitva za rodni kraj i svoju zemlju i molitva za ceo svet. Pesnikinja piše jednu knjigu, jednu veliku i raskošnu poemu".

O njenoj poeziji je veoma iskreno i senzibilno govorila njena prijateljica, pesnikinja iz Toronta Snežana Ivković. Takođe, o poeziji naše gošće govorila je i profesor književnosti i lingvista Sanja Krstonošić. Stihove je kazivala gđa Mirjana Petrović.

Poetesa tananog senzibiliteta Dana Dodić je rođena 1954. godine u Militovcu pored Trstenika. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Živi i radi u Parizu od 1972. godine. Aktivno učestvuje u različitim manifestacijama svojih sunarodnika. Član je Udruženja književnika Srbije.

Do sada je objavila 3 zbirke pesama, "Samo stih", "Pariska svitanja" i "Platno vremena". Zastupljena je u antologiji savremenog srpskog pesništva u dijaspori — "Pevaj narode moj". Dobitnik je nagrade za poeziju na oktobarskim susretima u Frankfurtu. Njen doprinos je značajan za izdavanje knjige "Tragovi" pesnika pariskog kruga, koja je nagrađena kako najuspešniji poduhvat zajedničkog pesničkog stvaralasštva. Čest je gost pesnika Rusije i Srbije.

Novine — Toronto | 2009.

[Angelina]

*

SA JEDNOM OD NAŠIH NAJAKTIVNIJIH PESNIKINJA U PARIZU


Ovih dana jedna od najvećih pariskih aktivistkinja Danica - Dana Dodić je vidno raspoložena. Volim da radim, da organizujem i da okupljam naše ljude, pa ni povratna reakcija ne izostaje — stižu nagrade i priznanja.

■ Uzela sam slobodan dan sa posla da bih u prvom danu podnela zahtev za novi biometrijski pasoš. Bilo nas je dosta, ali je iz matice meni prvoj stigao pasoš. Prilikom uručivanja nije bilo svečanosti, ali nisam je ni očekivala. Meni je dovoljna čast što mi je kao prvoj Srpkinji u Francuskoj uručen pasoš.

PODELJENI U SRCU

Kao stipendista Titovog fonda, Dana je u Parizu boravila od 1972. godine, u Beograd se vratila da nastavi studije, a 1986. godine pohitala natrag u "grad svetlosti".

■ Svi mi koji živimo daleko od matice u sebi smo podeljeni. Jeste, prva mi je zemlja Srbija, a druga Francuska. Ali, kad sam u Srbiji, pa čujem francuski — drago mi je, a kad sam u Francuskoj, pa čujem srpski — srce mi zaigra. A ove nove generacije će biti neki budući svet. Gde god se budu našli biće njihovo — države će nestati, nacije i nostalgija.

Drugi događaj koji je Danu mnogo obradovao je "Zlatna značka", koju Kulturno prosvetna zajednica iz Beograda dodeljuju u saradnji sa Ministarstvom dijaspore.

■ To je nagrada za moju aktivnost na polju kulture, a najviše za naša pesnička druženja. Evo, sada će "Osmi sabor pesnika dijaspore", a mnogi tvrde da je to moja "beba". Dovodila sam Slobodana Rakitića i ruske pesnike. Sa Ministarstvom kulture Rusije pravila njihovu promociju Srpske antologije koju mi ne uspevamo da uradimo. Na jugu Francuske Kolja Mičević je organizovao Festival pesnika, doveo Milovana Marčetića, a ja sam uspela da mu, na povratku, organizujem pesničko veče u sali sabornog Hrama sv. Sava.

DIJASPORCI — PRILAGODLJIVI

■ Mi dijasporci smo vrlo prilagodljivi ljudi, pa Srbi u Nemačkoj liče na Nemce, u Holandiji na Holanđane, a čini mi se da smo mi u Parizu najsrčaniji i da se najviše družimo, pa i naša Skupština diajspore najbolje radi. Bez obzira na krizu, negujemo prijatelje. Evo, znam da će mi uvek ljudski u pomoć priskočiti Rada Sekulić i Mića Aleksić. A istekla bih i kustosa Kulturnog centra Srbije Mihaila Papazoglua, ambasadora Predraga Simića i konzula Sinišu Pavića. To su ljudi koji uvek više daju od onoga za šta su plaćeni — analizira Dana.

Dana želi da se posebno zahvali našoj crkvi na razumevanju. Kaže da je prota Nikola Škrbić nikad nije odbio, ali ni ona se nikad nije obrukala. Pre nekoliko dana vodila je promociju knjige o bivšem velikom srpskom diplomati Milenku Vesniću koju su predstavili ambasador Predrag Simić i dr Stanislav Sretenović. Naša sagovornica ističe da je lepo što su naši Parižani konačno naučili da crkvu doživljavaju kao drugi Kulturni centar.

Novi Danin zadatak je dovođenje Ljubivoja Ršumovića na Sabor pesnika.

ODLAZAK BATA LJUBE

Svestrani Bata LJuba Petrović je na planu naše parisko-dijasporske kulture bio "mali bog", a da njegov odlazak na večni počinak ne ostavi prazninu potrudila se Dana Dodić. Istina, naše pariske pesnike prvi je organizovao Vlastimir Stamenković Šarkamenac, a posle su se svili u neformalnu grupu pod imenom "Pariski krug pesnika", sa "Bata Ljubom" na čelu.

■ Čekam odgovor. Inače, za sva ta gostovanja o smeštaju se brinem ja, njihovo je samo da plate putne karte. Nadam se da će velikanima našeg pesništva u toj kupovini pomoći Ministarstvo dijaspore - kaže Dana. — Na redu je i Svetosavska akademija. Za sada je u planu 24. januara dečji program ispred crkve Sv. Sava i 31. januara u Kulturnom centru Srbije. A planiram da u Pariz preselim i "Jefimijine dane". Jefimija je bila prva srpska pesnikinja iz manastira Ljubostinja, kod Trstenika, koja se, posle Kosovskog boja, zamonašila sa kneginjom Milicom. U njenu čast osnovani su "Jefimijini dani".
I dok to nabraja, pesnikinja Dana diskretno kroz prste provlači poslednji broj "Književnih novina", gde joj je objavljena pesma "Grob neznanom junaku".

Srpska dijaspora | 2011.